O Beogradu i šta dalje

Nebojša Popov (1939-2016)

Još jedan (ili dva) pokušaj odgovora na pitanje Kako smo dospeli dovde.

O Beogradu (TV Politika, jun 1992)

Aleksandar Tijanić:

- Gospodine Popov, živimo u Beogradu. Gradu koji je grad-heroj. Bez mesa, bez ulja, bez brašna... u blokadi, ali se ne predaje. Može li grad-heroj da pobedi protiv jedne sredine u kojoj je smešten, jer dobijam blagi, blago ubeđenje mi jača, da se ipak radi o jednom sukobu centra protiv ambijenta. Ambijenta koji je potonuo u... pod režimom, koji se više oslanja na unutrašnjost a ne na Beograd. Imate li taj utisak?

Nebojša Popov:
- Od svega što ste rekli jedino je sasvim izvesno da živimo u Beogradu. Što se heroizma tiče, ja nisam nadležan za razmišljanje o herojstvu. U to se slabo razumem, kao što se slabo razumem uopšte u ratne veštine. Što se oskudice tiče, tu takođe ne može biti spora. Blokade, takođe. Ugroženosti. Ali kako idemo dalje, sve je manje, ono je prvo najmanje neizvesno. Ono što je, međutim, bitno jeste kako će Beograd odgovoriti na izazov ovoga trenutka. A izazov ovoga trenutka jeste da li Beograd i Srbija imaju moći i mudrosti da se odreknu upotrebe sile u rešavanju sporova koji se sada rešavaju oružjem. Beograd na koji ja mislim, naravno, ne učestvuje u rešavanju sporova oružjem, jer taj Beograd je postojao i pre nego što je počeo rat. Mnogi od nas su bili protiv rata i pre nego što je on izbio, verujući da dijalogom i kompromisima to može biti rešeno. Hoće li danas, sutra i prekosutra (u pitanju su dani) da se smogne snage i mudrosti da se iziđe iz neprilika u kojima smo, to čini naš život veoma interesantnim. I za sve radoznale ljude, koji još nisu podlegli očajanju, ima mnogo toga o čemu možemo razmišljati, a mnogo štošta i da učinimo bez opterećenja heroizmom ili kukavičlukom.

Aleksandar Tijanić:

- Da, ja sam probao da budem malo sarkastičan na stari naziv grada-heroja, ali možda nisam uspeo. Probaću negde pred kraj. Osim toga, da vas pitam, bez obzira što obojica nismo baš neki stručnjaci za pucanje, da li Vam se čini verovatnijim - građanski rat ili teror?

Nebojša Popov:

- Pa teror se već odvija, kao i terorizam. Jer, teror je vladavina pomoću straha preko državnog aparata, a terorizam je nasilje odozdo. Po mom uverenju, a i znanju, građanski rat u ovoj zemlji traje veoma dugo. 

Šta dalje? O vlasti i stihiji nasilja, prevara i pljački (Zrenjanin, 2014)

Kako će se završiti ova drama oko Rometa, i oko drugih ljudi, i oko Jugoremedije, i oko ovog grada? Ne pada mi na pamet da pričam o tome da se Zrenjanin vraća u kameno doba. Ne pada mi na pamet da ga proglasim za jedno od najgorih mesta života. Ali, na osnovu onoga što znam da se događalo u proteklih pet ili deset godina, ovde je jedan bar mali ključ, ne veliki, ključ koji nam omogućuje da izbegnemo te pošasti širenja nasilja. Da izbegnemo najdramatičnije oblike tog nasilja i da zakoračimo u normalan život za čiji je nastup minimalno ono što se naziva vladavina zakona. Ona je u jednom trenutku, ta vladavina zakona, jedan svoj plamičak ovde upalila 2007. godine kad ih je sud vratio, a sada taj plamičak bi morao biti ozbiljniji jer vidimo da posle onoga stvari se nisu završile kako treba. Morao bi biti malo ozbiljniji, da se u dogledno vreme, vrlo brzo, ako je moguće do - ne na izborima, nego do predstojećih izbora - jasno domisli i jasno kaže: na koji način je vlast u ovoj zemlji spremna da prekine jednu stihiju nasilja, prevara i pljački. I da prekine s jednim običajem koji se kod nas ustalio: da veruju i uspevaju da svakakvim lažima mogu pokupiti glasove i ostati na vlasti ili doći na vlast.

