Jadovan, case closed

Danas, 20. marta 2019. godine, konačno je došao dan da zaključimo priču o jednom letovanju započetom još 31. jula 2008. godine, opisanom u jednoj "razglednici". Podsetimo se toga, još jednom i po poslednji put:

I tako, dođoh, smjestih se, potom me ljubazno sprovedoše do portirnice na ček-buking (ne čeka se mnogo ko što ime kaže), čisto provjere radi da mi neko nije zauzeo apartman. Hm, dobar je, rum servis radi, plazma TV (pitam se kolka li im je pretplata - zna Tijo 100%). Sobarice baš i nisu neki ideal ženstvenosti al ni one naše s Pala nisu ništa manje robusne ni maljave, šta ćeš.

Zelena moja, razglednice su đavolski skupe, jbg morsko je to odmaralište a i € ima nekako drugačiji kurs nego tamo, kod nas. Zato ti šaljem ovu vezu* da vidiš kako sam se dobro udomio, nije nešto al oće i feng-šui da ispoštuju (znaš kolko mi je to važno). Ercegovac me sačeko na kapiji, poželio dobrodošlicu i ponudio da unese kufere. Dosadan je ko i uvjek, sjećam se kad je ko student po Rajvosa menzama pivario i podsmjevao se našemu Drugu Titi, eh ... mali vrag. A vidi ti njega sad, kolki mu nos izraso! Prava muškarčina, ma međed jedan! Tedoh da mu pozajmim nešto brade, al neće bolan ni za živu glavu. Veli, neka dobro je i vako, znaju svi kolki sam ja velki četnik i bez malja!

Plaše me samo one klavijature. Ne tolko zbog sviranja (to sam uvjek znao) kolko zbog pjevanja. Uf!

Ako li se kojim slučajem javi onaj Mlatko Radić reci mu da mu i nije neki fazon, koga će sad da pelješi na tabliću, oni njegovi iz ekipe su prevejani šibicari odraće ga ko vola. Al tako je sam teo.

Ostavio sam ti nešto para (deviza jašta, neću valjda onijeh bezvrednih targuza domaćih), diplome, opremu, jednu od rezervnih brada, ugovore za seminare i predavanja, te ponešto od onijeh tajnih preparata za zdrav život i uzdizanje iz mrtvih. Čujem da ona NATO-fukara namerno obara kurs €, no ne nasjedaj im: to oće da se izletiš i otkriješ im račune i cifre. Provokacija, ja ti kažem!

Pozdravi i devera, i poruči mu: reko ti je Braco, Crni Luka suze ne puštaj, pobjeda je blizu paz šta ti kažem! Tako mu poruči, i očešljaj ga jelenskom kožicom da ne kuka.

Eto.

tvoj Jadovan Karabukvić

p.s.

Malo sam povraćo u samaljotu, al to je izgleda od šampanjca. Izvetrio, šta li je već. A i moro sam se pri dolasku odma obrijat i ošišat - vele, što manje dlaka po glavi to manje grinja u jastuku. Feng-šui i ja njima.

Sliku ti ne mogu poslat. Ne BiH me prepoznala.

- Midnight Zone Jesus (post #2, 31.07.2008)

- Holidays in the Sun (post #3, 31.07.2008)
- Svi ti vrači (post #430, 31.07.2012)

* veza:

Čuveni Dobri Doktor, tj. David Dabić iz Gornje MahPale. Čudotvorac koji je umeo i mrtve da diže iz mrtvih, a kud ne bi žive upokojavao! Taj je bre umeo da oživi spermatozoide u kamenu, samo da je hteo.

E, baš taj je danas konačno popio... ne, nije popio radžu praljkovaču, kako su se neki ponadali (ili poplašili, pa pustili prenos izricanja presude sa "vremenskim iskliznućem" od pola sata). Popio je doživotnu zatvorsku kaznu. Turista Jadovan je od danas postao pravosnažno osuđeni ratni zločinac Radovan.
I ne, nije popio doživotnu zatvorsku kaznu "zato što se žalio", kako glasi jedan od kvazikomičnih komentara koji danas sumanuto kruži ovdašnjim varijantama društvenih mreža. Jeste se on žalio na presudu od pre tri godine (24. marta 2016), kada je dobio 40 godina zatvora za krivicu po 11 tačaka optužnice), ali ne zato što mu je bilo malo - već zato što i dalje ne razume šta je zaista uradio, kako drugima tako i sebi. Dobio je doživotni zatvor zato što je huškao, organizovao, naređivao i učestvovao u izvršenju ratnih zločina nad svojim komšijama i zemljacima.

