#1milion

30.07.2008. - 23.02.2019.

10 godina

6 meseci

25 dana

1647 blogpostova

14 autora

1000000 klikova

410720 jedinstvenih IP adresa

134 zemlje

Eto, kada me neko bude pitao odakle mi prvi milion, znam šta da odgovorim: od vas.

Hvala svima.
Idemo dalje.

Vaš,
GRAĐANSKI KRUG

Mala matura

Tačno je osam godina otkako me onaj matori baksuz RainDog ubedio da se manem igračke tadašnje ekipe agrodžiberalnih bećara koji su glumatali lokalnu vlast - tzv. Negotinskog foruma, tog mesta okupljanja buljuka čaršijskih abronoša i premalo ozbiljnih ljudi da bi bili ozbiljno pročitani i još ozbiljnije shvaćeni. "Mani se bre tih budala, uzmi piši svoj blog", reče on.
I uzeh.

Posle su bitange iz Udruženja malograđana "DSPS" ukinule taj forum jer je, čak i takav, bio previše fin za njihov nedostatak ukusa i mozga... ali, to je neka druga i definitivno nebitna priča.

U prvom blogpostu, tog 30. jula 2008. godine, predstavljeni su autori bloga. Takođe, napravljena je i paralela između tada aktuelna dva gutača suzavca i pendreka - Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića; ovaj drugi tada beše radikal, ali samo do oktobarskog Sajma knjiga, kada se na jedvite jade prišljamčio stranci koju danas vodi. Onaj prvi je tada glumio opoziciju, ali je za mesec dana preduhitrio drugog, glasajući u septembru iste godine za Tadićevu idiotariju od Zakona o informisanju. Zbogzašto? Zbogzato "da ne bi pobedili radikali" - a zbog čega bi drugog bilo ko od njih nešto radio? Npr. da osnuje SNS da ne bi pobedili radikali, ili ljubi SPS u dupe da ne bi pobedili radikali, ili svim sredstvima podupre Koštuničin vampirski Ustav da ne bi pobedili radikali (koji su takođe podržali isto da ne bi pobed'li stwani plačen'ci), ili skrati drugi predsednički mandat i kandiduje se za neustavni treći da ne bi pobedili (bivši) radikali... i tako to.

Kako god bilo, a bilo je svega i svačega (pa i pretnji, krađe tekstova i pokušaja obaranja ovog bloga), postoji jedna osnovna nit koja se provlači kroz svaki od preko hiljadu tekstova ovde objavljenih (autorskih ili prevedenih), bilo da se oni tiču palanačke hronike, lokalne ili visoke politike, artterorizma, kulture, nauke ili su samo zavitlavanje na račun ološa koji nam svima ometa normalno življenje:

• Uvek govori istinu, koliko god bila neprijatne i tebi i drugima - istina nema boju zato što je svih boja, i nije nečija već pripada svima. Kada pogrešiš, priznaj to, ispravi i teraj dalje.

Ne može jasnije od toga.

Dobro je što sam tada poslušao RainDoga.

Danas bih ponovo uradio to isto, baš kao i prvog dana blogoškolske godine 2008.

Udahni Blogosferu - duboko, pre nego što zalaješ

BLOGERI - MALOPOZNATI FANTOMSKI KOMITET

Zahvaljujući stravičnoj propagandi koja je devedesetih vođena protiv nevladinih organizacija, koje su listom proglašavane za neprijatelje društva, sistema, nacije, države i sledstveno, vođe, NVO skraćenica je postala i ostala sinonim za nešto gadno i opasno. Ostala je simbol onih koji su prizivali bombe, i onih koji su svako zlo, koje nam je po glavi popanulo, učinili.
To što su danas veliki finansijeri investitori i vlasnici mnogočega po zemlji Srbiji, isti ti koji su onomad finansirali NVO, slaba je uteha.
Ne malu zaslugu u proganjanju tih organizacija, neretko jedinih pokrovitelja obespravljenih i marginalizovanih intelektualaca, umetnika i svakovrsnih grupa, imali su mediji. Udarna pesnica koja je svojom snagom razbucavala sve okove i zablude u kojima je naš narod bio, ne svojom zaslugom i voljom, zapreten.
To pravo takmičenje, taj desetoboj u kojem su učestvovali gotovo svi mediji, razvejavao je svaku mogućnost da možda te NVO i ne rade baš nešto tako loše. Ne. Lestvica na skokovima u vis koje su izvodile novinarske perjanice, dizana je sve više i više svakim novim tekstom, svakom novom falsifikovanom reportažom i fotografijom. Konačno, kada više lestvice nije ni bilo, odustalo se od skokova. Otvorena je streljana. Rezultate znamo.
Iznenada pojačano interesovanje klasičnih medija, a po načinu interpretacije, za Internet a posebno za pojedine blogere, neprijatno podseća na zagrevanje pred već viđeno takmičenje. Prvo su blogeri i blogerke "malo poznati" (Politika), pa su "fantomski" (Informer), pa su, sve po spisku sa liste #ulicecenzuri, postali/postale Komitet (E-novine). Da li slučajno, dobili smo takoreći službeni naziv Malopoznati fantomski Komitet. Podrazumeva se i zaverenički.

