Generisanje kulture straha kroz medije

"Ako ne čitate vesti, vi ste neinformisani. Ako čitate vesti, vi ste dezinformisani."

- Mark Tven

Ekstremni govor u srpskom medijskom diskursu vidljiv je na svim jezičkim nivoima: leksičkom, frazeološkom, morfosintaksičkom, stilskom. Na svim ovim jezičkim planovima dominiraju tri jaka mehanizma: dramatizacija, vulgarizacija, žargonizacija, a svi oni služe kreiranju katastrofičnog scenarija, odnosno izazivanju i prizivanju negativnih emocija.

Danas u Srbiji postoji veliki broj dnevnih novina i nedeljnika, ali se istovremeno oseća nedostatak kvalitetnih vesti, istraživanja i analiza, naročito u poređenju sa evropskim praksama i standardima. Neproporcionalno veliki broj tekstova zasnovan je na anonimnim izvorima, uz upadljivo brisanje razlike između pretpostavki, nagađanja, ličnih impresija i činjenica. Mnogi štampani mediji u Srbiji pribegavaju senzacionalizmu, objavljivanju nepotvrđenih informacija, šokantnih i uznemirujućih fotografija i svedočenja, šest puta je veći broj negativno nego pozitivno intoniranih tekstova, pokazuju prethodna istraživanja, a mnogi tekstovi su nastali bez vidljivog povoda i razloga da se o nečemu piše.

Predstavljamo istraživanje koje je sprovedeno u periodu od maja do septembra 2017. godine.

Ekstremni govor u medijima: kako se generiše kultura straha u Srbiji *

Da padnete s Marsa danas i dobijete da pročitate upravo objavljene vesti u Srbiji, ili ćete poverovati da ste stigli direktno u pakao, ili će vas uhvatiti strava da je haos jezivo blizu. U svakom slučaju, možete ugaziti u neki krvav trag, saznati da je sve alarmantno i uhvatiće vas jeza da je na pomolu katastrofa. Čak i ako već nije otkrivena zavera da strane sile kuju pakleni plan da unište Srbiju. Ne izlazite napolje jer je pakleno vruće. Ili olujni vetar uništava sve pred sobom. U svakom slučaju, strahovito nevreme - sudnji dan, takoreći.

Ovo je samo deo leksike i frazeologije koja se danas koristi u domaćim medijima. Centar za nove medije Liber istraživao je u periodu od maja do septembra, ekstreman govor u izveštavanju domaćih medija, govor preterivanja i kataklizme, koji u javnosti proizvodi emocije straha, nesigurnosti, nelagode i paranoje.

Rezultati istraživanja i kvalitativna analiza novinskog izveštavanja, pokazuju da se u Srbiji kroz medije generiše kultura straha.

Ekstremni govor u medijskom diskursu, koji je bio predmet ove opsežne analize, nametnuo se svojom sveprisutnošću. Reč je o izuzetno negativno konotiranom obliku govora, koji se kosi sa načelima objektivnog i nepristrasnog izveštavanja. Zasnovan je na izrazitoj subjektivnosti i neprikrivenoj pristrasnosti, a posebno je manifestan i direktan u naslovima, gde dobija svoje krajnje oblike u svojoj hipertekstualnosti, kao i u formi pretnji, predskazanja, diskriminacije.

1. Koje novinske rubrike najčešće sadrže ekstreman govor?
2. Koje se reči najčešće koriste da se izazove strah, nelagoda, paranoja i nesigurnost?
3. Koliko često se širi međunacionalna i rasna netrpeljivost?
4. Koliko se često zvecka oružjem?
5. Da li je realno da se plašimo vremenske prognoze?

Ekstremni govor u medijima u Srbiji

Ekstremni govor u medijima u Srbiji (po slajdovima):

1. "Generisanje kulture straha kroz medije: Istraživanje ekstremnog govora u medijima u Srbiji" CNM Liber, 2018 - O diskursu kojim se izazivaju emocije nemoći, nesigurnosti, paranoje

2. Tema i cilj:
Utvrditi nivo zastupljenosti ekstremnog govora u medijima u Srbiji, utvrditi teme u kojima se koristi, utvrditi efekte na javnost.

3. Uzorak i metodologija - uzorak:
Prikupljeno medijskih objava u periodu od maja do septembra 2017. - 36.960.
Ušlo u obradu jer sadrži neke od elemenata ekstremnog govora, hipertekstualnosti ili diskursa katastrofe - 9.436.
Broj medija koji su obuhvaćeni analizom - 16.

4. Uzorak i metodologija - metodologija:
Zadržani podaci su podvrgnuti troslojnoj analizi: određivanje ključnih reči, određivanje rubrike, određivanje vrste ekstremnog govora. Iz analize su izuzeti svi novinski naslovi koji su sadržali informativnost, ili su bili bez upotrebe subjektiviteta, hiperbole...