***

Leto 2021. postaje sve toplije.

Kako stoje stvari, jesen će tek biti usijana - u najavi. Tada slede prestonički i palanački izbori, beogradski ali i negotinski. Jeste da su ovi drugi - po redu - tek u decembru, ali to kod kradikala ionako nema veze s mozgom. Ne bi Bananamen Drobnjak bez povoda sletao helikopterom na seoske stadione, premeravao vučićevskih 11 kilometara kvazimagistralnih pačvork-džada koje treba presvući asfaltom tankim poput zmijskog svlaka (do sledeće predizborne prilike), kalkulisao završetak radova i početak uvođenja privremenih mera u Wlashington (sada već standardnih) tri meseca pre zakonskog roka za lokalne izbore. Sve smo to već imali prilike da vidimo po nekoliko puta otkad su kradikali na vlasti - ali i od njihovih koalicionih učitelja. Pre.

Beograd ne sme pasti!

Negotin je pao, i tako treba da ostane.

I Srbija, naravno.

Stigli smo gde smo stigli, dobrim delom zahvaljujući Padu koji traje tri decenije. Koji traje toliko dugo da smo pomislili kako dna, zapravo, nema i da o njega nikada nećemo tresnuti. A upravo to je ono čega smo naučeni da se plašimo. Ne pada, već dna. Kad pad traje toliko, koliko ovde traje, onda dno prestaje da bude bitno, gubi svaki smisao upravo nestankom orijentacije, pa narodi nebeski krenu da veruju u to kako uopšte ne padaju već suprotno - lete i uzdižu se sve više i više.

Sebi uvrte u kolektivnu glavu da jednoga dana neće tresnuti o dno i razbiti se (o da, itekako hoće!), već će tom istom usijanom kolektivnom tintarom nekog drugog Dana probiti plafon i uzdići se povrh svih.

Nema ničeg goreg neko kad jedan narod krene da "misli" glavom ludog Vođe.

Kad stigne dotle, stigao je (narod, ne vođa) i zato što su ga naučili da ne može drugačije, da nema nazad.

Lažu, naravno.

Ima.

Gore je uvek gore, a dole uvek dole - šta god da vam pričaju, tako je oduvek bilo i biće.

Sve je samo stvar orijentacije.
A to ne ide zatvorenih očiju.

Kako je Vesna pobedila Šešelja i Ljotića

Da se podsetimo nešto, odmah na početku ovog teksta:
Maj je i proleće je u Srbiji. Vesna, kako bi to rekli stari Sloveni, oni nemiksovani raznim osvajačima, njihovim religijama i običajima, pa dosoljeni serijama sa Pinka i ostalih dobošarskih krugovalnih i dalekovidnih postaja.
Radio i TV stanica, da prevedem na subtitle koji se koristi sa ove strane Save i Dunava.

Na Đurđevdan, taj pseudohrišćanski a zapravo mnogo stariji običaj praznovanja Vesne, održani su nekakvi budalasti izbori koji nisu odlučivali ništa preterano bitno za Malog Čoveka niti mu doneli nečega novog i nepoznatog. OK, nekima možda i jesu ali to više nisu Mali Čoveci nego Budžovani i Buzdovani koji su počeli da se dure još pre nekoliko meseci kada su shvatili da njihova "stvar" baš i ne stoji toliko pravo koliko su bili ubeđeni gledajući iz sopstvene naopake perspektive, odozgor - a ipak žablje. Zato sad krekeću i bullfrogovi i njihovi punoglavci, ali sve što se od njih može da razazna je najobičniji bullshitting. Proseravanje.

