Otisak Nedelje - 13.12.2009.

Sećate se poslednjeg Otiska Nedelje? Jedva.
I ja. Krajnje mu je vreme da se vrati na ovaj blog.
Podsetiću vas da je baš tada, 8. novembra brojčanik pokazivao cifru 050000. Prebačenih pedeset hiljada klikova po stranicama bloga Građanski Krug. Pre neki dan cifra je premašila 060000, ove nedelje. Za samo mesec dana, i pored pauze.
To govori nešto?
Kako ko razume.

Predlog #1 - Nije majonez u pitanju, ali ipak ...

Da sad ne napominjem kako je te nedelje 8. novembra najupečatljiviji predlog (po vama) bio vezan za blogove, pa i cela priča oko prošlonedeljnog Otiska svega do sada, ali, stvarno jedan od kvazipolitičkih blogova u Negotinu prosto svojim postojanjem izaziva da ga stavite na listu. Ovonedeljno piši-kopiraj-briši-beži na tom blogu ne može se nikako prenebregnuti. Tolika količina diletantizma autora i neverovatne žudnje da se uplete u nešto o čemu nema apsolutno pojma, niti razume suštinu postojanja blogova - prosto ne mogu i dalje da ostanu nekažnjeni.

Da li ima neko u Beogradu ko je čuo za ovu nakazu od bloga? Za ličnu promociju pod firmom jedne stranke, zloupotrebu cele jedne organizacije u cilju lične promocije. Da neko kaže: Dosta bre više zamlate, brišite to do poslednjeg slova. Nemoj da smo to ujutru našli ponovo na internetu!
Jes, i ja svašta očekujem od Narcisoidemokratske Stranke Socijalista.

Predlog #2 - Žmurke & Šuge

Dakle, kome je u stvari pomogla, a kome odmogla ovonedeljna igrarija sa skrivanjem Odluke o raspisivanju vanrednih lokalnih izbora za 7. mart 2010. godine? Jedni su se igrali žmurki, krili Odluku ali i sebe. Drugi su ih jurili, uhvatili i viknuli "ŠUGA". Eto, ispade da su se oni prvi, dok su žmurili, na kraju i ošugavili. E pa sad neka se češu, i ovde i po Austriji.
A sećate se kada su uloge bile zamenjene, u julu, ovog leta? I tada su igrali žmurke i šuge i trulih kobila, i magarčili sve redom.
Ova lekcija nikako da se nauči, pobogu ljudi.

Predlog #3 - Deto

Deto, ili ditto kako se piše, onaj čuveni znak kada vas mrzi da pišete već jednom napisano, pa ga stavite. Ono "-//-", ili nešto tako slično,
Iliti - isto.
Stvarno, dokle bre isto?

Ponovo grad liči na Las Vegas, javna struja se troši nemilice, kontejneri su opet ispred Barbaroša, opet je tu i divlja auto-pijaca umesto dojučerašnjih parking placeva, šetnja po inostranstvu dok se može, nova besomučna i besmislena striktno politički motivisana zapošljavanja u Opštinskoj upravi, balansero ("bez ruku") vozi bicikl posred pešačke zone, svetleća crevca i plastične jelke na sve strane, upropašćeno dečije igralište u parku, džukele - pardon, ulični psi lutalice. I puste ulice Negotina.
Mrtve Palanke.
Znaju oni dobro zašto su krili da će biti izbora.
Zato što nemaju nameru ama baš ništa da promene, jer o tome nemaju blage veze. Jer to ništa ne razume, šta je Negotin.
Predlažem im da promene i stave novi, pravi lampion na Dom Kulture.
Onaj:
NESREĆNA VAM 2010.

Predlog #4 - U ime naroda, kako to poznato zvuči?

Postoje i drugi "učenici" negotinske blogerske škole. Naravno da mislim na političke.
Pošteno rečeno, ne mogu, ma - ne smem da se ne složim sa RainDogom po pitanju smislenosti postojanja blogova koji prezentuju neku političku organizaciju, da prostite - stranku, što bi prost narod rek'o.
To ipak mora da bude sajt, pa neka ima i svoje blogove članova, forum, pres kliping, stranice za download, audio i video zapise, i sve ostalo što bi tu trebalo da bude.
Ali, blog je blog. Besplatan bilbord koji ne možete da pocepate ako ne radite za CIA ili FBI. Činjenica je da je svim budućim trkačima u negotinskoj izbornoj trci biračko telo u samom gradu zapalo za oko, dovoljna je da se angažuju na ovom polju. Čuo sam sa više strana da su im birači skoro već konačno opredeljeni sada po selima, par dana po raspisivanju izbora, ali da smatraju da onaj ko dobije grad dobiće i izbore.
Videćemo da li je baš tako, mada jeste tačno da je tu skoncentrisan najveći broj vlasnika računara i korisnika interneta. Kao i u inostranstvu. Zato i Ovi sada šetaju dupeta po Wienu kao i Oni onda što su po Bregenzu.
Zašto ovaj predlog?
Pa, "pošto radim za Gerovku" (u šta može da poveruje samo kreten koji je takav kretenizam i mogao u svojoj šupljoj glavi da smisli), hajde da kažem i ovo: od svih parapolitikusa negotinskih zaista su Radmila i Tića jedini zvali i pitali kako ovo a kako ono da urade i naprave blog. Radim za njih? Pa što onda ne radim i za Nitogena, Marka, Exxxperimenta i puno drugih mladih ljudi koji su me takođe pitali za neki savet, onako kako sam ja to pitao RainDoga kada sam počinjao? Zar je toliko sramota pitati?
Koga je sramota, neka nastavi da jede majonez. Pun je žumanaca od mućkova. Pa neka im se posle muti žuta mrlja zbog holesterola.

A Radmila je kao i svaki dobar učenik lepo videla kako se pravi dobar informacioni blogpost (ono, jeste da je Miki morao da je podseti u komentaru). Imala je i šta i gde.
Neka, čovek se uči dok je živ, to nije sramota nego prednost. Valjda će biti pameti naredni put.

Predlog #5 - Zapuk#3

Da, izgleda da se Topling definitivno okuražio snegom. Čim zagudi padaju opomene i tužbe za neplaćeno grejanje. Po starom dobro oprobanom komunalskom receptu i kadrovima. Kad je 'ladno, narod ima da plaća k'o lud. Šta god bilo u pitanju.
Na žalost, jeste tako.
Džaba onaj prvi i drugi zapuk, vrućina. Kad je zima - nek je zima.
A da treba da se plaća - treba. Trčim u ponedeljak u banku, da me ne tuži beogradski advokat za 3.600 dinara takse pride. Plus autobuska karta za ročište, na moj račun.
Naš račun, kao i obično.

Predlog #6 - Dosledno, nema šta

(photo: blog.b92)

Drug Dragoljub Mićunović je konačno otkrio nekoliko velikih istina o sebi ali i o svojoj stranci, u kojoj je bio osnivač, disident, otcepljeno krilo, nova stranka, povratnik, predsednik političkog saveta:
"Demokratska stranka je dosledna i 20 godina od osnivanja."
To reče mrtav ladan a ostade živ.
Dosledno nema šta ... baš kao na gornjoj slici.

