#rasitni100eura

Snaga moći ubeđivanja koju Usnija Musljiu trenira na stadu je čudo

Hashtag #rasitni100eura je još veće.

Jer bolje sto evra u ruci nego sto maski po evro na grani, al' po (slobodnotržišnoj) ceni od 200 rajhsdinara komad - čim evro, zbog najnovijeg štampanja para, postizborno skoči na dvesta pa "minimalno propisana kazna za nepridržavanje naredbe nošenja maski i rukavica" dostigne državnu "pomoć" koju još niste ni primili.

Nekada je Milošević svoje ovce plašio Vukom, a sada se plaše i Vučića.

Pojede nas ta inflacija.

I to nepridržavanje.

Jači Tetak od tri fakulteta

Hajde da prvo razbistrimo neke pojmove:

• Aleksandar Vučić se predstavlja u medijima kao premijer - koji to nije. On nije premijer, tj. predsednik Vlade, jer Vlada u ovom trenutku ne postoji. Dakle, krivično delo lažnog predstavljanja u cilju pribavljanja lične koristi.
• Aleksandar Vučić je "predsednik tehničke vlade tj. vlade u ostavci", kojoj je primarni zadatak da obezbedi funkcionisanje osnovnih servisa države do izbora nove vlade, koja treba da bude izabrana u najkraćem roku - a ne u maksimalno dozvoljenom, kao što se to upravo radi. Ako svi stari ministri, već šest meseci od raspisivanja izbora, obavljaju poslove novih ministara koje tek treba izabrati (pa makar to bili oni sami, opet) onda je apsolutno opravdano pitanje čemu su služili poslednji besmisleni izbori održani 24. aprila. Nisu služili ničemu osim da na šest godina nekome produže četvorogodišnji mandat zajebavanja naroda. Naravno, sve to po prvi put u istoriji sveta, crnih rupa & beba-vaseljena. Krivično delo: uzurpiranje i zloupotreba službenog položaja u cilju što dužeg vršenja istog.

Iznogud, kalif umesto kalifa: Mala, ti si ona preškolovana za posao. Zašto nisi radnik, a?!

• Aleksandar Vučić je u medijima predstavljen kao mandatar za sastav nove Vlade. Sve što on u ovom trenutku radi, titulisan na taj način, ne spada u opis poslova, ovlašćenja i ponajmanje prava "mandatara". Mandatar je samo neko koga je predsednik države pitao da li može da obezbedi vladajuću većinu koja bi izabrala Vladu, a ovaj to obećao i prihvatio. Obaveza mu je da što pre to uradi, umesto da zajebava narod i troši pare na poslove i povlastice premijera koji to nije. Posebno na zloupotrebu službene kancelarije predsednika Vlade. Isto važi za njegovu ekipu "ministara".

I tako, u tri koraka stigosmo do čuvenog "primanja, jutrenja em uranka sa Tehničkim mandatarom premijera koji to nije" (TMPKTN). Za razliku od prošlog četvrtka, ove nedelje osoba koja se odaziva na ime Aleksandar nije primala građane koji su čekali poluautomatski generisan redni broj dozvole da joj se obrate. Ove nedelje je ta osoba umesto građana Srbije primila osobu koja je građanin Republike Srpske, a ta druga osoba se za razliku od prve ne zove Aleksandar već se odaziva na Oj Milorade.

ma digni ruku, digni obadve

Za razliku od ove druge osobe ovog drugog četvrtka, onog prvog četvrtka se ispred zgrade u Nemanjinoj br. 11 pojavila i treća osoba - anonimna, al' se odaziva na ime Aleksandra. Nekako slučajno, baš ona upade u oko slučajnog prolaznika ispred malih ekrana naših TV prijemnika, kompjutera i novina. Svuda stoji uglavnom isto:

• Beograđanka, koja je želela da ostane anonimna, kazala je da će sa Vučićem razgovarati o svom zaposlenju. Ona je dodala da je oko 7.00 došla da uzme formular i upiše se za razgovor. "Završila sam fakultet, osnovne i master studije s prosekom devet, a do posla nikako. Radila sam u zdravstvu godinu dana bez para, da bih polagala pripravnički, državni ispit", kaže ona i dodaje da bi premijer mogao da joj pomogne da "hoće". (N1, RTV, Novosti)

• "Dolazili su ljudi sa deficitarnim zanimanjima i nekima smo uspeli da rešimo pitanje posla. Ljudi su dobili pažnju, pokazali smo brigu o običnim ljudima, to je naš posao", kazao je Vučić. (TV Prva)