Blogeri, zavera i političke stranke (promašili ste temu)

Postavlja se pitanje šta sledi, i da li sledi ono što, nadajmo se, ipak neće biti. Da zvanično, a kako bi bilo ako se to dovoljno puta ponovi, blogeri u svakodnevnom govoru, novinskim tekstovima, pa i na pijaci, postanu fantomi, zaverenici i neprijatelji. Pa da za 15 godina od sada, kao što je to slučaj s NVO, bloger postane sinonimim za izdaju.
Nećete valjda? Ponovo?
Druga gratis ujdurma koju dobijaju blogeri je "svojatanje opozicije", potpuno izmišljena tvrdnja nastala na nekoliko programskih zadataka mladih aktivista gde je mreže trebalo zatrpati poznatim tehnikama trolovanja i ponavljanjima ove besmislice na okupljalištima oko #ulicecenzuri, #bobc, #diskreditujme ili #otvoreno.
Ne. Promašena tema, sedi, jedan. Građansko društvo se samo na silu može povezati sa političkim partijama. Građanski aktivizam je civilno pravo i civilizovano delovanje. To je tako u celom svetu i Srbija nije ni bolja ni gora diplomantkinja te škole.

Blogeri su civilno društvo

Onaj, međutim, (redak) novinar koji je pratio pomalo blogove i ranije, setiće se da je ta opozicija jednom bila vlast i da je takođe zavređivala pažnju i kritiku tih istih blogera. Još pažljiviji a sa dugim pamćenjem, mogao bi se setiti i da su mediji, koji danas ustaju za slobodu govora i izveštavanja i u tome su trenutno saglasni sa blogerima (Danas, Vreme), jednom takođe te iste blogere oštro kritikovali zbog neke davne blogerske akcije zamerajući joj, posve  pogrešno, političku pozadinu.
Kakogod: blogeri, uglavnom i većina, ponašaju se kao, i jesu samo, građani koji imaju odgovornost prema svojoj zemlji i sebi. Nema tu političkih stranaka. Nema ni slaganja među njima samima, to je prirodno među građanima.
Velika je šteta što su blogeri tradicionalnim medijima tek sad postali zanimljivi. Kao što ne bila nikakva šteta da nikada to nisu postali, jer oni, već više od 10 godina, postoje na domaćem vebu potpuno nezavisno od pažnje novinara. Moguće anonimni i manje poznati novinaru, ali, vredi i to reći, neki sa dnevnom posetom koja višestruko prevazilazi štampane tiraže pojedinih dnevnih novina u kojima taj novinar piše.
Zato, možda je razumljivo odakle takav strah od blogera i društvenih mreža i tih neukrotivih pojedinaca koji kao slobodni strelci, tako neprijatno razbarušeni i tako teško kontrolisani, zaposedaju neki javni prostor: Ako su uspeli tako brzo i dobro da se organizuju oko poplava, pa još brže oko protesta u #ulicecenzuri, pa onda još brže oko prve javne tribine koja je otvorila pitanje slobode govora na Internetu, BlogOpen-BlogClosed, te uspeli da skrenu pažnju i animiraju i domaću i svetsku društveno-političku elitu, na šta su još sposobni i spremni?
Setimo se. Novinara je bilo relativno lako ućutkati. Ili se njegovom mediju zavrne slavina, pa se upristoji, ili dobije otkaz, pa ga više nema, a ako je baš jako dosadan, onda bude ubijen. Sa blogerima je teže. Ima ih na hijade, platforme su promenjive, prostor beskrajno velik, i na jednog ućutkanog, lako se može desiti da se stvori deset bučnih. E to je problem. Zar ne?

Bloggers for dummies:

Svi ovi blogovi koje tek sada otkrivate samo zato što su izašli iz prostora Interneta i počeli da naseljavaju svakodnevicu, postoje godinama, i uglavnom brinu svoju brigu. Većina je nastala iz potrebe da autori, građani a ne politički instrumenti - nešto kažu. Nemojte se onda čuditi kada blogeri ustanu da se bore za osnovno pravo i staru naviku da – govore.
Bolje je, kad već imamo sposobnost pa i pravo da govorimo, da uspostavimo dijalog, u kojem ne moramo nužno da se složimo oko svega. Jer nije dobro da želimo društvo u kojem se svi oko svega slažemo i kritike nema.
Uostalom, što reče jedan bloger: ako ne možete da podnesete kritiku, podnesite ostavke.

