I tako, konačno smo dobili još jednu staru Vladu u novom ruhu. Personalna rešenja su tu apsolutno beznačajna jer gospodin Vlada-To-Sam-Ja je jedini ministar svih ministarstava u Vladi kojom predsedava. Ne zanosite se da ćete ministrima viđati likove i (božemesakloni) dela. Iako je tokom TV prenosa stvoren privid kako oni polažu nekakvu zakletvu, jasno je da je tu zakletvu izgovarao lično i jedino On, dok su svima njima glave bile u Njemu - tačno tamo gde im je mesto dok mu se zaklinju na vernost. Varijanta "odozdo", naravno.
Ova Vlada će do tančina oslikavati aprilske izbore na kojima je izglasana. Dakle: besmisleno, nepotrebno, farsično i štetočinski - u kontinuitetu jednog sumanutog mandata - nalik na kobasice iz crtanih filmova. Potpuno isto, baš kao što je to slučaj i sa novim sazivom starog sastava republičke Skupštine.
Ne zaboravite - aprilski besmisleni izbori su bili težak falsifikat izjašnjavanja građana Srbije, pa shodno tome ni posledične Skupština i Vlada ne mogu biti drugačije do plagirane. Sve u duhu naprednog kradikalizma. Performans tromesečnog razvlačenja (poput pokidanog lastiša na gaćama) formiranja Vlade, te trodnevnog skupštinskog prenemaganja i XXX-pozerskog uvlakaštva, okončan je u četvrtak naveče izborom i polaganjem zakletve od strane istih onih koji su je zbog papagajskog ponavljanja već naučili napamet. Za petak, odmah posle prvih pevaca i komunalaca, zakazan je konstitutivni zornjak novoizabrane stare Vlade, na kome je jedina stvarno bitna tema bila overa putnog naloga novoizabranom starom premjeru za brifing-skok do Austrougarske, gde se konsultovao sa tamošnjim kancelarom i miinistrom spoljnih rabota oko toga kako Osmanlije sprečiti da ponovo dođu do kapija Beča. Prošli put su Evropi u miraz ostavili kafu, ko zna šta sad spremaju.
A po povratku iz Ćesarije, red bi bio da se On malo pozabavi i krucijalnom problematikom naziva ulica. Nije odavno.
"Danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada. Odštampajte ga."
- Aleksandra Tomić, izjava od 11. avgusta o.g. unutar dometa WiFi rutera skupštinske mehane
Ovo je sasvim pristojan predlog u prilog naučnom radu o subekvatorijalnim supozitorijama, u potpunosti usklađen sa neoliberalnim tehnologijama uništavanja šuma radi dobijanja drvne pulpe i napretka u industriji papira za štampače & geštetnere.
***
Shodno gorenavedenom, a u kontekstu visokonaučne raspre glede Vilerove dijalektike "odozgo ili odozdo" (očigledno je da napredna naučna radnica spada u onih 25% zastupnika stava odozdo), imam i ja jedan predlog za prilog. Kao što je Viler uz propratno pismo priložio i skice svog izuma, prilikom registracije patenta, tako i ja smatram da uz Vučićev naučni rad (koji treba nazvati "Najnapredniji perpetuum mobile srbistanskog kradikalizma u istoriji") obavezno treba predložiti i skice sledećih ekspozerskih izuma:
1. Sistem za presipanje šupljeg u prazno, iz mandata u mandat
2. Neodoljivi harizmatični magnetizam Špilfirera koji pokreće točkove napretka Partije & Države
3. Samonapajajuće Zastavino vozilo marke Fiat, koje obezbeđuje energetsku nezavisnost širokih narodnih masa
Ovaj naučni rad treba ne samo samo štampati, treba ga neizostavno patentirati. Nikad se ne zna šta sve može da padne na pamet Martinoviću, Siniši, Sliniši... ili - nedajbože pu!pu!pu! - onom Tomi baksuzu. Bitange plagijatorske nijedne, da bi bitange.
Aleksandra, preuzmi.
Moram podhitno da utvrdim teoriju&praksu odozgo pogleda na rolnu Sveta, naučni rad pritiska.
Dilema duga više od jednog veka - i podjednako duga rasprava koja je iz dileme proizašla - konačno je razrešena: Da li WC papir treba postaviti tako da prvi listić ide sa gornje ili sa donje strane?