Zanimljivo, ali "beograđanka, koja je želela da ostane anonimna" volšebno nestaje sa portala vodećih štampanih medija u Srbiji, čim je objavljena fotografija na kojoj ona traži posao i van Nemanjine 11. Nestaje sa svih portala, osim Večernjih Novosti. Još zanimljivije je da osim u štampanoj verziji Blica, Aleksandre v.1 Kristić nigde nema na njihovom portalu, za razliku od drugih građana koji behu od sabajle pred pećinom strogom u kojoj živi njhov Gospodar.

anonimna beograđanka Kristić

Doduše, postoji na portalu Telegrafa, ali kao Aleksandra v.2 Trifković.

Pa kako sad - Kristić ili Trifković?

anonimna beograđanka Trifković

Nebitno, važno da je iz Obrenovca i da je preškolovana za Čučkovićevu partobirokratiju. Nezavisno od jutrenja sa TMPKTN, naša anonimna Aleksandra je rešila da sopstvenu sudbinu uzme u svoje ruke. Ne znamo da li je uspela da izvuče redni broj i uđe kod Njega, požali se na tretman, jer to ne piše ni na jednom portalu. Zato znamo da je našla trenutno najefikasniji način da dođe do željenog rezultata: kao Jehovin svedok, maskirala se u aktivistkinju SNS ne bi li dokazala da je sistem korumpiran i da se može zaposliti samo "preko stranke", kako bi u narednom izvlačenju dokazala "premijeru koji će tada to postati" (PKĆTTP) da je struka ispred politike, i da se ona kao diplomac-master Fakulteta političkih nauka može zaposliti samo preko politike i ni na koji drugi nestručan način.

Rečeno - učinjeno, svom snagom za budućnost u koju veruje.

Međutim, niti je ova statistkinja prva u istoriji, niti jedina koja saučestvuje u velikoj folirantskoj farsi čoveka koji je šutnuo institucije, zakone i uzuse ovog društva u ćošak, izjedan neutaživom željom da iz mandata u mandat bude kalif umesto kalifa, premijer umesto premijera. Vučić umesto Vučića. Sve to smo previše puta gledali i preživljavali na ovim prostorima (i šire) da bi bilo šta od počinjenog predstavljalo iznenađenje. Nije Aleksandar izmislio korupciju i licemerje, niti je Aleksandra izmislila dupeuvlakaštvo; nije ni Oj Milorade izmislio Republiku Srpsku u kojoj žive Srbi, za razliku od Republike Srbije u kojoj žive samo Srbijanci. Oni samo žele da se to ne promeni.

Problem je što je sve isto kao i u vreme Mijinih popevki za Veselo veče, pre četrdeset i kusur godina.

Sve je isto:

Dok ja tako čekam dan da ostvarim davni san,

drugom poso kao meze serviraju veze.

Mmm, jaooo... jača teta od tri fakulteta.

Za posao nema veta kad urgira jaka teta.

Kad je tako reših se jade da ublažim

preko veze i ja ću posao da tražim.

I tako je anonimna Aleksandra rešila da se obrati tetku Aleksandru:

Aleksandra: Doći ću u pet do pet, nešto ću ti reći ako nisi ljut.
Aleksandar: Dođi u pet do pet, veliki je red.
Aleksandra: Sigurno ću doći ovaj put.
Aleksandar: Dođi, Oj Milorada sam zaposlio prošli put.

***

Iz ove priče možemo zaključiti sledeće:

• TMPKTN Vučić = PKĆTTP Vučić
• 5000 = 86
• zainteresovani građani = stranački bašibozuk koji obesmišljava probleme onih koji to nisu
• Kristić = Trifković
• anonimna beograđanka = Aleksandra iz Obrenovca
• nezaposlena Aleksandra iz Obrenovca = aktivistkinja Gradskog odbora SNS Beograd
• Obrenovac = Beograd
• diplomirani master politikolog = politikant sa doktoratom
• politikantstvo = deficitarno zanimanje
• Fakultet političkih nauka = dovoljna kvalifikacija za rad u zdravstvu
• srpski mediji = piši-briši resavska škola Obaveštajne službe SNS
• tetka = tetak

Pitam se, pitam se: Ovaj, narod, kada ide kod neke vlasti na noge, obavezno nosi gomile darova, kokoške, viskije, torte, mast i čast, zbog čega mora da laktom otvara kvake na vratima velikaša; pa kako onda, kad je On onomad polomio kvaku na vratima premijerove kancelarije, kako je uopšte neko uspeo da uđe ne bi li sa njim razgovarao?

