"Nikakva provokacija nije u pitanju. Ideja da skulpturu predsednika Srbije postavim u kafani bila je marketinške prirode. I pokazala se kao čist pogodak. Ušla su jednom prilikom dva naprednjaka i videvši Vučića stali su mirno na sred kafane. Tek kad su došli sebi i videli da je u pitanju skulptura od gipsa, rekli su mi 'Al' si nas odsekao. Mislili smo da je stvarno komandant!'
Razmišljajući kako da privučem goste, znao sam da to mora biti nešto što izaziva pažnju najvećeg broja ljudi. I emocije. A ko drugi u toj meri to čini, nego predsednik Vučić?! Voleli ili ne voleli Vučića, funkcija predsednika mora da se poštuje. Ima onih koji mu stavljaju rogove, a devojke bi često da mu sednu u krilo i da se slikaju. To nije dozvoljeno.
Da li planiram Vučića da držim duže vreme u kafani - pa, moj je. Biće tu dok god privlači goste."
- Zvezdan Pejović, vlasnik kafane "Čukarički san"
Bre, ovaj gipsani Vučić više liči na Harolda Finča iz američke TV-serije "Stalna meta" (Person of intrerest) nego na samog sebe. U stvari, možda baš tako i treba, jer gospodin Gipsani ionako godinama povazdan kuka kako je stalno na meti mrzitelja Srbije (čitaj: Njega), opsednut je špijuniranjem građana po društvenim i drugim mrežama, još opsednutiji mesijanskim kompleksom spasavanja Srbije od sebe same, najopsednutiji sopstvenom fiks-idejom da postane bog - baš poput pomahnitale veštačke inteligencije pod imenom Samarićanin iz pomenute serije; softver, koji inicira incidente kako bi se potom pojavljivao u očima javnosti kao spasilac, pritom preuzimajući potpunu kontrolu nad svim (javnim i tajnim) službama.
Poznato?
Ima tu još sličnosti između stvarnosti i fikcije - Finč i njegovi saradnici su sve vreme na Samarićaninovoj listi za odstrel zato što se bore da spreče njegov uticaj na svet; gipsani Samarićanin je takođe non-stop na nekoj listi stalnih meta koju je lično on kreirao pa sebi dodelio prvih par stotina rednih brojeva, plus okružen je svitom marioneta i plaćenika baš kao i njegov virtuelni pobratim.
Zar nije onomad izjavio da "zna kako će da skonča"... zato što je pametan?
Pametni su, izgleda, bili i gazda kahvane "Ćukarički san" i kradikali iz Krupnja, pa su blagovremeno sebi izradili Samarićanina od gipsa i kartona, u prirodnoj veličini. Neka, ne smeta. Uzi ćerko oba komandanta, neće se bace.
A Harold, onaj Finč sa početka ove priče? E taj će, vala, doživotno ostati osoba za koju se naročito interesuju obaveštajne i bezbednosne službe, stalna meta svih Samarićana ovog sveta (bez obzira na materijal od koga su načinjeni).
Rigips-kartonski Vučić, stiroporski Toma, katranisani Vulin, bitumenizovani Dačić... i posle se još pitamo zašto im izolacija ide tako dobro od ruke.
Zbog toga što su državu pretvorili u kafanu u kojoj na sve strane nešto curi. Koja, da je reda, takva u kakvu su je izokrenuli, nikada ne bi prošla pregled sanitarne inspekcije.
No comments:
Post a Comment