Što bi Ameri rekli: over vs under.
U martu 2015. godine, Oven Vilijems (inženjer i saradnik više časopisa koji se bave modernim tehnologijama), na svom tviter nalogu je objavio originalnu patentnu dokumentaciju američkog pronalazača iz XIX veka Seta Vilera, koji je izmislio i patentom zaštitio neke od esencijalnih podupirača savremenog života:
Viler je autor perforiranog toalet papira (US pat. No. 459.516 od 15.09.1891) i rolne perforiranog toalet papira sa pripadajućim nosačem posebno dizajniranim za taj izum (US pat. No. 465.588 od 22.12.1891).
U pismu koje prati crtež, Viler kaže: "Daje se na znanje da sam ja, Set Viler, smislio neka nova i korisna poboljšanja rolni toalet papira. Stoga, izjavljujem da u daljem tekstu sledi pun, jasan i precizan opis navedenog, kao i neophodne reference na priložene crteže koji su sastavni deo ove specifikacije."
Sa priložene slike se jasno vidi - papir ide odozgo, tako je prijavljeno i kao takvo registrovano kod nadležnih institucija SAD. Sve što se ne uklapa u registrovani proizvod može se smatrati plagijatom & lošom kopijom originala, na šta autor i njegovi (krvni tj. pravni) naslednici imaju apsolutno pravo žalbe i odgovarajuće finansijske zadovoljštine usled kršenja autorskih prava i odredaba zakona koji štite intelektualnu svojinu.
Da se radi o intelektualnoj svojini, pokazuje i dokazuje vekovna rasprava koja se razvila u posebnu temu koju izučavaju kroz debate, seminarske i naučne radove studenti društvenih i bihejviorističkih nauka, psihologije, marketinga i sl. po univerzitetima širom SAD. Koliko god na prvi pogled tema izgledala besmisleno, rezultati istraživanja tog "over or under" fenomena pokazali su neverovatno mnogo skrivenih tajni o strukturi individualne i kolektivne psihe savremenog ljudskog društva, i to podjednako.
Zanimljivo je i prezime samog izumitelja - Viler (eng. Wheeler) tj. kolar, ali i neko ko pravi točkove tj. nešto što se obrće oko osovine,
a upravo je patentirani valjkasti umetak predmetne rolne papira u
projektnoj dokumentaciji bio nazvan "točkom" (wheel) a sam nosač
"osovinom" (axle). Čista mehanika, da se zna.
Dakle, Corax je ispravno nacrtao svoju karikaturu i tako se zaštitio od moguće tužbe Vilerove familije za kršenje autorskih prava: mandatarov ekspoze se ima čitati počev odozgo, i nikako drugačije! To je još jedan krucijalni dokaz da jesmo deo savremenog sveta & modernih gibanja, i po ko zna koji prvi put u istoriji smo pokazali Svetu da ne može pobeći od nas... koji pratimo sve što se dešava i objavljuje na tviteru, pa to posle odmah ovaploćujemo u praksi.
Doduše, Vilerov izum - i prašina koja se oko njega digla - ima jak subverzivni naboj, tako da ne treba čuditi ako jednoga dana i Vilijemsova tviter objava osvane u nekoj od galerija koje promovišu domaću naprednu konceptualnu umetnost pravljenja zidova-poternica.
Moguće je da baš u tome leži tajna podsvesnog straha od višeslojnog hladnog oružja za kojim je potegla žuta patkica. Perfexno se uklapa u profil kolektivne ličnosti prosečnog konzumenta ekspozea.
Kako god bilo - a biće - mr. PMP (bivši premijer, sadašnji mandatar, budući premijer) će nastaviti to da bude čim, posle očitanog ekspozea, ekspozicionira ostatke opozicionih primisli u glavama nekih podanika. U tu svrhu se već prionulo na rekonstrukciju ne samo Vlade već i pratećih institucija kao što su to npr. toaleti za poslanike i posebno mesto gde i premijer ide peške (naročito ako je od sorte eksperata sveopšte prakse).