BlogOpen.rs 21.06.2014.
CNMLiber: Blogeri - malopoznati fantomski Komitet

Srbija nije blog-free zona

Zašto su blogeri pretnja Srpskim vlastima?

Jedno kratko objašnjenje zbog čega blogovi predstavljaju pretnju srbijanskim vlastima, u kontekstu nedavnih privođenja na informativne razgovore:

"Dok ovo pišem, sve vreme mi je na umu da javno izražavanje sopstvenog mišljenja zapravo predstavlja kartu prve klase na putu ka robiji. Tokom prethodnog vikenda, od 23. do 25. maja, dvadesetak korisnika društvenih mreža je po nalogu tužilaštva privedeno u MUP na informativne razgovore, a nekoliko blogova i sajtova obarano u celini ili su sa njih uklanjani pojedini tekstovi. Da su pojedinci bili zadržavani na predviđenih 48 sati, nekima bi taj rok službe istekao baš na Dan mladosti. Iako nije bilo podizanja zvaničnih tužbi protiv privedenih, uglavnom im je spočitavano "širenje panike", "dezinformisanje" i "korišćenje društvenih mreža u cilju omalovažavanja napora koje ulažu vlasti, radi njihove destabilizacije u vreme nezapamćene hiljadugodišnje elementarne nepogode". Ukoliko budu optuženi za krivično delo širenja panike, predviđena kazna je šest meseci do pet godina zatvora.

Privođenja pojedinaca i obaranja web-stranica, kao i narastajuća autocenzura u medijima, predstavljaju jedan uznemirujući trend u Srbiji i širem regionu, što nas sve poslednjih godina svrstava u kategoriju mesta nimalo pohvalnih za slobodu štampe i govora."

Naravno, gornji tekst je izmišljen i nije nigde bio objavljivan. Zamenjen je samo naziv zemlje iz izvornog teksta, plus još par trivijalnih sitnica.

Evo (stvarnog) originala:

Why blogging is a threat to the Ethiopian government

Beza Tesfaye explains why blogging is a threat to the Ethiopian government following the arrests of 9 Ethiopian bloggers: 

"As I write this, I am eerily reminded that in Ethiopia, expressing your views can get you a first class ticket to prison.

From April 25 to 26, 2014, nine Ethiopian bloggers and journalists were arrested. As we celebrated World Press Freedom Day on Saturday, they were being detained in Addis Ababa’s notorious central investigation office. Though charges have not officially been filed, the group is accused of “working with foreign human rights activists” and “using social media to destabilize the country”. If prosecuted under Ethiopia’s controversial Anti-Terrorism Law, they could face the death penalty.

The arrests are part of a disturbing trend in Ethiopia, which has frequently ranked as one of the most repressive places for press freedom in recent years."

Preostali deo teksta nalazi se ovde.

Na sajtu Global Voices možete pronaći još tekstova na srodnu temu:

10.05.2014. Nedesanjo Macha - Why blogging is a threat to the Ethiopian government

16.05.2014. Kevin Rothrock - Countdown to the end of Twitter in Russia

16.05.2014. Filip Stojanovski - Macedonian site takes satirical stance on freedom of expression issues

21.05.2014. Kevin Rothrock - Persecuting russian bloggers doesn't end with censorship

23.05.2014. Nina Jobe - Russian special forces blogger throws in the towel

25.05.2014. Danica Radišić: Serbians fight online censorship of flood response criticism

***

Srbija nije Etiopija, Etiopija nije Srbija - to je bar svakome od nas jasno. Etiopija je povazdan bila pojam za gladne, a Srbija za žedne preko vode. Srbija ima vode previše - Etiopija premalo. Etiopija ima peska za izvoz - u Srbiji skoro da je postao deficitaran. U Etiopiji ubijaju one koji kukuriču - u Srbiji su ubijali (...) Srbija ima uterivača Šešeljevog zakona o informisanju, a Etiopija ima antiteroristički zakon. Za razliku od Etiopije, u Srbiji vas niko neće osuditi na smrt, a i zašto bi (ponavljao kaznu, ili dijagnozu)? U Etiopiji love "saradnike stranih organizacija za ljudska prava sa kojima preko društvenih mreža destabilizuju zemlju" - u Srbiji MUP "juri samo hakere, ne tviteraše". Više niko nema careve, Tita i Selasija.

Malo pesak, malo voda - u proseku blato.
Ono, obavezno upodobljeno.

Srbija i Etiopija nisu isto.
Ne, nikako.

