Demokratija je napadnuta, pod opsadom, prožeta korupcijom i pohlepom. Još uvek nije kasno da je sačuvamo od nje same.
U svom zenitu, bio je sila na koju je trebalo računati, svetski fenomen. Njega niko nije mogao da pobedi. U ringu, majk Tajson bi samleo svakoga ko bi se usudio da mu bude protivnik - brže i efikasnije nego bilo ko pre njega. Međutim, van ringa je priča bila potpuno drugačija. Čak i dok je slavio pobedu za pobedom, već je bio na putu ka svom padu. Trenirao je sve manje, visio po žurkama i kockao se sve više. Trona i slave ga je koštalo ono što nije radio: prestao je da trenira. Mnogo pre nego što je u Japanu izgubio od Bastera Daglasa, on je prestao da bude Majk Tajson, ili barem onaj koga je svet poznavao.
Iako njen trenutak Bastera Daglasa tek treba da dođe, ovo je priča o demokratiji u 21. veku. Ona je svedena samo na proces čiji ishod više nije bitan, dokle god se izbori održavaju redovno. Nekada smo imali diktatore koji su na vlast dolazili tako što su nameštali izbore. Danas imamo diktatore koji su ustoličeni i legitimizovani uz pomoć izbora. Demokratija je skrenula sa puta, izgubila svoju suštinu.
Okrenuli smo leđa demokratiji
Linkolnova definicija demokratije i dalje ostaje najintuitivnija suština te forme vlasti: vlast naroda, od strane naroda, za narod. U mnogim (navodnim) demokratijama širom sveta, ovo je ili u potpunosti drugačije ili se upravo menja pred našim očima. Čini se da sve više razočarani nosioci biračkog prava u sve većoj meri to pozdravljaju sa dobrodošlicom. Izlaznost na izbore širom sveta ima najnižu stopu u ovoj generaciji. Glasači su izgubili veru u političare i okreću se demagozima; Donald Tramp, i sve što on predstavlja, ne predstavlja nikakav izuzetak.
Pogledajmo Veliku Britaniju, u kojoj je ekipa populista pomogla u izvlačenju zemlje iz Evropske Unije, a sa sobom povukla i globalnu ekonomiju. Ili Austriju, zemlju u kojoj je kandidat FPŐ (Austrijska partija slobode, koju je osnovao bivši nacistički funkcioner) mogao da pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora. Ili Francusku, u kojoj popularnost Nacionalnog Fronta (partije poznate po rasističkoj i antisemitskoj praksi) svakodnevno raste. Na stranu njihovi pozivi na politiku mračnjaštva i mržnje, ali ti demagozi svi imaju jednu zajedničku crtu: sledbenike, za koje se ne možemo praviti kao da ne postoje.
Nije teško uočiti vezu između gornja dva trenda. Što je manje poverenja u političke elite, to je veća verovatnoća kockanja sa nekim od demagoga. Na kraju krajeva, da li je "strahohuškanje" po bilo čemu gore od kronizma i laži u koje se demokratija pretvorila? Demokratija je izgrađena na moći i potrebama ljudi. Danas se ona prodaje za novac, i to je najveća opasnost po nju.
"To je jedan od glavnih razloga koji dovode do razočaranih glasača i porasta podrške populističkim partijama u SAD i EU" smatra Daniel Frojnd, šef pravne službe Transparency International EU.
Ako je koruptivni uticaj novca uticao na razočaranje glasača na Zapadu, u Africi je to načinilo još veću štetu. Uzmimo za primer Nigeriju: tu glasači više nisu uopšte iznenađeni primerima korupcije koje razotkrivaju nadležne državne agencije i komisije. Zaplenjene su stotine miliona dolara od političara i javnih službenika koji su radili za prethodni režim, ali milioni - pa čak i milijarde - dolara i dalje ostaju skriveni. Građani su opravdano nezadovoljni i demokratija im više ne deluje privlačno kao 1999. kada je vojska predala vlast demokratski izabranom predsedniku. Slično je i u Zimbabveu: predsednik Robert Mugabe je mogao da tvrdi kako ima podršku naroda, ali protesti protiv njegove vlasti su pokazali upravo suprotno. "Vlast nas je opljačkala. Oni nemaju pojma o problemima koji muče narod. Oni moraju da oslušnu glas naroda i krenu sa zatiranjem korupcije koja je osakatila našu ekonomiju" kazao je pastor Evan Mavarire, jedan od lidera protesta.