Svi su listom naprasno prolupali i napali Nevažeće kako su krivi za njihov rezultat, što se dalo videti u prvim izjavama i komentarima na blogu b92:

После бирање, увек кајање...

Ovde ni zareza nema o nevažećima; samo, šta mislite - čime je popunjen ovoliki prazan prostor na stranici, dupli prored? Strahom od nevažećih umesto od sopstvenih grešaka za koje su ubeđeni da su nešto najpametnije što je ljudski rod ikada smislio. U redu, neka svi oni ne menjaju svoje timove pa odoše nevažeći na dvocifreni procenat ni krivi ni dužni. Stvarno, toliki manjak percepcije realnosti skoro nije bio ispoljen na ovim prostorima.

Spolja, šta se to onako isprva da videti?

SPS likuje, Pendrekprase slavi pobedu sa kriminalcima u zaleđu, istim onima koje je veličantveno pobedio u predizbornoj kampanji. Neko bi pomislio da je Dačić već izabran za predsednika Srbije, gledajući sve te silne umnjake koji naviru iz kezova crvenih perjanica dok vrište uz čoček i dum-dum municiju.
DS je u šoku od neverice koliko ih narod ne voli, i zašto baš TOLIKO.
Tom&Džeri ne ćute k'o na groblju, ali se nešto baš i ne ubiše od veselja. Njihovi puleni u Negotinu već prete demokratama da će ih sve proterati sa radnih mesta u koja su uskočili posle vanrednih lokalnih izbora 2010. godine, i u tu svrhu koriste blagodeti jednog TV eksperimenta kome je Opština prvo odvrnula pa potom zavrnula slavinu. Pare, da prostite, i to ne male.

LDP kopa oči zagovaračima Nevažećeg glasanja jer im je to sjebalo rezultat iako nemaju osnova da tvrde tako nešto - glasanje je bre tajno, kako uopšte mogu da znaju ko i kako bi i kako je glasao? Šta, znaju? Stvarno... Hm, možda to i znaju, kao što znaju i da lupetaju preko svojih pešadinaca da su Nevažeći pomogli nacifašistima i komunistima... Ljube ih general Jovo i đeneral Draža u oba lila obraščića i Vukove lokne pride.
URS, tj. kriptoG17+ se kao i obično ponovo provukao ispod horizonta radara vladajućih proroka i biće nemoguće, pa i bezobrazno, ignorisati ih prilikom deljenja karata za prve redove u Skupštini. Dobro, bezobrazluk se ionako ne računa za nešto loše u srbijanskoj politici XXI stoleća, tako da mi to odbijte od honorara koji sam dobio od Ljotića lično da poništavanjem glasačkog listića potpomognem stvaranje Novog Svetog Serbskog Raj(h)a Za Budale.

Koštunica zapravo ima mnogo više glasova nego što to iko shvata. Saberite osvojeno sa mandatima koje će dobiti njegovi koji su sada rasuti po drugim strankama i videćete da je to prava sila. Em nepravda.

Šta reći za ostale kada, osim manjinskih stranaka, ništa ozbiljno nije preostalo. Mnogi su se prikrpeljili uz ove gorepomenute tako da ne znam da li ima šta još za pomenuti.
NOPO, pseudovlaška stranka, stvorena da namami one naivne koji ne bi glasali ni za koga, a koju je lukavo izigrao George Vukadinesku i prigrabio im jedini mandat za svoje babe maslo? Ne, to ne spada u kategoriju vrednu daljeg teksta, osim za deratizacionu službu.

Sleduje nam i drugi krug predsedničkih izbora u kome trče dva usijana magarca, umišljena kako su baš oni lično jedini spas za Srbiju ali da je onaj drugi Mefisto lično, Čupač duša. Neće moći obojica, samo je jedan Mefisto dok će drugi morati da bude Zlatokosa. (istoimenu knjigu Srđana Krstića možete da downloadujete ovde u pdf formatu, ako nemate pametnijeg posla)
Kako već jedared napisah na ovom blogu "asinus asinum fricat", i ne pogreših. Ti se magarci oslanjaju jedan na drugog i zajedno nam pojedoše ceo plast života.