Comeback #3

RainDog ponovo jaše!

http://kisnipas.wordpress.com/

Konačno su i Rain i Dog na jednom mestu. U Beogradu. Nadam se da će Zokija ubrzo da prođe ta penzionerska tramontana, jeste Kalemegdan privlačan za šetnju kera i kibicšah po klupama, kao i kahvane po pustoj Skadarliji - ali ipak...
Kako god, u prvom njegovom (novom) tekstu nameće se prividan utisak kako je mr.Z-a uhvatio palanački jesenji nokturno, t'ga jedna i žal za mlados'. Bemti novembar i kud se obojica baš tad ovaplotismo na ovom svetu!
Ma jok, to on samo počinje ponovo da živi.
Isto bre k'o i ja...

Sezame, blogotvori se

Čika Juga me zamolio da linkujem njegov današnji post.
Tema: večerašnje gostovanje borskih blogera na lokalnoj TV Sezam, priča o lokalnoj političkoj situaciji u Boru i ulozi blogova u njoj. Gosti u studiju su Zoran Stanković (RainDog), Jugoslav Jovanović (Armageddon) i Zvonko Damjanović (Medija Centar Bor).
Emisiju možete pratiti na internetu na web adresi TV Sezam, sa desetak minuta kašnjenja. Snimak ne ide sa Venere, nego iz Bora, ali šta ćete ...
Kako Juga najavljuje biće reči o borskim ali i o negotinskim blogovima i lokalnoj politici.
Emisija počinje u 21h, večeras, četvrtak 4. februara, zime 2010.
Pa, da pogledamo.

Otisak ... svega do sada

U poslednje vreme se dosta vas zapitalo šta se to dešava sa ovim blogom, i zašto nema Otiska Nedelje. Nije ga bilo, kao ni drugih tekstova, doskora. "Vatru" je održavao Skala svojim artterorističkim delovanjem po palanačkim umovima, uz po koji Ogled o liberalizmu (inače, Ogledi su od ranije već pripremljeni i uneti kao radne verzije, spremni da budu objavljeni uz poneki eventualni aktuelan komentar - ali, i to sam već negde napisao).
Dakle, ovog puta neće biti klasičnog Otiska Nedelje "te-i-te", već ćemo pričati o celokupnom Otisku sveg ovog vremena koje je proteklo otkad postoji blog Građanski Krug. Pa sve do danas, nedelje 6. decembra 2009. godine.
Zapravo, naravno da neće biti reči odčetresprve, već o onome što je ovaj blog učinio da bi se dogodilo to što se dogodilo potom - počev od ponedeljka 9. novembra 2009. godine.
U negotinskom delu blogosfere.
Do toga dana je vođen gerilski rat, borba za razbijanje palanačkog mraka koji se konstantno navlači Negotincima na oči već godinama, decenijama. Uspešno ili ne, to vi sami znate. Do toga dana je u toj oblasti Građanski Krug bio sam, mada (iskreno rečeno, da ne grešim dušu) postoji još nekoliko negotinskih blogova, ali je njihova tematika drugačija. Umetnost, neka mala životna pitanja naoko apolitična, pesme i lični stavovi o životu - ma svaštanešto, rekli bi to i sami.
Neki blogovi postoje, tek u najavi.

Dakle, svoje mesto pred očima Negotinaca blog Građanski Krug izborio je stalnim pokušajima da javnosti predstavi neku drugačiju sliku lokalne političke stvarnosti od one koju su servirali i vlast i opozicija, svojim besomučnim KZN ("kazne za negotince") ili saopštenjima, intervjuima, plaćenim terminima ili TV sučeljavanjima. Svi su sebi najbolji, ostali su propast i nesreća ovog grada. I tako u krug, iz nedelje u nedelju.
Ovde su objavljivane presude, rešenja, mišljenja, komentari, stavovi - ma ne pitajte nas na kakve smo se sve načine dovijali ne bi li do njih došli. Opozicija (tadašnja) krije određena dokumenta, ne bi li ih ONI prvi zvanično objavili na KZN - uz sve moguće i nemoguće jezičke i mislene vratolomije. Neće da daju nikom, a opet im procurelo. Vlast nije bila ništa boljeg stila, tvdoglavo, uporno glavom kroz zid - nije istina, nemate pojma (ono, pošteno rečeno ... nije da nije bilo tako), mi najbolji - vi najsmešniji.
Mrsili smo po opštinskom sajtu nemilosrdno. Bez pardona. Ona nesreća od antigramatike i nepoznavanja sopstvenog jezika i pisma je bila za svaku osudu. O tome se pisalo čak i na jednom novosadskom blogu, od strane autorke koja jeste po profesiji lektor. Bitno je da su te greške naposletku ipak ispravljane, uz gunđanje, ali - ispravljane. Kao i ona oštećena podloga na igralištu. Pa i još poneka stvar, u nadležnosti drugih gradskih službi ili preduzeća. To JESTE jedan od ciljeva NVO Građanski Krug, da makar, ako već ne mogu sebe da nateraju da ne prave gluposti - onda neka to isprave.

