ćEraličari

Odsadpanadaljeiubuduće, ćEralicom se ima:

- misliti

- govoriti

- pisati kao što se govori

- čitati kao što je napisano

- potpisivati (analogno i digitalno)

- rukama gestovno mahati

- zlonemisliti

- očitavati stanja vodomera, strujomera, kalorimetara i ostalih mernih instrumenata

- recepte i dijagnoze pisati

- strane jezike konzumirati

- pevati i note beležiti

- prilikom glasanja redni broj 1 Vučića zaokruživati

- picu naručivati

- kancelara austrijskog dozivati

- ambasadora američkog imenovati

- na fejsbuku i tviteru oglašavati

- kompjuterske programe pisati

- mesto gde car ide peške obeležavati

- stepen temperature označavati

- putarina u evrima i rajhsdinarima naplaćivati

- i tri tačke

I šta sad, da li ovo ozakonjenje obaveznosti ćEraličarenja i najavljena prateća srBsko-jezičko-revizionistička policija znače da ćemo morati da štampamo nove novčanice jer su aktuelni kodovi latinični? Ili opet idu nove registarske tablice za vozila?

U zemlji čuda ništa nije nemoguće.

Наравно. И шта се бре ту чудите: истим тим путем је и Хрватска ушла у Европску Унију - увела Новоговор и Другописмо. Е па зато ће да и ми ћемо да истотакође - и тачка!

Ma, sve je to lepo, al' Hrvatska ima more...

Da kradikalima ne bude baš sve ćEralično potaman, pobrinula se omiljena im "prethodna vlast" oličena u jednom od njihovih Očeva Osnivača ("Državnik", "Car") i nekrofilu koji je u miraz prenet preko Drine nakon 2012. Da se podsetimo, neće da se baci.

Septembar 2009:

Najbolje je da se zemlja, u kojoj bi Državnik (sa inicijalima B.T.) da vlada, zove na turskom. SrBistan. Tako bi komotno mogao da bude predsednik RSS: Republike Srbije i Srpske - pardon, SrBske. Taman da ga uklopi u pravopis koji ionako praktikuju preko Drine, a i ovde će ako bude sreće. Nikada niko nije ni sa jedne strane Drine niti jednu jedinu školu imenovao "Slobodan Milošević". E sad, ono sa Titom je druga stvar, baš kao i ovo - bez Titom.

OŠBT - osnovna škola "Broz Tito" ili "Boris Tadić" (sin najveći, koji god da je u pitanju)?

Ma jok - OŠ "Srbija" Pale, Bosna i Hercegovina.

Spomen-ploča bezgraničnom uvlakaštvu, sa obaveznom naprslinom. Jer drugačije ovde ne biva.

Јебла вас ћирилца.

***

Za slabovide & (posebno) slaboumne, jedno kraće pojašnjenje:
Ovaj i slični tekstovi nisu ismevanje ćirilice. Samo po sebi, to bi predstavljalo potpunu besmislicu - praviti viceve na račun nekakvih crtica i tačkica po papirusu, pergamentu, glinenim pločicama, papiru ili ekranu... baš svašta. Problem nije u pismu, već u usijanim ludajama koje "misle" da time "nešto" dokazuju, a naročito da su po "nečemu" posebni i drugačiji od ostalog sveta.

A nisu.

Eto, i ta famozna "prethodna vlast" je pravila doslovno iste budalaštine kao ove kradikalske bitange danas, ali i jedni i drugi se ubiše od objašnjavanja kako nisu isti. Ne, uopšte nisu.

Svi iz iste rupe izađu i u ustu rupu, na kraju, uđu. Sve ostalo je život koji ne treba protraćiti upravo na ovakve budalaštine, umesto da se trudiš da što više naučiš, postigneš, ne ograničavaš i tako sebe najbolje proživiš.

Msm, to, između one dve rupe.

E zato "ćEralica" i "ćEraličari".

Theaterdämmerung

Elemdaklem... ove godine će međunarodna manifestacija NOĆ POZORIŠTA "al zbog pravoslavnog praznika Aranđelovdan" umesto jedne trajati 3 (slovima: tri) noći. Pa lepo bre piše "od petka 20. novembra do nedelje 22. novembra", šta tu nije jasno? Birajte.