5. Uzorak i metodologija - prvi rezultat:
Udeo medijskog diskursa koji se može okarakterisati ekstremnim govorom - 25,5%

6. Šta nalazimo u 1/4 medijskih naslova?
Dramatični, preterani, vulgarni, brutalni i senzacionalistički narativi, odnosno ekstremna opisivanja i uznemirujući sadržaji u vestima - EKSTREMNI GOVOR
Izazivanje osećanja straha, nesigurnosti, nelagode, uključujući širenje paranoje i teorija zavere - ŠIRENJE STRAHA I NESIGURNOSTI
Šovinizam, nacionalizam, homofobija, mizogine i seksističke formulacije i teme - ŠIRENJE NETRPELJIVOSTI

7. Udeo vrste govora i emocija koje nose:
ekstremno (26%), mizoginija (25%), strah (21%), netrpeljivost (15%), paranoja (14%)

8. Reči ekstremnog govora:
rat, haos, užas, alarm, šiptari, pakao, panika, šok, krv, jezivo, skandal, ustaše, stravično

9. Procenat upotrebe reči ekstremnog govora u naslovu:
haos, jezivo, skandal, šok (do 5%), ustaše/šiptari, užas, seks/grudi (do 10%), panika/alarm (do 15%)

10. Mesta najčešće upotrebe ekstremnog govora - rubrike:
1. hronika (hipertekstualnost)
2. fenomen vremenske prognoze
3. zabava (mizoginija)
4. unutrašnja politika i region (zavere, rat, naoružanje, netrpeljivost)

11. Mesta najčešće upotrebe ekstremnog govora:
fenomen vremenske prognoze - katastrofični scenario

12. Vremenska prognoza:
SUTRA GORIMO NA 42 STEPENA, A ONDA NEVREME TROPSKE NOĆI Bićemo tromi, besni i SVE UMORNIJI, a evo još koliko nećemo moći DA SE NASPAVAMO Macura moli: Nikako danas po penzije!

13. Mizoginija i seksizam - fenomen eksplicitnog voajerizma:
objektifikacija žena, fokus na odevne predmete (bikini, gaćice, brus), fokus na delove tela (guza, grudi, tamo dole, sve)

14. Primeri (zabava):
Đanijeva žena uvukla grudi u maleni bikini, pa se mazila sa mužem na plaži! (FOTO)  PREPLANULA I SVA MOKRA... Karleuša raširila noge u malenom bikiniju, svi blenuli TAMO DOLE! (FOTO) Ona BUKVALNO nema ništa tamo dole! Devojka Adema Ljajića izašla BEZ donjeg veša, sevalo sa svih strana! (FOTO)

15. Hronika - fenomen hipertekstualnih naslova:
brutalnost, preterivanje, ulazak u detalje, preuzimanje uloge sudije pozivanjem na "pravednu odmazdu", kreiranje osećanja sveprisutnih zločina i opasnosti

16. Primeri (hronika) - horor:
Duševni bolesnik napao tri devojčice - pretio im nožem, deca su vrištala da ih spasu! HOROR U ZEMUNU Čoveku čupali nokte, mučili ga i ŽIVOG ZAPALILI HOROR NA DNU TISE Ribari izvukli telo muškarca vezanog sajlom i ciglama oko nogu, u glavi imao RANU OD METKA 

17. Zavere i najave pretnji rata:
zavere 17%, naoružavanje 13%, pretnje ratom 6%, terorizam 5%, ostalo 59%

18. Primeri dramatične pretnje!
Politika u Srbiji se pretvara u horor - PROGRAM OPOZICIJE: UBITI VUČIĆA! ZAVERE VOJSKA SRBIJE: BORBENA GOTOVOST NA NAJVIŠEM NIVOU! Svi koji bi da ruše našu zemlju neće proći! RAT EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: ISIS napada Beograd! TERORIZAM

19. Alarmizam:
Džihadisti PRED VRATIMA EVROPE, osnivaju NOVE BAZE za napade ŠIROM KONTINENTA. Stravično upozorenje naučnika: Ova 3 događaja bi mogla da unište Zemlju, a jedan od njih i čitav svemir! KINA SPREMA UDAR KOJI SAD NEĆE PREŽIVETI: Peking uvodi zlatni standard!

20. Kosovo, Hrvatska, Amerika - širenje netrpeljivosti:
1. Šovinističko izveštavanje
2. Isticanje nacionalnog ponosa

21. Netrpeljivo izveštavanje:
DRAMA! ALBANCI MITROVIĆA UBIJAJU U PRITVORU! Nema kraja strašnom šiptarskom nasilju! RAZOTKRIVEN ZLOČINAČKI PLAN HRVATA! Ustaše spremale NAPAD DRONOM NA VUČIĆA I DODIKA! (VIDEO/FOTO) Američka ambasada u Srbiji KONAČNO SRUŠENA DO TEMELJA!