Opoziciji smo sve vreme ukazivali da to, ne toliko ŠTA koliko KAKO rade, ne valja. Ne valja tako, jer nanose štetu i sebi i građanima. Priča o Četvrtku nije pala "sa Marsa", sama se od sebe pojavila. Stalnim abrovanjem o famoznim Vladinim četvrtcima (a ako ne ovaj onda sledeći) dojadili su Negotincima, pa se ne baš veliki broj njih i obradovao onoga dana kada je Vlada Srbije konačno raspustila lokalnu Skupštinu, jer se više nije moglo izdržati. Za svoje ponašanje krivicu snose PNTK i SRS, tadašnji nosioci lokalne vlasti. Ali, odgovornost što je do toga, u toliko dugom vremenskom periodu, uopšte i došlo, direktno snose DS i SPS kao nosioci republičke vlasti koja je to morala da razreši efikasno. Zbog građana, birača, pa i svojih političkih poena.
A nisu. I zato im se sada svi podsmevaju, a oni traže "đavla u detaljima i sitnim crevcima". I nikako da nađu sebe. Kada to kažem, prvenstveno mislim na Demokratsku stranku, koja mi je na žalost sve manje draga jer sve više liči na onu svoju drugu, Miloševićevsku particiju stvarnosti.
Ovoj zemlji nisu potrebni DS koji liči na SPS, ni LDP koji liči na DS, ni SNS koji bi da liči na DS+S, ni Velja koji ne liči ni na šta, ili radikali koji ne liče. Ovoj su zemlji svi oni potrebni (politika je muka ali i stvarnost), ili neminovni, ali samo ako liče na sebe. Svi oni. Da budu različiti, ne bi li sve to imalo ikakvog smisla. Ovako - ne znam šta da kažem ...
Ipak, reći ću i ovo: lokalni pokreti, partije, kojih u Srbiji ima podosta, nekako ne odaju imidž sopstvene posebnosti, nemaju iskren domaći miris. Kao da se jedino razlikuju po "tabli na ulazu u naseljeno mesto". Ne razumem potrebu postojanja zaječarskih lokalpatriota u Negotinu, ili obrnuto, pa još i da najave koaliciju - za postizbornu vlast. Kako se to bore za decentralizovan položaj Zaječara, Valjeva ili Kruševca - u Negotinu? Ili je ipak ona stara, kao u Titova vremena: Zajedno smo jači. Divergentni snop nekompatibilnih lokalinteresa, uvezanih centrifugalnim težnjama. Mislite da jednoga dana neće doći u sukob interesi Negotina sa Zaječarom. Npr. oko te regionalne deponije, ili vodovoda, ili ko zna čega? I šta tad?
I još, preko svega toga, postoje dve takve lokal-regionalne koalicije na republičkom nivou.
Njihovi politički programi se ne mogu toliko da razlikuju poput onih DS, SPS (da li je više to tako) ili SRS. Zašto onda? I da li je iskreno?

Čarls Tejlor, savremeni kanadski sociolog i filozof, tvrdio je da su lokalne stranke budućnost politike. Siromah čovek, tada je još uvek postojala SFRJ.

No, da se manemo onoga što smo svi videli i čuli, što znamo i preživljavamo. Da se vratimo u sadašnjost, u realnost.

Od kako je PNTK Radmile Gerov napravio sopstveni blog kao jedino mesto gde neće da doživi cenzuru sopstvenih stavova, stvari su u ovam gradu krenule u sasvim drugačijem pravcu. Zbog nepostojanja programa lokalne RTV Krajine (a oni, to što puštaju, mogu da zovu kako hoće), sav politički rat vođen informacijama prenet je na informatičko polje. Na internet.
Bitno je uočiti razliku između pojmova cyberwar i netwar. Ovo danas, u Negotinu je kombinacija oba pojma. Stran(k)e se ponašaju umreženo, partizanski, a deluju najsavremenijim sredstvima velike razorne moći. Informacijama i dezinformacijama.
Videli ste svi na šta liči zvanični sajt Opštine Negotin. Da je makar isti kao pre uvođenja privremenih mera u SO Negotin, nego je katastrofalan. Na nagovor neke usijane glave, sa tog sajta su obrisane sve vesti u kojima se pominje prethodna vlast. Pa čak i izveštaj o Svečanoj sednici SO Negotin u Domu Kulture, povodom Dana grada. Ako je to nekome normalno, onda taj sam nije normalan. Kakvo je to vređanje građana Negotina koji svojim dinarom plaćaju održavanje opštinskog sajta, da im se uskrate informacije. Da li se to u normalnim zemljama zove cenzura ili demokratija.
Sloboda možda?

