Peščanik reposted

Sad se vidi sad se zna, Dunja ruši Vučića

piše: Vesna Pešić

Dok se obarao sajt Peščanika zato što je objavio analizu kako je ministar policije Nenad Stefanović na brzaka postao doktor nauka, koristeći "resavsku školu" (stručno: plagiranje), dotle je premijer Vučić sitno pismo pisao predstavnici OEBS-a Dunji Mijatović. Tražio je od nje izvinjenje zbog toga što je izjavila da u Srbiji postoji cenzura. Zamera joj da vodi najprljaviju kampanju protiv zemlje čiju vladu on vodi (kao da su zemlja, on i vlada jedno te isto), pa je bio primoran da proveri sve navode iz njenog saopštenja. Ali, ništa ne kaže o tome kada se i kako odvijala ta provera, ko ju je vodio i koji državni organ. Iako je sve lepo proverio i utvrdio da cenzure nema, on ubacuje Dunji Mijatović loptu u dvorište, tražeći da ona navede „dokaze koji bi potvrdili da je Vlada Srbije onesposobila sajtove Druga strana, Telepromter ili skidala blog sa veb-stranice Blica. Ali avaj, Dunja Mijatović nije ponudila nikakave dokaze, a toliko priča protiv Srbije i njene vlade.

Iako premijer Vučić kaže da neće da veruje, on ipak veruje da je Dunja Mijatović do informacija došla "na najneozbiljniji način, sa jednog od sajtova koji vode uobičajeno prljavu kampanju protiv svoje Vlade". I još gore: "lažne informacije davali su predstavnici tzv. nezavisnih institucija", a sve mi se čini da tu aludira na ombudsmana Sašu Jankovića, koji se iznenada našao pod velikim pritiskom vlasti. Premijer Vučić neće da veruje, a ipak veruje da je Dunja Mijatović deo jedne dublje i šire zavere. Ona je to napravila, kaže premijer, "zbog toga što postoji potreba za disciplinovanjem srpskih lidera i gušenjem svake ideje o slobodnom i suverenom reagovanju države Srbije u njenom spoljno-političkom delovanju". Meni se čini da nam je premijer poručio: nemojte da me zamajavate sa tim sitnicama, te cenzura, pa diktatura, pa gde su institucije – umesto da se za njega zabrinemo.

Ali da bismo razumeli zašto se toliko razljutio na sirotu Dunju Mijatović, moramo vratiti film unazad. To je ono što smo pre neki dan čitali u Blicu, kad je premijer iznebuha rekao da ga neko ruši spolja. Neki belosvetski faktori su se ustremili na njega (i Srbiju). On sebe već vidi kao njihovu žrtvu, obaveštavajući javnost da će se povući sa mesta premijera. Zašto ostavka? Pa zato da bi spasao Srbiju, jer mu je do nje najviše stalo od svega na svetu. A zašto mu se preti? Zato što on neće dozvoliti da zbog vladine slobodarske i suverene spoljne politike (čitaj proruske) strada Srbija i uvedu joj se sankcije. Nije valjda dotle došlo da već moramo birati između EU i Rusije. U strahu su velike oči. Vučić sluti da će ga večni mrzitelji srpskog slobodarstva i suverenosti veoma brzo otkačiti. Tako je on pročitao OEBS-ovo saopštenje. Do juče onoliki apaluzi, a odjednom se pojavila Dunja da ga ruši. Uhvatila se za lažnu cenzuru, u dosluhu sa domaćim izdajnicima.
Dobro, Dunja ga ruši, ali šta to bi sa njegovim evropejstvom, kad su se ovako teški oblaci nadvili nad njim?
Do odgovora ćemo se teško probiti ako slušamo samo Vučićeve žalopojke o svetskim i domaćim zaverama. Jeste da u našim udžbenicima piše da je srpski narod oduvek bio žrtva nepravdi i prevara velikih sila, dok smo se mi uvek samo branili, a ni mrava nismo zgazili. Ali to ne pomaže mnogo kad se OEBS i Dunja navade na nas. Da stvari zaista ne stoje baš najbolje, ali i da ćemo se hrabro boriti, o tome je mnogo određeniji Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova. Iz svoje sadašnje nadležnosti ovaj osvedočeni veseljak održao je konferenciju za novinare na kojoj je rekao: "Dok nas EU ne primi u članstvo, vodimo računa o našim nacionalnim interesima". Nismo mi glupi, kaže Dačić, "znamo mi šta želimo i kakvi su nam interesi. A takođe znamo šta moramo, a šta ne moramo". A svima nam je poznato šta su naši nacionalni interesi: dok su Karlobag i Virovitica prežaljeni i dok Kosovo još uvek nekako figurira, sigurno je preostalo da nećemo dati Rusiju i Republiku Srpsku. A znaju i oni tamo da tako stvari stoje, nisu ni oni tako glupi kako se to Dačiću i Vučiću učinilo. Čitali su i oni pismo Dunji Mijatović. A i dobro su nas čuli da smo jako nesvrstano principijelni: generalno smo za integritet svih zemalja, ali su nam odnosi sa Rusijom prioritet. Kad mi krenemo na naše nacionalne interese, a već smo kretali i o tome mnogo znamo, tu Evropa ne raste. Kako da teramo naše nacionalne interese sve dok nas ne prime u članstvo, kad nas zbog tih interesa nikada neće u članstvo primiti. Daleko je Evropa od tih interesa, jer u njih obavezno spada i cenzura. Pa pošto stvari tako stoje, bar da se vlast lepo raskomoti. Kad nas prime u članstvo, neće biti više ni cenzure.
A dotle cenzura. I nemoj da mora Vučić svima odreda da piše onako nežna pisma.

Peščanik.net, 03.06.2014.

Tri Srca

Vesna Pešić u svom poslednjem analitičkom tekstu na temu realizacije Kosovskog tendera - koji je predugo trajao da se konačno ipak ne bi završio tako kako će se završiti - citira i Sv. Basaru. Pomenuti Svetac eksplicitnog kafanskog stila slanja pisanih poruka Publikumu i Arhikasti ovdašnjoj, ne može još uvek da se otrese samonametnute psorijaze zvane Beli Listići; valjda mu je još uvek, nekako, žao Tadića i Jovanovića, tih autistički proklamovanih vračeva građanske Srbije, tj. političkih propaliteta kojima je višegodišnje estradno šibicarenje skoro pa došlo glave. Figurativno rečeno, naravno.