Već dugo vremena, oligarsi u demokratskom ruhu se pretvaraju da služe interesima naroda. Međutim, taj veo obmane je podignut. Ljudi su počeli da uviđaju kako su se snovi o zajedničkom prosperitetu, koji im je demokratija obećala, pretvorili u noćnu moru za većinu i neizmerno bogatstvo za privilegovanu vladajuću klasu i njene saveznike.
Spasimo demokratiju od nje same
Postoji zajednička nit: ako nešto ne liči na demokratiju i nema rezultate koje bi smo od nje očekivali, onda to i nije demokratija. Fransoa de la Rošfuko je kazao da u demokratiju ne treba verovati bez moćnog sistema odgovornosti. Danas, u mnogim "demokratijama", ta odgovornost - i transparentnost koja uz nju ide - nedostaje. Ako se taj trend ipak bude nastavio, demokratija će i dalje biti snažna i spremna da se suoči sa svim izazovima; međutim, baš kao što je to Tajson otkrio u Japanu, kada neka ideja izgubi svoju suštinu onda ona polako ali sigurno nestane. Ne želimo ni da nagađamo šta bi u tom slučaju moglo da je zameni, a kamo li da u tome živimo.
Pa ipak - još uvek nije kasno.
Demokratija još uvek može ponovo biti narodna, od strane naroda i za narod, u procesu i ishodima, u delima i istini. Baš kao što Rim nije bio sazdan za jedan dan, tako ni Rimsko carstvo nije srušeno kada je Odoakar svrgnuo Romula sa vlasti. Ne, pad Rima je započeo mnogo pre nego što su njegovi vladari uvideli da se njihov svetski poredak urušava.
Lamia Merzuki je članica Mreže afričkih lidera. Što se nje tiče, "u mnogim zemljama, ljudi jednostavno više ne veruju u političare i njihovu sposobnost da promene stvari". Kako bismo sprečili da se to nepoverenje u političare ne pretvori u potpuni nedostatak poverenja u demokratiju, moramo se fokusirati na postizanje transparentnosti i odgovornosti koje su od suštinskog značaja za prihvatanje neke vlasti kao demokratske. Baš kao što odlazak u školu na jedan dan ne čini nekoga diplomcem, tako ni održavanje izbora ne treba da utiču na to da li neku zemlju smatramo demokratskom. Kada jednom prihvatimo suštinu onoga što čini neku zemlju istinski demokratskom, tada ćemo krenuti putem koji odvaja demokratiju od njenih falsifikata širom sveta. Hajde da to uradimo pre nego što od demokratije ostane samo njena bleda senka.
- Japheth J. Omojuwa: Democracy sold out to corruption and greed. But it's not too late to save it. (World Economic Forum, 19.08.2016)
Opšte je mišljenje da su demokratske institucije danas napadnute i pod opsadom. Svi to uglavnom priznaju, ali treba praviti razliku između principa, načela i pravila demokratije, sa jedne strane, i njenih institucija i prakse sa druge. Upravo za ovo drugo, Interparlamentarna unija (IPU) smatra da se nalazi pod nekom vrstom opsade. Demokratska vladavina se roni u isto vreme kada poverenje javnosti u politička rukovodstva opada na nivou bez presedana. Medijske kuće širom sveta, svakodnevno, predviđaju smrt demokratije, i pitaju se šta će se tek desiti ako ona ne opstane ni u zemljama koje su tradicionalno smatrane demokratskim. Ova široko rasprostranjena priča zaista predstavlja užasnu sliku budućnosti demokratije. Želja ljudi iz IPU je da promene tu priču, zato što smatraju da je demokratija otpornija nego što se to čini. Ona se prilagođava novim političkim, ekonomskim i društvenim realnostima koje donose napredne tehnologije, klimatske promene i globalizacija. Cilj je promeniti tu priču i fokusirati se na puteve jačanja demokratije, uključujući i načine njenog institucionalizovanja i praktikovanja.