Radmilin blog vrvi od informacija sa sednica Privremenog opštinskog organa. Tu možete pročitati sve ono čega nema na opštinskom sajtu ili tzv. TVK. Zašto? Zašto sadašnja privremena vlast radi apsolutno sve isto, pa i gore, od sebi prethodne? Za čije babe maslo? Da bi PNTK opet došao na vlast?! Pa zašto su ih onda uopšte i sklanjali, ako jesu oni. Možda je Radmila opet (kao 2002.) sama otišla, da se vrati na velika vrata?
Blog PNTK je neko vreme vrveo od komentara, od kojih su neki prešli granice dobrog ukusa. Na žalost, najviše je onih anonimnih. Na Građanskom Krugu je uvedena administracija komentara onoga trena kada je pređena linija bljutavosti, ličnih uvreda, prozivanja članova porodica pa i pretnji. Nedugo potom, to je učinjeno i na blogu PNTK.
Moram da kažem, sam dizajn PNTK bloga je sasvim pristojno urađen. Potrudili su se da i vizuelno zadrže posetioca, da postane i čitaoc. E sad, ona anketa, o izvoru informisanja kome se veruje, naravno da ima dozu ... jelte, znate već čega. Ipak taj blog najviše posećuju oni koji su toj opciji naklonjeni. Ili oni koji se plaše ...

Posle PNTK, nedugo potom, otvoren je i blog negotinskog ogranka G17 Plus. Oni su malo drugačijeg stila, bez preteranih uvijanja, fantazija, pa čak i posebnih stavova. Ipak je to stranka, i to beogradska, da se ne zaboravi. Tako im je i blog - stranački, ne lični. No, i njima je jasno kako se predstaviti biračima na besplatan način. Dvadeset i kusur hiljada dinara za sat vremena na TV, i nije mala para, zar ne. Za sada nemaju mnogo tekstova, ali pišu. Postoje, imaju komentare. U početku greške, ali su se makar izvinili i obećali da neće više.

Pre nego pređem na najnoviji, ali i najteži slučaj, vratiću se još jednom na priču o administriranju bloga. Građanski Krug je jedno vreme bio zatrpan pres-klipinzima, tj. copy/paste nebulozama novinskih članaka koje je autor (anonimni, naravno) nazvao "komentarima". To je bio drugi autogol onih koji su trenutno okupirali opštinski sajt. Ona cenzura - podrazumeva se da je to bila prva lopta u sopstvenoj mreži. Ukoliko i nismo mogli da budemo sigurni u autora ovih mozgobaljezgarija, on se sam potrudio da se razotkrije.

Otvoren je preko noći blog negotinskog ogranka Demokratske stranke.
Ne, to nije bio treći autogol, da se razumemo. To je dobra namera, ideja. Ali apsolutno beskorisna. Zato što je opštinski sajt već pretvoren u promo panel, bilbord lokalnih lidera žutih, i ovo je sasvim nepotrebno. Sumnjam da iko u Negotinu ume da razdvoji trenutno Organ od DS, ili lidera jednog od lidera drugih. To je isto. A to smo već videli, i kao nije nam se sviđalo pa smo tražili promene.
Dobili smo.
To što smo tražili.
Ukoliko je uopšte neko sumnajo u idejnog tvorca cenzure, ili autora spamovanja blogova, sada to samo slepac ne može da vidi. Blog DS Negotin je sve samo ne to - blog DS NEGOTIN. Niti jedan stav lokalne stranačke organizacije, opet pres klipinzi do besvesti (oni isti), lični foto albumi, video snimci KZN (neee!!!!).
To je već 0 : 3.
Ali, ne lezi vraže - zašto samo tri u svojoj mreži! Malo je!!!
Evo i četvrtog:

Ukrali su celokupan post "A gde ti je markica" sa bloga Građanski Krug, i neautorizovanog ga objavili na svom blogu. Nema potrebe da kliknete na link - obrisali su ga. Ne postoji.

Prekršili su pravila lepog ponašanja, nisu poštovali smernice Creative Common License za tako nešto, jer ne čitaju stranicu bloga do kraja. To se zove krađa intelektualne svojine, i na Zapadu (na koji se toliko pozivaju) za to se plaćaju debele kazne. Zato ih na njihovom blogu lepo opomenete da to ne rade više, pa kada se i dalje prave blesavi onda ih prijavite na sajt "Prijavi lopova: Kradi mamu".