Godinama se opsesivno baveći jedino tehnologijom opstajanja na vlasti metodom prostog (i prostačkog) sabiranja, doživeli su danas da im preostane samo teorija&praksa razlomaka, te da se bave ostacima od deljenja. Onim iza decimalnog zareza. 

U ovom tekstu, oni ne zaslužuju više - i  tačka.

No, Basara ipak ne bi bio to što stvarno jeste - on je nesporno dobar domaći pisac, ne obavezno i kolumnista - kada ne bi umeo da pogodi formu i suštinu žgaravice koja tišti ovo društvo. Vesna, punim pravom, citira njegovu opservaciju na temu ko, zapravo šta je to što se u nas naziva politikom, tj. političarima:

Palanački provincijalizam, tj. površno politizovana zatucanost, malograđanština i prostakluk.

Kako to reče Konstantinović, palanka je moguća u svakom društvu, pa zato svi, od Basare gorenavedeni atributi, komplet važe podjednako, od najzabitijih Pržogrnaca (ove) Srbije pa sve do Dedinja, kako se u savremenoj srBskoj mitologiji još Olimp kliče. Btw, Sv. Basara nije ni prostak niti vulgaran, već je samo eksplicitan. To mnogo više boli okarakterisane, jer se onda takvima u bescenje razotkriva mana, nektar kojim zalivaju ljute rane na soBstvenim poganim jezicima i povremeno bejzbol palicama.

OK, i pokoja fleka na mantiji.

ovu značku političari ne nose, ne pomaže

U Srbiji svi mantraju cca. 11+ dana o Srcu Srbije i Paklu. Baš me kopka nešto, tj. odgovor na jedno pitanje koji se zasigurno ne može naći u onim čuvenim priručnicima za srBske dečake i devojčice. Od odgovora na pitanje koje niko neće (ili ne sme) javno da postavi, i koje nigde ne postoji, zavisi mnogo.
Ako bi sada, volšebno uspeli da iskopamo Drkoštunicu, Vaške, Pedveri, Dobrice, Nokoviće & ostale akrepe iz nekog laguma prepunog neprodate magle fašističkih i pseudonacionalnih samoobmana, koji iz svojih udobnih jazbina (od Kruga Dvojke do Monte Karla) svaki čas podvriskuju nikad prežaljeno postgazimestansko "Kosovojesrcesrbije!" u jednom dahu; elem, ako bi ih na svetlost Sunca izneli i zapitali: 

Jelbre, ološu, a da ne bi možda hteli da poklonite neko od srca junačkih jednom detetu koje i nema pojma šta je to Kosovo ali ima želju za životom bezbroj puta veću nego što vi možete da mrzite - šta biste mu ponudili, vi domaćini srBski, patriJote, anti-GMO porodični politikanti, nakotu ljotićevski?

Da li biste ponudili humano preseljenje celokupnog Kosovojesrcesrbije u grudi jednog deteta, i tako uspeli da zadržite omiljenu krv&grudu ucelo, na jednom mestu; ili biste se radije, onako porodičnopatriotski isprsili - ne pilećim grudima već šlajpicima - i tako nekome pomogli da preživi, pa makar se to odvagalo u mrskim evrima (kojih se uopšte ne gadite ako kaplju u vaše korito)?

Svako ko je ovih dana pomogao ličnim prilogom porodicu koja vapi za pomoći, ne treba da se zbog toga oseća loše ili namagarčeno. Svako ko to nije, opravdano pitajući gde je tu država koja zna samo da uzima a ne i da daje, ne treba da se oseća krivcem niti da vodi besmislene polemike po internetu. Jednostavno, ova država i njen mehanizam polako ali sigurno postaju otvoreni neprijatelj običnog čoveka, i to će neminovno prouzrokovati neki vid samoorganizovanja u cilju građanske samoodbrane, golog opstanka radi.

Svako ko je ovih dana ignorisao poziv za pomoć, ali kao mutav požurio da vidi seks na Farmi ili Velikom Bratu, pa se potom grdno iznenadio uvidevši da je to zapravo lažni naslov za isti apel kako pomoći detetu čiji život visi o koncu, neka ne očekuje bolje od ovoga kako je danas. Jer ne zaslužuje.

Na lekara koji je, eto, velikodušno uspeo da obori cenu operacije sa milion na sedamsto hiljada dolara, nemam nameru da trošim čak ni ptijalin. Može biti stručan koliko hoće, najstručniji, ali likovima koji licitiraju nečijim životom mesto je u medicinskom otpadu.

Setite se reakcija domaćih političara povodom ovog "slučaja", onoga dana kada budete krenuli da ubacite glasački listić u glasačku kutiju. Svih njih, jer su listom reagovali identično i pravili se blesavi. Vaš listić toga dana može biti Beo, daleko belji nego lekarski mantili ili garavi obrazi politikanata.

Za ovo poslednje mi je iskreno žao, ukoliko Sveta Basara još uvek nije ukapirao uzroke i posledice. Čisto sumnjam da građanin S.B. ne zna da između uzroka (Tadić) i dve paralelne međusobno nepovezane posledice (Beli Listići i SNS) postoji Dačić kao veza sa onom drugom. Pisac zajebava, kao i obično.
Ideja kampanje za nevažeće glasačke listiće protiv nevažećih političara, daleko je bila šira od pukog poistovećivanja sa pojedinim javnim ličnostima ili njihovim izjavama. Važi kako za Vesnu, tako i za sve ostale. Šta (i da li) je od toga nešto preostalo, videćemo vrlo brzo. Oni, protiv kojih je kampanja bila usmerena - svi političari, bez izuzetaka - i dalje nastavljaju po starom. Ko želi može slobodno da se i dalje ponaša u stilu 3-u-1 (sva tri majmuna u jednom nosiocu biračkog prava) - ali činjenice, takođe, neumitno govore: ideja je prevazišla okvire Srbije i sasvim se ozbiljno primila u većini susednih zemalja. Pa ko voli, nek' izvoli da se i dalje duri u pesku.

premijerska Sudba, kosovska

Jedan deo današnje Srbije, onaj u feredžu srbovanja zavijen, hronično kuka za Prvim Srcem Srbije koje to poodavno više nije, ritali se samo oni ili svi mi zajedno kako to nije tako. Ali jeste, jbg.