Izrekao je profesor tom prilikom i jednu veliku neistinu, laž, što da okolišimo. Ako to i nije rekao, onda laže onaj ko je takav tekst postavio na sajt DS:

"Mićunović je podsetio i da je DS bila jedina stranka koja nije imala paravojne jedinice i garde tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije i da se uvek zalagala za mir i razgovor."

Da li u toj sedoj glavi ima iskre sumnje u sopstvene reči? Da li joj je palo na pamet da je tom izjavom uvredila sve članove Saveza Reformskih Snaga Jugoslavije, stranke Anta Markovića, jedinog političara, čoveka, koji iskreno nije želeo rat u SFRJ? Ili članove Građanskog Saveza Srbije, Socijaldemokratske Unije, Lige Socijaldemokrata Vojvodine ili Vojvođanskih Reformista, profesore Žarka Koraća, Vesnu Pešić, Vojina Dimitrijevića, Nebojšu Popova, Ivu Viskovića, Dragoša Ivanovića, Oliviju Rusovac, Živorada Kovačevića, Nenada Čanka, Maju Tasić, Snežanu Backović, Miljana Medenicu, Mikija Stankovića - dugogodišnje saborce u osvajanju demokratije i slobode baš te, dosledne Demokratske Stranke? I hiljade građana Srbije koji su ih podržavali?
E moj druže MiNćunoviću ...
Neka ti je prosto.

Predlog #7 - Kukuriku

I ovaj se probudio usred demokratske noći pa počeo da kukuriče kad mu vreme nije. Nadam se da više nikada i neće. Taj je sve isto kao i MiNćun, jedino se još nije povratio u DS. Samo im još on nedostaje.

Ne, ja ne mrzim Demokratsku Stranku. To samo budalama može da padne na pamet.
Žao mi je u šta su je pretvorili.
Tačno je da mnogo pričam i pišem. Ali ne podnosim da me neko gleda u oči i laže Taj mora za to da plati, kad-tad. To ne praštam i ne zaboravljam nikome.
Šta ćete, smešni ljudi u smešna vremena.
Nećete mi verovati, ali u poslednjih mesec dana sam otkrio toliko lepših i zanimljivijih i boljih stvari u životu, da je sve ovo o čemu pišemo na Građanskom Krugu (i drugim blogovima) toliko sitno i bedno, u odnosu na Život. Nešto što smo svi pomalo zaboravili, zar ne?

Život

Sa velikim, ogromnim Ž.
Ma jeste tako, što da se lažemo.
Bio sam bolestan, a u stvari, odmorio sam se od beživotnosti.
Povrh svega, pao je i sneg. Šta će više, nekome poput mene.
Čudo jedno.

ArtTerorizam#32

PIŠE
S.S.Skala

Možete me smatrati fašistom, nazivati nacistom, ja sam na prvom mestu humanista i esteta.

(SSS)

Jedini način na koji jedan muškarac treba da se odnosi prema nekoj ženi jeste da vodi ljubav s njom - ako je lepa, ili s nekom drugom - ako je ružna.

(Oscar Wilde)

Da je Isus bio manje čovek a više Bog ne gi ga razapeli.

(nepoznati autor)

Znamo li u kakvom vremenu živimo? Bauljamo. Do grla smo trenutno u slatkim zabludama i lažnoj nadi za šta nas naša ljigava politička vrhuška uverava da smo na pravom putu, jerbo smo do jučer bili u govnima do duše.
Nesreća je veća u tome što je stvar srpske kulture postala stvar pojedinca. Pa bio on osobenjak, kulturarbajter, akademski obrazovan stvaralac ili samo artterorista, ukoliko ga sama jalova, jadna i nemoćna država ne postavi na vidno mesto da svetli, da ukazuje i obasjava ovaj duboki mrak u koji smo upali, ni sama neće moći da se odbrani od opsena, laži, obmane, nevrednosti, aveti prošlosti koje su uvek željne krvi sve vidljivije pred vratima našeg "Rima".
A Pojedinac - ko je on? U najmanju ruku, on je svetac. Svetac duha, svetac vremena. Ali, prosta svetina ne voli Pojedince (o tome sam već pisao), ne voli autentični duh koji dolazi bez bojazni za svoje mesijanstvo.
Jedan od svetaca, svog ali i našeg vremena, vremena sećanja, nezaborava koji će (nadam se) trajati i kada nas više po ovoj prašini ne bude, je i Oskar Fingal O'Flaerti Wils Vajld, ili skraćeno - Oskar Vajld.


OBJASNI?!
16. X 1854. godine, ispao je iz majčine utrobe (čemu se nerado vraćao) Oskar Fingal O'Flaerti Vils Vajld (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde). Njegov otac, doktor Vilijam Vajld, bio je veliki ženskaroš i imao nekoliko vanbračne dece, od kojih su neka čak i nosila njegovo prezime. Imao je problema sa ličnom higijenom koju je prezirao. Međutim, ser Vilijamova prljava i zapuštena pojava nije nimalo uticala na vatrenost njegove žene, ledi Džejn, Oskarove mati (ah, znate kakvi su ljudi sa Ostrva) koja se pravila da ne primećuje supružnikove ljubavne podvige i delila je njegovu strast prema arheologiji. Međutim, ona je bila katolkinja i krstila je svoju decu tajno u katoličkoj crkvi, dok je sam ser Vilijem bio oranžista, protestant.
Oskar je dobio ime po švedskom kralju Oskaru Prvom, koji je bio jedan od pacijenata ser Vilijama. Oskar je imao starijeg brata Vilija, a onda i sestru Izolu Frančesku, koja je na žalost umrla sa osam godina.

Oskara je majka često oblačila u ženske halje a i oduvek je nosio dugu kosu kao devojčica, čak i kada su on i Vili krenuli u internat u Eniskilenu.
"Znanje mi je došlo kroz zadovoljstvo" rekao je.
A tokom studija, gde će biti svega i svačega (mislim, naravno, na slatke nemoralne vrline), Oskar će postati poznat i pre nego što postane Poznat ("ako ne budem poznat, biću barem ozloglašen").
U napetom, Viktorijanskom dobu, "uranisti" su generalno bili osuđivani kao "sodomiti". Bog (ah, ta grozna ljudska kreatura) ih je kažnjavao vatrom i sumporom. 1828. godine kazna za sodomiju je od zatvorske prerasla u smrtnu, a potom 1861. preinačena u doživotni prinudni rad, u vreme kada je Oskar imao sedam godina. On će na studijama već biti upoznat sa idejom "grčke ljubavi" koju je definisao u svojoj svesti kao "romantično sredstvo strasnog prijateljstva između muškarca i dečaka u Antičkoj Grčkoj". Pre početka spuninga ("kašikanje" = eng. spooning, vođenje ljubavi u položaju gde jedan gleda u leđa drugog partnera) Oskar je pre vodio duge prepiske i išao u duge šetnje sa kolegama. Već tada je smatrao da ono što rade dva muškarca, bitno je drugačije od onoga što možeš sa ženom (sa čime se i ja slažem). Seks sa ženom obuhvata potpun koitus, seksualnu uniju muškarca i žene, sjedinjavanje, spoj, gde penis ulazi u vaginu. Što je vrhunsko savršenstvo (turaj-vadi!).

