"Vodi računa da u borbi sa demonima i sam ne postaneš demon, jer kada dugo gledaš u ambis onda i ambis gleda u tebe."
Problem sa Pinkom (i ostalim Informerima) nije u filmovima, niti je ikada bio. Sve te filmove možete po ko zna koji put gledati i na drugim TV kanalima, ali nijedan drugi kanal (pa čak ni RTS... možda) neće vam uzvratiti pogled kao što to Pink radi već treću dekadu.
Tačno je da je sve započelo na tadašnjoj RTVBgd (potonjoj RTS) besomučnim emitovanjem "Boja na Kosovu" (igrana i izigrana verzija), "Boljeg života" i polusatnog Dnevnika u pola osam koji je trajao sat i po, ali to je bila samo ivica ambisa u koji smo kao društvo gurnuti dok smo fascinirano gledali u demone umesto da se sa njima borimo - prvo u sebi, pa potom i oko sebe.
Ne, lakše je bilo zadovoljiti apetit za samodestrukcijom, od demona okrenuti pogled ka ružičastom ambisu - i upasti u njega. A on je na pogled uzvratio rijalitijima, plastifuksama, kursadžijama, saopštenjima, bahatošću, uvredama, crnim hronikama i konačno, kao vrhunac ludila, nečim što se zove "Minut, dva" i traje onoliko dugo koliko je potrebno da vam uzvrati pogled i u toj vučjoj igri vas natera da svoj ponovo skrenete u (pravu) stranu.
Ne, lakše je bilo zadovoljiti apetit za samodestrukcijom, od demona okrenuti pogled ka ružičastom ambisu - i upasti u njega. A on je na pogled uzvratio rijalitijima, plastifuksama, kursadžijama, saopštenjima, bahatošću, uvredama, crnim hronikama i konačno, kao vrhunac ludila, nečim što se zove "Minut, dva" i traje onoliko dugo koliko je potrebno da vam uzvrati pogled i u toj vučjoj igri vas natera da svoj ponovo skrenete u (pravu) stranu.
Nakon višegodišnjag gledanja u roze ambis, ne možete se fokusirati više ni na šta drugo, pa počnete da se sa njim poistovećujete, aktivirate se i krenete da se ponašate isto kao on. Asimilirate se u ambis, pa onda krenete i na sebe da gledate kroz njegovu prizmu. Pretvarate se u ono što (vam je podmetnuto da) mislite, pa kada ne mislite ništa onda se na kraju u to i pretvorite.
Nema veze, neka smo i ništa, samo nek' je sve ružičasto pa i mi sami.
Tada će ambis svakako prestati da gleda u nas. Gledaćemo zajedno u neku novu žrtvu.
***
Dovoljno je pogledati kako su mediji juče izveštavali o cirkusu u i oko Hrtkovaca, da bi smo videli koliko je bezdan ovaj naš ambis: po nacifrekventnim javnim kućama informisanja, to je bio "pokušaj grupa ekstremista i marginalnih partija da privuku medijsku pažnju na sebe". Obratite pažnju na plural u ovoj rečenici, jer se ona odnosi ne samo na radikale već na sve koji su bili u medijskim vestima spomenuti (LDP, LSV, DS), što i jeste bio glavni cilj jučerašnjeg cirkusa u režiji SNS-SRS... a možda i ostalih saučesnika.
Predugo smo - na ovaj ili onaj način - gledali u roze ambis (čak i kada se pretvarao da je žut, bez obzira što je oduvek bio crn) da bi sada bilo lako ili uopšte moguće od njega odvratiti pogled i fokusirati se na stvarne demone. Štos nije u čuvenom "promeni kanal", već u "promeni fokus", jer roze ambisi postoje samo dok imaju publiku kojoj mogu da uzvrate istom merom, a to se ne postiže promenom niti zabranom "kanala", već uskraćivanjem budžetskog finansiranja i izbacivanjem ružičastog otrova iz kuće i škole. Naročito iz obrazovanja, u koje je Ambis uvela SPS i još uvek ga tamo gaji (bez obzira ko trenutno sedi u ministarskoj fotelji), zato što je Pink budućnost sve samo ne ružičasta, šta god da vam serviraju u onih desetominutnih minut, dva histerije i mržnje.
Strašno je kada jedno društvo, poput ovog našeg danas, umesto u stvarnom svetu, živi s one strane dobra i zla, pa još i u aforizmu broj 149. Mada, na isto nam izađe i sa Ničeovim aforizmom broj 156:
"Ludilo je retko kod pojedinaca - ali predstavlja pravilo kod grupa, partija, naroda, vremena."
Tako vam je to, kod nas, s ove strane Dobra i Zla.
No comments:
Post a Comment