Pre dvadeset godina su parlamentarne članice IPU usvojile Univerzalnu deklaraciju o demokratiji. Ta deklaracija ukazuje na ključne elemente i principe demokratije koje svako društvo koje njoj teži treba da poštuje i promoviše. Fundamentalni princip Deklaracije kaže da je demokratija jedini politički sistem koji ima kapacitet da koriguje samog sebe. Ona je stalno izložena napadima, bez obzira da li su to izazovi svetskih ratova, hladnih ratova ili unutrašnjih sukoba, ali snaga demokratije leži u njenoj sposobnosti da se razvija i menja. Upravo taj samokorigujući kapacitet demokratije osigurava njeno prilagođavanje seizmičkim potresima koji se danas dešavaju u ljudskom društvu u celini.
Izazovi
Parlamenti, kao noseći stubovi demokratije, pred velikim su izazovom. Kao ključne institucije zakonodavstva, nadzora i predstavništva, parlamenti imaju centralnu ulogu u svim demokratskim sistemima. Pa opet, na svim kontinentima, na ovaj ili onaj način, parlamenti su (previše) često napadnuti, ocrnjeni ili gurnuti u stranu.
Porast nejednakosti bez presedana u poslednje tri ili četiri decenije predstavlja stalni izazov za demokratiju i direktna je posledica pogoršanja političkog okruženja. Parlamenti godinama nisu uspevali da zainteresuju i uključe mlade u parlamentarne procese pa čak ni da rešavaju njihove probleme. Istraživanje IPU pokazuje da je samo 1,9% svih poslanika u svetu mlađe od trideset godina, zbog čega se mladiljudi okreću drugim platformama (poput društvenh mreža), na kojima iznose svoje probleme i sprovode akcije shodno sopstvenim prioritetima. Parlamenti se moraju pozabaviti više tim problemima. Pred demokratijom je izazovom da mladim ljudima otvori prostor u kome bi oni artikulisali svoje stavove i dali svoj doprinos pozitivnijim ishodima.
Štaviše, prema istraživanju IPU, rodni "jaz" među poslanicima se ne smanjuje brzinom koju bi smo poželeli. Uspešni parlamenti treba da se sastoje od predstavnika svih onih koji zajedno čine naciju - žene, muškarci, mladi, manjine i starosedeoci. IPU je tokom dvadeset godina pratila zastupljenost žena, i utvrdila pad brzine u porastu broja žena koje bivaju izabrane u parlamente. Od 2014. svetski prosek broja žena u nacionalnim parlamentima porastao je za manje od 2%. Ova stagnacija ističe potrebu za strožijim naporima u cilju postizanja rodne ravnopravnosti u politici.
IPU je zabrinuta i zbog porasta broja poslanika čija su ljudska prava bila, ili se još uvek krše. Ta kršenja najčešće podrazumevaju proizvoljno pritvaranje, nedostatak pravičnog sudskog postupka, kršenje slobode govora, nezakonite suspenzije i oduzimanja poslaničkih mandata. IPU je u više navrata zahtevala akciju protiv rastućeg trenda ućutkivanja opozicije u parlamentima. Zaista, takva kršenja predstavljaju napade na same parlamente.
Jaki parlamenti, jake demokratije
U IPU veruju da put do jačih demokratija vodi kroz jače parlamente. To zahteva obezbeđivanje reprezentativnog karaktera parlamenata, ne samo po pitanju toga ko sedi u parlamentu, već i pogledu problema koji se tamo rešavaju, uspostavljenih politika kao i odluka i akcija koje se sprovode u opštem interesu. Od parlamenata se takođe očekuje da budu transparentniji, odgovorniji i pristupačniji. Parlamentarcima mora biti dopušteno da slobodno praktikuju svoje zakonodavne, nadzorne i predstavničke prerogative bez straha od represalija od strane vlasti ili kršenja njihovih ljudskih prava.
Jačanje demokratije podrazumeva posvećenost svakog nivoa vlasti da u svoj rad integriše osnovna načela demokratskog upravljanja i principe, onako kako su oni definisani u Univerzalnoj deklaraciji o demokratiji. Jačanje demokratije podrazumeva raditi na načinima povećanja inkluzije, omogućiti ljudima i njihovim interesima da budu u srcu političkog dijaloga i procesa donošenja odluka.