Domaći mediji se u toku dana ubiše od nagađanja gde bi zločinac Radovan Karadžić mogao da služi doživotnu robiju, vrte i nekakve video-snimke "trenutka kada je osuđen". Bulšit! On je osuđen onoga dana kada je prvu put rekao "pali!" ekipi naoružanih ludaka oko sebe, toga dana je sebi napisao presudu i sam je iščitao. A gde bi mogao da je odradi? Najpravednije bi bilo - tamo gde je počinio zločin, ali na ovom svetu čak ni spora ali dostiđna pravda nije baš toliko pravedna. Odslužiće on svoj zatvorski i životni vek u nekom zlatnom kavezu, u kome će moći da na miru piše svoju "poeziju" i čita je samom sebi.

Jer, niko drugi to nikada nije ni mogao da sluša, a kamoli razume. Jer ni on sam ne razume. Jer to nikada ništa nije ni razumelo, baš kao i nirnberške mu kolege po zločinu.

Danas mu je i zvanično dodeljeno svo vreme (njegovog) sveta da o tome razmišlja, pa neka izvoli. 
Neka se spreme sledeći: Vojislav Šešelj i njegovi ugursuzi.
Langzam aber ziher.

In the kingdom of the blind...

'Aški tribunal je sam napravio problem sa Šešeljem i sada 'oće da ga izveze Srbiji.

To reče i ostade živ, lik koji je uspeo da post5oktobarski nadministruje čak i doživotnog Tomicu Milosavljevića. Čovek koji je u fotelji presedeo bezbroj izbora, koalicija i rekonstrukcija, koji je sam po sebi svojevrstan presedan domaće kvazipolitičke scene.

Rasime, spasi me...

Hajde da na trenutak ostavimo po strani katastrofalnu administrativno-proceduralnu naopakost u umjetničkom dojmu Haškoga tribunala, i zapitamo se: Na kog to tačno Šešelja misli Rahasim prepodobni, kada ovako bulšituje po medijima?

- Na onog Šešelja koji je bio neprikriveno siroviji deo crveno-crnog tanga sa Miloševićem i silesijom njihovih supozitorijalnih klončića što danas crnorukaški drmaju Srbijom i upropaštavaju je i dalje, zajedno sa kvaziopozicijom?

- Ili, možda na onog jebatčuvammatewstudentsku Šešelja, sa šlemom navrh naduvene maskirne tintare, nožem u zubima, pištoljem u Palati pravde, zarđalom kašikom iza uha?

- Da nije to onaj Šešelj što je pobegao u taj isti Hag (kao da ide u Jakobsfeld na zimovanje), koji tren pred ubistvo Zorana Đinđića, proročko-pizdunski se cerekajući na ulasku u avion?
- Može biti da je to onaj Šešelj koji je širio bratstvo em jedinstvo u Hrtkovcima i diljem Vojvodine, uz usklike ljubavlju "bwačo hwtkovčani, ovo je vaša zemlja sve do Kawlobaga, Ogulina, Kawlovca i Viwovit'ce, a tamo daleko & pweko je Hwvatska u koju se odma' možete nosit' il čete bit' od(waz)neseni, tako mi Tome desne i Vuč'ča leve wuke"?

- Možda je to onaj buldog Woyo, koga se vazda pribojavaju Thom & Jerry kako će im na kraju upropastiti karijere vedeta crtanog filma u koji su konačno pretvorili živote građana Srbije? Ona dvojica u dronjavim džemperima i jaknama, što se '95 s njim vozikaše po brdima oko Sarajeva, u džipu koji je na haubi imao prikačenu ljudsku lobanju sa plavim UN šlemom.

Mislim da se ipak radi o Šešelju koji je uz Miloševića bio i još uvek ostao problem za koji Srbija uporno odbija da nađe rešenje, jer bi time morala da se reši sebe, ovakve kakva jeste. Suluda Srbija, koja je postala i problem svojih komšija, koja je mislila da će stvarnim riknućem jednog i lažnom samopredajom drugog zločinca prestati da smrdi na krv, sumpor, usrane gaće i laži. Srbija devedesetih godina XX veka koja se tresla od straha da će debelo platiti za sve probleme koje je pravila pa potom bacala pod tuđe tepihe i prosipala po tuđim glavama.