Na kraju, još jedno zanimljivo prezime. Tomas Kreper (Thomas Crapper) je bio poznati londonski vodoinstalater i industrijalac na razmeđi XIX i XX veka, vlasnik ugledne firme Thomas Crapper & Co. Urbana legenda koja kaže da je on izumitelj toaleta sa tečnom vodom nije tačna, jer je to moderno dostignuće barem 300 godina starije od mr. Krepera. Međutim, on jeste autor devet (vodoinstalaterskih) patenata, od toga tri direktno povezana sa savremenim nužnicima: on jeste izmislio plovak u kazančetu i sifon za WC-šolju, dva veoma bitna elementa ugođaja svakog korisnika omiljenog mesta za čitanje deklaracija na šamponima, kupkama, sapunima, ulošcima, dezodoransima, deterdžentima i ostalih toaletnih ekspozea.
Pre više od vek i po (sredinom XIX veka) u britanski sleng se uvukla, pa potom proširila na sve verzije engleskog jezika, reč "crap" (nezavisno od majstor-Tomasa, koji je u to vreme bio maloletnik) kao sinonim za izbačene ostatke funkcionisanja ljudskog metabolizma. U staroengleskom originalu, reč je značila otpad, korov, pleva ali eto, spletom istorijskih okolnosti, preduhitrila je svog "prezimenjaka" za koga se, takođe pogrešno, veruje da je razlog takve upotrebe reči "crap".
Odakle u srpskom jeziku fraza "krep-papir" (ako uporedimo sa onim što se pod tim nazivom kod nas prodaje) ostaće i dalje velika enigma, na radost i uveseljavanje stranaca kojima je engleski jezik maternji, a imaju sreću da zalutaju u ove krajeve i uđu u neku od ovdašnjih prodavnica.
Ukoliko bukvalno prevedemo ime i prezime Thomas Crapper na standardni srpski književnouličarski govor, dobićemo: Toma Kenjara.
I tako, opet smo se svom snagom zaleteli u - Harija Frankfurta. A njega mr. PMP nikako da spomene u svojim razmišljanjima naglas.
Aleksandar Vučić se predstavlja u medijima kao premijer - koji to nije. On nije premijer, tj. predsednik Vlade, jer Vlada u ovom trenutku ne postoji. Dakle, krivično delo lažnog predstavljanja u cilju pribavljanja lične koristi.
Aleksandar Vučić
je "predsednik tehničke vlade tj. vlade u ostavci", kojoj je primarni
zadatak da obezbedi funkcionisanje osnovnih servisa države do izbora
nove vlade, koja treba da bude izabrana u najkraćem roku - a ne u
maksimalno dozvoljenom, kao što se to upravo radi. Ako svi stari ministri, već šest meseci od raspisivanja izbora, obavljaju poslove novih
ministara koje tek treba izabrati (pa makar to bili oni sami, opet)
onda je apsolutno opravdano pitanje čemu su služili poslednji besmisleni
izbori održani 24. aprila. Nisu služili ničemu osim da na šest godina nekome produže
četvorogodišnji mandat zajebavanja naroda. Naravno, sve to po
prvi put u istoriji sveta, crnih rupa & beba-vaseljena. Krivično delo: uzurpiranje i zloupotreba službenog položaja u cilju što dužeg vršenja istog.
Iznogud, kalif umesto kalifa: Mala, tisi ona preškolovana za posao.Zašto nisi radnik, a?!
Aleksandar Vučić je u medijima predstavljen kao mandatar za sastav nove Vlade. Sve što on u ovom trenutku radi, titulisan na taj način, ne spada u opis poslova, ovlašćenja i ponajmanje prava "mandatara". Mandatar je samo neko koga je predsednik države pitao da li može da obezbedi vladajuću većinu koja bi izabrala Vladu, a ovaj to obećao i prihvatio. Obaveza mu je da što pre to uradi, umesto da zajebava narod i troši pare na poslove i povlastice premijera koji to nije. Posebno na zloupotrebu službene kancelarije predsednika Vlade. Isto važi za njegovu ekipu "ministara".