Kao i većina pederasta iz državnih škola, Oskar je mislio da će postati strejt kada se pojavi prava žena. I trudio se da do toga dođe. Nakon vrlo brojnih udvaranja (mnogim, za naše pojmove - devojčicama), veoma stupidnih ismevanja od strane što engleskih časopisa poput "Panč", ili američkih "Njujork Vorld" ili "Njujork Tajms" (koji ga je nazivao i "Šarlot-En", što je u američkom slengu značilo feminizirani sodomit), čemu je i sam najviše doprineo oblačeći se (i za današnje poimanje odevanja) ekstravagantno i neobično. Želeo je da se ženi i zbog seksa, jer u ženi bi redovno praznio svoju telesnu energiju a nije voleo da ide kod kurvi jer se stalno plašio da ne navuče neku veneričnu bolest. Sećao se kada su on i francuski pisac Pjer Luis (o kome je takođe bilo reči u Artterorizmu) proveli veče sa dve šesnaestogodišnje prostitutke koje su imale gnojave čireve sifilisa veličine oraha.

Verio se 1883. godine sa Konstans Lojd (Constance Mary Lloyd), koja mu se kao i većina žena od duha divila i obožavala. Do venčanja 1884. u maju, bili su razdvojeni jer je on stalno bio na putu i predavanjima, što po SAD što u Evropi. Vajld je sa ponosom pričao prijateljima o razdevičavanju svoje mlade. Problem je jedino što posle toga nije više bila devica.
Oskar je bio presrećan zbog rođenja prvog sina Sirila u julu 1885. i drugog Vivijena 1886. godine, ali je Konstans sve više odbacivao i bivao odsutan od kuće. Mrzeo je ružnoću i prezirao patnju. Svoj brak opisaće u pesmi Sfinga 1895. godine, nakon veze sa ser Alfredom Daglasom-Bouzijem i optužbom oca istog za sodomiju, protivprirodan blud, a nakon izdavanja romana "Slika Dorijana Greja" za koji su kritičari rekli da je otrovan, nemuževan, morbidan, zloban, da pršti od homoseksualnih aluzija, pun smrdljivog morala i duhovnog truljenja, priča koja se izlegla iz književnosti francuskih dekadenata; Oskar će tužiti za klevetu, ući u sudski proces koji će izgubiti a kazna biće tri godine tamnovanja u zatvoru Reding, uz gubitak građanskih i ličnih prava.
Umire 1900. godine u Parizu, tj. presvisnuće od tuge.

Oskar Vajld je tipičan primer pisca čije je delo nadraslo otpor i nipodaštavanje koji su ga pratili tokom života i išli ruku pod ruku sa slavom. Greh je centralna tačka oko koje kruži Vajldovo književno delo ali i kamen spoticanja koji mu se preprečio na životnom putu. No, ipak reći da Vajld propoveda greh, značilo bi dati za pravo njegovim dijaboličnim sudijama. Propovedao je oslobođenje ličnosti putem kulture, zašta se retki zalažu i danas. Sklon elitizmu nije verovao u jednakost posledica i značaja ljudskih postupaka. Izabranima je pripadao "život Bogova", život uživanja, život koji ne podleže niskim merilima društvenog morala. Bio je jedan od najvećih govornika, bučni polemičar i najduhovitiji salonski zabavljač koga je svet ikada video.
Za njega je život bio bujica trenutnih događaja, gde svaki trenutak treba ispijati do dna i težiti ne za plodom iskustva, već za iskustvom samim i neprestano biti žedan.

Oskar Vajld
MISLI, AFORIZMI PARABOLE

izdavač: Feniks Libris, Beograd
godina: 2005

MISLI

• Ako želite da razumete druge, počnite od sebe.
• Ne dajte da vas zavedu na put vrlina.
• Neprirodna i nepotrebna odricanja, ljudi su u svojoj gluposti nazvali - vrlinama.
• Varvari imaju skoro isti pogled na svet kao i civilizovani ljudi, samo što su u nekim stvarima osetno napredniji.
• Pametni ne bi trebalo da slušaju, a glupi da govore.
• Obožavam da slušam o skandalima drugih ljudi, moji me ne zanimaju. O njima sve znam i dosadni su.
• Žene treba voleti a ne pokušavati razumeti.
• Kakve veze imaju bezgrešne žene sa mnom ili ja sa njima? Nikakve! Pa mi se uopšte ne razumemo.
• Neverne žene su dosadne nekima, ali verne žene su dosadne svima. I to je u stvari osnovna razlika među njima.
• Starost žena najbolje se ogleda u sve manjem broju obožavalaca.
• Žene vas neće voleti ako im niste stalno za petama, žene vole kada im muškarci dosađuju.
• Žene predstavljaju pobedu materije nad umom, muškarci - uma nad moralom.
• Ona izgleda kao žena sa burnom prošlošću. Doduše, većina lepih žena tako izgleda.
• Lov na lepe žene uvek je uzbudljiv.
• Najprivlačnije su žene kojima seks predstavlja izazov a one odbranu.
• Mladići žele da budu verni - ali nisu, starci žele sa budu neverni - ali ne mogu!
• Idealan muškarac je onaj koji ženi laska više nego što misli a misli još više nego što kaže.
• Apsurdno je ljude deliti na dobre ili loše. Ljudi su ili zabavni ili dosadni.
• Žene vole ono što čuju, baš kao što muškarci vole ono što vide.
• Više volim ljude nego principe, a još više - ljude bez principa.
• Prijateljstvo između muškarca i žene je nemoguće. Može tu biti strasti, mržnje, obožavanja, ljubavi ali ne i prijateljstva.
• Čemu prijatelji ako im ne možete reći sve u lice.
• Samog sebe uvek iznova iznenadim. To je jedini dobar razlog da nastavim da živim.
• Demokratija naprosto znači batinanje ljudi od strane drugih ljudi u ime naroda.
• Lakše bi bilo ispraviti sve nepravde ovoga sveta, nego vratiti nečiji dobar glas u reputaciju.
• Suština ljubavne veze je u nesigurnosti. Ako se ikad oženim, pokušaću da to što pre zaboravim.
• Ljubav je iluzija.
• Najveća draž braka je ta što bračne partnere prisiljava na preljubu.
• Sreća oženjenog muškarca zavisi od žena koje nije oženio.
• Uvek sam ponosan kad čujem glasine da sam - poročan.
• Nema većeg greha od - gluposti.
• Skepticizam i sumnja početak su Vere.
• Misionari su za kanibale dokaz postojanja Boga. Kad god se nađu na rubu propasti od gladi, on im u svojoj božanskoj milosti pošalje nekakvog finog, debeljuškastog misionara.
• Verovati je glupo i dosadno, ali je zato sumnjati - zanimljivo i privlačno.
• Kad smo srećni, uvek smo i dobri. Ali kad smo dobri, nismo uvek i srećni.
• Tajna večne mladosti je u velikoj strasti za životom i uživanjima.
• Obožavam jednostavna zadovoljstva u životu. Ona su zadnje pribežište nas komplikovanih.
• Sve što znam naučio sam kroz zadovoljstvo i uživanje.
• Kad sam u velikim nevoljama, odbijam sve osim seksa i pića.
• Živimo u doba sa previše posla a premalo obrazovanja. Od silne marljivosti, ljudi su oglupaveli.
• Ne volim reč reforma - to obično znači ostaviti stvari onakve kakve jesu.
• Ono što decu učimo i nazivamo istorijom, običan je kalendar zločina.
• Nema moralnih i nemoralnih knjiga: postoje samo dobro i loše napisane.
• Naoko je paradoksalno, ali je istinito: život imitira umetnost mnogo više nego što umetnost imitira život.
• Nenadareni ljudi obično nemaju neprijatelje.
• Ne pišem da bih zadovoljio druge. Pišem da bih zadovoljio sebe.