I Srbija s početka XXI veka, takođe. Ona, kojoj je - umesto da sama listom pohapsi sopstvene zločince i bez izuzetaka ih primereno osudi za najteže zločine protiv svog i susednih naroda, kako bi sprala ljagu sa same sebe - lakše pala dodatna pljačka, okretanje glave i žmurenje, nepoštovanje domaćih i međunarodnih pravnih i civilizacijskih normi, izjednačavanje bolova ubica i žrtava, pranje biografija zlotvora, i na kraju - nestanak opozicije, smrt politike, konačan slom civilnog društva.

Te dve Srbije danas gazduju ovim ruiniranim društvom, i sada se naprasno licemerno "brinu" da njima Hag ne napravi probleme i izveze im Šešelja bez carinske deklaracije, kao da je u pitanju strana a ne domaća roba koju smo MI pokušali NJIMA da uvalimo. Pokušali, ali ne i uspeli. Baš kao i onaj buđavi kukuruz pun aflatoksina.

Na stranu sve to, ali nastranosti u srpskoj kvazipolitici nikada dosta.

Problem Srbije nije Haški tribunal, već to što je bludeći prvo izrodila Njega pa potom demokratski izabrala Njegove. Zbog toga će sada dobiti još jednu porodičnu sapunicu čija se fabula radnje zasniva na konfliktu šizofrenih ukućana.

***

Suša, poplava, tornado, šumski požar, ptičji&svinjiski grip i ostale pošasti, kontejneri za smeće koji postaju posećeniji od ionako overbukiranih narodnih kuhinja, konačno i dugo iščekivani skakavci... kompletirali smo set biblijskih omena koji su došli glave faraonima zbog patnji naroda Nebeskog. Međutim - let's go back to reality: Srbija nije Egipat iako u njoj zaista postoje faraoni i piramide; Srbi nisu narod Izrailja, makar do besvesti skakali u nebo ili ga gađali strelama. Jednostavno - ne ide to tako, braćo i sestre.

Problem Srbije nisu Šešelj, Milošević, Hag, NATO, Rusija, Vučić, Tadić, Đilas, Nikolić, Vulin, Koštunica i svi ostali iz prstena bolida koji neprekidno kruži oko glave Maloga Čoveka, sluđujući ga. Svi su oni samo varijacije simptoma iste bolesti.
Da se ponovim još jedared: problem je u tome što ovo društvo uporno za svoje lidere iznedri pa onda izabere baš takve, kakvi su svi pomenuti i nepomenuti gadovi.

"U kraljevstvu slepaca jednooki vladaju."

Ne morate citirati Desideriusa Erasmusa, holandskog filosofa iz XVI veka, da bi opisali ono što građani Srbije decenijama čine sebi (pa i drugima). Sve je to bilo napisano i u Domanovićevom "Vođi" mnogo pre Šešelja, Rasima i Haškog tribunala.
Zaglupljujuće izjave, poput ove jučerašnje, manje idu na dušu kradikalima poput Vučića & Comp. ali daleko više dodaju nove utege na sve veće breme ljudi poput Rasima Ljajića, koji je 2000. godine profitirao učešćem u DOSovanju i potonjim saučestvovanjem u obmanjivanju i rušenju nade svih koji su za njih tada glasali.

Zaista, slaba je uteha ukoliko je prepodobni Rahasim samo još jedan od ludih. Nikako se ne dajte zbuniti, inače - zna se šta sledi. Pomolite se bilo kom bogu (pa i ateističkom) da vas neko takav nikada ne spašava od bilo koga i bilo čega - pa čak ni od sebe samih.

Baš tada vam sigurno nema spasa.

Svi ti vrači

Svaki put kada čujem Holidays in the Sun od Sex Pistolsa padne mi na pamet ono čuveno pismo sa letovanja, poslato na današnji dan pre četiri godine.