22. Karakteristike "ekstremnih" vesti:
- irelevantne
- bez eksplanatorne moći
- uvećavaju kognitivne (logičke) pogreške
- inhibiraju ispravno zaključivanje
- generišu negativne emocije
- legitimizuju etnonacionalizam, antagonizam, ksenofobiju i šovinizam
- dovode do desenzitivizacije pred iskustvom nasilja
- uzbunjuju javnost

23. Istraživanje je deo projekta "No Hate Hub" CNM Liber. Više informacija: blogopen.rs i office@blogopen.rs

Ovo istraživanje je Centar za nove medije Liber realizovao zahvaljujući podršci Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Na ovom istraživanju, kvalitativnu i kvantitivnu analitiku je radio tim CNM Liber, Tatjana Vehovec, i stručni saradnici dr Svetlana Slijepčević (lingvistkinja) i dr Aleksej Kišjuhas (sociolog).
- kompletan izveštaj istraživanja, u pdf formatu

* Ovaj blogpost je deo serijala tekstova na temu straha i huškanja na strah (fearmongering):
06.12.2012. Strah - deo prvi
22.11.2013. Dreadlords, mirno!
13.10.2015. Kad se u čoveka useli strava
28.11.2015. Epidemiologija straha
30.08.2016. Hoću da znam
20.09.2016. Soba 101
10.10.2017. Svi smo mi muzeji straha
02.01.2018. Plašim se...

H8

Rezultati istraživanja CNM Liber (ex-BlogOpen) o govoru mržnje i nasilju na internetu, tzv. "hate (h8) index" (indeks mržnje), ukazuju na jednu zanimljivu i ne baš u potpunosti neočekivanu pojavu - napadi zbog starosnog doba i fizičkog izgleda (na osnovu fotografija ili podataka iz profila žrtve na društvenim mrežama), višestruko češće se dešavaju ženama nego muškarcima:

• rod - žene 17% : muškarci 6%
• godine - žene 22% : muškarci 7%
• izgled - žene 21% : muškarci 14%

Dakle, žene su meta internet nasilja i govora mržnje 2 do 3 puta češće u odnosu na  muškarce. Rezultat, uslovno rečeno, ukazuje i na nivo mizoginije koji društvo toleriše, u nesumnjivo velikoj meri preslikan sa ulice na internet.

Nisu objavljeni rezultati istraživanja koji bi pokazali u kojoj meri muški praktikanti govora mržnje i nasilja na internetu redovno kupuju cveće (samo) za Dan žena, o tome u kojoj meri ti isti posećuju psihoterapeute, tabela nalik gornjoj koja se odnosi na počinioce a ne žrtve tj. da li su i u kojoj meri i počinioci bili meta napada, kao ni h8-indeks na dan 8.marta.

Eto ideje za jedno dubinsko interdisciplinarno istraživanje.

Udahni Blogosferu - duboko, pre nego što zalaješ

BLOGERI - MALOPOZNATI FANTOMSKI KOMITET

Zahvaljujući stravičnoj propagandi koja je devedesetih vođena protiv nevladinih organizacija, koje su listom proglašavane za neprijatelje društva, sistema, nacije, države i sledstveno, vođe, NVO skraćenica je postala i ostala sinonim za nešto gadno i opasno. Ostala je simbol onih koji su prizivali bombe, i onih koji su svako zlo, koje nam je po glavi popanulo, učinili.
To što su danas veliki finansijeri investitori i vlasnici mnogočega po zemlji Srbiji, isti ti koji su onomad finansirali NVO, slaba je uteha.
Ne malu zaslugu u proganjanju tih organizacija, neretko jedinih pokrovitelja obespravljenih i marginalizovanih intelektualaca, umetnika i svakovrsnih grupa, imali su mediji. Udarna pesnica koja je svojom snagom razbucavala sve okove i zablude u kojima je naš narod bio, ne svojom zaslugom i voljom, zapreten.
To pravo takmičenje, taj desetoboj u kojem su učestvovali gotovo svi mediji, razvejavao je svaku mogućnost da možda te NVO i ne rade baš nešto tako loše. Ne. Lestvica na skokovima u vis koje su izvodile novinarske perjanice, dizana je sve više i više svakim novim tekstom, svakom novom falsifikovanom reportažom i fotografijom. Konačno, kada više lestvice nije ni bilo, odustalo se od skokova. Otvorena je streljana. Rezultate znamo.
Iznenada pojačano interesovanje klasičnih medija, a po načinu interpretacije, za Internet a posebno za pojedine blogere, neprijatno podseća na zagrevanje pred već viđeno takmičenje. Prvo su blogeri i blogerke "malo poznati" (Politika), pa su "fantomski" (Informer), pa su, sve po spisku sa liste #ulicecenzuri, postali/postale Komitet (E-novine). Da li slučajno, dobili smo takoreći službeni naziv Malopoznati fantomski Komitet. Podrazumeva se i zaverenički.

