#1milion

30.07.2008. - 23.02.2019.

10 godina

6 meseci

25 dana

1647 blogpostova

14 autora

1000000 klikova

410720 jedinstvenih IP adresa

134 zemlje

Eto, kada me neko bude pitao odakle mi prvi milion, znam šta da odgovorim: od vas.

Hvala svima.
Idemo dalje.

Vaš,
GRAĐANSKI KRUG

Mala matura

Tačno je osam godina otkako me onaj matori baksuz RainDog ubedio da se manem igračke tadašnje ekipe agrodžiberalnih bećara koji su glumatali lokalnu vlast - tzv. Negotinskog foruma, tog mesta okupljanja buljuka čaršijskih abronoša i premalo ozbiljnih ljudi da bi bili ozbiljno pročitani i još ozbiljnije shvaćeni. "Mani se bre tih budala, uzmi piši svoj blog", reče on.
I uzeh.

Posle su bitange iz Udruženja malograđana "DSPS" ukinule taj forum jer je, čak i takav, bio previše fin za njihov nedostatak ukusa i mozga... ali, to je neka druga i definitivno nebitna priča.

U prvom blogpostu, tog 30. jula 2008. godine, predstavljeni su autori bloga. Takođe, napravljena je i paralela između tada aktuelna dva gutača suzavca i pendreka - Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića; ovaj drugi tada beše radikal, ali samo do oktobarskog Sajma knjiga, kada se na jedvite jade prišljamčio stranci koju danas vodi. Onaj prvi je tada glumio opoziciju, ali je za mesec dana preduhitrio drugog, glasajući u septembru iste godine za Tadićevu idiotariju od Zakona o informisanju. Zbogzašto? Zbogzato "da ne bi pobedili radikali" - a zbog čega bi drugog bilo ko od njih nešto radio? Npr. da osnuje SNS da ne bi pobedili radikali, ili ljubi SPS u dupe da ne bi pobedili radikali, ili svim sredstvima podupre Koštuničin vampirski Ustav da ne bi pobedili radikali (koji su takođe podržali isto da ne bi pobed'li stwani plačen'ci), ili skrati drugi predsednički mandat i kandiduje se za neustavni treći da ne bi pobedili (bivši) radikali... i tako to.

Kako god bilo, a bilo je svega i svačega (pa i pretnji, krađe tekstova i pokušaja obaranja ovog bloga), postoji jedna osnovna nit koja se provlači kroz svaki od preko hiljadu tekstova ovde objavljenih (autorskih ili prevedenih), bilo da se oni tiču palanačke hronike, lokalne ili visoke politike, artterorizma, kulture, nauke ili su samo zavitlavanje na račun ološa koji nam svima ometa normalno življenje:

• Uvek govori istinu, koliko god bila neprijatne i tebi i drugima - istina nema boju zato što je svih boja, i nije nečija već pripada svima. Kada pogrešiš, priznaj to, ispravi i teraj dalje.

Ne može jasnije od toga.

Dobro je što sam tada poslušao RainDoga.

Danas bih ponovo uradio to isto, baš kao i prvog dana blogoškolske godine 2008.

Gaudete, Lux Interna

Diogen je usred bela dana išao Atinom sa upaljenim fenjerom u ruci u potrazi za Čovekom, smatrajući da u atinskom društvu takvoga nema zato što su svi bili obuzeti sitnim i trenutnim porivima koji nisu odlika pravog Čoveka.

2400 godina kasnije sve je isto samo Diogena nema, iako su mnogi od nas dovedeni na korak do života u buretu; pa čak i manje od toga.

Toliko se poriva nakupilo da smo skoro zaboravili kako moramo da održavamo onu iskru razuma i svetla u magli u nama samima, ukoliko zaista želimo da budemo i ostanemo Ljudi. Malu ali izuzetno snažnu, koju je nemoguće ugasiti. Onu, koja svakome od nas daje volju i snagu da istrajemo kada pomislimo da je vreme teško ili bez izlaza; dovoljno je samo da pogledamo u sebe, i videćemo je.
To je jedino što nam šibicari i šverceri tuđih života nikada ne mogu uzeti, koliko god da nas ubeđuju kako drugačije ne može, niti će moći da bude. Ne dopustimo im da nas ubede kako ta mala, sitna ali jedino naša iskra više ne sija. Ne postoji mrak koji je može ugasiti, osim nas samih ako se predamo strahovima i porivima, kada dignemo ruke od sebe.

