F-kolektiv

Mesta nema čuđenju otkud toliko silan Stokholmski sindrom u srbalja - ko je onomad verovao u Miloševićev švedski standard, bolje ne ume.

Niti zaslužuje.

Plavi šljamovi

Uočite razliku na donjoj ratno-radnoj slici.
Bilo kakvu, makar sitnicu neku...
Nix?

Nema šanse.

Op žica žica žica žica

Oskarova dinastija:

- A što se tiče optužbi na račun države... ja hoću građanima... mislio sam da to ne govorim. Hoću ljudima da pročitam samo neke podatke. Znate li da u Americi svakih deset sekundi, kada taj posao obavljaju, gine svakih deset sekundi ponavljam, po jedan od perača prozora. Svakih deset sekundi. (Vučić o peračima prozora u Americi)

- Daro, ja ti lepo kažem ne pentraj se po prozori a ti oćeš da se sve cakli. Pa još pretisla kasetofon do daske, pa na prozoru 'Op, žica žica žica žica...' eeej... Žica! A ti Daro, nisi tica da proletiš kroz prozor. I lepo sam ti govorio da paziš, da se ne strmekneš a ti meni u inat - op, žica žica žica žica! (Žika na groblju)

Uočili ste razliku?

Niti ćete.

Nema je.

Sve se vraća, sve se plaća

1991-2024 stanje i dalje redovno

Tromozak

Hoće to tako kad prazna glava umisli da je kupovinom dioplome kupila i mozak.

Hoće... al' neće moći.

I tačka.

Narode moj

Narode moj... volim i ja vas!

A sad, svi na svoje zadatke.

Službene, naravno.

I tačka.

Drvo Zla

Ovdašnje drvo zla ima svoj koren u levoj i svoje prezrele i trule plodove u desnoj polovini gornje slike. I to je sve što treba da znate o polusvetu u kome živimo i sa kojim delimo atmosferu i lebensraum srBski. To je ono isto drvo pod koje ova dva balvana uporno, živi ili mrtvi - više od tri decenije sabijaju ono malo preostalih neisteranih iole razumnih ljudi.
Znali su, znaju i uvek će znati šta rade. I tako već sto pedeset godina.

Majmuni su ušli u tenak a onda se (u njemu) uspeli na vrh šljive Tarabića, da bi odatle srali po svima. To je jedino što su oduvek znali - ništa drugo i ništa više.

isklj.

Šta se može učiniti da više ne živimo u strahu?

Za početak, isključimo male ekrane naših TV prijemnika.

U poslednjih nekoliko dana sam se više puta uverio u ispravnost ove tvrdnje, jer Oskar i njegova banda medijskih manipulatora ovdašnji puk drže u čeličnim okovima straha od svega i svačega, što se naročito odnosi na stariji deo ovdašnje populacije. Mlađih je ionako višestruko manje, barem tako kaže poslednui popis - a i ne razlikuju se (pre)više, zar ne? Plaše ih "najvećom NATO" bazom u Rumuniji, napadom ustaša, šiptara i balija na Srbiju sa svih strana, sledećom zimom koja će biti gora od one staljingradske, treći svetski rat je počeo a atomski rat uskoro sledi (za dve, dve i po godine?), "Šveđani se mešaju u ruske unutrašnje stvari", "Ukrajinci su tu došli na tuđu zemlju", "Zelenski, ta jevrejčina, on je tražio pomoć od Evropa ali Evropa se uskoro raspada", "Kina će stati za vrat tim Amerikancima jer Putin ima novo, najjače oružje", struje i hrane će u Srbiji biti dovoljno (za razliku od ovih prodanih duša oko nas) a mraka i gladi još više, ako Oskar padne s vlasti (na koju bre foru - pa taj je zabranio banane u krugu od kilometar oko njega, ne boji se on opozicije koja to nije) penzionerima više neće porasti penzija niti će je ikada više primiti, "ako najurimo Rio Tinto, uzeće nam više nego što smo im dali" (čitaj: tražiće da im vratimo reket), "ako hitno ne napravimo nacionalni stadion, igraćemo u utorak samo nerešeno sa Dancima, a možda i izgubimo ako ne pobedimo" (zaista strašno), njegovi hepipinkovski dobošari su se namnožili i razmileli širom naše zemlje ponosne od Beograda na vodi do dunavskih plaža duž Đerdapa pa na sav glas smaraju prisutne svojim i Njegovim baljezgarijama i nebulozama o "našim uspesima" i "njihovoj propasti" ali samo "ako mi - onda oni", sve nacifrekventne i ine televizije 24/7 mahnito ponavljaju apsolutno iste "vesti" i "emisije" bez obzira koji kanal okrenete, kviz "Lagalica: sam protiv sebe" je ušao u novu spiralu sumanutosti baš kao i glava iz koje nemilice kuljaju to besnilo i bezumlje...
Kod njih je sve zapravo suprotno od onoga što izgovaraju, dokazano u praksi.