Ne bih znao kasti.

Mandat i kazna

СЛУЧАЙ Negotin

Već dva dana u Negotinu vlada svojevrsna pomama za bilo kakvom informacijom u vezi nedavno održane XII sednice Skupštine opštine, potonjeg zahteva opozicije za njenim poništenjem - po četvrti put, kao i očekivane reakcije Okružnog suda u Negotinu, zaduženog za lokalne političke akrobate i pelivane.

Pa, na čemu smo (fraza, koja u Negotinu ima raznorazne konotacije):
- Radikalnolokalpatriotska koalicija na vlasti u Negotinu je u petak 5. juna održala još jednu u nizu cirkuskih predstava, koje naziva sednicama SO, i narafski kao prvu tačku, uobičajeno, stavila "overu" mandata troje odbornika mimo uzusa, pa potom prepakovala upravne odbore po firmama kojima komanduje i malo preimenovala još neke direktorčiće u istim. Sve u svemu - deja vú.
- Opozicioni prvaci su, kako se potom i očekivalo, u subotu Okružnom sudu predali novi, četvrti, zahtev za poništenje XII sednice sa sve pripadajućim joj odlukama pominjanim. Zbog "buve" puštene iz Maršalata da poništenje sednice ne povlači i automatski poništenje pojedinačnih odluka - kao, nisu taksativno navedene. Nebulozno kreativno naglavačko tumačenje zakona na koje se lokalpatriote pozivaju samo kada treba da nerviraju životnu sredinu. Nije baš bilo potrebno, ali dobro da su se žutocrveni dosetili pa te stavke uneli u zahtev - zlu ne trebalo, znaju o kakvom se balanseru radi.
- Uz standardno zamajavanje (nedostavljanje kompletne predmetne dokumentacije po zahtevu Suda i slično), Ljubičica Bela kupovala je tokom vikenda vreme ne bi li ga iskoristila da izvrši svojevrstan pritisak na Okružni sud u Negotinu. Čime bi to mogla? Krajnje bezobraznim zahtevom, ovoga puta, za izuzeće Okružnog suda, u ponedeljak izjutra, sa svrhom da spreče "ispucavanje četvrtog penala". Zašto? "Zbog nelegalnog poništavanja sednica Skupštine opštine Negotin". Da nije tu, ipak, malo pobrkan redosled reči u rečenici? Mislim na poziciju onog pojma "nelegalno", tj. gde tačno treba da stoji ... Ovaj zahtev upućen je preko Okružnog suda u Negotinu na adresu Vrhovnog suda u Beogradu, u ponedeljak, naravno.
I šta sad? Ništa, dok Vrhovni sud ne razmotri zahtev podnosioca, pa preseče. Postoje samo dve opcije:
1) Vrhovni sud prihvata zahtev za izuzeće Okružnog suda u Negotinu, pa poveri mandat onima u nekom od komšijskih gradova, Okružnih. Zaista me interesuje da li će pa ti da presude drugačije od svojih kolega (kao u prethodna tri puta).
2) Vrhovni sud zahtev za izuzeće odbacuje kao neosnovan i vraća u pogon poznati nam Okružni sud negotinski, egzekucije radi. Ishod - očekivan.
Shodno propisanim rokovima za reakciju Vrhovnog suda, epilog ove finte lokalne vlasti se može očekivati u sredu, najkasnije u četvrtak (thursday, bloody thursday). I naravno, još jedna presuda u mreži iza leđa vratara PNTKSRS nogo(pod)metaša.
Dakle, nema potrebe za žurbom i nervozom, Negotine. Mastermind vladajuće udruge negotinske ne spava mirno ovih noći, iako prividno sakriven iza mrtvih puvala i dizača zareza po notesima zapisničara u lokalnoj skupštini, poznatijih i kao "odbornici". Mada ih neko iz nehata još uvek naziva i korisnicima mandata za vršenje lokalne vlasti.

...

To je ono što se juče i danas dalo napabirčiti iz raznoraznih pouzdanih i proverenih izvora po gradu. Koliko ljudi toliko varijanti, iz kojih sam pokušao da izvučem makar skicu onog što je za sve priče bilo zajedničko.