Tišina, neću ništa da čujem! Ako je i al zbog pravoslavnog praznika - jeste da, bi smo... malo li je.

Što kaže ona narodna: svakog pozorišta, tri noći dosta.

e-žicanje za još koju kintu, al zbog...

- Što ja volim pozorište...

- I ja, i ja, ali ne u svojoj kući.

Kulturo, eve nas. Za sad će bude bez vatanje za kundak na pištolj, al zbog... zato.

Sumrak pozorišta, u praksi.

Brojke i slova

Osmi septembar je Međunarodni dan pismenosti koji, naravno, nije obeležen u Srbiji, jer nema smisla da taj dan bude posvećen užasavajuće malom broju ljudi.

Po podacima koje je objavio UNESCO, u našoj zemlji je preko milion građana bez osnovnog obrazovanja, kada se to definiše i pobroji po standardima te međunarodne organizacije. Tvrdim da je cifra daleko veća, jer se nijedna naša ustanova (za to plaćena) nikada time nije ozbiljno pozabavila. Pitanje je kako je i odakle UNESCO došao do ovih podataka, kada se zna da roditelji ne šalju decu u osnovnu školu, ali se ne zna i koliko je takvih sve dok se sami ne izlanu pod stare dane. Ova cifra najverovatnije ne obuhvata maloletnike prerasle za osnovnu školu - statistički interval [15,18] godina.

Problem je u juvenilnom narodu čiji infantilizam traje najmanje 200 godina, za koji su prosvetitelji i učitelji uglavnom nužno zlo koje treba otrpeti ako kane po koja parica za projekte koje finansiraju stranci. Tako je bilo u Dositejevo i Vukovo doba, isto je i danas.

Danas je deci zvanično, od strane Ministarstva sugerisano da na testu iz Srpskog jezika i nije bitna gramatika ako je odgovor tačan (garantujem da ovu nebulozu Google translator ne ume da prevede ni na koji strani jezik), što sledstveno uzrokuje zaključak da krajnji rezultat zadatka na testu iz Matematike i nije preterano bitan ukoliko je uočena dobra namera. Dakle, deco - ne spremajte više prijemne i maturske, dovoljna će biti vaša pisma o dobrim namerama da biste bili oslobođeni polaganja.
Ubuduće će se polagati samo jedan predmet pod zajedničkim nazivom Gramatematika.
Ako takvi jednoga dana i završite neku visoku školu, ne gine vam diploma - ali iz Gramatemotike, jer će taman toliko vredeti.

Jučerašnji dvanaesti septembar je nekada bio proglašen za Dan opštine Negotin. Navodno su tada partizani (čitaj: rusi) oterali nemce (čitaj: nemci su se povukli nekoliko dana pre toga sami). Posle su Takovsku ulicu preimenovali u 12. Septembra, i tako je ostalo do danas iako Negotin ima novi dan oslobođenja. Datumi se menjaju, oslobodioci takođe, glupost opstaje. Ne postoji racionalno objašnjenje za toliku tvrdoglavost da se ne zameni ova nedotupava tabla sa nazivom ulice...

... kao što ne postoji ni trunka želje da se uozbilje ljudi koji na opštinskom sajtu objavljuju vesti i druge tekstove. O tome sam toliko puta pisao da je sve to više izgubilo sportski karakter. Kao, ne greše ovi, već im tako doturaju oni čije vesti treba da objave. Mešanje ćirilice i latinice nije izum SANU, koštunjara, srbopatriota i sličnih pismobrižnika. Jednostavno, ti nikada nisu ni naučili upotrebu oba pisma kako treba, ne poznaju sopstveni, pa zašto bi onda i strane jezike. To su ljudi koji koriste Google translator da bi preveli tekst iz latinice u ćirilicu, što i ne predstavlja toliki problem koliko njihova nezainteresovanost da potom vide na šta liči produkt njihove genijalnosti. Još uvek niko ne zna šta zaista znači uporno ponavljana reč "pretest".
Zapravo, ovo me ništa ne čudi. Negotinskom opštinom konstantno caruje partija koja ima ministra prosvete, na čijem je predizbornom letku četiri puta ponovljena reč "obdusman" i čiji ovdašnji harambaša uporno na sednicama lokalnog parlamenta stalno nešto "konstaNtuje". Car Konstantin jeste bio rodom iz Naissusa, gde se ide i po magistarsku diplomu Fakulteta zaštite na radu - ali... 
Ne vredi objašnjavati, nema kome. Jači su od sudbine.