Budućnost demokratije zavisi od parlamenata koji dobro funkcionišu. U cilju promocije jakih parlamenata i demokratije, IPU je pokrenula globalnu peticiju za promociju i zaštitu demokratije sa parlamentom kao njenim centralnim delom. Svi su pozvani da se pridruže njihovim naporima za jače parlamente i jače demokratije.
- Martin Chungong: Democratic institutions are under assault. But we can still save them. (World Economic Forum, 05.10.2017)
Pogledajmo Veliku Britaniju, u kojoj je ekipa populista pomogla u izvlačenju zemlje iz Evropske Unije, a sa sobom povukla i globalnu ekonomiju. Ili Austriju, zemlju u kojoj je kandidat FPŐ (Austrijska partija slobode, koju je osnovao bivši nacistički funkcioner) mogao da pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora. Ili Francusku, u kojoj popularnost Nacionalnog Fronta (partije poznate po rasističkoj i antisemitskoj praksi) svakodnevno raste. Na stranu njihovi pozivi na politiku mračnjaštva i mržnje, ali ti demagozi svi imaju jednu zajedničku crtu: sledbenike, za koje se ne možemo praviti kao da ne postoje.
 |
| izlaznost na izbore, period 1970-2015 |
Ljudi žele bilo šta osim demokratije - ko ih može zbog toga osuđivati, kada pogledamo u šta se to ona pretvorila? Kao, na primer, u SAD (najvećoj demokratiji na svetu), gde vlast može da progura jedan trgovinski aranžman poput TPP bez javne rasprave i konsultacija, pritom uopšte ne obaveštavajući javnost o monumentalnom uticaju koji će on imati na sve. Gde su nestale transparentnost i odgovornost? Da lije zaista neobično što poverenje glasača opada baš kao i izlaznost na izbore?
 |
| poverenje u vlast (po partijama: crveno - republikanci, plavo - demokrate) da rade "pravu stvar", 1958-2015 |
Šta se dešava kada je demokratija na rasprodaji
Nije teško uočiti vezu između gornja dva trenda. Što je manje poverenja u političke elite, to je veća verovatnoća kockanja sa nekim od demagoga. Na kraju krajeva, da li je "strahohuškanje" po bilo čemu gore od kronizma i laži u koje se demokratija pretvorila? Demokratija je izgrađena na moći i potrebama ljudi. Danas se ona prodaje za novac, i to je najveća opasnost po nju.
"To je jedan od glavnih razloga koji dovode do razočaranih glasača i porasta podrške populističkim partijama u SAD i EU" smatra Daniel Frojnd, šef pravne službe Transparency International EU.
Ako je koruptivni uticaj novca uticao na razočaranje glasača na Zapadu, u Africi je to načinilo još veću štetu. Uzmimo za primer Nigeriju: tu glasači više nisu uopšte iznenađeni primerima korupcije koje razotkrivaju nadležne državne agencije i komisije. Zaplenjene su stotine miliona dolara od političara i javnih službenika koji su radili za prethodni režim, ali milioni - pa čak i milijarde - dolara i dalje ostaju skriveni. Građani su opravdano nezadovoljni i demokratija im više ne deluje privlačno kao 1999. kada je vojska predala vlast demokratski izabranom predsedniku. Slično je i u Zimbabveu: predsednik Robert Mugabe je mogao da tvrdi kako ima podršku naroda, ali protesti protiv njegove vlasti su pokazali upravo suprotno. "Vlast nas je opljačkala. Oni nemaju pojma o problemima koji muče narod. Oni moraju da oslušnu glas naroda i krenu sa zatiranjem korupcije koja je osakatila našu ekonomiju" kazao je pastor Evan Mavarire, jedan od lidera protesta.
