Pobuđenje s.r.

P r e p i s

Kragujevac, godine 1832

Rešenje Suda Naroda Srbskog

Da se bludnici Ružici 50 kamđija a Marku 50 štapa udari, da Marko na izdržavanje deteta 100 groša da.

POBUĐENJE:

Na presudi udovice Ružice poč. Momira Nenadića iz Selevca, koja je sa sinovcem Markom Jelenićem bludodejstvujući dete rodila.

Ovo sam rešenje potvrditi hteo - no Amidža čujući da je prestup ovaj u Selevcu učinjen zamoli, da se u jebačinu Selevčana ne mešamo ni malo govoreći: oni se protivu nas digoše što gde koju tuđu ženu jebemo ne nasilno već međusobnom voljom, a sad i sami počeše to isto činiti, ne štedeći ni rod svoj.

Neka se dakle jebu kao što su počeli, mi da se u jebačinu ne mešamo i na put ne stajemo, već da se samo radujemo što su oni, koji su nas hteli popraviti, tada od nas gori postali.

Saslušao je ovo primječenije, odobriti ga, i dao da se na presudi našoj pomilovanije napiše.

MILOŠ, s.r.

Pisar

Vuk St. Karadžić, s.r.

foto: FaceBook

Kodža Miloš, stvarno Veliki.

Ni pisar suda kragujevačkog nije nam sasvim nepoznat: to je onaj isti carinik negdašnji mesta negotinskog i brzopalanačkog, iz vremena Prvog ustanka. Zaista bi bilo interesantno videti ovakvo njegovo primječenije na račun Hajduk Veljka - pa kada bole obe noge, da se zna i zašto. I od koga.

Izraz "kodža" zadržao se u govoru do danas na jugu Srbije i u Timočkoj Krajini, po srpskim i vlaškim selima podjednako. Kodža je turska reč za nešto veliko, po obimu ili količini.

Priča se da, kada je knez Mihailo Obrenović svome ocu (koga je zvao "Kodža Miloš"), rekao da ne sme tako surovo da se obračunava sa svojim političkim neprijateljima, Miloš na to odgovorio sledeće:

- Sinko, kada ti budeš na vlasti, ti radi po jevropski, a dok sam ja na vlasti ima da bude po balkanski.

***

Knjaz Miloš Obrenović je podjednako važio za kodža ženskaroša i još kodžastijeg protivnika demokratije u politici. Probajte da u gornjoj presudi bludodejstvujušče pojmove zamenite strančarenjem, čudo jedno bi nastalo od kontraprimječenija - sa sve pripadajućom MILOŠ s.r. armaturom u potpisu.

Ovim današnjim politikobludnicima ne bi pomoglo ni beskrajno iščitavanje Crven-Bana za kaznu (umesto Očenaš ili Hejlmeri! samobičevanja), da kojim slučajem mogu da padnu šaka Milošu s.r. - za bludodejstvovanje koje godinama incestuozno priređuju ovom društvu, ne 50 štapova već cela šuma motki ne bi bila dovoljna za zasluženu kaznu.

To ne razume Miloševu taktiku "steži dok ne zamuknu, a onda popuštaj", za njih je ćutanje jednako odobravanju; popuštanje je njima nepojmljivo. Nije da nisu u pravu - Srbija ni da pisne, ćuti kao miš, sakrivena u sve manjoj rupi zabluda o sopstvenom postojanju.

Nije ni čudo, onda, što rđavom narodu i tuđa jebačina smeta. Samo da se u politiku ne meša - na obostranu radost, molićufino.

Snijeg pade na behar, na voće,
neka ljubi ko god koga hoće.
Ako neće, nek' se ne nameće,
od nameta nema selameta.

Činiš Voliko, s.r.

Mandat i kazna

СЛУЧАЙ Negotin

Već dva dana u Negotinu vlada svojevrsna pomama za bilo kakvom informacijom u vezi nedavno održane XII sednice Skupštine opštine, potonjeg zahteva opozicije za njenim poništenjem - po četvrti put, kao i očekivane reakcije Okružnog suda u Negotinu, zaduženog za lokalne političke akrobate i pelivane.