Drugi deo, pretežno donjekastinski, potegao je Drugo Srce Srbije. Ono dečije, koje je i dalje u opasnosti da ga više ne bude, da doživi sudbinu onog prvog. Samo što to srce neće oplakivati ama baš niko iz redova dobrovoljačkih falangi, novih i starih političkih misli i besmislica, niko od 250 poslaničkih bitangi, tridesetak hiljada državnih administrativaca, bezbroj lokalnih odbornika... niko od birokrata u belom, koji su umesto Hipokratove izgleda položili hipokritsku zakletvu i kurs za računovođe.

Ostaje, na kraju, još jedno pitanje bez odgovora: Ima li Srbija danas svoje Treće Srce, ono koje garantuje opstanak?

Ako nema, nema nam više ni života. Ne pomaže tu ni Radenska.

***

Somnabulizam se u narodu zove i mesečarenje, tzv. "noćne šetnje". Najčešće se javlja kod dece; ni odrasli nisu od toga izuzeti, broj (zabeleženih) slučajeva se kreće negde oko 4% (kod onih sa pravom glasa). Lokalna ljotićevska i ostala svemrzačka ekipa pati od teškog hroničnog slučaja ove pojave. Pogledajte procente osvojene na prošlogodišnjim izborima, ako baš toliko ne znate na koga se to ovde misli.

Stanoviti dr. Koštunjavi predstavlja poseban slučaj. Ovaj ideolog društvene bolesti, koja se u stručnim krugovima definiše kao preambulizam i ima simptome noćnih šetnji u po bela dana, sam osvaja pacijentski procenat veći od svojih goniča i trkača zajedno, i to pukim prosipanjem soBstvenih političkih polucija; kako noćnih, tako i dnevnih - važno je samo da su Ustavne.

Taj i Takvi sigurno nisu Treće Srce Srbije.

O parnim preponskim žlezdama - nekom drugom prilikom.

Vesna, posred zime

Citiram, ne izvlačim iz konteksta. A kako bi iko mogao da bilo koju rečenicu Vesne Pešić "izvuče iz konteksta", kada je Vesna sama po sebi kontekst?

DANAS

subota 15.12.2012.

Intervju sa Vesnom Pešić

D - Šta u tom slučaju preostaje onima koji čine tu građansku Srbiju: da podrže aktuelnu vladu ili da čekaju da se konsoliduju postojeće i nastanu neke nove stranke?

VP - Iako sam tokom devedestih godina bila na čelu građanske Srbije, nikada je nisam glorifikovala, jer znam koliko je ona tanka, slabašna, češće pasivna nego borbena, ponekad i sama spremna da se proda, ili da se stalno deli iznutra zbog vlastitih ostrašćenosti koje nemaju nikakav širi značaj. Ne znam šta ostaci negdašnje građanske Srbije, ona koja je bila antiratna, koja se borila protiv nacionalizma i Miloševića, za razvoj demokratije, privrede, modernu Srbiju i ulazak u EU, sada treba da čine. Dobro je što je jedan deo tih krugova shvatio kako je vladao DS i našao način da digne glas na poslednjim izborima. To su bili beli listići. Ne znam zašto su ti ljudi nečija posebna briga. Ko hoće, može da se organizuje i politički deluje. A ko neće, nikome ne treba da se pravda. Izgleda da će se neki ljudi pokrenuti, prave se nove stranke, ali sada više nije dovoljno biti samo građanski orijentisan. Mnogo je važnije da nova okupljanja budu inventivna, u skladu sa vremenom u kome živimo, da komuniciraju sa novim kretanjima. Nije dovoljna reciklaža starih ideja.

D - Ali možda baš ti za koje kažete da treba da se sami organizuju očekuju da to učine oni kojima veruju a koji su, prema njihovom osećaju, umesto političkog delovanja, izabrali lagodnu poziciju salonskih intelektualaca koji šetaju po tribinama?

VP - Pretpostavljam da sada gađate mene lično i još nekoliko ljudi okupljenih oko „Peščanika“ koji se stalno maliciozno napadaju u pojedinim krugovima. Ti ljudi kritikuju se zato što nisu angažovani i ne daju rešenja, zato što su glasali belim listićima i što neće da budu političari, nego su profesori, advokati, pisci, izdavači. Kakva je to uopšte zamerka što se neko ne angažuje politički i ne daje rešenja? Šta, ako nemam rešenja, onda treba da ćutim? Ispada kao da samo političari smeju nešto da kažu. Svaki građanin ima pravo da analizira situaciju i iznosi svoje mišljenje. „Peščanik“ deluje u medijskoj sferi, pa ne vidim zašto bi baš on bio dužan da daje rešenja, jer koji to drugi mediji rade? Kritika slobodnih ljudi je veoma važna za one koji umeju da čuju. Što se mene lično tiče, ništa nisam ostala dužna na planu aktivizma i nuđenja rešenja, jer sam dugo bila u politici. Drago mi je da neke ideje koje je zastupao Građanski savez dobijaju danas svoju potvrdu čak i u taborima negdašnjih sledbenika Miloševića i Šešelja. Ako danas više ne predvodim one kolone iz devedesetih, to ne znači da treba zapušiti usta, ni meni, ni ostalim saradnicima „Peščanika“ koji, eto, samo pričaju. A što da ne pričaju, molim vas lepo?

Ceo intervju pročitajte ovde.

Interesantna stvar, čini se da Murte Napredne koje naslediše Kurte Tadićeve, stvari posmatraju malo drugačije - u odnosu na one pre njih, a možda drugačije i od samih sebe? Da li je od taktike zastrašivanja birača "drugim zlom", za njih razumnija opcija "hleb jeste bajat i sve tanji, namaz još i više, ali makar igara možemo da vam priuštimo, barem dok ne smislimo kako da pobedimo i na sledećim izborima"? U arenu umesto hrišćana (ehm...), robova i gladijatora ubacuju samo krupno zverinje koje odmah uvaljaju u basnu o mitu&korupciji, prekriju mrežom spletki, pretnji i pseudoatentata, pa potom sa bezbedne daljine, iz Vrhovne VIP lože, udri medijskim drvljem i kamenjem. Povremeno i pendrekom, kad niko ne gleda.

Sa plašenja prešlo se na dodvoravanje. Tadić se prvo dodvoravao pa tek onda poplašio sebe i druge.
Jbg, stvarno im je gusto, i to baš svima. Gospodaru Vučiću (kako ga naziva Mirko Đorđević) istovremeno i najmanje i najviše. Najmanje - jer ima lagodnu poziciju ciganskog trkača na Đurđevdan, gde "nije prvi koj je prvi, već je prvi koj je drugi". Najviše - jer zna koliko mnogo može da izgubi, sada kada se nečega konačno dočepao. Poštuje staru jevrejsku kletvu 'dabogda imao pa nemao', i boji je se.