Kakve sve ovo veze ima sa naslovom teksta?
Pa ima, ne pravite se da ne znate.

Nije Šešelja i Ljotićevce ubilo ni oranje a ni proleće. Ubila ih je Vesna. Pešić i Rakić-Vodinelić. Bezbroj nepoznatih i njima nevažnih Vesni, kojima je takvih više preko glave. I ne samo Vesna, nego i Srbijanka, Biljana, Nikola, Marko, Srđa, Pera, Vlado, Anonimusi, Pirati, 99%, 0/0, Nevažeći i Mali Čovek Građanin. Svi oni zajedno.

Sinoć je na RTSu išla emisija "Dan posle", kao da je u nedelju neko bacio atomsku bombu na političku scenu Srbije. Pa možda i jeste. Možda je to što se desilo na izborima zaista ravno detonaciji jedne političke nuklearke na našoj političkoj sceni. Da, naravno da mislim na skor koji je ostvarila ekipa koja je zagovarala svesno i namerno poništavanje glasačkih listića, jer nije želela da bira zlo potaman, već da svoj glas poveri jedino po savesti.
Više je nego upadljivo izbegavanje likova iz CESiDa da nekako izgovore broj nevažećih listića na izborima; u RIKu to ide sve nekako izokola, brojke procure tek kasno u noć, pa ujutru malkice porastu i tako će sve do srede kada budu rekli konačan "rezultat". Ne varajte se, neće to biti konačno jer su već naprasno otkrili nepravilnosti na glasačkim mestima. Pretpostavljam da će koristiti onaj Davinićev satelit da iz svemira uoče i kršenje izbornog zakona dopuštanjem listi NOPO da učestvuje na izborima iako nije ispunila zakonske uslove.

Ne radi se ovde baš toliko o "uspehu" činjenično amaterski i adrenalinski odrađene kampanje koju su do kraja isterali prvenstveno mladi ljudi preko interneta. Barem ne na onaj uobičajen način koji priliči standardnom srbijanskom strančarenju. Izdupliran je broj nevažećih glasačkih listića u odnosu na prethodne izbore, sa 2-2,5% na 4,5-5%, i neko bi rekao - to je to. Stvarno, matematički ispada tako.
Politika i sociologija baš i nisu tako brojačke nauke koliko bi naši političari hteli da budu, konstantno prebrojavajući nekoga i nešto, a pritom zaboravivši na faktor "smisao". Ako politika nema opštedruštvenu svrhu i smisao, ne pomaže matematika ma koliko se uspinjali da dokažete suprotno.
Uvređene stran(k)e već danima rade baš to.

U priči o Nevažećima radilo se o nečemu drugačijem i mnogo bitnijem za Srbiju nego što je budalasta priča o "osveti LDPu".

Ljudi u LDP u osnovi greše kada sebično smatraju da jedini polažu pravo i imaju tapiju na Građansku Srbiju, umesto da shvate kako su samo deo šireg fronta običnih ljudi koji na isti cilj gledaju drugačijim očima, širom otvorenim i bez zatamnjenih stakala. Takođe, u LDP pogrešno smatraju da bi trebalo baviti se njima i posle izbora, pravdati im se kako i zašto Nevažeći i šta bi bilo kad bi bilo. Tom stazom kreće se i DS, ali malo prikrivenije i na vrhovima prstiju jer ipak imaju još dve nedelje da pokušaju da izvuku situaciju u svoju korist. Baš zato što se ljute, ne samo zbog manjeg broja glasova na koje su mislili da računaju, to pokazuje da imaju još pokoju vijugu u glavi i da vide da su negde usput zajebali stvar. Ako uspeju da shvate kako nešto moraju da promene u svom ponašanju (inače odoše u limbo sa pobratimima), eto svrhe Nevažećih što se tih stranaka tiče. Ali, samo to i ništa više.