Pa, na čemu smo (fraza, koja u Negotinu ima raznorazne konotacije):
- Radikalnolokalpatriotska koalicija na vlasti u Negotinu je u petak 5. juna održala još jednu u nizu cirkuskih predstava, koje naziva sednicama SO, i narafski kao prvu tačku, uobičajeno, stavila "overu" mandata troje odbornika mimo uzusa, pa potom prepakovala upravne odbore po firmama kojima komanduje i malo preimenovala još neke direktorčiće u istim. Sve u svemu - deja vú.
- Opozicioni prvaci su, kako se potom i očekivalo, u subotu Okružnom sudu predali novi, četvrti, zahtev za poništenje XII sednice sa sve pripadajućim joj odlukama pominjanim. Zbog "buve" puštene iz Maršalata da poništenje sednice ne povlači i automatski poništenje pojedinačnih odluka - kao, nisu taksativno navedene. Nebulozno kreativno naglavačko tumačenje zakona na koje se lokalpatriote pozivaju samo kada treba da nerviraju životnu sredinu. Nije baš bilo potrebno, ali dobro da su se žutocrveni dosetili pa te stavke uneli u zahtev - zlu ne trebalo, znaju o kakvom se balanseru radi.
- Uz standardno zamajavanje (nedostavljanje kompletne predmetne dokumentacije po zahtevu Suda i slično), Ljubičica Bela kupovala je tokom vikenda vreme ne bi li ga iskoristila da izvrši svojevrstan pritisak na Okružni sud u Negotinu. Čime bi to mogla? Krajnje bezobraznim zahtevom, ovoga puta, za izuzeće Okružnog suda, u ponedeljak izjutra, sa svrhom da spreče "ispucavanje četvrtog penala". Zašto? "Zbog nelegalnog poništavanja sednica Skupštine opštine Negotin". Da nije tu, ipak, malo pobrkan redosled reči u rečenici? Mislim na poziciju onog pojma "nelegalno", tj. gde tačno treba da stoji ... Ovaj zahtev upućen je preko Okružnog suda u Negotinu na adresu Vrhovnog suda u Beogradu, u ponedeljak, naravno.
I šta sad? Ništa, dok Vrhovni sud ne razmotri zahtev podnosioca, pa preseče. Postoje samo dve opcije:
1) Vrhovni sud prihvata zahtev za izuzeće Okružnog suda u Negotinu, pa poveri mandat onima u nekom od komšijskih gradova, Okružnih. Zaista me interesuje da li će pa ti da presude drugačije od svojih kolega (kao u prethodna tri puta).
2) Vrhovni sud zahtev za izuzeće odbacuje kao neosnovan i vraća u pogon poznati nam Okružni sud negotinski, egzekucije radi. Ishod - očekivan.
Shodno propisanim rokovima za reakciju Vrhovnog suda, epilog ove finte lokalne vlasti se može očekivati u sredu, najkasnije u četvrtak (thursday, bloody thursday). I naravno, još jedna presuda u mreži iza leđa vratara PNTKSRS nogo(pod)metaša.
Dakle, nema potrebe za žurbom i nervozom, Negotine. Mastermind vladajuće udruge negotinske ne spava mirno ovih noći, iako prividno sakriven iza mrtvih puvala i dizača zareza po notesima zapisničara u lokalnoj skupštini, poznatijih i kao "odbornici". Mada ih neko iz nehata još uvek naziva i korisnicima mandata za vršenje lokalne vlasti.

...

To je ono što se juče i danas dalo napabirčiti iz raznoraznih pouzdanih i proverenih izvora po gradu. Koliko ljudi toliko varijanti, iz kojih sam pokušao da izvučem makar skicu onog što je za sve priče bilo zajedničko.

Oni kojima je do poštovanja zakona stalo taman koliko i do ... baš toga, već poduže vreme sopstvenu sumanutost prikrivaju lažnom dilemom koju poturaju narodu: šta je starije, izborna volja građana ili zakon. Kao da se izborna volja ne sprovodi i kontroliše zakonom, nego je stara dobra Ivstitia (Justicija) tu samo kao kanap na kazančetu u toaletu pa da ga nestašna dečica povlače i cimaju kako im se prohte. Dobro može isto i sa granom trešnje.
Udarac čekićem od strane sudije tu je da zapečati nečiju (političku) sudbinu, a ne da razbija biračke kutije. Kako se, nažalost previše dugo u ovoj zemlji praktikuje. U našem slučaju, biračke kutije su polupali baš oni koji su iz njih najviše izvukli, a ne sud.

Stari Rimljani su utemeljivači današnjeg građanskog prava. Dekadencija im nikada nije bila strana, pa tako ni štampanje srebrnih novčića sa likom baš boginje Pravde. Hm, tako srpski.
Zaključak? Stay cool, dovoljna je i ova "prirodna" vrućina da mozak proključa.
More, da je Harms živ ...