U srbijanskoj politici današnjice, niko ne ume da peva poput cigana dok pada kiša, raduje se Suncu koje posle neumitno dolazi. Politička kvazilelita je toliko namrgođena i natmurena, a živi u oblacima, da nije ni čudo što oko njih stalno izbijaju varnice i sevaju munje, udaraju gromovi dok se vascela zemlja trese.

No, da se manemo vojvode Toma i gospodara Džerija, nisu oni tema ovog citata intervjua. Hipertendenciozan naslov intervjua, uvaljen čitaocu koji ionako slabo razume principe funkcionisanja savremenog društva i politike, tako zgodno dođe kao podloga za dalju diskreditaciju, kako same Vesne Pešić tako i svih onih "koji se s njom druže". Stvarno, idealan mamac da čitaoca odvrati od onoga o čemu Vesna zaista govori. A ona govori o građanskoj Srbiji, podeljenoj i iscepkanoj (kao i sve u ovom društvu) na sitne feude i monopole na "građansko", na samoj ivici ponora malograđanštine. Razotkriva one koji godinama vuku za nos domaće i strane konzumente srbijanske politike, a građane pita, ne zašto ona da ne priča, već zbog čega oni - ćute.

Elem, u vremenu koje će se u srbijanskoj političkoj istoriji deliti na ono pre i posle Nevažećih listića - slobodno navalite sa ritanjem kako nije tako, što se više opirete samo ćete pokazati koliko ste njima bili pogođeni (iz ovog ili onog razloga) - šta građanskoj Srbiji valja činiti? Dva su puta preostala:

a) Da i dalje ćera kontru (nevažećima ili bojkotom) postojećoj političkoj žabokrečini i glibu, iščekujući da se konačno pojavi novi građanski Mesija i povede nas sve u Normalno?

b) Da se priključi, pokuša da pomogne (svako u okviru sopstvenih mogućnosti - ni manje ni više) u stvaranju sasvim nove političke elite, avangarde, svesna stanja u kome se svi nalazimo i sa jasnim ciljevima kako iz toga izići, gde stati na čvrsto tlo i šta to zaista novo početi graditi.

Dakle, kako ćemo - pasiva ili aktiva?

Pristalica sam (trenutno) prve varijante, sve dok ne procenim da se pojavio neko zaista drugačiji od svih ovih današnjih sa političke estrade. I eto, odmah sam upao u sopstvenu zamku, naleteo na drugu varijantu: nema potrebe da procenjujem bilo šta i bilo koga. Vesna Pešić jeste neko kod koga nemam šta da procenjujem. Poznajem je.

Da dodam i ovo:
Mišljenja sam da obe opcije građanske Srbije, pasivna i aktivna, imaju isti cilj, i da ne mogu jedna bez druge. Pitanje je samo koja je od njih u određenom trenutku efikasnija, kako bi se taj cilj ostvario - aktivna kao avangarda, pasivna kao njen korektiv. Građanska Srbija jednostavno mora da kombinuje i primenjuje obe, kako bi ostvarila ono čemu stremi.

Po izjavi Zorana Živkovića, Vesna je (zajedno za Dušanom Pavlovićem) učestvovala u pisanju Političkog manifesta njegove (buduće) stranke. Zoran je (iako ne bez repova) ipak pozitivan lik. Ne morate se sa tim složiti, na vama je da sami procenite zašto ste tog stava. Živković, takođe, tvrdi da su u Inicijativnom odboru, pored ostalih, i Vladimir Pavićević, Marko Vujačić, Vesna Rakić-Vodinelić.

A to već jeste nešto.

Objavljeni Manifest neodoljivo podseća na nekadašnji dokument GSS istog naziva, kao i na onaj koji je u Krivaji početkom 2011. godine ponuđen tadašnjem Građanskom Bloku (u osnivanju). Autori - skoro pa (svi) isti. Pavićević, Pavlović i Vujačić jesu bili akteri tzv. Krivajske inicijative, Vesna je tada spomenuta kao konsultant prilikom pisanja političkog programa. Kada dodamo i Vesnu Rakić-Vodinelić, eto nemalog broja javnih ličnosti koje su u prvom izbornom krugu podržale Nevažeće listiće, Beli glas.

I, šta dalje? Idemo kod Zokita u stranku, sada kada znamo neke od onih koji treba da povedu, povuku?

Što se mene tiče - ne bezuslovno. To što poznajem aktere, neke od njih i lično, predstavlja neophodan preduslov da bi ih uzeo za ozbiljne i iskusne početnike. To su ljudi kojima bih (pretpostavljam) mogao da poverim svoj glas na republičkom nivou. Ali, to nije dovoljno.
Srpsko društvo na početku XXI veka mora sebi da stvori sasvim novu politiku, iz sopstvenih redova u prvi plan izbaci sasvim novo političko ponašanje ljudi - makar oni bili već poznati, pa čak i priznati. Srpsko društvo treba da shvati da, ovakvo kakvo je, dalje neće moći da opstane. Politika je društvena, socijalna aktivnost i svako soliranje (a toga smo se nagledali do besvesti, repriza u svim mogućim i nemogućim terminima) neizostavno vodi u korupciju čak i najboljih sa početka.

Ako bih se i sam odlučio za status člana nove stranke, koju u februaru osnivaju ovi ljudi, trebalo bi da budu ispunjeni neki politički stavovi koje smatram izuzetno važnim za opstanak našeg društva.
- Otvaranje svih dosijea građana po službama mora da bude bezuslovno i javno.

- Lustracija je preduslov preduslova, zakon nad zakonima, za postavljanje uslova pod kojima srpsko društvo mora početi da se nabolje menja u najkraćem roku.

- Stranka ne treba da ima krsnu slavu, to je (jedino i lično) pravo i sloboda svakoga od njenih članova ponaosob.

- Vjeronauk (tj. "spoznati veru" a ne "vero-nauka") mora biti bezuslovno ukinut u svim školama, zato što prosveta treba da bude sekularna, naučna. Neka se sve religije podjednako izučavaju kroz predmet Sociologija religije, dovoljno je. Nema kompromisa sa, ionako dobrim delom, izmišljenom prokrstaškom prošlošću. Da se razumemo, ovime se ne zadire u privatnost i slobodu veroispovesti potencijalnih članova buduće stranke, oni sami moraju da shvate da religiji nije mesto u školama već u crkvama i manastirima (i srodnim, konkurentskim objektima). Takođe, u obrazovni sistem treba uvesti obavezan predmet "Ekologija", od prvog razreda osnovne škole.