I tako, dođoh, smjestih se, potom me ljubazno sprovedoše do portirnice na čekbuking (ne čeka se mnogo ko što ime kaže), čisto provjere radi da mi neko nije zauzeo apartman. Hm, dobar je, rum servis radi, plazma TV (pitam se kolka li im je pretplata - zna Tijo 100%). Sobarice baš i nisu neki ideal ženstvenosti al ni one naše s Pala nisu ništa manje robusne ni maljave, štaćeš.

Zelena moja, razglednice su đavolski skupe, jbg morsko je to odmaralište a i € ima nekako drugačiji kurs nego tamo kod nas. Zato ti šaljem ovu vezu da vidiš kako sam se dobro udomio, nije nešto al oće i feng-šui da ispoštuju (znaš kolko mi je to važno). Ercegovac me sačeko na kapiji, poželio dobrodošlicu i ponudio da unese kufere. Dosadan je ko i uvjek, sjećam se kad je ko student po Rajvosa menzama pivario i podsmjevao se našemu Drugu Titi, eh ... mali vrag. A vidi ti njega sad, kolki mu nos izraso! Prava muškarčina, ma međed jedan! Tedoh da mu pozajmim nešto brade, al neće bolan ni za živu glavu. Veli, neka dobro je i vako, znaju svi kolki sam ja velki četnik i bez malja!
Plaše me samo one klavijature. Ne tolko zbog sviranja (to sam uvjek znao) kolko zbog pjevanja. Uf!
Ako li se kojim slučajem javi onaj Mlatko Radić reci mu da mu i nije neki fazon, koga će sad da pelješi na tabliću, oni njegovi iz ekipe su prevejani šibicari odraće ga ko vola. Al tako je sam teo.
Ostavio sam ti nešto para (deviza jašta, neću valjda onijeh bezvrednih targuza domaćih), diplome, opremu, jednu od rezervnih brada, ugovore za seminare i predavanja, te ponešto od onijeh tajnih preparata za zdrav život i uzdizanje iz mrtvih. Čujem da ona NATO-fukara namerno obara kurs €, no ne nasjedaj im: to oće da se izletiš i otkriješ im račune i cifre. Provokacija, ja ti kažem!
Pozdravi i devera, i poruči mu: reko ti je Braco, Crni Luka suze ne puštaj, pobjeda je blizu paz šta ti kažem! Tako mu poruči, i očešljaj ga jelenskom kožicom da ne kuka.
Eto.
tvoj Jadovan Karabukvić
p.s.
Malo sam povraćo u samaljotu, al to je izgleda od šampanjca. Izvetrio, šta li je već. A i moro sam se pri dolasku odma obrijat i ošišat - vele, što manje dlaka po glavi to manje grinja u jastuku. Feng-šui i ja njima.
Sliku ti ne mogu poslat. Ne BiH me prepoznala.

Izvini što nisam mogo pisat ćirilcom, njihova pošta ne prima takve kuverte.

Naravno, prefrigani jedan, nije se potpisao pravim imenom i prezimenom u pismu ženi svojoj da mu se ne bi švalerka Drvojka Koštunjava naljutila. A radilo se zapravo o čuvenom Dobrom Doktoru, tj. Davidu Dabiću iz Gornje MahPale. Čudotvorcu koji je umeo i mrtve da diže iz mrtvih, a kud ne bi žive upokojavao! Taj je bre umeo da oživi spermatozoide u kamenu, samo da je hteo.

Dobro što je ovaj na vreme otišao na to letovanje pod suncem. Te 2008. Mali od Slobe je morao da proguta doktorov odlazak na zadatu destinaciju, jer je već protraćio koalicioni kredit zajebavši Nikolića i Koštunicu u taku. Da je danas kojim slučajem dr. DD ovde a ne tamo, ne smem ni da zamislim brzinu kojom bi započeli ritual oživljavanja Skota pod požarevačkom lipom. Ionako su ga skoro pa oživeli u prethodne četiri godine, uz debelu ispomoć žutih kukumavki koje im se sada kurvinski nude da pomognu oko Kosova, stručnim savetima i dobrim međunarodnim vezama, štekovima kafe po fijokama u zgradi Vlade i Predsedništva - samo da im ostave vile, fotelje i biznis na miru. Nude sve one profesionalne usluge oko obaveza koje su tokom svog mandata na sve načine izvrdavali da ispune.
A i Mira će uskoro doma, ne sumnjam. 