Da, rešenje jeste u isključivanju televizora, ignorisanju portala u ludilo, zaobilaženju kioska sa novinama u najširem luku. I šutiranju njegovih uličnih bukača u dupe, uz obaveznu opomenu da narednog puta šut ide naviše, jer im se glave ni po čemu više ne razlikuju od guzica.

Zanimljiva je još jedna pojava koja se u poslednje vreme dešava nešto češće nego što je to za ovdašnje prilike uobičajeno: razne digitalne televizije, listom bez izuzetka pod kontrolom državnog MTS-a, povremeno ne samo da "štucaju" već u potpunosti gube svoj "program" i to onda traje po nekoliko dana bez obzira da li ste i koliko puta zvali korisničke servise ili lično obijali pragove njihovih palanačkih poslovnica. Kao da "neko" opipava puls raji, kako bi reagovala kada bi joj bila uskraćena duševna hrana oličena u svakodnevnoj dozi zapečenog sendviča filovanog strahom. Histerija počinje za manje od pola sata nakon prekida programa, provereno.

Da, baš to crveno dugme sa belim kružićem na daljinskom, moglo bi da predstavlja razliku.

Drastičnu.

p.s.
Umalo da zaboravim - sve ovo gorenapisano je čista laž.

Pa naravno.

Sinomanija

Vučić i Si potpisali Izjavu o strateškom partnerstvu i zajednici Srbije i Kine.
- Politika, 08.05.2024.

Ejbre Politiko, stani malo! Pa da su gloduri i lektori u najstarijoj javnoj kući informisanja na Balkanu čuli za bonton, lepo ponašanje i kućno vaspitanje, onda bi u gornjem naslovu Vučić i Si tj. Srbija i Kina morali da zamene mesta, bili bi imenovani kao Aleksandar i Si ili Vučić i Đinping, a ne ovako... ali ne lipši pekinška patko do zelenog kolačića sudbine, Oskaru je Srbija na prvom mestu a on je Srbija tako da - tako. I tačka. Toliko o sinomaniji, tom silnom kradikalskom PRC-uvlakaštvu i megaeuforiji oko "dolaska" kineskog predsednika u Srbiju (istinu govoreći, bilo je zapravo: samo sam bio u prolazu na povratku iz Pariza, pa rekoh da svratim i obiđem plac).
Umalo da zaboravim, Oskar u crtanom filmu je noj a ne patka. Dakle: guta i ne pita, glave duboko zabijene u pesak i prkna vinutog više od naroda nebeskog. Kao navijen.

Donald je patka, braćo&sestre. To smo već videli, onomad ali i sad, na crvenom aerodromskom tepihu.

Pa... da.

U gornjoj "vesti" nema ničeg originalnog niti po prvi put u istoriji sveta, sve smo to već videli i to ne toliko davno iako bi kradikalska banda volela da je bilo nikad. Šta, ne sećate se? Deder, mućnite još malo sivim ćelijicama između ušiju, kako bi to kazao Herkul Poaro. Ko je to pre 75 godina proglasio Staljina izdajnikom revolucije i komunizma, pa sklopio partnerstvo i zajednicu sa Kinom?

Pomoć prijatelja, za one rođene juče (ili malo morgen): nije Tito.
Ali zato jeste - Enver Hodža, doživotni komunistički gospodar života i smrti u Albaniji.

E moj šoku Oskare...