Nikome i više nikada nemojte dopustiti da vas obmane kako je bogomdan, nezamenljiv, prvi i jedini, da ste nepotrebni, višak, topovsko meso racionalizacija i tranzicija, da ste manje vredni vi ili vaše znanje i obrazovanje. Pokažite njima takvima i dokažite sebi da ste jači od svakog lažnog straha koji vam podmetnu, od besmislenih poriva koji vas ne razlikuju od uplašene životinje. Pronađite svoju iskru u sebi, tog svog, ličnog Diogena, i ponovo ćete otkriti Čoveka. Uradite to što pre, već koliko sutra. Ne dajte da vam ugase vaše svećice, jer su one samo vaše.

Vi, sami, Lučonoše ste svoje sreće. Sve ostalo je samo neprirodni mrak usred bela dana.

I zato, ne srećna - jer sreća je neverovatno sakupljiv i subjektivan pojam - već Pametna nam svima bila Nova 2016. godina. Ovoga puta pameti će nam trebati mnogo više nego sreće.

7 years (in one night)

Usamljen,

napet,

dok oni samo pričaju

i prolaze.

Onaj ti se čak nije ni nasmešio!

A ti čak i ne želiš

još jedan dan.

Na kraju završiš sa sedam godina

za jednu noć.

Sediš u stolici,

gledaš u prazno.

Pomisliš na pokret,

ali od toga ništa.

Jer sama pomisao

je sasvim dovoljna.

Počneš da sanjaš

širom otvorenih očiju.

Posle nekog vremena

otvoriš oči, shvatiš

da uopšte ne spavaš.

Jer sedam godina je upravo prošlo

za jednu noć.

Tuxedomoon

Seven years

(Half mute, 1979)

*

Građanski krug blog

30.07.2008. - 30.07.2015.

Ko za sedam godina nije shvatio zašto je na ovom blogu tekst Žuta mrlja ubedljivo najkliktaniji, to neće moći ni za jednu niti za još 1001 noć. O da, rame uz rame s njim idu napredno-poplavna 11. zapovest, Zanati najstariji o Politici i helikopterima koji više nikad ne polete, ili skupštinska Narodna kuhinja... ali jasno je ko je #1, daleko ispred ostalih.
Elemdaklem, da ponovimo još jedared čuveni test očinjeg vida:

Posmatrajte ovu sliku 30 sekundi, širom otvorenih očiju i bez treptanja. Ne mrdajte, mada slobodno možete o tome da mislite dok posmatrate. Zatim preklopite oba oka, istovremeno.
Šta vidite: žutu ili slepu mrlju? Šta gledate, šta vidite a šta želite da bude?

**

OK, bio je to test iz 2009. godine.
Evo sličnog, savremenijeg, iz 2015.

Dakle, treba ponoviti sve iste korake kao prilikom starog testa s tim što je krajnji zadatak drugačiji. Ovog puta treba gledati u sliku, zažmuriti pa onda naglo progledati i odgovoriti na pitanje "Šta vidite - pun mesec ili prazan mesec?" tj. šta biste želeli da vidite - fejsbuk fotke sa ili bez pokrivalica.
Mala pomoć: Za petak 31. juli 2015. astronomi najavljuju tzv. Plavi mesec. Gledali mi ili žmurili, biće tamo.

***

Kako god bilo, naša dijagnoza je neumoljiva:
Posle sedam godina situacija je gora nego što je bila. Stvari se ni na koji način ne mogu preokrenuti ili popraviti za jednu noć, ali sedam godina je sasvim dovoljno vreme. Pa opet, ništa. Rikverc. 
Da, tako je jedared i Miško vozio vezanih očiju pola kilometra u rikverc...
VERUJEMO!

(... u mozgu nastaje ispravljena slika onoga što posmatramo ...)
Čini mi se da i dalje nije bitno ono što jeste, sedam godina ili još jednu noć kasnije.