Mandat i kazna

mandat (lat. mandate, mandatus, mandati) - naredba, komanda, zapovest, zapoved, "staviti nekome u ruke, uručiti" (lat. manus+dare = mandare, glagol)
1. u Starom Rimu, naredba ili dekret imperatora guvernerima provincija
2. u hrišćanstvu, Božija zapovest koja se sluša bez pogovora
3. u Rimskom i Građanskom pravu, ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje na pružanje besplatnih usluga drugoj
4. u pravosuđu, nalog (naredba) nekog autoriteta, npr. više sudske instance nižoj (podređenoj)
5. u politici, akt kojim birači daju ovlašćenje svojim predstavnicima (predsednik, poslanik, odbornik, zastupnik, kolektivni organi vlasti, vlada) da čine određene postupke u njihovo ime, i u njihovom interesu; može se dati za konkretnu situaciju (dati nekome mandat za rešenje određenog problema), ili za određen vremenski period (dati mandat nekome da vrši vlast u zakonski propisanom vremenu, npr. 4 godine) - period između izbora.
Ekipa koja trenutno vrši vlast u Negotinu, dobila je prošle godine mandat da to radi, tu je matematika neumoljiva. Ali, mandat nije samo broj osvojenih glasova, pretočen u broj odbornika koji se zamlaćuju ili ponašaju odgovorno određen broj godina. Postavlja se sasvim ozbiljno pitanje ko im je i kada dao mandat da tako vrše vlast, kako je inače praktikuju. Mandat ima daleko veću kvalitativnu od kvantitativne težine, i u tome leži njegova suština.
Užasavajuće malo ljudi u ovoj zemlji to shvata ili prihvata.
Za naše društvo, danas, užasavajuće je karakteristično kreativno tumačenje pojma "mandat" ogoljeno samo na broj "osvojenih" glasova građana na nekim izborima kao i na vreme na koje su izabrani nosioci (ali ne i vlasnici!) mandata osuđeni - da ih arče.

...

Da li bi Fjodor Veliki mogao da napiše roman po muci negotinskoj, sadašnjoj? Svoj roman, o zločinu i kazni, objavio je 1866. godine, tačno 100 godina pre "ja". Ili još nekih iz moje generacije koji uvek druge vide u ruskoj sekti расколника (onih koji rado na sebe primaju patnju i krivicu za tuđe grehe). Na sebe? Tuđe?!
Ta, mante se, molim vas ...

...

Student Raskoljnikov počini zločin, sekirom ubi babu-lihvarku bez ikakvih pobuda (prema nekome) ili koristi (prema nečemu), tek da dokaže sebi da je čovek a ne gnjida.

Nisam ubio zbog toga da pomognem majci - koješta! Nisam ubio ni zbog toga da se domognem sredstava i vlasti pa da postanem dobrotovor čovečanstva. Jednostavno sam ubio, zbog sebe sam ubio, samo zbog sebe! Nešto sam drugo morao da shvatim, morao sam da doznam jesam li gnjida kao svi ili sam čovek? Hoću li moći da preskočim prepreku ili ne. Da li sam puzavi stvor ili imam PRAVO!

Da ne ulazim u analizu dela, prepuno je "teške" filozofije. Zadržaću se samo na simbolici zločina i kazne, greha i vaskrsnuća.

Jeste, grešili smo vršeći vlast za mandata koje nam je poverila "izborna volja građana", ali to je za njihovo dobro, u njihovom interesu, pa dobro - zaista se ne mora uvek "držati zakona ko pijan plota" (...) treba biti fleksibilan u životu, jer to je ono što te izdvaja iz mase, ističe tvoju veličinu, tu se vidi da si čovek, predator a ne puki humanoid iz stada, puzavac, gnjida. Biti velik, velič(l)anstven, poseban, jedinka, lik, podrazumeva ponekad i gaženje po tuđim rukama, leđima, glavama, pa što da ne i leševima - tek to dokazuje i pokazuje!

Ma jesmo, ubili smo babu lihvarku koja je iskorišćavala sirotinju, ali to beše u prethodnoj predizbornoj kampanji. Sada, ubijaćemo mi i dalje istu babu, ali i sirotinju koja ne razume, služavke, decu, trgovce krznom, kočijaše, pijane goste birtija, rođenu sestru i majku. Firme. Jedan ceo grad.
Da sebi dokažemo sopstvenu veličinu. Jašta, jedino i samo sebi! Šta tu ima drugi da zahtevaju dokaze, njihovo je da bespogovorno, mandatno, vjeruju. To im je, što im je.

