Nada je jedina stvar jača od straha.
- predsednik Snou (The Hunger Games)
Snou ovo kaže u trenutku kada shvati koliki uticaj glavna junakinja Ketnis ima na okruge koji odbijaju da se povinuju njegovoj upravi. Svi njegovi pokušaji da ih disciplinuje uterivanjem straha propali su pred nadom da je sloboda moguća. Za promenu, u nameri da slobodno žive, stanovnici tih okruga su počeli da se bune do tačke na kojoj dovode sopstvene živote u rizik - upravo zato što su konačno videli nadu u svojim težnjama da slobodom.
Zamislite samo koliki uticaj bi ova rečenica imala na nečiji život ako bi bila u potpunosti primenjena kao životni moto. U životu postoje razne sitnice, npr. poput nade da ćemo po kišnom danu naći mesto za parkiranje blizu ulaznih vrata. Postoje i "srednje" nade, poput one da će nam neka veza uspeti na duže staze. A postoje i velika iščekivanja, poput nade da ćemo imati ispunjen život.
Međutim, sve te nade strah može uništiti ako mu se to dopusti čak i na tren.
Kako provesti život pun nade? Na šta to liči, da li je tako nešto uopšte moguće?
Moguće je. Takav život ima četiri osnovna postulata:
- Srčanost: Da bi nadanja bila efikasna, nečije srce, duša ili duh moraju biti usaglašeni sa nečim većim od njih samih. To obično zahteva neku vrstu duboke vere (npr. poput vere u Boga kod religioznih ljudi). Takvo gledište predstavlja konstantan podsetnik da je život mnogo više od onoga što možemo da vidimo u nekom trenutku (dugom ili kratkom, svejedno). Takvo gledište daje prednost jer smanjuje efekat straha svakome ko polaže nadu u budućnost.
- Optimizam: Nada nije negativan, već bi se pre moglo reći da je pozitivan način gledanja na život i svet. To se ogleda u traganju za najboljim osobinama kod drugih, to je motivacija da se stremi ka višem, želja da se traga za optimističnim rešenjem u svakoj situaciji. Takvi ljudi radije prihvataju pozitivne nego negativne modele nadanja. Sve to inspiriše poverenje i entuzijazam koji su bitni elementi u suzbijanju straha.
- Mogućnosti: Bez izgleda na promene, nema mogućnosti. A bez mogućnosti nema mesta realnim nadanjima. Nečija sposobnost i sklonost ka promenama jača atmosferu mogućnosti za promene; kada vide takvu osobu, onda i drugi bivaju ohrabreni da krenu putem promena. Ta promena hrani nadu kod drugih i umanjuje snagu njihovih strahova.
- Energičnost: Nada umire ako nema goriva koje bi je pokretalo. Neophodno je stvoriti energiju koja pokreće nadu u opstanak. To mogu biti neke svakodnevne aktivnosti, kada se ponovo fokusiramo na sopstvenu svrhu, viziju ili misiju u životu. U roku od samo nekoliko minuta, na taj način možemo ponovo napuniti baterije svoje nade i one će izdržati ceo dan. Nada koja ima konstantan izvor energije, nikada ne nestaje.
STRAH i NADA predstavljaju dva osećanja koja sami razvijamo u okviru naše ličnosti. Strah je obično definisan kao "iščekivanje ili briga zbog nečeg lošeg ili neprijatnog", dok je nada definisana kao "iščekivanje puno poverenja u pozitivan ishod".
Kada strah obuzme sva naša čula, i tako nas parališe, počnemo da se ponašamo asocijalno, padamo u depresiju, upropaštavamo sopstveni život. Počnemo da izbegavamo svoje svakodnevne uobičajene aktivnosti, krećemo u negativan stil života. Tada depresija, anksioznost, gnev upravljaju našim životom, dovode nas u stanje kada izgubimo sve svoje sposobnosti. Snažno osećanje straha može čoveka dovesti dotle da upropasti svoj život, pa čak i digne ruku na sebe. Strah da nešto ne izgubimo, propustimo, strah od neuspeha, samoće, od sebe samog, strah od ovoga ili onoga... uz pomoć straha ne postiže se ništa. Strah nas sprečava da radimo ono što bi inače trebalo da radimo, on nas veže; strah je duboko negativno osećanje.