Kad smo već kod dušanovačkih kadrova (to je ekipa koja će uskoro onoj jabukovačkoj preoteti vlast u opštini Negotin)*, bezbroj puta sam ovde pisao o nenadjebivosti maga privatnog biznisa poznatijeg i kao Barbaroš (Riđobradi). Njegove reklame i cenovnici su postali standard, etalon za merenje stanja odpismenjavanja nacije. Njegovi cenovnici vrve od ponude "najeftinijeg" "svinjskog čistog" ali i "svinjski čistog" mesa, uslužnog "pećenja" istog, udruženja "stošara", kao i kanibalističke ponude "svežeg mesa od naših seoskih domaćina". Taj "vrši otkup vaše stoke" ali ima i "meso svih vrsta domaćih životinja". Svojevremeno je prodavao "svinjsku kob." i "pileću kob." - zaista nisam siguran da li misli na kobasice ili na kugu. 
Ili na "lomljenu ribu".

Još pre dvadesetak godina Pera Luković u svom XZ magazinu konstatuje da je "grapefruit" (grejpfrut) artikal koji zadaje najveću glavobolju domaćim trgovcima: greput, grejfut, grejpfruit, grejpljut - samo su neke od jezikolomnih interpretacija te voćke čudnovate. Ko li je samo izmisli i donese ovde, međ' šljive i bisere...

Nekadašnja koaliciona opozicija u Negotinu, tokom 2009. godine oličena u savezu DS+SPS+SNS, volela je i ovako da se izražava. Voli i dalje. Mislim, to - da se izražava. Pravi političari proistekli iz naroda, odma' se to vidi!

Pogrešno korišćenje predloga, osmi padež, gutanje ili dodavanje slova tamo gde to ne treba, brkanje latinice i ćirilice, tvrdo i meko Č/Ć, SMS-ovi prepuni smajlija i slova W, brisanje znakova interpunkcije iz pisane komunikacije, očajni kajroni na TV B92 (čuveni "premijer Ivica Dači" i slične monade), nastavnici srpskog jezika koji ne bi prošli proveru znanja (da je sada neko uvede), masovno brkanje arapskih i rimskih cifara, prokletstvo decimalnog zareza, sabornost umesto sabiranja, jelovnici po restoranima koje ne umeju da pročitaju ni domaći niti strani gosti jer su pisani nekakvim srboesperantom... i ono beskrajno i odvratno znaćiznaćiznaći umesto tačke i zareza,
To je stanje pismenosti Nacije na dan 08.09.2012. godine. Ovaj narod nije nepismen, već je funkcionalno nezreo za normalno funkcionisanje. Zašto je to tako ne pitajte mene, postoji rizik da budem proglašen ekstremistom - za šta me ekstremno nešto štrecnu u preponskom predelu.

I zašto samo Negotin?! Vascela Srbija je ovakva - od Beograda do Kuršumlije. Bre.
Kakva je to zemlja u kojoj na čoveka poput Borislava Pekića podjednako zaborave i kolege pisci i članovi stranke koju im je pre dvadeset i kusur godina baš on osnivao?

***

U Srbiji se svi nešto prave gluvi, nemi i slepi. Pa kako to onda pišemo kao što govorimo i čitamo kako je napisano - pitanje je sad.

Dvanajesti septembar neizostavno treba proglasiti za praznik, nacionalni Dan nepismenosti - i to po hitnom postupku. Plus da bude neradan, red je.

_______________
* Dušanovac i Jabukovac su sela u opštini Negotin, neiscrpni rasadnici kadrova i raspameti lokalne samouprave.