Poput Raskoljnikova, postoji tu i određena doza unutrašnjeg straha od Sistema, po ličnom dubokom samouverenju pogrešnog ali ipak - sistema. Zakona. Države. Društva. Ali, tu je podjednako prisutna i unutrašnja vatra, žudnja za samodokazivanjem, za konstantnim izazivanjem tog istog Sistema, krmeljivog (a jednookog) Kiklopa koji, nesrećnik, mora da se bakće hiljadama takvih istih komaraca podjednako ubeđenih u sopstvenu unikatnost.
U Negotinu je prisutan i jedan, naoko nemoguć paradoks: Veličina uživa da se kreće u Bezličnoj masi i biva njom okružena. Time još više ističe sopstvenu monumentalnost. Ali, kada debelo zagusti, naprasno izbija želja za sakrivanjem u masi i poturanjem Bezlikova ispred sebe, kao štit, zbog čega bi oni još trebalo da budu srećni. Ali, Sistem i dalje lovi baš Veličinu, ne trebaju mu trutovi nego matica, koja se upravo zbog sopstvene prirode nikako ne može sakriti u gomili.
Konačno, toj priči jednoga dana neminovno dođe kraj.
Sibir, u kome Raskoljnikov za osam godina kazne doživi prosvetljenje i lično vaskrsnuće, po definiciji je morao da bude mesto otrežnjenja, makar zbog temperature. Srbija nema Sibir, u zadnje vreme je i snega sve manje u ovim krajevima. Zašto je prozor na najbitnijoj kancelariji u našoj Opštini uvek otvoren, iako ta prostorija ima ugrađen klima-uređaj? Zbog provetravanja neizvetrivih ideja ili fiksacija?

Raskoljnikov ubistvom isplanira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži, smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. (Wiki)

Pa da, sve ima svoj početak i svoj kraj.
Ja sam ipak pristalica završetka priče uz upotrebu one alatljike sa leve (austrougarske, birokratske), a ne sa desne (ruske, "samoinicijativne") strane slike.

***

Baš prava, ruska drama. Anarhistička i dekadentna. Sikirče je tu, još samo bombe nedostaju.
Naravno, i onaj pravi Raskoljnikov, ne ovi lokalni diletanti. Oni, što stalno nešto preštampavaju: malo beton, malo JKP, malo zdrav razum. I oni što bi da kradu na kantar. Samo, ovaj se ipak malo drugačije baždari od onog pijačnog, koji im priliči.

Na žalost, teško da će se Čitateljstvo skoro rešiti ovakve literature.
Pardon, mislio sam na Izbornu Volju Građana. Na šta bi drugo?

...

p.s.
Po podacima koje ima GK Nachrichtendienst, vanredni lokalni izbori u Negotinu biće održani one nedelje u septembru koja sledi jesenji Vašar. Dakle, nedelja 27. septembar. Oduzmite zakonskih 90 dana i dobićete moguć termin, tj. Vladin četvrtak, kada će biti raspuštena negotinska Kozačka skupština - 2. jul 2009. godine. Ukoliko se udovolji zahtevu (obrazloženju?) jednog od nazovi opozicionara, sve bi možda moglo da eventualno bude pomereno za nedelju dana ranije: 25.06. - 20.09.2009. godine. Kada Deda Mraz bude premijer Srbije, pa ispunjava želje.
I bez asocijacija na temperaturu vazduha, moliću fino.

Mandati po drugi put među radikalima

Okružni sud u Negotinu više nije mogao da čeka kraj 6. sednice Skupštine opštine. Počelo je da im se vrti u glavama negde između 8. i 28. tačke Dnevnog reda. Niko ne beše spreman da dočeka 101. tablu, plašeći se konačne pata-karte. Od ranog jutra, u petak, slovo po slovo, sricali su svoje konačno rešenje u kome kažu da su mandati u Negotinu ipak svojina buldoga Woya & Todora.

E moj Tome Negotinski, izgore ti tu ... nešto, pozadi. A lepo su ti rekli da ne pušiš mnogo & dugo, jer biće slatko ali kratko. Nego, kada si se već ispalio, pazi na onu bunarsku jelku ... ne prilazi.
Sa druge strane, kada Radikalosi dobiju natrag svoje mandate, šta će biti? Menjaju naprednjake u koaliciji sa PNTK, ulaze u savez sa socijalistima, podržavaju ih demokrate?
Kako god da bude, imam utisak da su se svi iznenadili odlukom Suda. Kao da su pali s Marsa?
I kako će onda da se ponašaju na narednoj sednici SO Negotin (nebitno da li VI/3 ili VII/1), kada se budu sakupili - svi dosadašnji akteri farse na jednom mestu?

Možda ovako?