Oskalee, majstolee

Kradikali danas iščekuju dolazak brata Sija gorljivije nego bombardovanje 1999. godine - ali dan pre, 23. marta uveče na Svetog Mošu. Tada su džonjali po krovovima zgrada širom Srbije, uperenih pištolja i baterijskih lampi u nebo, čekajući da vide nevidljivo. Danas, 25 godina kasnije, oni definitivno pretvaraju Srbiju u Zapadnu Koreju, više se ne pretvaraju da je tako. Severna već postoji, hvala na pitanju.
Nekada davno je i brat Enver Hodža od Albanije isto tako...

Evo jednog zanimljivog posta sa FB grupe Milan Charlie Info, ko zna čemu sve može da posluži:

Kada je Zoltan Dani, vojvođanski Mađar u uniformi pukovnika PVO Vojske SRJ tog 27. marta 1999. sa svojom jedinicom pogodio američki F-117A, verovatno nije slutio da će time omogućiti uzlet kineske vojne tehnologije. No, delove ovog aviona koji su bili strogo čuvana vojna tajna SAD (čak ni saveznicima iz NATO u to vreme nije bilo dozvoljeno da poseduju te avione, niti tehnologiju za njihovu izradu) režim Slobodana Miloševića je ustupio - Kini (ne Rusiji!). Među tim delovima, bili su i materijali oplate aviona i boja kojom je premazan da bi imao manji radarski odraz. Amerikanci su, naravno, znali šta se dešava i upozorili Kineze da to ne rade - ali avaj; Kinezi, tradicionalno vešti u obrnutom inženjeringu, su preuzeli ponuđene delove bez obzira na cenu. Reakcija SAD je došla relativno brzo, ali bez većeg efekta; 7. maja je iz "nevidljivog" bombardera B2, bombama vrhunske tehnologije sa ekstremno preciznim navođenjem "greškom" pogođena Kineska ambasada u Beogradu... pa tako pet puta. To nije sprečilo da 12 godina kasnije svoj probni let ima Chengdu J-20, prvi kineski "nevidljivi" lovac, a zahvaljujući tehnologiji koja je sa neba pala na sremske Buđanovce tog marta '99. Fotografiju J-20 možete videti kao ilustraciju ovog posta.

Uglavnom, obzirom na ovu priču, očekivalo bi se da Kina tada i kasnije pokaže odgovarajuću zahvalnost SRJ, pa Srbiji, ili bar Miloševiću. Ništa od toga se nije dogodilo. Miloševićevom režimu je ostalo da im najveća nagrada bude to što su napravili pakost onima koji su im radili o vlasti i o glavi. I ništa više, bar koliko se moglo primetiti. Ni kasnije, kad su nakon 2012. isti razbojnici ponovo zaseli na vlast u Srbiji, nikakve zahvalnosti niti pomoći sa kineske strane nije bilo. Naprotiv, korist je obrnuta: Kina koristi aktuelan režim u Srbiji da širi svoj uticaj i svoje polje državno generisane korupcije. To najčešće radi ekonomskim putem, kroz ono što oni zovu kreditima. Njihovi krediti nisu isti kao kada uzmete kredit na nekoj drugoj strani; više liči na "prodaju cigle" po mračnim ćoškovima u Beogradu sedamdesetih godina. Kinezi daju kredite isključivo za radove koje će oni izvesti, robovskom radnom snagom koju će oni dovući, i to po ceni koju oni odrede. Primer je "Osmeh Vojvodine", budući poluautoput od Sombora preko Vrbasa i Bečeja do Kikinde, čija će izgradnja po kilometru koštati više od izgradnje kilometra autoputa punog profila kroz Alpe, sa sve tunelima i mostovima.

Doduše, u tim aranžmanima svakako ima dosta prostora da se odgovarajuća zahvalnost ipak pokaže i onima koji takve ugovore sa njima sklapaju. Danas u posetu Beogradu stiže Si Đinping sa svojom delegacijom, i za pretpostaviti je da će danas takvih ugovora i odgovarajuće zahvalnosti biti u obilatim količinama.

- Obren Markov (07.05.2024)

***

Oskar izgore čekajujući predsednika PRCa, više nego Lečić zbog Tita u "Tri karte za Holivud". Sad samo još da počne da bije i hapsi... wait, to smo već imali. I opet će, ako bude sreće, kako stara pesma kaže - zar ne?