Elem, u pomenutoj TV emisiji bila je spomenuta i Vesna u kontekstu kampanje Nevažeći. Vesna Pešić, da budem konkretan. Ona je kao nekadašnji član i poslanik LDPa bila na konstantnom udaru vojnika te stranke već neko vreme, počev još od 2009. godine odbijanjem da glasa za Zakon o informisanju koji je toliko liberalan i EUropski da se sviđa i Severnoj Koreji. Ne bi bilo fer ne reći da su pored Srbijanke Turajlić, kampanju Nevažećih posebno obeležile dve Vesne: Pešić je dala taj neophodan sociološki smisao, Rakić-Vodinelić je dala tako bitan pravni okvir koji je učvrstio celu kampanju. Zbog toga su bile naročito napadane. Btw, obe Vesne su bile članice vrha nekadašnjeg GSS od samog početka.
 

Dok je još uvek postojao Građanski Savez Srbije, rađene su razne ankete koje su stalno ukazivale kako GSS ima podršku 0,5% demokratski opredeljenih birača kao prvi, ali preko 20% kao drugi najbolji izbor. Podsećam, stranka je svih godina, od nastajanja do nestajanja, imala strogo definisan antiratni, demokratski i građanski put od koga nije bilo odstupanja, sve do poslednje lapot-skupštine kada je odlučeno da GSS više ne treba da postoji kao samostalna stranka, već da se pripoji nekome drugom. Znate već kome, postaću dosadan ako nastavim da ih spominjem a oni će se uobraziti.

Antiratna politika devedesetih je u vreme carevine Slobodana Crvenog bila posao dobrano opasan po zdravlje. Ljotićevština je uhvatila maha krenuvši iz SANU, preko pojedinih vladika, DB, KOS, DSS (koji je nastao iste godine kada i GSS), pa potom SNO, SČP, SRS, SDG, Belih i drugih očerupanih bezglavih orlova, a vrcalo je to bogumi i ispod Vukove brade i Daničinih šiški. Rajhsneonacizam u sprezi sa fašizmom srpske palanke koji i dan danas parazitski rije po venama našeg društva. Kao što je to nekada činio Dimitrije Ljotić, tih godina je prvo zazborio Šešelj i sa njim Mirko Jović, kum Vuk Drašković, ali i "akademici" poput poljoprivrednog tehničara Dobrice Ćosića i prepodobnog Matije od Stijenja Bećkovića. Palanački fašizam je carovao i održavao Miloševića devedesetih godina, maskirao se u lepezu nijansi mraka od Pink turbo-plastifuksi, preko munze kajlaša i kleptopatriota, sve do vitlanja pištoljem pred studentima, taksistima i statuom Justicije.

Posle 5. oktobra 2000. godine, ljotićevština se maskira u salonsko Koštunjavo Voće, i tako hibernisana preživljava prvi talas promena koji je podrazumevao čak i Laibach ili Gang of Four kao muzičku podlogu za priloge u Dnevniku RTS tih dana. Sokak-fašizam je strpljivo čekao 12. mart 2003. da bi potom Srbijici ponudio sopstvene dobre usluge i spas.
Otprilike u to doba se u javnosti počinje da pojavljuje jedan eminentan buljuk likova titulisanih oreolom Svetaca Političkih Komentara i Analiza, poput Antonića i Vukadinovića. Naravno, i u toj branši je bilo maskiranih konjanika Palanke, poput Dragoljuba Ž. (omiljeni koštunjavi glodur, sa VIP avionskom kartom za Kinu radi praćenja dr.Vojislava Maslačka, ne Šešelja). Da ne zaboravim, Šešelj se tada već bio samopredao Haškom tribunalu sumanuto poverovavši kako će na brzinu razbucati sud i vratiti se kući u roku koji važi za povratnu kartu. Dečko se naravno zajebao, jer palanačka Srbija to ne bi bila ako čak i sopstvenom nakotu povremeno ne zabije nož u leđa.