AFORIZMI

• Prednost emocija sastoji se u tome što čine da zastranjujemo.
• Jedini neoprostiv greh je dosada.
• Pitanja nikad nisu indiskretna. Ali, odgovori to često jesu.
• Najgora je greška površnost.
• Volim da znam sve o svojim novim a baš ništa o svojim starim prijateljima.
• Savest i kukavičluk su isto. Savest je samo trgovačko ime firme. I to je sve.
• Samo je sveto dostojno da bude oskrnavljeno.
• Naša su dela prva tragedija života. Druga su reči.
• Istorija žena je najgora tiranija koju je svet upoznao - tiranija slabih nad jakim. I to je tiranija koja traje.

PARABOLE

Kada je tama obavila zemlju, Josif od Arimeteje, upalivši baklju od borovog granja, spusti se sa bregova i siđe u dolinu. Imao je posla u sopstvenoj kući. I kako kleči na oštrom kamenju Doline čemera ugleda nekog mladića; bio je obnažen i lio je suze. Kosa mu je bila boje meda i telo mu je bilo beline cveća; ali svoje telo izranjavio je trnjem i na glavu stavio krunu od pepela.
I Josif, čovek velikih poseda, obrati se obnaženom i zaplakanom mladiću:
- Ne čudim se što je tvoja tuga tako golema, ali i On je, zacelo, bio samo čovek.
Ali mu mladi čovek odgovori:
- Ne ronim ja suze za Njim, već za samim sobom, i ja sam vodu pretvarao u vino, i ja sam isceljivao gubavce i vid povraćao slepima. Hodio sam i ponad voda i žitelja grobova odagnao sam zle duhove. Nahranio sam gladne u pustinji gde nije bilo hrane i podigao mrtve iz njihovih skučenih domova; i na moj nalog, i pred mnoštvom okupljenog naroda, sasušeno smokvino drvo ponovo se rascvalo. Sve ono što je taj čovek učinio, i ja sam učinio. Pa ipak nisu me razapeli.

Neke priče kažu da je za života Oskar Vajld imao odnose (naravno seksualne, ne poslovne) sa oko dve i po hiljade muškaraca. Legenda ili ne, tek uvek je preterivao i živeo kao što je i umro, iznad svojih mogućnosti. U krevetu ruine od motela u Parizu, gde su obitavali mornari, kurve, alkoholičari, umetnici, neposredno pre nego što će mu smrt zauvek doneti mir, rekao je:

"Odlazim li to ja, ili ove odvratne tapete sa zidova."

Oskar Vajld je znao zašto umire, i sa njim počinje jedno novo doba.

vidno iscrpljen, šupljikavo-gnojnog
glasa, otrovnog pera
S.S.Skala
05. XII 09.

p.s.
Svi odlomci preuzeti su iz knjige "Misli, Aforizmi, Parabole", O.Vajlda

Nojovi

Eto, negotinski G17 plus je prvi uspeo da objavi pravu informaciju i istera kera na čistac. Kako se i pričalo po čaršiji poslednjih nedelju dana, izbora će biti i to u nedelju 7. marta 2010. godine.
Da li su se Organi krili ili ne da to objave, ili su čekali zvaničan dokument iz Beograda, ili opet neki četvrtak - to sada više nije bitno. Ispada da Negotinci mogu da saznaju šta se dešava u njihovom gradu samo ako se popnu na Bukovo i okrenu leđa ovoj rupi.
Rupi koja najviše liči na ZOO vrt.
U kojoj je vladala parola "Gerovi ili kerovi".
U kojoj su neko vreme na vlasti bili magarci.
U kojoj sada misle da vladaju nojevi, ili nojovi zavisno od umišljenog obrazovanja.

Noj (lat. struthio camelus) spada u egzotične vrste ptica neletačica-trkačica. Kakav opis, pa još i primeren negotinskoj situaciji. Egzotični su, ovi našu nojovi, da im nema ravnih u celom tropskom pojasu. Šareni, drečavih boja, do bola. Vrište u oči.
Neletačice koje bi visoko da lete, a ne mogu.
Trkačice koje trče unazad, jer ne znaju na koju stranu treba. Jer su dvoglavi, jedni bi levo a drugi desno. Dakle - rikverc. U lepu prošlost.

Noj ima (za razliku od drugih ptica) dva prsta na nogama. Da bi lakše brzo trčao.
Nojovu ta dva prsta služe za glasanje. Za podizanje ruke bez kontrole motornih centara u sopstvenom mozgu. Nego, kako komitet kaže. I brata, i prijatelja, i neznanca - brisanje uz pomoć ta dva jedina prstića.
I katalonska koalicija ima dva prsta, crveni i žuti. Neraskidivo spojeni, da zajedno uspeju ili propadnu. Pre će biti ono drugo.
Magarci mi nisu bili nikako jasni jer znam da nemaju dva prsta, a ipak su obožavali da glasaju. Izgleda da su to ipak bile uši u pitanju.

I opet, taj broj dva je baš povezan sa nojovima. Čuven je njihov "ples" kada se udvaraju jedno drugom. Toliko je to jaka stvar da sve više Negotinaca ima nameru da pobegne iz ovog grada, da im ne smeta, plaše se da ne budu izgaženi. Teške su to ptice, teške, ti nojovi. Pa još u paru, udvoje. Skoro nepodnošljivo.
Interesantno, ali sezona parenja im počinje u martu.
Mužjak se pari sa svim ženkama ali samo sa jednom formira par, vezu. Kakav koalicioni potencijal. Za razliku od nojeva, kod nojova se teško može uočiti ko je mužjak a ko ženka. Ako uopšte postoji razlika, ili je bitno "ko koga".

Citiram Wikipediju:
"U poređenju sa telom, noj ima malu glavu, ali ogromne oči prečnika oko pet centimetara. Ova ptica, čije su oči veće od mozga, kopnena je životinja sa najvećim očima na planeti."
I velike i gladne oči. A znamo koliko se neko tako može stvarno da zasiti. Pre to mogu oni koji su presiti njihove očne gladi. Najveće gladi, naravno, srazmerno veličini tog organa. Ovi naši nojovi imaju jedno oko crveno a drugo žuto pride, ako to još niste primetili. Magarci su imali nekakve nijanse plave, to do sada još niko nije bio primetio.
Interesantno, ali i nojovi obožavaju da se slikaju isto kao i magarci. Fascinacija neka, šta li je, ili ipak zaraza.