Jbt - opet Bal Vampira, umalo pa kompletan.

***

Pre četiri godine Radovan Karadžić je izručen Haškom Tribunalu za ratne zločine. U međuvremenu mu se pridružio i Ratko Mladić, pre nešto više od godinu dana. Ubiće međede tolika ravnica holandska, bojim se.

Danas nisam po medijima video da je iko spomenuo ovaj datum i doveo ga u vezu sa Radovanom. Nisam video ni vest objavljenu na Radiju Slobodna Evropa i e-Novinama da je pala i prva presuda protiv Republike Srpske, po tužbi porodica poginulih civila u Sarajevu. Eto, rizikujem da me Mile Beorning napljuje kako sam izdajnik i "samo Srbijanac" za razliku od njega i njemu sličnih koji su "čisti Srbi". Čisti, kao da su išli u SANU na ispiranje nacionalne krvne slike.

O štrokavim noktima i biografijama dalje nećemo, konačno je u Srbiji zavladala napredna postdemokratija koju će svakom od nas pojedinačno tumačiti novi stečajni upravnik Srbije. 

Naravno, lično Aleksandar Vučić, glavom bez brade.

"Laž pomenuta stotinu puta postaje istina.
Ono o čemu se ne piše u novinama ne postoji."

Ovako počinje mantra oživljavanja Požarevačke Mrcine. Mislim da su je neki već mrmljali, umesto teksta zakletve koju su "polagali" u Skupštini. Jbg, gde to postoje divljačka plemena bez vračeva? Ko bi narod lečio od boleština koje mu vekovima uvaljuju, ako ne baš ti isti.

Milan Tarot ili Milan Tahret?

Neki od vrača su otperjani u Hag, neki pod lipu a neki i dalje divljaju po tzv. televizijama. Za one nacičiste, ali i za ovakve debile najbolji je jedan sveopšti tahret.
Otrežnjujući, i nikakav drugi.

Možda će Vrhovna Sveštenica Ministarstva Srbozdravlja lično overavati zdravstvene knjižice onima koji nisu izabrali lekara dok im se i dalje odbija harač iz plate. Samo treba da potpišu izjavu za koga su u maju glasali. Provera će biti vršena preko FaceBooka, tako da su Nevažeći glasači najebali na koju god se stranu okrenuli - žutu ili braon, kao gaće. Izađe im na isto.

U ime naroda

Opet to prokleto pravosuđe srpsko.
Pa dokle ćemo više da se vadimo na turske kadije, kada su i oni od nas pobegli pre skoro sto godina? Šta još treba reći za ponašanje onih koji bi trebalo da budu najčasniji i najpošteniji među nama?
Da li je zaista glupo bilo pozivanje na moral, od strane pisca ovih redova, upućeno 23. septembra 2003. godine na adresu onog istog nazovičoveka koji je par dana pre tog teksta u Blicu, skakao po asfaltu ne bi li zaustavio manijaka u crvenom autu - i svi znamo kako se završilo. Tog istog, koga prozivaju i drugi u pomenutom novinskom članku. Tog istog, protiv koga je podneta krivična prijava još u martu 2003. od strane jednog odbornika iz redova DS (koji je jedini imao petlju da to učini), a da ni dan-danas nije dobio odgovor šta se sa tom prijavom desilo. Tog istog, koji je onog čiji tekst upravo čitate, oterao sa radnog mesta jer mu je 2002. godine javno rekao da je to što jeste i da će se neminovno desiti ono što se na žalost desilo.
Tadašnji istražni sudija je izjavio da je pustio osumnjičene za nesreću na auto-trkama jer je preduzeo sve mere kako bi obezbedio tragove i dokaze. Plus, da su takve izjave u novinama uskostranački pritisak na sudije.
Danas, 2009. godine, Okružni sud u Negotinu većinu optuženih pušta zbog nedostatka dokaza. Nekadašnji istražni sudija je danas predsednik Opštinskog suda. Ala je prikupio i obezbedio tragove i dokaze - svaka mu čast! Vidi se da je izdržao sve uskostranačke pritiske. To je inače onaj isti sudija koji je popio prijavu za izbornu krađu 2000. godine, i nije mu falila dlaka sa glave. Za njegov aktuelni izbor je svojevremeno glasala gospođa potpredsednica SPO (iz Negotina), tadašnji poslanik Koštunjarske kohabitacione većine. E to nije bilo uskostranački, nikako.