Blogeri, zavera i političke stranke (promašili ste temu)

Postavlja se pitanje šta sledi, i da li sledi ono što, nadajmo se, ipak neće biti. Da zvanično, a kako bi bilo ako se to dovoljno puta ponovi, blogeri u svakodnevnom govoru, novinskim tekstovima, pa i na pijaci, postanu fantomi, zaverenici i neprijatelji. Pa da za 15 godina od sada, kao što je to slučaj s NVO, bloger postane sinonimim za izdaju.
Nećete valjda? Ponovo?
Druga gratis ujdurma koju dobijaju blogeri je "svojatanje opozicije", potpuno izmišljena tvrdnja nastala na nekoliko programskih zadataka mladih aktivista gde je mreže trebalo zatrpati poznatim tehnikama trolovanja i ponavljanjima ove besmislice na okupljalištima oko #ulicecenzuri, #bobc, #diskreditujme ili #otvoreno.
Ne. Promašena tema, sedi, jedan. Građansko društvo se samo na silu može povezati sa političkim partijama. Građanski aktivizam je civilno pravo i civilizovano delovanje. To je tako u celom svetu i Srbija nije ni bolja ni gora diplomantkinja te škole.

Blogeri su civilno društvo

Onaj, međutim, (redak) novinar koji je pratio pomalo blogove i ranije, setiće se da je ta opozicija jednom bila vlast i da je takođe zavređivala pažnju i kritiku tih istih blogera. Još pažljiviji a sa dugim pamćenjem, mogao bi se setiti i da su mediji, koji danas ustaju za slobodu govora i izveštavanja i u tome su trenutno saglasni sa blogerima (Danas, Vreme), jednom takođe te iste blogere oštro kritikovali zbog neke davne blogerske akcije zamerajući joj, posve  pogrešno, političku pozadinu.
Kakogod: blogeri, uglavnom i većina, ponašaju se kao, i jesu samo, građani koji imaju odgovornost prema svojoj zemlji i sebi. Nema tu političkih stranaka. Nema ni slaganja među njima samima, to je prirodno među građanima.
Velika je šteta što su blogeri tradicionalnim medijima tek sad postali zanimljivi. Kao što ne bila nikakva šteta da nikada to nisu postali, jer oni, već više od 10 godina, postoje na domaćem vebu potpuno nezavisno od pažnje novinara. Moguće anonimni i manje poznati novinaru, ali, vredi i to reći, neki sa dnevnom posetom koja višestruko prevazilazi štampane tiraže pojedinih dnevnih novina u kojima taj novinar piše.
Zato, možda je razumljivo odakle takav strah od blogera i društvenih mreža i tih neukrotivih pojedinaca koji kao slobodni strelci, tako neprijatno razbarušeni i tako teško kontrolisani, zaposedaju neki javni prostor: Ako su uspeli tako brzo i dobro da se organizuju oko poplava, pa još brže oko protesta u #ulicecenzuri, pa onda još brže oko prve javne tribine koja je otvorila pitanje slobode govora na Internetu, BlogOpen-BlogClosed, te uspeli da skrenu pažnju i animiraju i domaću i svetsku društveno-političku elitu, na šta su još sposobni i spremni?
Setimo se. Novinara je bilo relativno lako ućutkati. Ili se njegovom mediju zavrne slavina, pa se upristoji, ili dobije otkaz, pa ga više nema, a ako je baš jako dosadan, onda bude ubijen. Sa blogerima je teže. Ima ih na hijade, platforme su promenjive, prostor beskrajno velik, i na jednog ućutkanog, lako se može desiti da se stvori deset bučnih. E to je problem. Zar ne?

Bloggers for dummies:

Svi ovi blogovi koje tek sada otkrivate samo zato što su izašli iz prostora Interneta i počeli da naseljavaju svakodnevicu, postoje godinama, i uglavnom brinu svoju brigu. Većina je nastala iz potrebe da autori, građani a ne politički instrumenti - nešto kažu. Nemojte se onda čuditi kada blogeri ustanu da se bore za osnovno pravo i staru naviku da – govore.
Bolje je, kad već imamo sposobnost pa i pravo da govorimo, da uspostavimo dijalog, u kojem ne moramo nužno da se složimo oko svega. Jer nije dobro da želimo društvo u kojem se svi oko svega slažemo i kritike nema.
Uostalom, što reče jedan bloger: ako ne možete da podnesete kritiku, podnesite ostavke.

BlogOpen.rs 21.06.2014.
CNMLiber: Blogeri - malopoznati fantomski Komitet