Ženka polaže jaja u gnezdo na tlu, na jajima leže oboje podjednako. Gnezdo na slici ima pet jajeta. Baš liči na ovaj naš Organ. Koje li je samo mućak među njima, pitam se?
Ili - koje nije?

Nojovo jaje je najveće na svetu. Vidi se lepo u poređenju sa jajetom kolibrija i kokoške. Najveće, a nebitno koliko je - ako je mućak. Možda samo najveći mućak.

Nojevi su svojevremeno bili umalo istrebljeni zbog besomučnog lova na njih. Meso i jaja su veoma hranljivi, perje je korišćeno za damsku toaletu, za kićenje, vladaju čak i danas predrasude o nekakvim afrodizijačkim moćima. Nojovi bi da se i danas kite, o dizanju ni govora. Kite se tuđim perjem, Fokusima, blogpostovima, novinskim člancima, tuđim fotografijama, tuđim pogrešno interpretiranim mislima, idejama, projektima i parama.

Danas nojeve uzgajaju na farmama, kao sirovinu za dalju preradu i zadovoljenje "potreba". Eto, jedni su imali farme vetrenjača, biznis inkubatore, a drugi farme za nojove. Rasadnik, da prostite.

Enciklopedije kažu da noj ume da bude vrlo prgava, pogana i opasna životinja, naročito kada je u opasnosti. Velikim kandžama na nogama može da raspori lava, a zabeležen je ne baš mali broj slučajeva kada je noj ubio i čoveka. Mrtvu trku po tom pitanju trenutno vode nojovi i pužovi. Ne zna se ko je opasniji po lokalno stanovništvo.

Nojevi, kao i većina ptica spavaju noću.
Nojovi su tada najaktivniji. Zato se trude da stalno bude mrak, da bi bili u svom elementu.

***

Stvarno, kada neko pročita ovaj tekst i zapita se ima li neke razlike između magaradi i nojova, šta bi mogao da zaključi - kako nema?
Ima.
I jedni i drugi su kršili, preskakali, izvrdavali poštovanje zakona, činili razne vratolomije i monade (što bi dalmatinci rekli).
Magarići su svaki put njakali, drali se u glas, dizali što veću buku i graju, ritali se samo da se ne obrati pažnja na to što rade.

Nojovi čine iste gluposti, ali zakopavaju se celi u pesak, pišu i brišu, prekrajaju u trku, preko noći, taće ši faće. Ćute, kriju se kao miševi. A ne znaju da je taknuto-maknuto.
I žmure sve vreme, misle da ih tada niko ne vidi.
Slepci nesposobni.
Kriju da će izbora ipak biti.
Pa da narod izabere koju će zverku dalje da hrani u ovom našem ZOO vrtu, u rupi. U Unesrećenoj Palanci.

p.s.
Da li je moguće kako su ipak odlučili da Radmili Gerov za 8. mart 2010. godine poklone još jedan mandat na vlasti? Izgleda da jesu.

Linkovi na "zadatu temu":

Službeni Glasnik RS - Sadržaj broja 102/09 od 07.12.2009. godine
Google rezultat pretrage - Odluka o raspisivanju izbora za odbornike Skupštine optine Negotin 102/09
G17 Plus Negotin - Izbori u Opštini Negotin 07.03.2010. godine
PULS-PNTK - Ko krije da su izbori raspisani?
Živeti Slobodno - Tišina

Dan

Danas je 10. decembar.
Danas bi bio Dan Građanskog Saveza Srbije, da je i dalje živ kao stranka.
Ali nije.
Jer je prodat u bescenje i na najveću štetu ove zemlje.
Nekome ko, na žalost, sve više liči na onoga od koga je otišao. Kao i da nije.

Posle amputacije Anta Markovića, drugi težak poraz građanske Srbije.
Možda i konačan.

A možda je došlo vreme opet za neki novi početak?
Treći?
Možda ...

Komentari, komentari ...

Kako sam napisao u komentarima za prethodni post, nisam rad da pišem dalje dok ne dobijem odgovor na postavljeno pitanje. Odgovore dobio jesam, i mada su Nitogen, dr Tića i još pokoji izneli sopstveni (blogerski) stav koji je OK, oni ipak nisu reprezenti onih od kojih očekujem taj odgovor.
Nitogen na svom blogu reče "ne nerviraj blogersku populaciju negotinsku, nego piši". Pišem komentare na drugim blogovima.
Ipak, objaviću jedan od njih kao današnji post, ovde.
Komentar je dat na tekst "Mogu oni sve" povodom ponašanja Privremenog organa opštine Negotin, u vezi svega.

***

Zbog grešaka u primeni i nepoštovanja raznih zakona, raspuštena je negotinska Skupština opštine.
Zbog neprimenjivanja zakonski propisanih sankcija u zakonski propisanim rokovima, za pomenute prekršaje, čekalo se četvrtcima i četvrtcima, mesecima i mesecima.
Zašto je to uopšte, na kraju i urađeno (zamislite samo - primenjen je neki zakon!!!), da bi se sada nastavila identična praksa? Zašto su kukali na one Pređašnje ovi Potonji? Da bi uradili isto?

DA BI RADILI ISTO.

Zar je to boljitak koji se nudi stanovnicima Unesrećene Palanke? Ja ne vidim nikakvu razliku, tako da mi više nije ni jasan razlog za održavanje vanrednih lokalnih izbora u Negotinu. Izgleda da nije ni Potonjima, pa bi zato najradije hteli da izbora i ne bude, ili da na izbore ne izađe niko osim njih samih.
Da sami za sebe glasaju, odlučuju, štampaju glasačke listiće i prebrojavaju ih, prave izveštaje i kače ih na svoje sajtove i blogove.
Mi da im budemo alibi.
A oni da se sa tim slikaju.
To im ionako najbolje ide od ruke.
Baš su lepi, ko slička.
Dođe ti da ih tako i pocepaš.
Na izborima, naravno. Nikako drugačije.

p.s.
Čitajte ovaj komentar kao novi post na blogu Građanski Krug. Rekao sam da tamo neću ništa da napišem dok ne čujem odgovor na pitanje koje sam juče postavio:

"Da ćutimo onda?"

(za ovaj tekst nisu potrebne slike)

Otisak ... svega do sada

U poslednje vreme se dosta vas zapitalo šta se to dešava sa ovim blogom, i zašto nema Otiska Nedelje. Nije ga bilo, kao ni drugih tekstova, doskora. "Vatru" je održavao Skala svojim artterorističkim delovanjem po palanačkim umovima, uz po koji Ogled o liberalizmu (inače, Ogledi su od ranije već pripremljeni i uneti kao radne verzije, spremni da budu objavljeni uz poneki eventualni aktuelan komentar - ali, i to sam već negde napisao).
Dakle, ovog puta neće biti klasičnog Otiska Nedelje "te-i-te", već ćemo pričati o celokupnom Otisku sveg ovog vremena koje je proteklo otkad postoji blog Građanski Krug. Pa sve do danas, nedelje 6. decembra 2009. godine.
Zapravo, naravno da neće biti reči odčetresprve, već o onome što je ovaj blog učinio da bi se dogodilo to što se dogodilo potom - počev od ponedeljka 9. novembra 2009. godine.
U negotinskom delu blogosfere.
Do toga dana je vođen gerilski rat, borba za razbijanje palanačkog mraka koji se konstantno navlači Negotincima na oči već godinama, decenijama. Uspešno ili ne, to vi sami znate. Do toga dana je u toj oblasti Građanski Krug bio sam, mada (iskreno rečeno, da ne grešim dušu) postoji još nekoliko negotinskih blogova, ali je njihova tematika drugačija. Umetnost, neka mala životna pitanja naoko apolitična, pesme i lični stavovi o životu - ma svaštanešto, rekli bi to i sami.
Neki blogovi postoje, tek u najavi.