Sa druge strane, nada je tako privlačna - i besplatna. Ukoliko prihvatimo pozitivan stav i verujemo u sebe i društvo, na odličnom smo putu da nadvladamo sopstvene slabosti. Nada predstavlja najsnažniju pokretačku silu u životu. Nada je pozitivnost kada je svuda naokolo tama, to je svetlo u mraku. Nada motiviše, hrabri, unosi optimizam - a u životu on nam je najpotrebniji. Kada sve izgleda pogrešno, kada bi smo da odustanemo od svega u strahu, nada je emocija koja će nas iznova pokrenuti da još jednom pokušamo - nada donosi uspeh i sreću, definitivno.
Možemo se istovremeno i nadati i strahovati, ali nada predstavlja "ne predajem se" stav dok strah predstavlja gubitnički osećaj. Ovaj par zajedno, daje nam svu snagu neophodnu da se suprotstavimo životnim preprekama i nedaćama. Gubitnički osećaj generiše strah koji nam pomaže da razumemo svoja ograničenja, prepeglamo ih i potom uspemo u životu. Nada i strah idu ruku pod ruku. Upravo zbog toga, nada i strah zajedno predstavljaju najsnažniji lek za sve naše životne probleme.
Dakle, šta je jače - nada ili strah?
U principu, to su podjednako snažna osećanja. Međutim, koje je od ta dva u određenoj situaciji jače, prvenstveno zavisi od nas samih. Težnja ka strahovanju zaista jeste veća, ali ne i jača od nade, baš zato što nadanje u nešto što smo sigurni jače čak iako to ne možemo da vidimo.
Strah često povećava jaz između naših ciljeva. Ponekad u strahu odustajemo od posla; strah od bilo čega - neuspeh, sramota, ugled - postaje prepreka koja nas ometa u pokušaju da ostvarimo svoje snove. U mnogim situacijama, strah je ono što nas parališe. Strah od duhova, smrti ili propasti - strahovi poput ovih proganjaju nas tokom celog života, koliko god se trudili da ih ignorišemo ili čak znamo da su u potpunosti iracionalni. Pa kako onda uspevamo da nadvladamo svakog od njih i preživimo svaki tren svog života?
Tu na scenu izlazi nada, kao sjajno svetlo u najdubljoj tami. To svetlo obasjava okolinu i omogućava nam da je mnogo bolje sagledamo i razumemo, jer čak i najmanje rađa nadu. Moglo bi se reći da je nada svetlo koje hiljade ljudi vodi kroz život i daje im snagu. Ona je način boljeg života, bez koga bi život ostao bez ikakvog ukusa. Sve što radimo, započinjemo nadom da ćemo u tome uspeti. Nada je sposobna da nadvlada i uništi svaki strah, to je ono za čim bi trebalo da tragamo u životu.
Strah je okean.
Nada je čamac,
a ti u njemu putnik.
Manje se plašite, i mnogo više nadajte.
Christine Hammond: Hope is more powerful than fear
Strah često povećava jaz između naših ciljeva. Ponekad u strahu odustajemo od posla; strah od bilo čega - neuspeh, sramota, ugled - postaje prepreka koja nas ometa u pokušaju da ostvarimo svoje snove. U mnogim situacijama, strah je ono što nas parališe. Strah od duhova, smrti ili propasti - strahovi poput ovih proganjaju nas tokom celog života, koliko god se trudili da ih ignorišemo ili čak znamo da su u potpunosti iracionalni. Pa kako onda uspevamo da nadvladamo svakog od njih i preživimo svaki tren svog života?
Tu na scenu izlazi nada, kao sjajno svetlo u najdubljoj tami. To svetlo obasjava okolinu i omogućava nam da je mnogo bolje sagledamo i razumemo, jer čak i najmanje rađa nadu. Moglo bi se reći da je nada svetlo koje hiljade ljudi vodi kroz život i daje im snagu. Ona je način boljeg života, bez koga bi život ostao bez ikakvog ukusa. Sve što radimo, započinjemo nadom da ćemo u tome uspeti. Nada je sposobna da nadvlada i uništi svaki strah, to je ono za čim bi trebalo da tragamo u životu.
Strah je okean.
Nada je čamac,
a ti u njemu putnik.
Manje se plašite, i mnogo više nadajte.
Christine Hammond: Hope is more powerful than fear
No comments:
Post a Comment