Bez obzira na mogućnost neprepoznavanja, u vezi aktuelne sudske odluke nameće se nekoliko stvari:
1. Sud je razvlačio donošenje odluke do maksimalno dopuštene granice, po njih same bezopasne. Ispoštovali su zakonsku proceduru predviđenu za slučaj nepoštovanja zakonske procedure, pa proceduralno presekli, po zakonu, kako i treba. U ovom slučaju, ekipa oko Radmile Gerov se našla u nebranom grožđu jer će sledeća sednica SO Negotin kao prvu tačku imati njen opoziv i smenu kompletne dvorske kamarile oko nje. Sledi potom kompletna medijska blokada PNTK i Naprednjaka (zna već Deki kako se to radi, upražnjava svaki dan na svima), odbornici nove Većine fino namire sve sopstvene apetite, posede još par meseci pa raspišu izbore. Ona ne uspe da se u tom periodu izvuče iz medijskog blata, zatrpana je prijavama za nezakonite radnje, narodu je dozlogrdila pa bi da bira drugačije po svaku cenu
2. Ukoliko je poštovanje zakonskih rokova tempirano, a u presudi se između redova oseća bouquet aperitiva pod nazivom "Ice Queen", onda je ovo manevar vredan pažnje gde Ona kroz lažno neuspelu ofsajd-zamku navlači suparnike da se masovno u stampedu zalete i jedni drugima euforično izlome noge. Potom, tako međusobno pokrljani, naprave Privremene organe koji fermanišu tri meseca, menjaju direktore i luduju sa novim zapošljavanjima popuštajući pred strahovitim pritiskom članstva, pa onda ulete u izbornu trku na proleće. Na sve strane, za to vreme, posejana minska polja problema - Pčelica, grejanje, sređivanje centra grada, čišćenje snega, JKP pred kolapsom, ekstremni izlivi ličnih animoziteta po svim firmama, prekobrojni službenici u Opštinskoj upravi, očajna privredna i socijalna situacija u gradu ... i još milion sitnih petardi pride.
3. Da li je Ona umešana u odluku Okružnog suda u Negotinu? Zakonski - nedopustivo. Međutim, život nam je već pekao ovakav hleb sa osam kora. Da li je nekome sumnjivo to što su svi ključni Naprednjaci osim Vidanovića već elegantno sklonjeni sa mesta koja su podložna političkim smenama, a i za njega je još ranije ugovorom predviđeno da se po prestanku opštinskog mandata vrati u JKP?
4. Na prvi pogled, izgleda da je Gerovka rešila da se otarasi Vidanovićeve varijante radikala i direktno se posveti stavljanju negotinskih demokrata pod svoju kontrolu. Kako to? Prosto - tako što će da ih natera da u aktuelnoj garnituri odrade njenu smenu. Zatim, natenane, iz potaje, van uvida javnosti, sve resurse baci na dovođenje ličnih favorita na čelo DS Negotin, sa kojima potom formira vlast. Pritom, imajući u vidu stav br. 3, očigledno je da prvi pogled vara, jer su i Naprednjaci zapravo u šemi (posejani po firmama), što sa vlaškim odbornikom čini 17+12+1=30 komada žive vladajuće merke. U opoziciji su tada još SPS i SRS (8+7=15, da se slikaju), uz težnju da se radikali opamete i počnu da kooperiraju za dobrobit građana, demokrate nemaju nikakvih problema zbog eventualne saradnje sa radikalima, a SPS-u predstoji samo da makne Urukovića i iznađe onog lidera koji shvata neminovnost istorijskog trenutka. Naravno, u ovoj varijanti izbori su opcija koja jednostavno ne postoji, a odgovara svima - mislim na vanredne lokalne izbore. Obavezni su samo oni kod demokrata. Znajući o kome se ovde radi, ova varijanta mi odjednom sve manje izgleda paranoično a sve više na nju miriše.
Kako god bilo, vreme će pokazati šta je sve od ovoga tačno. Neko će već povući ishitren potez, a neko brižljivo i dugo smišljan, i u trenutku poražavajući po drugu stranu.
A Negotinci, na kojoj su oni strani? Da li će i dalje čekati da im ovakvi i dalje kroje sudbinu, ili će pobeći iz ovog grada?
Ili će jednostavno konačno uzeti sopstvene živote u svoje ruke, i obojici jaraca na brvnu objasniti najprostiju lekciju iz života: nije bitno ko je od vas vlast a ko nije, bitno je da nam je svima isto.
Da nam je dobro. Od toga nije potrebno ništa više.
Dakle, Negotinci - hoćete li i dalje da ih čekate?
Ili vam još uvek nije dosta.