Dakle, svoje mesto pred očima Negotinaca blog Građanski Krug izborio je stalnim pokušajima da javnosti predstavi neku drugačiju sliku lokalne političke stvarnosti od one koju su servirali i vlast i opozicija, svojim besomučnim KZN ("kazne za negotince") ili saopštenjima, intervjuima, plaćenim terminima ili TV sučeljavanjima. Svi su sebi najbolji, ostali su propast i nesreća ovog grada. I tako u krug, iz nedelje u nedelju.
Ovde su objavljivane presude, rešenja, mišljenja, komentari, stavovi - ma ne pitajte nas na kakve smo se sve načine dovijali ne bi li do njih došli. Opozicija (tadašnja) krije određena dokumenta, ne bi li ih ONI prvi zvanično objavili na KZN - uz sve moguće i nemoguće jezičke i mislene vratolomije. Neće da daju nikom, a opet im procurelo. Vlast nije bila ništa boljeg stila, tvdoglavo, uporno glavom kroz zid - nije istina, nemate pojma (ono, pošteno rečeno ... nije da nije bilo tako), mi najbolji - vi najsmešniji.
Mrsili smo po opštinskom sajtu nemilosrdno. Bez pardona. Ona nesreća od antigramatike i nepoznavanja sopstvenog jezika i pisma je bila za svaku osudu. O tome se pisalo čak i na jednom novosadskom blogu, od strane autorke koja jeste po profesiji lektor. Bitno je da su te greške naposletku ipak ispravljane, uz gunđanje, ali - ispravljane. Kao i ona oštećena podloga na igralištu. Pa i još poneka stvar, u nadležnosti drugih gradskih službi ili preduzeća. To JESTE jedan od ciljeva NVO Građanski Krug, da makar, ako već ne mogu sebe da nateraju da ne prave gluposti - onda neka to isprave.

Opoziciji smo sve vreme ukazivali da to, ne toliko ŠTA koliko KAKO rade, ne valja. Ne valja tako, jer nanose štetu i sebi i građanima. Priča o Četvrtku nije pala "sa Marsa", sama se od sebe pojavila. Stalnim abrovanjem o famoznim Vladinim četvrtcima (a ako ne ovaj onda sledeći) dojadili su Negotincima, pa se ne baš veliki broj njih i obradovao onoga dana kada je Vlada Srbije konačno raspustila lokalnu Skupštinu, jer se više nije moglo izdržati. Za svoje ponašanje krivicu snose PNTK i SRS, tadašnji nosioci lokalne vlasti. Ali, odgovornost što je do toga, u toliko dugom vremenskom periodu, uopšte i došlo, direktno snose DS i SPS kao nosioci republičke vlasti koja je to morala da razreši efikasno. Zbog građana, birača, pa i svojih političkih poena.
A nisu. I zato im se sada svi podsmevaju, a oni traže "đavla u detaljima i sitnim crevcima". I nikako da nađu sebe. Kada to kažem, prvenstveno mislim na Demokratsku stranku, koja mi je na žalost sve manje draga jer sve više liči na onu svoju drugu, Miloševićevsku particiju stvarnosti.
Ovoj zemlji nisu potrebni DS koji liči na SPS, ni LDP koji liči na DS, ni SNS koji bi da liči na DS+S, ni Velja koji ne liči ni na šta, ili radikali koji ne liče. Ovoj su zemlji svi oni potrebni (politika je muka ali i stvarnost), ili neminovni, ali samo ako liče na sebe. Svi oni. Da budu različiti, ne bi li sve to imalo ikakvog smisla. Ovako - ne znam šta da kažem ...
Ipak, reći ću i ovo: lokalni pokreti, partije, kojih u Srbiji ima podosta, nekako ne odaju imidž sopstvene posebnosti, nemaju iskren domaći miris. Kao da se jedino razlikuju po "tabli na ulazu u naseljeno mesto". Ne razumem potrebu postojanja zaječarskih lokalpatriota u Negotinu, ili obrnuto, pa još i da najave koaliciju - za postizbornu vlast. Kako se to bore za decentralizovan položaj Zaječara, Valjeva ili Kruševca - u Negotinu? Ili je ipak ona stara, kao u Titova vremena: Zajedno smo jači. Divergentni snop nekompatibilnih lokalinteresa, uvezanih centrifugalnim težnjama. Mislite da jednoga dana neće doći u sukob interesi Negotina sa Zaječarom. Npr. oko te regionalne deponije, ili vodovoda, ili ko zna čega? I šta tad?
I još, preko svega toga, postoje dve takve lokal-regionalne koalicije na republičkom nivou.
Njihovi politički programi se ne mogu toliko da razlikuju poput onih DS, SPS (da li je više to tako) ili SRS. Zašto onda? I da li je iskreno?

Čarls Tejlor, savremeni kanadski sociolog i filozof, tvrdio je da su lokalne stranke budućnost politike. Siromah čovek, tada je još uvek postojala SFRJ.

No, da se manemo onoga što smo svi videli i čuli, što znamo i preživljavamo. Da se vratimo u sadašnjost, u realnost.

Od kako je PNTK Radmile Gerov napravio sopstveni blog kao jedino mesto gde neće da doživi cenzuru sopstvenih stavova, stvari su u ovam gradu krenule u sasvim drugačijem pravcu. Zbog nepostojanja programa lokalne RTV Krajine (a oni, to što puštaju, mogu da zovu kako hoće), sav politički rat vođen informacijama prenet je na informatičko polje. Na internet.
Bitno je uočiti razliku između pojmova cyberwar i netwar. Ovo danas, u Negotinu je kombinacija oba pojma. Stran(k)e se ponašaju umreženo, partizanski, a deluju najsavremenijim sredstvima velike razorne moći. Informacijama i dezinformacijama.
Videli ste svi na šta liči zvanični sajt Opštine Negotin. Da je makar isti kao pre uvođenja privremenih mera u SO Negotin, nego je katastrofalan. Na nagovor neke usijane glave, sa tog sajta su obrisane sve vesti u kojima se pominje prethodna vlast. Pa čak i izveštaj o Svečanoj sednici SO Negotin u Domu Kulture, povodom Dana grada. Ako je to nekome normalno, onda taj sam nije normalan. Kakvo je to vređanje građana Negotina koji svojim dinarom plaćaju održavanje opštinskog sajta, da im se uskrate informacije. Da li se to u normalnim zemljama zove cenzura ili demokratija.
Sloboda možda?