***

To isto pravosuđe je puna tri meseca izbegavalo svoju obavezu da vrati mandate negotinskim radikalima, koje su im maznuli njihovi bivši članovi kada su prešli u naprednjake. To isto pravosuđe je bilo više nego ažurno čim su se čaršijom proneli abrovi da se radikalima vraća tih sedam odborničkih mandata, ali da oni ulaze odmah u koaliciju sa lokalnom PNTK ekipom bećarskom. Provereni abrovi, da se dopunim.
Sada je ponovo to isto pravosuđe u igri jer se ta i takva vladajuća količina malkice zabrojala pa imenovala više odbornika na druge funkcije nego što je smela, i tako sebi oborila cifru potrebnu za kvorum, tj. vlast. To isto pravosuđe je pre dve nedelje odbilo da se konkretnije izjasni. Opet čekaju pouzdane i proverene abrove, sve mi se čini.

***

Čuveno srpsko pravosuđe nije bilo sposobno da organizuje fer i pošteno suđenje niti jednom članu zločinačke udruge poznatije pod nazivom "Miloševićev režim". Pošteno, ne da bi ih oslobodili, već da bi izneli neoborive dokaze svih njihovih zločina koje su počinili prvo nad Srbima pa potom i nad svima ostalima od Triglava do Vardara. I opet - ne samo zbog tih i takvih optuženih, već zbog nas, naroda, da se takve gadosti ne bi ponovile.
Zato nam je sada Hag kriv za onih suma sumarum 96 godina hotelskog smeštaja za Šaju i краснаје đeneralčine. Svi se bave Hagom, niko ni da pisne o ponašanju ovih naših. Stvarno patriotski, jašta. Ma pogledajte ih na slici, na šta samo liče onako (i dalje) podgojeni! Imaju liniju kakvu mnogi stanovnici Srbijice mogu samo da sanjaju. Šta, nisu se umečkoljili? Jok, da nisu možda podbuli od plakanja ...
Milanče-Majmunče stvarno nije bio kriv ni za šta osim što se rodio. Čak ni za to što mu je sako oduvek bio pretesan. Šili mu ga drugi.

***

Srpsko pravosuđe u koaliciji sa srpskom diplomatijom traži da svaki državljanin ove male nesrećne i umorne zemlje treba da plati po 10,5 dinara (do sume od milion dolara, US naravno) harača, kojim bi se kupila štrokava savest od konzula u USA pa sve do ministra-Veverca. I sve to zarad odbrane nacionalnog interesa, oličenog u disko-kabadahiji, koji bi u mrskoj fašističkoj Americi da studira, igra basket ali i da pomalo prosipa mozgove.
Lepo se na slici vidi ko je u pravu: ništa ne može da zaseni taj plavooki patriotski pogled uperen u nebesa ali i u suštinu nacionalnog interesa i novčanika. A onaj sa naočarima, šta je mislio da će tako da prikrije taj odsutan pogled, bez ideja, bez istorije (da se manemo geografije) koja je osnovni preduslov za budućnost. I pored debelog rama, odaje ga taj čkiljavi pogled masovnog ubice, ta kanibalistička lubanja, ta faca koja se nikada nije nasmejala.
Njihovo dete je neko pokušao da ubije. Neko naš.
Onaj što ga nazivaju "million dollar baby".

***

Sve do sada spomenute svinjarije srpskog (i stranog) pravosuđa baca u zasenak, ali i očaj i tugu, ovaj poslednji primer:

četvrtak, 10. maj 2007.
Zverskom ubici i majci monstrumu 77 godina zatvora

Izrečena presuda za ubistvo trogodišnje Katarine Janković Mališa Jevtović (33) osuđen na 40 godina, a Ana Filipović (28) na 37 godina zatvora zbog monstruoznog zlostavljanja i ubistva male Katarine. Devojčica je seksualno zlostavljana, a na njenom telu bilo je 50 povreda nanetih nogama i rukama

četvrtak, 26.02.2009.
Vrhovni sud ukinuo kazne Mališi Jeftoviću i Ani Filipović zbog svirepog ubistva trogodišnje devojčice
Kako je navedeno u obrazloženju, prvostepena presuda doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer su izreka i razlozi presude nerazumljivi, nejasni i u nekim delovima protivrečni.

