Najdublje saučešće porodicama nastradalih na gradilištu, obema porodicama sam uputio izraze saučešća i ne znam šta imate da dodate tome. To je život, to su stvari koje se dešavaju i nadam se da, ako postoji odgovornost, da ja ne spadam u one koje će da progone.
U Americi svakih 10 sekundi gine jedan perač prozora, na Đerdapu je sedam radnika poginulo, to nisu manekeni, nikom se nije iskrivila štikla na pisti, to se na građevini desi.
Ma samo ti, misliću na tebe
Samo ti, dok perem prozore
Baci mi i ti jedan pogled
Jer ti si sada meni sve
Ti si moja hrabrost
Moja smelost
Moja muzika koju slušam
Dok očekuju baš svi
Da padnem dole i slomim svoj vrat
Ovi drugi, koji misle da izvuku neku političku korist iz tragedije običnih ljudi, njima na ovako važnom mestu ne mogu da pridajem posebnu važnost.
- Jakovljeviću, nisam ja lud, Jakovljeviću. Ja sam savršeno normalan, nisam lud, Jakovljeviću.
- Onda je to strašno.
***
Predsednik države bi morao javnosti da objasni šta je pod "na Đerdapu je sedam radnika poginulo" mislio. Odakle mu ta informacija? Da li je tačna, i ako jeste - ko je još za nju čuo? Poslednji put je u javnosti informacija o stradanju jednog radnika na Đerdapu bila objavljena 2009. godine. On je rekao sedam, a ne jedan. Kojih sedam, kada, kako, ko još osim njega zna za to? Da li se to krije?
E to je, onda, strašno.
No comments:
Post a Comment