Već dugo vremena, oligarsi u demokratskom ruhu se pretvaraju da služe interesima naroda. Međutim, taj veo obmane je podignut. Ljudi su počeli da uviđaju kako su se snovi o zajedničkom prosperitetu, koji im je demokratija obećala, pretvorili u noćnu moru za većinu i neizmerno bogatstvo za privilegovanu vladajuću klasu i njene saveznike.
 |
| pet najvećih pretnji podemokratiju u SAD |
Spasimo demokratiju od nje same
Postoji zajednička nit: ako nešto ne liči na demokratiju i nema rezultate koje bi smo od nje očekivali, onda to i nije demokratija. Fransoa de la Rošfuko je kazao da u demokratiju ne treba verovati bez moćnog sistema odgovornosti. Danas, u mnogim "demokratijama", ta odgovornost - i transparentnost koja uz nju ide - nedostaje. Ako se taj trend ipak bude nastavio, demokratija će i dalje biti snažna i spremna da se suoči sa svim izazovima; međutim, baš kao što je to Tajson otkrio u Japanu, kada neka ideja izgubi svoju suštinu onda ona polako ali sigurno nestane. Ne želimo ni da nagađamo šta bi u tom slučaju moglo da je zameni, a kamo li da u tome živimo.
Pa ipak - još uvek nije kasno.
Demokratija još uvek može ponovo biti narodna, od strane naroda i za narod, u procesu i ishodima, u delima i istini. Baš kao što Rim nije bio sazdan za jedan dan, tako ni Rimsko carstvo nije srušeno kada je Odoakar svrgnuo Romula sa vlasti. Ne, pad Rima je započeo mnogo pre nego što su njegovi vladari uvideli da se njihov svetski poredak urušava.
Lamia Merzuki je članica Mreže afričkih lidera. Što se nje tiče, "u mnogim zemljama, ljudi jednostavno više ne veruju u političare i njihovu sposobnost da promene stvari". Kako bismo sprečili da se to nepoverenje u političare ne pretvori u potpuni nedostatak poverenja u demokratiju, moramo se fokusirati na postizanje transparentnosti i odgovornosti koje su od suštinskog značaja za prihvatanje neke vlasti kao demokratske. Baš kao što odlazak u školu na jedan dan ne čini nekoga diplomcem, tako ni održavanje izbora ne treba da utiču na to da li neku zemlju smatramo demokratskom. Kada jednom prihvatimo suštinu onoga što čini neku zemlju istinski demokratskom, tada ćemo krenuti putem koji odvaja demokratiju od njenih falsifikata širom sveta. Hajde da to uradimo pre nego što od demokratije ostane samo njena bleda senka.
- Japheth J. Omojuwa: Democracy sold out to corruption and greed. But it's not too late to save it. (World Economic Forum, 19.08.2016)
Opšte je mišljenje da su demokratske institucije danas napadnute i pod opsadom. Svi to uglavnom priznaju, ali treba praviti razliku između principa, načela i pravila demokratije, sa jedne strane, i njenih institucija i prakse sa druge. Upravo za ovo drugo, Interparlamentarna unija (IPU) smatra da se nalazi pod nekom vrstom opsade. Demokratska vladavina se roni u isto vreme kada poverenje javnosti u politička rukovodstva opada na nivou bez presedana. Medijske kuće širom sveta, svakodnevno, predviđaju smrt demokratije, i pitaju se šta će se tek desiti ako ona ne opstane ni u zemljama koje su tradicionalno smatrane demokratskim. Ova široko rasprostranjena priča zaista predstavlja užasnu sliku budućnosti demokratije. Želja ljudi iz IPU je da promene tu priču, zato što smatraju da je demokratija otpornija nego što se to čini. Ona se prilagođava novim političkim, ekonomskim i društvenim realnostima koje donose napredne tehnologije, klimatske promene i globalizacija. Cilj je promeniti tu priču i fokusirati se na puteve jačanja demokratije, uključujući i načine njenog institucionalizovanja i praktikovanja.
Pre dvadeset godina su parlamentarne članice IPU usvojile Univerzalnu deklaraciju o demokratiji. Ta deklaracija ukazuje na ključne elemente i principe demokratije koje svako društvo koje njoj teži treba da poštuje i promoviše. Fundamentalni princip Deklaracije kaže da je demokratija jedini politički sistem koji ima kapacitet da koriguje samog sebe. Ona je stalno izložena napadima, bez obzira da li su to izazovi svetskih ratova, hladnih ratova ili unutrašnjih sukoba, ali snaga demokratije leži u njenoj sposobnosti da se razvija i menja. Upravo taj samokorigujući kapacitet demokratije osigurava njeno prilagođavanje seizmičkim potresima koji se danas dešavaju u ljudskom društvu u celini.