Oni kojima je do poštovanja zakona stalo taman koliko i do ... baš toga, već poduže vreme sopstvenu sumanutost prikrivaju lažnom dilemom koju poturaju narodu: šta je starije, izborna volja građana ili zakon. Kao da se izborna volja ne sprovodi i kontroliše zakonom, nego je stara dobra Ivstitia (Justicija) tu samo kao kanap na kazančetu u toaletu pa da ga nestašna dečica povlače i cimaju kako im se prohte. Dobro može isto i sa granom trešnje.
Udarac čekićem od strane sudije tu je da zapečati nečiju (političku) sudbinu, a ne da razbija biračke kutije. Kako se, nažalost previše dugo u ovoj zemlji praktikuje. U našem slučaju, biračke kutije su polupali baš oni koji su iz njih najviše izvukli, a ne sud.

Stari Rimljani su utemeljivači današnjeg građanskog prava. Dekadencija im nikada nije bila strana, pa tako ni štampanje srebrnih novčića sa likom baš boginje Pravde. Hm, tako srpski.
Zaključak? Stay cool, dovoljna je i ova "prirodna" vrućina da mozak proključa.
More, da je Harms živ ...

Mandat i kazna

mandat (lat. mandate, mandatus, mandati) - naredba, komanda, zapovest, zapoved, "staviti nekome u ruke, uručiti" (lat. manus+dare = mandare, glagol)
1. u Starom Rimu, naredba ili dekret imperatora guvernerima provincija
2. u hrišćanstvu, Božija zapovest koja se sluša bez pogovora
3. u Rimskom i Građanskom pravu, ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje na pružanje besplatnih usluga drugoj
4. u pravosuđu, nalog (naredba) nekog autoriteta, npr. više sudske instance nižoj (podređenoj)
5. u politici, akt kojim birači daju ovlašćenje svojim predstavnicima (predsednik, poslanik, odbornik, zastupnik, kolektivni organi vlasti, vlada) da čine određene postupke u njihovo ime, i u njihovom interesu; može se dati za konkretnu situaciju (dati nekome mandat za rešenje određenog problema), ili za određen vremenski period (dati mandat nekome da vrši vlast u zakonski propisanom vremenu, npr. 4 godine) - period između izbora.
Ekipa koja trenutno vrši vlast u Negotinu, dobila je prošle godine mandat da to radi, tu je matematika neumoljiva. Ali, mandat nije samo broj osvojenih glasova, pretočen u broj odbornika koji se zamlaćuju ili ponašaju odgovorno određen broj godina. Postavlja se sasvim ozbiljno pitanje ko im je i kada dao mandat da tako vrše vlast, kako je inače praktikuju. Mandat ima daleko veću kvalitativnu od kvantitativne težine, i u tome leži njegova suština.
Užasavajuće malo ljudi u ovoj zemlji to shvata ili prihvata.
Za naše društvo, danas, užasavajuće je karakteristično kreativno tumačenje pojma "mandat" ogoljeno samo na broj "osvojenih" glasova građana na nekim izborima kao i na vreme na koje su izabrani nosioci (ali ne i vlasnici!) mandata osuđeni - da ih arče.

...

Da li bi Fjodor Veliki mogao da napiše roman po muci negotinskoj, sadašnjoj? Svoj roman, o zločinu i kazni, objavio je 1866. godine, tačno 100 godina pre "ja". Ili još nekih iz moje generacije koji uvek druge vide u ruskoj sekti расколника (onih koji rado na sebe primaju patnju i krivicu za tuđe grehe). Na sebe? Tuđe?!
Ta, mante se, molim vas ...

...

Student Raskoljnikov počini zločin, sekirom ubi babu-lihvarku bez ikakvih pobuda (prema nekome) ili koristi (prema nečemu), tek da dokaže sebi da je čovek a ne gnjida.

Nisam ubio zbog toga da pomognem majci - koješta! Nisam ubio ni zbog toga da se domognem sredstava i vlasti pa da postanem dobrotovor čovečanstva. Jednostavno sam ubio, zbog sebe sam ubio, samo zbog sebe! Nešto sam drugo morao da shvatim, morao sam da doznam jesam li gnjida kao svi ili sam čovek? Hoću li moći da preskočim prepreku ili ne. Da li sam puzavi stvor ili imam PRAVO!

Da ne ulazim u analizu dela, prepuno je "teške" filozofije. Zadržaću se samo na simbolici zločina i kazne, greha i vaskrsnuća.