I tako, u tri koraka stigosmo do čuvenog "primanja, jutrenja em uranka sa Tehničkim mandatarom premijera koji to nije" (TMPKTN). Za razliku od prošlog četvrtka, ove nedelje osoba koja se odaziva na ime Aleksandar nije primala građane koji su čekali poluautomatski generisan redni broj dozvole da joj se obrate. Ove nedelje je ta osoba umesto građana Srbije primila osobu koja je građanin Republike Srpske, a ta druga osoba se za razliku od prve ne zove Aleksandar već se odaziva na Oj Milorade.
ma digni ruku, digni obadve
Za razliku od ove druge osobe ovog drugog četvrtka, onog prvog četvrtka se ispred zgrade u Nemanjinoj br. 11 pojavila i treća osoba - anonimna, al' se odaziva na ime Aleksandra. Nekako slučajno, baš ona upade u oko slučajnog prolaznika ispred malih ekrana naših TV prijemnika, kompjutera i novina. Svuda stoji uglavnom isto:
Beograđanka, koja je želela da ostane anonimna, kazala je da će sa Vučićem razgovarati o svom zaposlenju. Ona je dodala da je oko 7.00 došla da uzme formular i upiše se za razgovor. "Završila sam fakultet, osnovne i master studije s prosekom devet, a do posla nikako. Radila sam u zdravstvu godinu dana bez para, da bih polagala pripravnički, državni ispit", kaže ona i dodaje da bi premijer mogao da joj pomogne da "hoće". (N1, RTV, Novosti)
"Dolazili su ljudi sa deficitarnim zanimanjima i nekima smo uspeli da rešimo pitanje posla. Ljudi su dobili pažnju, pokazali smo brigu o običnim ljudima, to je naš posao", kazao je Vučić. (TV Prva)
Zanimljivo, ali "beograđanka, koja je želela da ostane anonimna" volšebno nestaje sa portala vodećih štampanih medija u Srbiji, čim je objavljena fotografija na kojoj ona traži posao i van Nemanjine 11. Nestaje sa svih portala, osim Večernjih Novosti. Još zanimljivije je da osim u štampanoj verziji Blica, Aleksandre v.1 Kristić nigde nema na njihovom portalu, za razliku od drugih građana koji behu od sabajle pred pećinom strogom u kojoj živi njhov Gospodar.
anonimna beograđanka Kristić
Doduše, postoji na portalu Telegrafa, ali kao Aleksandra v.2 Trifković.
Pa kako sad - Kristić ili Trifković?
anonimna beograđanka Trifković
Nebitno, važno da je iz Obrenovca i da je preškolovana za Čučkovićevu partobirokratiju. Nezavisno od jutrenja sa TMPKTN, naša anonimna Aleksandra je rešila da sopstvenu sudbinu uzme u svoje ruke. Ne znamo da li je uspela da izvuče redni broj i uđe kod Njega, požali se na tretman, jer to ne piše ni na jednom portalu. Zato znamo da je našla trenutno najefikasniji način da dođe do željenog rezultata: kao Jehovin svedok, maskirala se u aktivistkinju SNS ne bi li dokazala da je sistem korumpiran i da se može zaposliti samo "preko stranke", kako bi u narednom izvlačenju dokazala "premijeru koji će tada to postati" (PKĆTTP) da je struka ispred politike, i da se ona kao diplomac-master Fakulteta političkih nauka može zaposliti samo preko politike i ni na koji drugi nestručan način.
Rečeno - učinjeno, svom snagom za budućnost u koju veruje.
Međutim, niti je ova statistkinja prva u istoriji, niti jedina koja saučestvuje u velikoj folirantskoj farsi čoveka koji je šutnuo institucije, zakone i uzuse ovog društva u ćošak, izjedan neutaživom željom da iz mandata u mandat bude kalif umesto kalifa, premijer umesto premijera. Vučić umesto Vučića. Sve to smo previše puta gledali i preživljavali na ovim prostorima (i šire) da bi bilo šta od počinjenog predstavljalo iznenađenje. Nije Aleksandar izmislio korupciju i licemerje, niti je Aleksandra izmislila dupeuvlakaštvo; nije ni Oj Milorade izmislio Republiku Srpsku u kojoj žive Srbi, za razliku od Republike Srbije u kojoj žive samo Srbijanci. Oni samo žele da se to ne promeni.
Problem je što je sve isto kao i u vreme Mijinih popevki za Veselo veče, pre četrdeset i kusur godina.
Sve je isto:
Dok ja tako čekam dan da ostvarim davni san,
drugom poso kao meze serviraju veze.