Radmilin blog vrvi od informacija sa sednica Privremenog opštinskog organa. Tu možete pročitati sve ono čega nema na opštinskom sajtu ili tzv. TVK. Zašto? Zašto sadašnja privremena vlast radi apsolutno sve isto, pa i gore, od sebi prethodne? Za čije babe maslo? Da bi PNTK opet došao na vlast?! Pa zašto su ih onda uopšte i sklanjali, ako jesu oni. Možda je Radmila opet (kao 2002.) sama otišla, da se vrati na velika vrata?
Blog PNTK je neko vreme vrveo od komentara, od kojih su neki prešli granice dobrog ukusa. Na žalost, najviše je onih anonimnih. Na Građanskom Krugu je uvedena administracija komentara onoga trena kada je pređena linija bljutavosti, ličnih uvreda, prozivanja članova porodica pa i pretnji. Nedugo potom, to je učinjeno i na blogu PNTK.
Moram da kažem, sam dizajn PNTK bloga je sasvim pristojno urađen. Potrudili su se da i vizuelno zadrže posetioca, da postane i čitaoc. E sad, ona anketa, o izvoru informisanja kome se veruje, naravno da ima dozu ... jelte, znate već čega. Ipak taj blog najviše posećuju oni koji su toj opciji naklonjeni. Ili oni koji se plaše ...

Posle PNTK, nedugo potom, otvoren je i blog negotinskog ogranka G17 Plus. Oni su malo drugačijeg stila, bez preteranih uvijanja, fantazija, pa čak i posebnih stavova. Ipak je to stranka, i to beogradska, da se ne zaboravi. Tako im je i blog - stranački, ne lični. No, i njima je jasno kako se predstaviti biračima na besplatan način. Dvadeset i kusur hiljada dinara za sat vremena na TV, i nije mala para, zar ne. Za sada nemaju mnogo tekstova, ali pišu. Postoje, imaju komentare. U početku greške, ali su se makar izvinili i obećali da neće više.

Pre nego pređem na najnoviji, ali i najteži slučaj, vratiću se još jednom na priču o administriranju bloga. Građanski Krug je jedno vreme bio zatrpan pres-klipinzima, tj. copy/paste nebulozama novinskih članaka koje je autor (anonimni, naravno) nazvao "komentarima". To je bio drugi autogol onih koji su trenutno okupirali opštinski sajt. Ona cenzura - podrazumeva se da je to bila prva lopta u sopstvenoj mreži. Ukoliko i nismo mogli da budemo sigurni u autora ovih mozgobaljezgarija, on se sam potrudio da se razotkrije.

Otvoren je preko noći blog negotinskog ogranka Demokratske stranke.
Ne, to nije bio treći autogol, da se razumemo. To je dobra namera, ideja. Ali apsolutno beskorisna. Zato što je opštinski sajt već pretvoren u promo panel, bilbord lokalnih lidera žutih, i ovo je sasvim nepotrebno. Sumnjam da iko u Negotinu ume da razdvoji trenutno Organ od DS, ili lidera jednog od lidera drugih. To je isto. A to smo već videli, i kao nije nam se sviđalo pa smo tražili promene.
Dobili smo.
To što smo tražili.
Ukoliko je uopšte neko sumnajo u idejnog tvorca cenzure, ili autora spamovanja blogova, sada to samo slepac ne može da vidi. Blog DS Negotin je sve samo ne to - blog DS NEGOTIN. Niti jedan stav lokalne stranačke organizacije, opet pres klipinzi do besvesti (oni isti), lični foto albumi, video snimci KZN (neee!!!!).
To je već 0 : 3.
Ali, ne lezi vraže - zašto samo tri u svojoj mreži! Malo je!!!
Evo i četvrtog:

Ukrali su celokupan post "A gde ti je markica" sa bloga Građanski Krug, i neautorizovanog ga objavili na svom blogu. Nema potrebe da kliknete na link - obrisali su ga. Ne postoji.

Prekršili su pravila lepog ponašanja, nisu poštovali smernice Creative Common License za tako nešto, jer ne čitaju stranicu bloga do kraja. To se zove krađa intelektualne svojine, i na Zapadu (na koji se toliko pozivaju) za to se plaćaju debele kazne. Zato ih na njihovom blogu lepo opomenete da to ne rade više, pa kada se i dalje prave blesavi onda ih prijavite na sajt "Prijavi lopova: Kradi mamu".

Kada neko, posle prijave, želi da dođe na sajt ili blog lopova, prvi link će biti usmeren ne ka tome, već na upozorenje da je to mesto gde postoji krađa nečeg tuđeg. Pa ko voli, neka tera dalje.
Ukoliko je neko slučajno pomislio da je 0 : 4 dosta, grdno se prevario.
Peti komad je pao jutros, u nedelju.
0 : 5
I to u više poteza, sitan vez: te neko ih vređa, te se nepristojno ponaša (kao da pa njima neko piše komentare, tj. da ima šta da se komentariše - prosto, srpski, čitaš novine i psuješ), te neke umotvorine (to Đinđić nije tako rekao, a još manje napisao), nekakvo glasanje "ko je bolji", kursna lista (ZAŠTO!!), himna DS (i TO postoji!), pusta gramatika serbska.
I ukinuše komentare.
A prvi prvcijasti post im se zove "Mesto za vaše komentare" ...
Pa vi sad komentarišite.

Sva besmislenost ovog bloga vidi se na ovoj stranici.
Namerno neću da zaokružim sve greške. Pronađite ih sami i komentarišite, neka to budu vaši Otisci ove nedelje. Ja nađoh deset komada, da vidim vas.
Da se razumemo, ovaj tekst apsolutno nije uperen protiv Demokratske stranke, a još manje u korist Radmile Gerov. Da se razumemo, jer usijane glave nekih članova DS sebi dopuštaju čak i takve besmislice. Pa i da kažu da "ako i izgube na izborima, to će bude zbog onog Laleta".
Ne zbog Laleta, ne!
Nego zbog AKO!!!
Ukoliko u nakraće vreme neko ne prekine nesreću kakvom se trenutno predstavlja DS u Negotinu, po njih je bolje da izbori i ne budu raspisani. Ne pomaže tu nikakvo "ako". Neko nov, mlad, voljan i željan da radi, da se ne krije iza priče "kako nema politike bez para", da zna da kaže dosta kada je vreme i mesto, a ne da ćuti, klima glavom i diže dva prstića umočena duboko u ... stav.
To je moj prvi savet demokratama. Drugi glasi: odmah, ali odmah povucite sve tekstove sa bloga koji ste napravili. Sve do poslednjeg. Redizajnirajte ga. To nije DS Negotin, nego kolaž isečaka iz novina. To nije vaš stav, nego tuđa pamet. Prekinite više da kradete (pozajmljujete...) Fokuse, postove, novinske tekstove i pokažite sopstvene ideje, sveže, totalno različite od svega dosadašnjeg u Negotinu, i od vas samih, trenutno kakvi ste, i od svih onih protiv kojih ste. Pokažite da zaista zaslužujete pažnju birača, i njihovo poverenje.
I napravite sasvim nov, pošten, vaš, blog negotinskih demokrata. Umesto papagajskog.
Prekinite da radite za opoziciju, ljudi. Šta napraviste to i od sebe i od te vaše stranke ...
Pa ko vam je zaista kriv što ste prošli gore od Rumuna na Marakani. Gore, jer sami sebi dajete golove, oni su se ljudi makar nešto i trudili.