Jeste, grešili smo vršeći vlast za mandata koje nam je poverila "izborna volja građana", ali to je za njihovo dobro, u njihovom interesu, pa dobro - zaista se ne mora uvek "držati zakona ko pijan plota" (...) treba biti fleksibilan u životu, jer to je ono što te izdvaja iz mase, ističe tvoju veličinu, tu se vidi da si čovek, predator a ne puki humanoid iz stada, puzavac, gnjida. Biti velik, velič(l)anstven, poseban, jedinka, lik, podrazumeva ponekad i gaženje po tuđim rukama, leđima, glavama, pa što da ne i leševima - tek to dokazuje i pokazuje!

Ma jesmo, ubili smo babu lihvarku koja je iskorišćavala sirotinju, ali to beše u prethodnoj predizbornoj kampanji. Sada, ubijaćemo mi i dalje istu babu, ali i sirotinju koja ne razume, služavke, decu, trgovce krznom, kočijaše, pijane goste birtija, rođenu sestru i majku. Firme. Jedan ceo grad.
Da sebi dokažemo sopstvenu veličinu. Jašta, jedino i samo sebi! Šta tu ima drugi da zahtevaju dokaze, njihovo je da bespogovorno, mandatno, vjeruju. To im je, što im je.

Poput Raskoljnikova, postoji tu i određena doza unutrašnjeg straha od Sistema, po ličnom dubokom samouverenju pogrešnog ali ipak - sistema. Zakona. Države. Društva. Ali, tu je podjednako prisutna i unutrašnja vatra, žudnja za samodokazivanjem, za konstantnim izazivanjem tog istog Sistema, krmeljivog (a jednookog) Kiklopa koji, nesrećnik, mora da se bakće hiljadama takvih istih komaraca podjednako ubeđenih u sopstvenu unikatnost.
U Negotinu je prisutan i jedan, naoko nemoguć paradoks: Veličina uživa da se kreće u Bezličnoj masi i biva njom okružena. Time još više ističe sopstvenu monumentalnost. Ali, kada debelo zagusti, naprasno izbija želja za sakrivanjem u masi i poturanjem Bezlikova ispred sebe, kao štit, zbog čega bi oni još trebalo da budu srećni. Ali, Sistem i dalje lovi baš Veličinu, ne trebaju mu trutovi nego matica, koja se upravo zbog sopstvene prirode nikako ne može sakriti u gomili.
Konačno, toj priči jednoga dana neminovno dođe kraj.
Sibir, u kome Raskoljnikov za osam godina kazne doživi prosvetljenje i lično vaskrsnuće, po definiciji je morao da bude mesto otrežnjenja, makar zbog temperature. Srbija nema Sibir, u zadnje vreme je i snega sve manje u ovim krajevima. Zašto je prozor na najbitnijoj kancelariji u našoj Opštini uvek otvoren, iako ta prostorija ima ugrađen klima-uređaj? Zbog provetravanja neizvetrivih ideja ili fiksacija?

Raskoljnikov ubistvom isplanira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži, smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. (Wiki)

Pa da, sve ima svoj početak i svoj kraj.
Ja sam ipak pristalica završetka priče uz upotrebu one alatljike sa leve (austrougarske, birokratske), a ne sa desne (ruske, "samoinicijativne") strane slike.

***

Baš prava, ruska drama. Anarhistička i dekadentna. Sikirče je tu, još samo bombe nedostaju.
Naravno, i onaj pravi Raskoljnikov, ne ovi lokalni diletanti. Oni, što stalno nešto preštampavaju: malo beton, malo JKP, malo zdrav razum. I oni što bi da kradu na kantar. Samo, ovaj se ipak malo drugačije baždari od onog pijačnog, koji im priliči.

Na žalost, teško da će se Čitateljstvo skoro rešiti ovakve literature.
Pardon, mislio sam na Izbornu Volju Građana. Na šta bi drugo?

...

p.s.
Po podacima koje ima GK Nachrichtendienst, vanredni lokalni izbori u Negotinu biće održani one nedelje u septembru koja sledi jesenji Vašar. Dakle, nedelja 27. septembar. Oduzmite zakonskih 90 dana i dobićete moguć termin, tj. Vladin četvrtak, kada će biti raspuštena negotinska Kozačka skupština - 2. jul 2009. godine. Ukoliko se udovolji zahtevu (obrazloženju?) jednog od nazovi opozicionara, sve bi možda moglo da eventualno bude pomereno za nedelju dana ranije: 25.06. - 20.09.2009. godine. Kada Deda Mraz bude premijer Srbije, pa ispunjava želje.
I bez asocijacija na temperaturu vazduha, moliću fino.