- Ukidanje povlašćenog položaja "tradicionalnih" verskih zajednica; sve obaveze prema državi i društvu važe i za njih kao i za svakog građanina, preduzeće, udruženje ili političku partiju.
- Strankama je dozvoljeno slobodno finansiranje, u okvirima zakona u oblasti ekonomije i finansija; tretman i obaveze su im isti kao da su preduzeća. Ukida se finansiranje iz budžeta republike, pokrajine, opština. Stranke nisu nacionalno blago ili resurs, da bi ih svi građani finansirali preko budžeta. Daje im se sloboda osnivanja stranačkih preduzeća, neka legalno zarađuju sopstveni novac i sa njim rade šta im je volja.

- Izborni sistem za lokalne izbore mora da bude jednokružni većinski, nikako drugačiji; predsednici opština (kao i gradonačelnici) biraju se direktno glasovima građana na izborima. Republički izbori su po mešovitom sistemu (kako je i predloženo u Manifestu); direktno se bira po poslanik iz svake opštine u Srbiji (sve administrativne jedinice iznad opštine - grad, region, okrug, pokrajina - nemaju pravo na republičke poslanike), preostali broj se popunjava proporcionalno, stranački. Oni direktno birani su vlasnici mandata, dok proporcionalno stečeni mandati pripadaju strankama. U lokalu, odbornik je vezan direktno za izbornu jedinicu u kojoj se kandiduje. Može vratiti mandat ili biti opozvan procedurom koju reguliše Zakon (potpisima građana, u Izbornoj jedinici u kojoj je izabran). U oba slučaja, raspisuje se novi izbor za odbornika u toj izbornoj jedinici, čime se izbegava raspuštanje skupština usled manjka odborničkog kvoruma, a time i omiljena palanačka igrarija zvana "privremene mere". Na ovaj način, građani će znati ko ih direktno i gde predstavlja, i kako. I šta dalje s njim.

- U izborni sistem se uvodi opcija "Beli glas", redni broj 0 na glasačkom listiću. Beli glas nema svoje predstavnike u skupštini, "predstavlja" ga sam broj osvojenih glasova birača. Ukoliko broj tih glasova, u proporcionalnom sistemu, pređe cenzus predviđen za listu jedne stranke (ne koalicije), za toliko se umanjuje broj popunjenih stolica u Skupštini. Ukoliko opcija '0', kod većinskog izbora, osvoji najveći broj glasova - izborni postupak se ponavlja. Važi za sve izborne nivoe.
- Stalni (petočlani) sastav biračkih odbora plaća državni organ koji ih imenuje; prošireni sastav, tj. "kontrolore" plaćaju podnosioci izbornih listi koji ih prijavljuju izbornoj komisiji, i to iz sopstvenih sredstava a ne budžeta. Podsećam, devedesetih godina "dežuranje" za opozicione stranke bez naknade bilo je pitanje časti, a ne para.

- Vampirski Ustav u najkraćem roku mora biti promenjen, bez ikakvih izgovora. Ja nisam 2006. godine bio aktivan učesnik bojkota te nameštaljke, da bi mi sada neko rekao kako to nije prioritet.

- Nema više dodvoravanja biračkom telu, nikada više plašenja i biranja između zala.

- Stranka nikada neće zaposliti ili postaviti na funkciju nekoga samo zato što je njen član, jer je takvo ponašanje svih ostalih partija jedan od glavnih razloga za njeno osnivanje. To mora da kaže Zoran Živković lično, sada, kada postavlja zdrave temelje buduće Stranke.

Verujem da postoji još sijaset stvari koje bi svako mogao da doda ili prigovori gorenapisanom, kao sopstveni predlog za pokretanje života u Srbiji sa mrtve tačke. Pa, uradite to, ionako je sve manje onoga što možete da izgubite.

Plus:

Ukoliko u buduću stranku ulete poznati lokalni dežurni čuvari pečata, "stare demokrate" ostarele u kurvanju sa socijalistima, pijanice i pijavice, preuspešni vinari i podrumari, pekari poznati po krštenju brašna, nokauteri, nuditelji odborničkih i poslaničkih mandata, odmetnuti dvoprsti agroliberalni dizajneri skupštinskih većina i poslaničkih klubova po čaršijskim birtijama, namiguše, golubovi-preokretači i ptice-serice, verni čitaoci "Sabora", odani gledaoci "Folk-Diska", sledbenici "Kursadžija" in vivo, šuplji ljudi, lovci na radna mesta i fotelje, doživotne političke i ljudske supozitorije - ukratko, svi oni koji garantuju da ni po koju cenu neće biti diskontinuiteta sa dosadašnjim bulšitingom i palanačkim politikantstvom svih nivoa - stvar će biti prosta, da prostija ne može biti.
Neće dobiti glas.
Vrh buduće stranke, koji će je artikulisati politički i medijski, samo je jedan deo cele priče. Drugi deo predstavljaju terenski izvođači radova, oni koji stranku i njenu politiku praktikuju u stvarnom, svakodnevnom životu. U svim Negotinima širom Srbije, odlučujući će biti način postavljenja onog "nultog" posedovaoca pečata, osobe od poverenja koja će organizovati novu stranku. Neko ko će biti sposoban da, po postavljenim kriterijumima, sakupi sve potpisnike "akontativne pristupnice" u svom mestu, sa njima (uz obavezno prisustvo nekoga iz vrha, zaduženog za taj kraj, region, okrug, pokrajinu) otvoreno porazgovara i predoči šta se od njih očekuje a šta ne. Neko ko će imati dovoljno ličnog autoriteta, podržan od Osnivača, i znanja kada, gde i kome treba da kaže "NE". 
Ako sve ovo što kažem, Osnivači vide i uvaže kao stav nemalog broja građana Srbije, što bi trebalo najbolje da među njima znaju baš oni koji su bili aktivni zagovarači Nevažećeg glasanja, shvatiće i koliko je velika odgovornost pred svakim ko iskreno želi da menja Srbiju u pravcu u kome leži stvarni napredak a ne naprednjaštvo, građansko i demokratično a ne "demokratsko" društvo, u kome je pojedinac-građanin svetinja i kamen temeljac, a ne nekakva nedodirljiva partobirokratija koju još nazivaju i "država".
Zoran Živković uskoro osniva stranku, u kojoj će od novih imena mnogo važnije morati da bude novo ponašanje. Teško da će više iko u ovoj zemlji uspeti tako lako i jeftino da obmane i prevari građane, kao što je to svima uspevalo u prethodnih dvadeset i više godina višestranačja. U zemlji koja očajnički vapi za kompletnom reformom svega postojećeg, možda je najbolje bukvalno početi od nule.
I bez repova, molićufino.