Katarina Jovanović
2002 - 2005
rođena i ubijena u demokratiji

Malu Katarinu nije ubio NATO geler, blindirani džip, frizirani Yugo, pijani košarkaš, ustaška kama, mudžahedinski handžar, komandna odgovornost ili prejaka reč.
Malu Katarinu je ubila njena mama.
Toga dana su ubili i jednu budućnost ove zemlje. A nekom skotu su izreka i razlozi presude nerazumljivi.
Bojim se da Vrhovni Sud Srbije više nije adekvatno ime za tu instituciju.
Bojim se da se radi o Vrhovnom Zlu Srbije.

***

Te 2003. godine, u vreme nesrećnih auto-trka u Negotinu, Vladan Batić je bio ministar pravosuđa a Koštunjara predsednik države koja već tada više nije postojala.
Eh, Justicijo moja - slepčo Božija, skidaj taj povez sa očiju! Ovako, pristrasnija ne možeš biti.
A da pozovemo mi tržišnu inspekciju, pa da provere da li ti je valjano izbaždaren taj tvoj kantar?

Holidays in the sun

I tako, dođoh, smjestih se, potom me ljubazno sprovedoše do portirnice na ček-buking (ne čeka se mnogo ko što ime kaže), čisto provjere radi da mi neko nije zauzeo apartman. Hm, dobar je, rum servis radi, plazma TV (pitam se kolka li im je pretplata - zna Tijo 100%). Sobarice baš i nisu neki ideal ženstvenosti al ni one naše s Pala nisu ništa manje robusne ni maljave, šta ćeš.

Zelena moja, razglednice su đavolski skupe, jbg morsko je to odmaralište a i € ima nekako drugačiji kurs nego tamo, kod nas. Zato ti šaljem ovu vezu da vidiš kako sam se dobro udomio, nije nešto al oće i feng-šui da ispoštuju (znaš kolko mi je to važno). Ercegovac me sačeko na kapiji, poželio dobrodošlicu i ponudio da unese kufere. Dosadan je ko i uvjek, sjećam se kad je ko student po Rajvosa menzama pivario i podsmjevao se našemu Drugu Titi, eh ... mali vrag. A vidi ti njega sad, kolki mu nos izraso! Prava muškarčina, ma međed jedan! Tedoh da mu pozajmim nešto brade, al neće bolan ni za živu glavu. Veli, neka dobro je i vako, znaju svi kolki sam ja velki četnik i bez malja!
Plaše me samo one klavijature. Ne tolko zbog sviranja (to sam uvjek znao) kolko zbog pjevanja. Uf!
Ako li se kojim slučajem javi onaj Mlatko Radić reci mu da mu i nije neki fazon, koga će sad da pelješi na tabliću, oni njegovi iz ekipe su prevejani šibicari odraće ga ko vola. Al tako je sam teo.
Ostavio sam ti nešto para (deviza jašta, neću valjda onijeh bezvrednih targuza domaćih), diplome, opremu, jednu od rezervnih brada, ugovore za seminare i predavanja, te ponešto od onijeh tajnih preparata za zdrav život i uzdizanje iz mrtvih. Čujem da ona NATO-fukara namerno obara kurs €, no ne nasjedaj im: to oće da se izletiš i otkriješ im račune i cifre. Provokacija, ja ti kažem!
Pozdravi i devera, i poruči mu: reko ti je Braco, Crni Luka suze ne puštaj, pobjeda je blizu paz šta ti kažem! Tako mu poruči, i očešljaj ga jelenskom kožicom da ne kuka.
Eto.
tvoj Jadovan Karabukvić
p.s.
Malo sam povraćo u samaljotu, al to je izgleda od šampanjca. Izvetrio, šta li je već. A i moro sam se pri dolasku odma obrijat i ošišat - vele, što manje dlaka po glavi to manje grinja u jastuku. Feng-šui i ja njima.
Sliku ti ne mogu poslat. Ne BiH me prepoznala.

***** links and photo credits: courtesy of the ICTY *****

Midnight Zone Jesus

Kao što obećah Xandri, evo midnight posta čisto radi noćnih mora.

Dobro je što su ga otperjali u Haag - što dalje od Požarevca, što dalje ...