Kada neko, posle prijave, želi da dođe na sajt ili blog lopova, prvi link će biti usmeren ne ka tome, već na upozorenje da je to mesto gde postoji krađa nečeg tuđeg. Pa ko voli, neka tera dalje.
Ukoliko je neko slučajno pomislio da je 0 : 4 dosta, grdno se prevario.
Peti komad je pao jutros, u nedelju.
0 : 5
I to u više poteza, sitan vez: te neko ih vređa, te se nepristojno ponaša (kao da pa njima neko piše komentare, tj. da ima šta da se komentariše - prosto, srpski, čitaš novine i psuješ), te neke umotvorine (to Đinđić nije tako rekao, a još manje napisao), nekakvo glasanje "ko je bolji", kursna lista (ZAŠTO!!), himna DS (i TO postoji!), pusta gramatika serbska.
I ukinuše komentare.
A prvi prvcijasti post im se zove "Mesto za vaše komentare" ...
Pa vi sad komentarišite.

Sva besmislenost ovog bloga vidi se na ovoj stranici.
Namerno neću da zaokružim sve greške. Pronađite ih sami i komentarišite, neka to budu vaši Otisci ove nedelje. Ja nađoh deset komada, da vidim vas.
Da se razumemo, ovaj tekst apsolutno nije uperen protiv Demokratske stranke, a još manje u korist Radmile Gerov. Da se razumemo, jer usijane glave nekih članova DS sebi dopuštaju čak i takve besmislice. Pa i da kažu da "ako i izgube na izborima, to će bude zbog onog Laleta".
Ne zbog Laleta, ne!
Nego zbog AKO!!!
Ukoliko u nakraće vreme neko ne prekine nesreću kakvom se trenutno predstavlja DS u Negotinu, po njih je bolje da izbori i ne budu raspisani. Ne pomaže tu nikakvo "ako". Neko nov, mlad, voljan i željan da radi, da se ne krije iza priče "kako nema politike bez para", da zna da kaže dosta kada je vreme i mesto, a ne da ćuti, klima glavom i diže dva prstića umočena duboko u ... stav.
To je moj prvi savet demokratama. Drugi glasi: odmah, ali odmah povucite sve tekstove sa bloga koji ste napravili. Sve do poslednjeg. Redizajnirajte ga. To nije DS Negotin, nego kolaž isečaka iz novina. To nije vaš stav, nego tuđa pamet. Prekinite više da kradete (pozajmljujete...) Fokuse, postove, novinske tekstove i pokažite sopstvene ideje, sveže, totalno različite od svega dosadašnjeg u Negotinu, i od vas samih, trenutno kakvi ste, i od svih onih protiv kojih ste. Pokažite da zaista zaslužujete pažnju birača, i njihovo poverenje.
I napravite sasvim nov, pošten, vaš, blog negotinskih demokrata. Umesto papagajskog.
Prekinite da radite za opoziciju, ljudi. Šta napraviste to i od sebe i od te vaše stranke ...
Pa ko vam je zaista kriv što ste prošli gore od Rumuna na Marakani. Gore, jer sami sebi dajete golove, oni su se ljudi makar nešto i trudili.

A ako nećete, neka nam je i vama i nama, svima, Bog u pomoći.
Neka to bude volja birača.

Po hiljaditi put podsećam sve nas, stanovnike naše Unesrećene Palanke, na ovu večito aktuelnu akciju grupe Led-Art iz Novog Sada.
Zar je potrebna i hiljadu i prva priča, Šeherezade negotinske?

Algoritam Života

Rekli su mi "Šta ti sve to treba? Sedi bre miran, vidiš da su ionako svi isti, tu jedan čovek ne može ništa da promeni, može samo sebi štetu da učini. Sve se ti nešto praviš pametan." - itd & itsl.
Kada na ovakve dubokoumne rečenice dodate još i "vino u vodu", "ipak se okreće", "tražim čoveka", "ne diraj mi krugove" i hiljade drugih, dobijete - istoriju. Neko, tom prilikom, dobije i ubrzani kraj sopstvene, a neko ne.
Stvarno, šta nam sve to treba? Zašto talasati?
Ovo je pitanje na koje svako treba sam da nađe odgovor, duboko u sebi. Da traži celog života, ali i da pita za pomoć - ne za konačno rešenje.
Pored onih koji su mi rekli, ima i onih koji su me pitali (kao i sam što sam, kada je grupa nas pokrenula ovu priču koju iščitavate) - "Kako i ja da uradim tako nešto?"
Blog.
Sitnica u poređenju sa samootkrovenjem, ali je sigurno bolje od deteline i sena.
Radi se o Teoriji talasanja primenjenoj na palanački um. Ta teorija kaže:

Ne talasaj, vidiš da smo svi u ... septičkoj jami.