Da ne bude posle kako nisam na vreme rekao.

***

Zaista, kako to Vesna Pešić kaže, zašto bi danas bilo ko ćutao, posle svega što se dešavalo (i dešava) u ovom društvu? Zbog čega bi bilo ko želeo da bude anoniman u svom stavu da ovako više ne valja i ne ide dalje? Zbog straha? Straha, od čega? Za svoju sitnu guzicu, možda?

Ko skrbi striktno samo sopstvenu zadnjicu, niti ima prava niti se ume brinuti i pobrinuti za bilo šta uzvišenije od sebe niščega. Ni za prvog komšiju, niti za celu Srbiju.

Nego, zaista, ko su bre ti što sebe zovu "građanskom Srbijom"; gde su, koliko ih ima?

To su svi građani Srbije koji žele da žive makar približno dobro (ako već ne mogu isto) poput normalnih građana normalnih zemalja, a ne poput stanovnika ZOO vrta ili geta. Oni, kojima ne nedostaju ni samopoštovanje niti uvažavanje drugih i drugačijih.

Zaista: Ima li danas takvih u Srbiji, i ako ima - zašto ćute?

Građanski Savez Srbije je bio osnovan u jesen 1992. godine, pre tačno dve decenije. Nije imao krsnu partijsku slavu, a 10. decembar je obeležavao i kao svoj, stranački Dan. Zvono Građanske Srbije zvoni punih dvadeset godina, poziva na buđenje. Ne na ustanak, već na ustajanje iz katranske jame u kojoj se naše društvo predugo valja. Da li će to zvono u 2013. godini konačno probuditi Srbiju i istovremeno poručiti bitangama da im je odzvonilo? Videćemo, i to vrlo brzo. 

Godina 2013. je blizu - tu, odmah posle smaka sveta.

Kako je Vesna pobedila Šešelja i Ljotića

Da se podsetimo nešto, odmah na početku ovog teksta:
Maj je i proleće je u Srbiji. Vesna, kako bi to rekli stari Sloveni, oni nemiksovani raznim osvajačima, njihovim religijama i običajima, pa dosoljeni serijama sa Pinka i ostalih dobošarskih krugovalnih i dalekovidnih postaja.
Radio i TV stanica, da prevedem na subtitle koji se koristi sa ove strane Save i Dunava.

Na Đurđevdan, taj pseudohrišćanski a zapravo mnogo stariji običaj praznovanja Vesne, održani su nekakvi budalasti izbori koji nisu odlučivali ništa preterano bitno za Malog Čoveka niti mu doneli nečega novog i nepoznatog. OK, nekima možda i jesu ali to više nisu Mali Čoveci nego Budžovani i Buzdovani koji su počeli da se dure još pre nekoliko meseci kada su shvatili da njihova "stvar" baš i ne stoji toliko pravo koliko su bili ubeđeni gledajući iz sopstvene naopake perspektive, odozgor - a ipak žablje. Zato sad krekeću i bullfrogovi i njihovi punoglavci, ali sve što se od njih može da razazna je najobičniji bullshitting. Proseravanje.

Svi su listom naprasno prolupali i napali Nevažeće kako su krivi za njihov rezultat, što se dalo videti u prvim izjavama i komentarima na blogu b92:

После бирање, увек кајање...

Ovde ni zareza nema o nevažećima; samo, šta mislite - čime je popunjen ovoliki prazan prostor na stranici, dupli prored? Strahom od nevažećih umesto od sopstvenih grešaka za koje su ubeđeni da su nešto najpametnije što je ljudski rod ikada smislio. U redu, neka svi oni ne menjaju svoje timove pa odoše nevažeći na dvocifreni procenat ni krivi ni dužni. Stvarno, toliki manjak percepcije realnosti skoro nije bio ispoljen na ovim prostorima.

Spolja, šta se to onako isprva da videti?

SPS likuje, Pendrekprase slavi pobedu sa kriminalcima u zaleđu, istim onima koje je veličantveno pobedio u predizbornoj kampanji. Neko bi pomislio da je Dačić već izabran za predsednika Srbije, gledajući sve te silne umnjake koji naviru iz kezova crvenih perjanica dok vrište uz čoček i dum-dum municiju.
DS je u šoku od neverice koliko ih narod ne voli, i zašto baš TOLIKO.
Tom&Džeri ne ćute k'o na groblju, ali se nešto baš i ne ubiše od veselja. Njihovi puleni u Negotinu već prete demokratama da će ih sve proterati sa radnih mesta u koja su uskočili posle vanrednih lokalnih izbora 2010. godine, i u tu svrhu koriste blagodeti jednog TV eksperimenta kome je Opština prvo odvrnula pa potom zavrnula slavinu. Pare, da prostite, i to ne male.

LDP kopa oči zagovaračima Nevažećeg glasanja jer im je to sjebalo rezultat iako nemaju osnova da tvrde tako nešto - glasanje je bre tajno, kako uopšte mogu da znaju ko i kako bi i kako je glasao? Šta, znaju? Stvarno... Hm, možda to i znaju, kao što znaju i da lupetaju preko svojih pešadinaca da su Nevažeći pomogli nacifašistima i komunistima... Ljube ih general Jovo i đeneral Draža u oba lila obraščića i Vukove lokne pride.
URS, tj. kriptoG17+ se kao i obično ponovo provukao ispod horizonta radara vladajućih proroka i biće nemoguće, pa i bezobrazno, ignorisati ih prilikom deljenja karata za prve redove u Skupštini. Dobro, bezobrazluk se ionako ne računa za nešto loše u srbijanskoj politici XXI stoleća, tako da mi to odbijte od honorara koji sam dobio od Ljotića lično da poništavanjem glasačkog listića potpomognem stvaranje Novog Svetog Serbskog Raj(h)a Za Budale.

Koštunica zapravo ima mnogo više glasova nego što to iko shvata. Saberite osvojeno sa mandatima koje će dobiti njegovi koji su sada rasuti po drugim strankama i videćete da je to prava sila. Em nepravda.