Izazovi
Parlamenti, kao noseći stubovi demokratije, pred velikim su izazovom. Kao ključne institucije zakonodavstva, nadzora i predstavništva, parlamenti imaju centralnu ulogu u svim demokratskim sistemima. Pa opet, na svim kontinentima, na ovaj ili onaj način, parlamenti su (previše) često napadnuti, ocrnjeni ili gurnuti u stranu.
Porast nejednakosti bez presedana u poslednje tri ili četiri decenije predstavlja stalni izazov za demokratiju i direktna je posledica pogoršanja političkog okruženja. Parlamenti godinama nisu uspevali da zainteresuju i uključe mlade u parlamentarne procese pa čak ni da rešavaju njihove probleme. Istraživanje IPU pokazuje da je samo 1,9% svih poslanika u svetu mlađe od trideset godina, zbog čega se mladiljudi okreću drugim platformama (poput društvenh mreža), na kojima iznose svoje probleme i sprovode akcije shodno sopstvenim prioritetima. Parlamenti se moraju pozabaviti više tim problemima. Pred demokratijom je izazovom da mladim ljudima otvori prostor u kome bi oni artikulisali svoje stavove i dali svoj doprinos pozitivnijim ishodima.
Štaviše, prema istraživanju IPU, rodni "jaz" među poslanicima se ne smanjuje brzinom koju bi smo poželeli. Uspešni parlamenti treba da se sastoje od predstavnika svih onih koji zajedno čine naciju - žene, muškarci, mladi, manjine i starosedeoci. IPU je tokom dvadeset godina pratila zastupljenost žena, i utvrdila pad brzine u porastu broja žena koje bivaju izabrane u parlamente. Od 2014. svetski prosek broja žena u nacionalnim parlamentima porastao je za manje od 2%. Ova stagnacija ističe potrebu za strožijim naporima u cilju postizanja rodne ravnopravnosti u politici.
IPU je zabrinuta i zbog porasta broja poslanika čija su ljudska prava bila, ili se još uvek krše. Ta kršenja najčešće podrazumevaju proizvoljno pritvaranje, nedostatak pravičnog sudskog postupka, kršenje slobode govora, nezakonite suspenzije i oduzimanja poslaničkih mandata. IPU je u više navrata zahtevala akciju protiv rastućeg trenda ućutkivanja opozicije u parlamentima. Zaista, takva kršenja predstavljaju napade na same parlamente.
Jaki parlamenti, jake demokratije
U IPU veruju da put do jačih demokratija vodi kroz jače parlamente. To zahteva obezbeđivanje reprezentativnog karaktera parlamenata, ne samo po pitanju toga ko sedi u parlamentu, već i pogledu problema koji se tamo rešavaju, uspostavljenih politika kao i odluka i akcija koje se sprovode u opštem interesu. Od parlamenata se takođe očekuje da budu transparentniji, odgovorniji i pristupačniji. Parlamentarcima mora biti dopušteno da slobodno praktikuju svoje zakonodavne, nadzorne i predstavničke prerogative bez straha od represalija od strane vlasti ili kršenja njihovih ljudskih prava.
Jačanje demokratije podrazumeva posvećenost svakog nivoa vlasti da u svoj rad integriše osnovna načela demokratskog upravljanja i principe, onako kako su oni definisani u Univerzalnoj deklaraciji o demokratiji. Jačanje demokratije podrazumeva raditi na načinima povećanja inkluzije, omogućiti ljudima i njihovim interesima da budu u srcu političkog dijaloga i procesa donošenja odluka.
Budućnost demokratije zavisi od parlamenata koji dobro funkcionišu. U cilju promocije jakih parlamenata i demokratije, IPU je pokrenula globalnu peticiju za promociju i zaštitu demokratije sa parlamentom kao njenim centralnim delom. Svi su pozvani da se pridruže njihovim naporima za jače parlamente i jače demokratije.
- Martin Chungong: Democratic institutions are under assault. But we can still save them. (World Economic Forum, 05.10.2017)
No comments:
Post a Comment