Postoji nekoliko pravaca razmišljanja o tome, zavisno na koji ste se deo rečenice skoncentrisali. Da ne crtam algoritam, iako je prost, prepričaću ga.
Uzmimo da nam je sopstveni život INPUT za ovaj sitan ali veoma koristan programčić; postoji nekoliko IF-ova koji determinišu njegovo pretvaranje u OUTPUT, ili Život (sa velikim Ž).
- if "ne talasaj" then go to input
- if "septička jama" then go to input
* obe opcije uzrokuju isti rezultat, tzv. beskonačnu petlju začinjenu koštanim brašnom
- if "vidiš" then LIVE
Prosto, da boli. Program služi za pretvaranje malog ž u veliko Ž.
Evo jednog primera primene tog sitnog ali veoma značajnog korisničkog programa. Zove se

Kako da dospete u novine, a da niste: izraeli tenkista, ruski gasovođa, srbski političar, Džordž Buš Cipelić, Koštuničina sova ili Žirafa međ' Tri Palme?

u podnaslovu

(Potiranje Palanačkog Uma)

[case study]

Prijavite se na lokalni forum i opsesivno-kompulzivno pišete tekstove, dok ne dostignete određeni nivo utrošene memorije na njihovom serveru (frtalj je to već, nije za bacati). U početku je veoma bitno šta-koliko, koje vremenom polako ali sigurno prerasta u šta-kako.
Bilo-šta - nikako.
Pri tom, kreirate i sve vreme nadograđujete sopstveni prepoznatljiv stil toka svesti. Nađete još i svog blogerskog Obi-Van Kenobija, da vas uputi u tajne Sile. U moć komunikacije.
Hvala RainDogu na svemu.
Ukoliko imate neku organizovanu grupu prijatelja ili istomišljenika, iskoristite AI i predstavite se Svetu. Napravite blog ili web sajt.
Pišite, pišite i samo pišite. Bijte lokalno al' bijte i globalno.
Vaš Obi-Van vas predstavi svojim kolegama i taj prvi kamenčić nezaustavljivo pokreće lavinu.
Prijavite se na što više blog agregatora i sličnih sakupljača adresa. Predstavite se svima.
Domaćim ...
... ili stranim. Sve jedno.
Ovo poslednje (RSS feed) je obavezno.

Kao rezultat, od četvrtka 8. do utorka 13. januara, dobijete sledeće:

Postavite anketu. Sakupite 400 potpisa za nedelju dana, na terenu. Pomognete Malom Čoveku.
Povremeno istrpite gadosti na vaš račun, i maksimalno se trudite da takve komentare ne brišete - više govore o onome ko ih je napisao nego o vama.
Pišete intrigantne i ozbiljne tekstove na zanimljive teme. Dobijete predlog za saradnju sa srodnim dušama.
Još se nađe neko da čita ili prati vaše misli. Pri punoj svesti i ničim izazvan.
Na kraju, pojavi se novinar voljan da krene u oslobađanje medijskog prostora, pa onda nije ni čudo što se pojavite u novinama i na internetu.
A politikopaćenici se i dalje čudom čude. Nikako da shvate koliko su svima dosadili.
Ima o svemu ovome još, izvinjavam se onima koje nisam spomenuo ili linkovao.
Dakle, da zaključim: Kako se stiže na duplericu u novinama? Ili se sam skineš, ili ogoliš sramotu drugih.

***

Ne, ne hvalim se - pomažem Vam da se odlučite.
Nikada ne prekidajte dotadašnje aktivnosti - forumašenja i slično. Šaljite mejlove, pričajte, telefonirajte. Širite sopstveni kosmos. Veliki prasak se odavno desio, sažimanje je neumitno ali dotle će proteći još mnogo vremena. Koristite teoriju skupova pa sabirajte lične kosmose i odlažite to.
Koristite teoriju kapilarnog širenja svesti jer vas je tako teže sprečiti - ulazak u glavni tok (mainstream) je smrt svakog individualizma i početak sabornosti. Odneće vas struja prosečnosti.
Osim ako vam nije namera da budete crna rupa. Za to vam ne treba blog, ionako većina nas i živi u crnim rupama. Sila širenja uma je daleko jača čak i od gravitacije crnih rupa palanačkih, na bilo kojoj tački ove lude Planete poznatije i kao "Ball of confusion".

***

Pamtite me po postovima mojim.
Neuporedivo je jeftinije i ekološki čistije od mermernih mauzoleja i štampanog betona.

Svetska Ekonomska Xriza

Malo sam lanzao po blogovima pa naiđoh na ovaj, gde se lepo vidi kakva je veza između:
1. svetske ekonomske krize
2. balkanskih viceva i
3. carskog reza na porođaju

Propast.
Spasi blože od ovakvijeh sablazni ...