Šta reći za ostale kada, osim manjinskih stranaka, ništa ozbiljno nije preostalo. Mnogi su se prikrpeljili uz ove gorepomenute tako da ne znam da li ima šta još za pomenuti.
NOPO, pseudovlaška stranka, stvorena da namami one naivne koji ne bi glasali ni za koga, a koju je lukavo izigrao George Vukadinesku i prigrabio im jedini mandat za svoje babe maslo? Ne, to ne spada u kategoriju vrednu daljeg teksta, osim za deratizacionu službu.

Sleduje nam i drugi krug predsedničkih izbora u kome trče dva usijana magarca, umišljena kako su baš oni lično jedini spas za Srbiju ali da je onaj drugi Mefisto lično, Čupač duša. Neće moći obojica, samo je jedan Mefisto dok će drugi morati da bude Zlatokosa. (istoimenu knjigu Srđana Krstića možete da downloadujete ovde u pdf formatu, ako nemate pametnijeg posla)
Kako već jedared napisah na ovom blogu "asinus asinum fricat", i ne pogreših. Ti se magarci oslanjaju jedan na drugog i zajedno nam pojedoše ceo plast života.

Kakve sve ovo veze ima sa naslovom teksta?
Pa ima, ne pravite se da ne znate.

Nije Šešelja i Ljotićevce ubilo ni oranje a ni proleće. Ubila ih je Vesna. Pešić i Rakić-Vodinelić. Bezbroj nepoznatih i njima nevažnih Vesni, kojima je takvih više preko glave. I ne samo Vesna, nego i Srbijanka, Biljana, Nikola, Marko, Srđa, Pera, Vlado, Anonimusi, Pirati, 99%, 0/0, Nevažeći i Mali Čovek Građanin. Svi oni zajedno.

Sinoć je na RTSu išla emisija "Dan posle", kao da je u nedelju neko bacio atomsku bombu na političku scenu Srbije. Pa možda i jeste. Možda je to što se desilo na izborima zaista ravno detonaciji jedne političke nuklearke na našoj političkoj sceni. Da, naravno da mislim na skor koji je ostvarila ekipa koja je zagovarala svesno i namerno poništavanje glasačkih listića, jer nije želela da bira zlo potaman, već da svoj glas poveri jedino po savesti.
Više je nego upadljivo izbegavanje likova iz CESiDa da nekako izgovore broj nevažećih listića na izborima; u RIKu to ide sve nekako izokola, brojke procure tek kasno u noć, pa ujutru malkice porastu i tako će sve do srede kada budu rekli konačan "rezultat". Ne varajte se, neće to biti konačno jer su već naprasno otkrili nepravilnosti na glasačkim mestima. Pretpostavljam da će koristiti onaj Davinićev satelit da iz svemira uoče i kršenje izbornog zakona dopuštanjem listi NOPO da učestvuje na izborima iako nije ispunila zakonske uslove.

Ne radi se ovde baš toliko o "uspehu" činjenično amaterski i adrenalinski odrađene kampanje koju su do kraja isterali prvenstveno mladi ljudi preko interneta. Barem ne na onaj uobičajen način koji priliči standardnom srbijanskom strančarenju. Izdupliran je broj nevažećih glasačkih listića u odnosu na prethodne izbore, sa 2-2,5% na 4,5-5%, i neko bi rekao - to je to. Stvarno, matematički ispada tako.
Politika i sociologija baš i nisu tako brojačke nauke koliko bi naši političari hteli da budu, konstantno prebrojavajući nekoga i nešto, a pritom zaboravivši na faktor "smisao". Ako politika nema opštedruštvenu svrhu i smisao, ne pomaže matematika ma koliko se uspinjali da dokažete suprotno.
Uvređene stran(k)e već danima rade baš to.

U priči o Nevažećima radilo se o nečemu drugačijem i mnogo bitnijem za Srbiju nego što je budalasta priča o "osveti LDPu".

Ljudi u LDP u osnovi greše kada sebično smatraju da jedini polažu pravo i imaju tapiju na Građansku Srbiju, umesto da shvate kako su samo deo šireg fronta običnih ljudi koji na isti cilj gledaju drugačijim očima, širom otvorenim i bez zatamnjenih stakala. Takođe, u LDP pogrešno smatraju da bi trebalo baviti se njima i posle izbora, pravdati im se kako i zašto Nevažeći i šta bi bilo kad bi bilo. Tom stazom kreće se i DS, ali malo prikrivenije i na vrhovima prstiju jer ipak imaju još dve nedelje da pokušaju da izvuku situaciju u svoju korist. Baš zato što se ljute, ne samo zbog manjeg broja glasova na koje su mislili da računaju, to pokazuje da imaju još pokoju vijugu u glavi i da vide da su negde usput zajebali stvar. Ako uspeju da shvate kako nešto moraju da promene u svom ponašanju (inače odoše u limbo sa pobratimima), eto svrhe Nevažećih što se tih stranaka tiče. Ali, samo to i ništa više.

Elem, u pomenutoj TV emisiji bila je spomenuta i Vesna u kontekstu kampanje Nevažeći. Vesna Pešić, da budem konkretan. Ona je kao nekadašnji član i poslanik LDPa bila na konstantnom udaru vojnika te stranke već neko vreme, počev još od 2009. godine odbijanjem da glasa za Zakon o informisanju koji je toliko liberalan i EUropski da se sviđa i Severnoj Koreji. Ne bi bilo fer ne reći da su pored Srbijanke Turajlić, kampanju Nevažećih posebno obeležile dve Vesne: Pešić je dala taj neophodan sociološki smisao, Rakić-Vodinelić je dala tako bitan pravni okvir koji je učvrstio celu kampanju. Zbog toga su bile naročito napadane. Btw, obe Vesne su bile članice vrha nekadašnjeg GSS od samog početka.
 

Dok je još uvek postojao Građanski Savez Srbije, rađene su razne ankete koje su stalno ukazivale kako GSS ima podršku 0,5% demokratski opredeljenih birača kao prvi, ali preko 20% kao drugi najbolji izbor. Podsećam, stranka je svih godina, od nastajanja do nestajanja, imala strogo definisan antiratni, demokratski i građanski put od koga nije bilo odstupanja, sve do poslednje lapot-skupštine kada je odlučeno da GSS više ne treba da postoji kao samostalna stranka, već da se pripoji nekome drugom. Znate već kome, postaću dosadan ako nastavim da ih spominjem a oni će se uobraziti.