Mmm, jaooo... jača teta od tri fakulteta.
Za posao nema veta kad urgira jaka teta.
Kad je tako reših se jade da ublažim
preko veze i ja ću posao da tražim.
I tako je anonimna Aleksandra rešila da se obrati tetku Aleksandru:
Aleksandra: Doći ću u pet do pet, nešto ću ti reći ako nisi ljut. Aleksandar: Dođi u pet do pet, veliki je red. Aleksandra: Sigurno ću doći ovaj put. Aleksandar: Dođi, Oj Milorada sam zaposlio prošli put.
***
Iz ove priče možemo zaključiti sledeće:
TMPKTN Vučić = PKĆTTP Vučić
5000 = 86
zainteresovani građani = stranački bašibozuk koji obesmišljava probleme onih koji to nisu
Kristić = Trifković
anonimna beograđanka = Aleksandra iz Obrenovca
nezaposlena Aleksandra iz Obrenovca = aktivistkinja Gradskog odbora SNS Beograd
Obrenovac = Beograd
diplomirani master politikolog = politikant sa doktoratom
politikantstvo = deficitarno zanimanje
Fakultet političkih nauka = dovoljna kvalifikacija za rad u zdravstvu
srpski mediji = piši-briši resavska škola Obaveštajne službe SNS
tetka = tetak
Pitam se, pitam se: Ovaj, narod, kada ide kod neke vlasti na noge, obavezno nosi gomile darova, kokoške, viskije, torte, mast i čast, zbog čega mora da laktom otvara kvake na vratima velikaša; pa kako onda, kad je On onomad polomio kvaku na vratima premijerove kancelarije, kako je uopšte neko uspeo da uđe ne bili sa njim razgovarao?
Način izbora vođe vazda je bio isti u Srbalja. Tako će biti i sada, kako gore tako i dole. To će uvek na kraju biti On, monolitan i čvrst, drug ili gospodin Jedini Kandidat. Naravno i Oni, njegovi. Nedavne vanredne izbore je Gospodar Vučić organizovao samo sa jednim ciljem: da potvrdi sopstvenu kandidaturu za jedinog kandidata i pretendenta na vrh vlasti. Laž je biblijskih razmera kako su na vrhu čiode anđeli plesali - jer može biti samo jedan.
I zato: jasno je koga je birao, koga bira i koga će birati za Vožda narod nebeski.
Njega.
Hajde više, dosta s tim natezanjem, kada se krajnji ishod (pardon, izbor) znao odavno. Ne gubimo više vreme, reforme ne mogu da čekaju jer život može. Neka se Vučić već jedared samoizabere pa da se lepo samoraziđemo.
Naravno, i svi da se vratimo svojim radnim zadacima: glodanju kostiju, trebljenju buva, svađama, partijskom kadriranju, obaveznom međusobnom proždiranju, strahovima, autocenzuri, špijuniranju, cinkarenju, razmnožavanju & ostalim dražima sitnih i beznačajnih nam života.
Pa da ostavimo Monolitnog na miru, neka odradi mandat do kraja... čega god već.
Daisy, Daisy, give me
your answer do.
I'm half crazy, all for the love of you.
It won't be a stylish marriage,
I can't
afford a carriage,
but you'll look sweet upon the seat
of a bicycle built for two...
Good night, Dave.
***
2. aprila 1968. godine, premijerno je prikazan legendarni film Stenlija Kjubrika "2001: Odiseja u svemiru", sniman ne po već paralelno sa pisanjem istoimene knjige Artura Klarka. Inače, te iste godine (8. februara 1968.) premijerno je prikazan još jedan SF klasik, film Frenklina Šefnera "Planeta majmuna" sa Čarltonom Hestonom u glavnoj ulozi; (takođe) snimljen po knjizi, i prvi u serijalu filmova na majmunsku temu.
Čudo jedno, te premijere i premijeri: od monolita i humanoida se, izgleda, ne može pobeći. Kakav narod, takav mu i monolit.
Majmunska posla.
Tako to obično biva sa svim društvima u kojima je de-evolucija draža od svega.
p.s. Te 1968. (opet), 3. aprila, Martin Luter King poveo je svoj poslednji protest i održao svoj poslednji govor.