Vojislav Koštunjavi Različak je za razliku od Vojislava Bezbradog mudro čekao, gradio sopstveni mali ZOO vrt frustracija od kojih je stvorio političku platformu zvanu Srbija - Centar Vasione. Za razliku od ovog političkog tanchojzera, mlade snage ljotićevskog Zbora formirale su bande navijača palanačkih timova "Obraz", "1389", "Naši" i stranku "Dveri". Ovde pojašnjavati političku platformu tih šibicara pojedinačno zaista bi bilo sumanuto, s obzirom da je prepodobni Geroge Vukadinesku sve to lepo nabutao u 20 tačaka Programa za Novi SrBski Rajh.

GSS je, ponavljam, bio procenjen na 0,5% podrške birača.
Vesne su zajedno sa ostalim Nevažećima donele najmanje 2,5% plus u odnosu na uobičajen broj nevažećih od oko 2,2%, koliko su kolovođe izbora za sada spremne da priznaju. Dakle, 4,5% glasača (lako je moguće i više) čini stav na korak do cenzusa.

Vesne su samo uz pomoć mladih ljudi uspele da urade nešto što nijedna partija, Služba ili ubačeni element nisu za celih 22 godine, otkad je Dimitrije Ljotić i njegov džiberfašizam vaskrsnut u SANU. Uspele su da iz političkog života Srbije eliminišu Vojislava Šešelja, baščaršijskog drekavca, kao i da spreče njegove naslednike okupljene oko neoljotićevske udruge poznate i kao "Dveri Serbske" da popune rupu na političkoj sceni Srbije koja je nastala odlaskom stomačine koja se godinama prelivala preko kaiša pantalona i živaca ljudi koji ovde žive.

Ne razumem toliku potrebu demokrata i liberala da se dure na Nevažeće. Ako uzmemo u obzir samo zvanično objavljeno povećanje broja nevažećih u odnosu na prethodne izbore, a to je oko 2,5%, kao i fantaziju da su to samo birači DS ili samo LDP (što apsolutno nije tačno), šta onda dobijamo ukoliko oni ne bi poništili svoje listiće?
DS i SNS bi se izjednačili, LDP približio DSS.
Ispade toliko pljuvanje zarad pusta 2-3 poslanička mandata gore ili dole, i ni zbog čega drugog. Ispada da su nevažeći spasili obraz Tadiću i Jovanoviću da se ne izjednače sa Nikolićem i Koštunicom? Šta, ali oni su to i hteli? E, pa onda nema ljutiš. Gospodo političari, uozbiljite se.
Ja ovde mislim na brojke, a vi tumačite prethodno rečeno i drugačije ako hoćete...
Zezanje na stranu, stvar je vrlo ozbiljna. Nevažeći su spasili čast Građanske Srbije. Samo to povećanje od priznatih 2,5% bilo je dovoljno da nokautira i izbaci sa političke scene domaću ekstremnu desnicu. Vukadinović se provukao direktnom krivicom RIK, koja je pod patronatom vlasti zanemarila tu prevaru i nepoštovanjej zakona.
Mi smo u nedelju izašli na glasanje, poništili svoje listiće zato što DS i LDP nisu imali ili nisu smogli snage za takav potez, jer su pali u zamku trke sa naprednjacima i kalkulantskog lova na mandate, zbog čega nisu obraćali pažnju na fašiste, komunjare i koštunjare.
Ljotićevci su oterani.
Koštunice, sledeći si!

U stvari, LDP treba sebi da zahvali na ovom rezultatu, jer im za to niko nije ni kriv niti zaslužan do njih samih. Njihovi glasovi su sada "čisti" od nezadovoljnih. Pridružujem se čestitkama za ulazak te stranke u Parlament Republike Srbije, 20 poslaničkih mandata nije malo. Naravno - i nikad dosta. 
Red je i da LDP Nevažećim Vesnama i svima ostalima čestita jer su podizanjem cenzusa oterali SRS i Dveri u rupe iz kojih su izgmizali svi takvi pre 22 godine. 
E, to bi zaista bio potez vredan Građanske Srbije.

A vi, nekadašnji GSSovci, da li se sećate ove slike?
Pa, šta još čekamo?