Antiratna politika devedesetih je u vreme carevine Slobodana Crvenog bila posao dobrano opasan po zdravlje. Ljotićevština je uhvatila maha krenuvši iz SANU, preko pojedinih vladika, DB, KOS, DSS (koji je nastao iste godine kada i GSS), pa potom SNO, SČP, SRS, SDG, Belih i drugih očerupanih bezglavih orlova, a vrcalo je to bogumi i ispod Vukove brade i Daničinih šiški. Rajhsneonacizam u sprezi sa fašizmom srpske palanke koji i dan danas parazitski rije po venama našeg društva. Kao što je to nekada činio Dimitrije Ljotić, tih godina je prvo zazborio Šešelj i sa njim Mirko Jović, kum Vuk Drašković, ali i "akademici" poput poljoprivrednog tehničara Dobrice Ćosića i prepodobnog Matije od Stijenja Bećkovića. Palanački fašizam je carovao i održavao Miloševića devedesetih godina, maskirao se u lepezu nijansi mraka od Pink turbo-plastifuksi, preko munze kajlaša i kleptopatriota, sve do vitlanja pištoljem pred studentima, taksistima i statuom Justicije.

Posle 5. oktobra 2000. godine, ljotićevština se maskira u salonsko Koštunjavo Voće, i tako hibernisana preživljava prvi talas promena koji je podrazumevao čak i Laibach ili Gang of Four kao muzičku podlogu za priloge u Dnevniku RTS tih dana. Sokak-fašizam je strpljivo čekao 12. mart 2003. da bi potom Srbijici ponudio sopstvene dobre usluge i spas.
Otprilike u to doba se u javnosti počinje da pojavljuje jedan eminentan buljuk likova titulisanih oreolom Svetaca Političkih Komentara i Analiza, poput Antonića i Vukadinovića. Naravno, i u toj branši je bilo maskiranih konjanika Palanke, poput Dragoljuba Ž. (omiljeni koštunjavi glodur, sa VIP avionskom kartom za Kinu radi praćenja dr.Vojislava Maslačka, ne Šešelja). Da ne zaboravim, Šešelj se tada već bio samopredao Haškom tribunalu sumanuto poverovavši kako će na brzinu razbucati sud i vratiti se kući u roku koji važi za povratnu kartu. Dečko se naravno zajebao, jer palanačka Srbija to ne bi bila ako čak i sopstvenom nakotu povremeno ne zabije nož u leđa.

Vojislav Koštunjavi Različak je za razliku od Vojislava Bezbradog mudro čekao, gradio sopstveni mali ZOO vrt frustracija od kojih je stvorio političku platformu zvanu Srbija - Centar Vasione. Za razliku od ovog političkog tanchojzera, mlade snage ljotićevskog Zbora formirale su bande navijača palanačkih timova "Obraz", "1389", "Naši" i stranku "Dveri". Ovde pojašnjavati političku platformu tih šibicara pojedinačno zaista bi bilo sumanuto, s obzirom da je prepodobni Geroge Vukadinesku sve to lepo nabutao u 20 tačaka Programa za Novi SrBski Rajh.

GSS je, ponavljam, bio procenjen na 0,5% podrške birača.
Vesne su zajedno sa ostalim Nevažećima donele najmanje 2,5% plus u odnosu na uobičajen broj nevažećih od oko 2,2%, koliko su kolovođe izbora za sada spremne da priznaju. Dakle, 4,5% glasača (lako je moguće i više) čini stav na korak do cenzusa.

Vesne su samo uz pomoć mladih ljudi uspele da urade nešto što nijedna partija, Služba ili ubačeni element nisu za celih 22 godine, otkad je Dimitrije Ljotić i njegov džiberfašizam vaskrsnut u SANU. Uspele su da iz političkog života Srbije eliminišu Vojislava Šešelja, baščaršijskog drekavca, kao i da spreče njegove naslednike okupljene oko neoljotićevske udruge poznate i kao "Dveri Serbske" da popune rupu na političkoj sceni Srbije koja je nastala odlaskom stomačine koja se godinama prelivala preko kaiša pantalona i živaca ljudi koji ovde žive.

Ne razumem toliku potrebu demokrata i liberala da se dure na Nevažeće. Ako uzmemo u obzir samo zvanično objavljeno povećanje broja nevažećih u odnosu na prethodne izbore, a to je oko 2,5%, kao i fantaziju da su to samo birači DS ili samo LDP (što apsolutno nije tačno), šta onda dobijamo ukoliko oni ne bi poništili svoje listiće?
DS i SNS bi se izjednačili, LDP približio DSS.
Ispade toliko pljuvanje zarad pusta 2-3 poslanička mandata gore ili dole, i ni zbog čega drugog. Ispada da su nevažeći spasili obraz Tadiću i Jovanoviću da se ne izjednače sa Nikolićem i Koštunicom? Šta, ali oni su to i hteli? E, pa onda nema ljutiš. Gospodo političari, uozbiljite se.
Ja ovde mislim na brojke, a vi tumačite prethodno rečeno i drugačije ako hoćete...
Zezanje na stranu, stvar je vrlo ozbiljna. Nevažeći su spasili čast Građanske Srbije. Samo to povećanje od priznatih 2,5% bilo je dovoljno da nokautira i izbaci sa političke scene domaću ekstremnu desnicu. Vukadinović se provukao direktnom krivicom RIK, koja je pod patronatom vlasti zanemarila tu prevaru i nepoštovanjej zakona.
Mi smo u nedelju izašli na glasanje, poništili svoje listiće zato što DS i LDP nisu imali ili nisu smogli snage za takav potez, jer su pali u zamku trke sa naprednjacima i kalkulantskog lova na mandate, zbog čega nisu obraćali pažnju na fašiste, komunjare i koštunjare.
Ljotićevci su oterani.
Koštunice, sledeći si!

U stvari, LDP treba sebi da zahvali na ovom rezultatu, jer im za to niko nije ni kriv niti zaslužan do njih samih. Njihovi glasovi su sada "čisti" od nezadovoljnih. Pridružujem se čestitkama za ulazak te stranke u Parlament Republike Srbije, 20 poslaničkih mandata nije malo. Naravno - i nikad dosta. 
Red je i da LDP Nevažećim Vesnama i svima ostalima čestita jer su podizanjem cenzusa oterali SRS i Dveri u rupe iz kojih su izgmizali svi takvi pre 22 godine. 
E, to bi zaista bio potez vredan Građanske Srbije.

A vi, nekadašnji GSSovci, da li se sećate ove slike?
Pa, šta još čekamo?