Isusi

Dobro, ovaj Isus nije plastičan, već je od drugih manje ili više organskih materijala, ali suština ogavne svakodnevice se ni za dlaku nije pomerila od vremena kada je bila aktuelna poruka filma Lazara Stojanovića. Zato što je ta poruka na Balkanu bila i ostala svevremenska: Isuse će ovde praviti od plastike, blata, govana ili bilo čega drugog što im dopadne šaka, samo da bi obožavanjem njih sakrili sopstvenu nesposobnost poimanja i nepodnošljivu odgovornost - slobode.

Kult ličnosti Vođe i kult bezličnosti Gomile su dva, neraskidivo vezana, lica istog: Ništavila.

Fanatično bežanje u kultove - verske, političke, etničke, kulturalne, ekonomske, filozofske i bilo koje druge - predstavlja ništa drugo do beg od samog sebe, od pojedinca u kolektiv, od života u smrt.

Kult ličnosti grade oni koji nemaju sopstvenu, odriču je se ili je ne priznaju drugima - do obožavanja.

Naravno, za to obožavanje se povremeno mora nešto i žrtvovati a najbolje je kada je to nešto zapravo neko - onaj naš, koji uporno odbija da se uklopi u to anomično blato.

Kako god bilo, evo poslednjih priloga palanačkom kultu smrti ličnosti:

1. kafana "Čukarički san", gips

2. prostorije SNS Krupanj, karton

3. ulaz u predsedništvo SNS, ful-kolor plakatni papir

4. zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta u Novom Sadu, gumirana bilbord-mušema

... kao i bezbroj bilborda sa njegovom likom koji niču umesto svakog posečenog stabla, pa i brže od toga.

Ima ovoga još širom naše zemlje ponosne, ne treba sumnjati, i isplivaće u javnost kad-tad kako ludilo sve više bude uzimalo maha i približavalo se sopstvenoj orgazmičkoj smrti, jer takva ludila se jedino tako i nikako drugačije završavaju. To im je jedini cilj i svrha postojanja, uz koje se pljačka podrazumeva kao suštinska dopunska delatnost.

Ne imitiraju oni njega, već je on slika u ogledalu njih takvih, refleksija društva u kome oni čine mejnstrim. Ne stvara on njih, već oni njega - baš kao i sve druge bogove otkad je pamtiveka.

Na žalost takvima, ljudima zapravo ne trebaju vođe, već drugi ljudi poput njih samih. Samo tako je moguće razlikovati se od materijala od koga se prave Isusi, Vođe, Fireri, Maršali, Komandanti, Idoli i ostali Jedini. I od onih koji ne žele da budu ljudi.

Tada plastični, gipsani, voštani i ostali Isusi padaju sami od sebe.