A ako nećete, neka nam je i vama i nama, svima, Bog u pomoći.
Neka to bude volja birača.

Po hiljaditi put podsećam sve nas, stanovnike naše Unesrećene Palanke, na ovu večito aktuelnu akciju grupe Led-Art iz Novog Sada.
Zar je potrebna i hiljadu i prva priča, Šeherezade negotinske?

Puževo pozorištance

Elem, stvari stoje ovako:

Komunalci su uspeli da raščiste prašumu u dvorištu bioskopa i pohvataju sve one divlje zveri od puževa. Da ne plaše više narod njima. Mislim, puževima - ne komunalcima. Dakle, moji drugari, kolege komunalci su odradili svoj deo posla i za to će uzeti zasluženi dinar. I treba. A trebalo je i ranije.
Šta je sledeće?
Farbanje. Pardon, krečenje eksterijera.

Zaista izgleda, u najmanju ruku - drugačije. Liči na zgradu, a ne ruglo. Nema tu ničega spornog. Mada ...
Kažu da je fasada bioskopa morala da bude okrečena u neku od boja poput ove. Dakle ništa drečavo, šljašteće, moderno, artnouveau ili artteroristički. Ovako. Ko bre to kaže? Zavod za zaštitu spomenika kulture, pod čiju nadležnost spada i zgrada nekadašnjeg bioskopa "Krajina".
Pa kud bre baš nađoše ovu boju, nijansu?! Kaki. Kao kasarna neka.
Mislim da se ta boja može da dobije iz one kojom je okrečena zgrada Opštine, pa iznijansirano zelenom.
Kaki ...
Zavod za zaštitu spomenika kulture se zabrinuo za negotinski bioskop, tj. za zgradu. Pitam se samo gde su bili kada je rušen pa štampanobetoniran centar grada, ili kada je unakažena kuća u kojoj je sada Barbaroš ...
Kada su drugovi Organi ušli početkom Novembra meseca u ovu zgradu, bili su zgranuti onim što su zatekli. Bilo je tu svega samo ne onoga što treba da bude.

"Tamo sve ima, samo ne ono šta treba da ima."

... da citiram.
Dan kasnije, na ovom blogu je objavljen tekst o safariju na bioskopske puževe.

Bilo je onih koji su se nadurili zbog tog teksta, a bilo je i onih koji su se isto nadurili jer nisu razumeli ama baš ništa. Neko im je napunio uši da je tekst na njihov račun, podsmeha radi. Šta da im radim, u pitanju je IQ. U tom tekstu je izrečena i jedna dobronamerna preporuka svim tim "dugogodišnjim kulturnim radnicima" (prvi put sam tada čuo da postoje i dugogodišnji nekulturni radnici), da se ne zamajavaju i bacaju pare, već od ove zgrade naprave nešto novo. Za žive ljude a ne duhove i puževe.

Ovih dana je na opštinskom sajtu osvanula nova informacija o sređivanju zgrade bioskopa, sa napomenom da će ta zgrada dobiti i novi vid "angažmana". Perspektivan. Konačno da i oni prozbore nešto o tome, i to ne napamet.
A da li je tekst na ovom blogu imao uticaj na gornju izjavu - procenite sami.
Možda su i Ovi konačno počeli da slušaju poneki savet Građanskog kruga, poput Onih, a ne samo da laprdaju o nekom blaćenju. Ma i da nisu, samo neka nešto promene, ali na bolje. Ovako kako je, zaista više ne ide.
Idu izbori.

***

Dakle imaćemo Dom kulture i njegovu Malu, perspektivno-multimedijalnu scenu. Neka, ovaj grad i treba da ima tako nešto, zaslužio je da se vrate davno pogubljene vrednosti u poslednjih dvadesetak godina. Samo me brinu izvođači ... liče mi baš na one iz tog perioda.

A da je ovako nešto neophodno - neophodno je. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da postoji i Velika pozorišna scena Doma nekulture u Negotinu.
Veliko Pozorište "Puž". U zgradi opštine.
I to godinama.
Ubeđen sam da je ta Velika scena uništila i Dom kulture i bioskop.
Ubeđen sam.
Znam.

Kao i mnoge druge lepe i vredne stvari u ovom našem Negotinu.
Nitogenu.

Gde je Zakon o bezbednosti OD saobraćaja?

Kada čovek, bilo da dođe sa strane po prvi put u Negotin ili posle dužeg vremena prođe štampanobetonskom čaršijom, i ugleda ovo što se danas dalo videti, da li bi mu još nešto trebalo da zaključi kako ovde baš i ne živi neki normalan svet.

Pa dobro bre, majkumustaru, pa je li se promenila ta prokleta vlast u ovom gradu ili nije? Da li uopšte neko ume da nađe normalan odgovor na ovo tako prosto pitanje? Pa ako je ta Radmila Gerov bila toliko blesava i loša dok je bila na vlasti, i da je za njena vakta centar grada, pešačka zona (da prostite na izrazu) bila sve samo ne zatvorena za saobraćaj - šta je sada ovo?!!
I dalje sve isto, jurcanje, besomučna vožnja bicikala i mopeda, dostavna vozila samo još preko krovova što ne sleću, kakvo crno ograničenje brzine kada u pešačkoj zoni brzine nema, jelte.
Neverovatno, ali istinito
ISTO.
Važno da je grad već okićen čuvenim svetlećim crevcima, zvezdicama i fejk jelkama, mesec dana unapred. Jeftina struja, šta li je u pitanju.

Ovaj car danas je takvom brzinom uleteo iz pravca osnovne škole "Vuk Karadžić", pa pored "Obeks" apoteke, zavijajmujokrivina, i pravo zakoči ispred poslovnice VIP-a u Negotinu. Izađe lik ladno, ostavi motor upaljen, obavi posao za par minuta, kresnu svoje "dostavno vozilo" i nazad. Po istoj putanji, pod istim gasom.
Niko nije reagovao, osim onih par penzionera sa slike. Gledaju u dekor vozila, sa setom izgleda, sećaju se mladosti ... ili je zamišljaju.
Nigde organa da reaguju. Ni onih sa malim "o", niti onih iz velikog "O". Da se prekine više ovo iživljavanje, dosta ga je bilo. Na žalost, oni primaju platu da ovo ne sprečavaju. U 11 sati pre podne, kada je centar grada bio pun školaraca i šetača, a ne u po tavne noći.
Šta li se pa ja čudim - pa danas je četvrtak! Pa naravno, danas je dan za ... nešto njihovo. Onih iz Četvrtkovog plemena. Dan za iščekivanje, kada će konačno biti raspisani ti vanredni lokalni izbori u Negotinu. A ako ne danas, u četvrtak, onda sigurno u sledeći - sećate se te rečenice? Sećate, garantujem.
Setite je se i onog dana kada budu održani ti famozni izbori.

***

Ova druga slika, sa tim kamionetom roza boje zaslužuje samo jedan, jedini komentar. Pa neka se ljuti ko i koliko hoće, ja nikoga ne prozivam; ali ko mu je kriv ako se sam prepozna.
Nema tu drugog komentara osim

STIGLI KURTONI

što bi narod rekao.