¡Viva la Revolución!

Vesić na biciklu, što reče inspektor Bešević

Ono što je uobičajena praksa širom sveta - od Amsterdama, preko Ljubljane do Šangaja - za ovu spodobu je "revolucionarna stvar". Doduše, sa njim (kao i obično) nije nikad nisi siguran na šta tačno misli - šta je po njemu revolucionarno: javni bicikli ili raspisivanje tendera?

Kladim se na ovo drugo.

Bolje bi mu bilo da pripazi šta baljezga, jer revolucije na kraju uvek pojedu svoju decu. To što je toliko ljigav, pa je do sada uspevao da izbegne takvu sudbinu, ne znači da ga jednog dana ipak neće progutati neka revolucija ljigavija i od njega samog, koja neće biti gadljiva na sopstvene ekskremente - upravo poput ove danas, njegove. Napredne.
Ima još:

Beograd je jedan veliki ringišpil. Tu su klovnovi, tu je i veliki točak. Revolucionarno javni, naravno.

Naravno, tu nije kraj, jer takve moralne šupljine nemaju ni kraja ni konca - a ni početka:

Vesiću'akbar!

Ubode ga.
Goran Vesić je car autogolova u beskrajnom moru istih, apsolutni šampion reciklaže besmisla.
A takve njegova revolucija naprosto obožava, za desert.
Sa lukom.

Živeli simboli!

Živele šeme!

Živele nade!

Živeli snovi!

Da nam živi, živi Revolucija!

Kult bezličnosti

Pronađite uljeza:

a) Premijer Grčke

b) Predsednik Srbije
c) Premijer Bugarske

d) Premijerka Rumunije

Ne znate tačan odgovor?

Evo, za neodlučne, male pomoći:

Na šta god da se Aleksandar Vučić zakleo prošlog maja, svaki potez koji napravi, njegovi partijski istomišljenici predstavljaju kao njegove zasluge. To nije za pohvalu, već za brigu jer vodi u privatizaciju ove države. Vučić sve češće meša u oblasti za koje nije zadužen - on se meša u sve. Predsednik ne bi smeo da se meša u stvari koje nisu u njegovom opisu posla, jer njegova uloga je, prema Ustavu Srbije, uglavnom protokolarna, i najčešće služi za predstavljanje zemlje u najboljem svetlu. Njegov posao je i potpisivanje ukaza o zakonima ili domaćim i stranim diplomatama, predlaganje Skupštini pojedinih funkcionera, davanje pomilovanja i odlikovanja, postavljanje oficira u vojsci - i ništa više. Ako on izlazi iz svojih ustavnih ovlašćenja, ako pribavlja sebi ona ovlašćenja koja po Ustavu i zakonima nema, to znači da država Srbija prestaje da bude javna institucija i postaje neka vrsta poluprivatne institucije koja će zavisiti od toga ko je na čelu države. U pozadini svega toga je izgradnja kulta ličnosti i ona je u završnoj fazi.

- Vesna Rakić Vodinelić, N1 10.11.2018.

Hajde, da probamo opet.

Pronađite uljeza:

a) premijer

b) predsednik
c) premijer

d) premijer(ka)

On je mininform.

On je gensek.

On je predsednik.

On je PPV.

On je premijer.

On je Predsednik.

On je premijerka.

On je vođa kulta.

On je...

Na primeru ove višestruko neostvarive ideje o organizaciji SP/EP u fudbalu, tj. spiska onih koji su o tome "razmišljali" najprostije se da opisati (a da pritom bude razumljivo i onima sa dve, najviše dve i po moždane vijuge) ono što visokoparno govore naši stručnjaci u oblasti prava - On je svuda, a najčešće tamo gde mu uopšte nije mesto.

Možda je to tako jer on ne ume da peče rakiju, da igra kolo, da spava na tribinama tokom teniskog meča, da digne nogu visoko kao Toma; možda ni njegova supruga nema fondaciju niti ume da pravi čaj od afričke šljive kao što je to umela Dragica. Eto, ne ume - pa šta. Ali ume da se meša u sve, zato što je pametan.

Jer on je...

... dosadniji od buve u gaćama.

Nije problem Srbije u jednom bezličnom dosadnjakoviću već u kultu koji oko njega takvog grade njegovi dupeuvlakači, bez ustezanja spremni na sve.

AV

Nakon četiri dana pitermarfisanja & bauhausovanja po prestonici, a po povratku u provinciju, nameće se jasan zaključak o tome koliko je drastična razlika između Beograda i npr. Negotina - ili bilo koje druge isturene ispostave srbistanske civilizacije koja je (šta god da vam o tome pričaju - lažu) na kolenima. Ili, možda je bolje reći - na sve četiri.

Ukoliko ste pomislili da je razlika u veličini - nije. Beograd je samo "zbir hiljadu Negotina", i po koji više.

Štampani beton? Ima ga svuda. (sic! autogol)

Fontane? O'š ti uvatim jednu izodavde? (vidi narednu stavku)

Da nisu zlatne dveri? Jokmore, toga ovde poodavno pre Beograda ima u selima punim gastarbajtera.

Rumuni i Bugari - i ovde i tamo. Turistički, naravno.

Beskućnici koji spavaju po ulicama i prolazima? Njet. Svuda ih ima širom Srbije, i tek će ih biti.

Gradska nečistoća? Sve je to poodavno jedno zajedničko Megajkp .

Sve prodavnice su u Beogradu otvorene i nedeljom? Otvorene su i u Negotinu, al' u sebi.

Lokalna politika u provinciji je isto što i prestonička ili republička u srbistanskom Rimu. Jer smo pametni.
Grafiti su svuda isti.

Mrtvi ljudi po ulicama? Nije ni to. Negotin i ostali rapidno sustižu Beograd na tom polju.

Možemo ovako da nabrajamo do besvesti, ali razlike ipak ima. Možda se ta vaskolika različitost može svesti na samo jednu, al' je ona barem krucijalna:

Ljubav u Savamali vs. Smrt u kasabi

U Beogradu kerovi spavaju na +25 po izlozima Savamale.

U Negotinu kerovi spavaju na +5 po kaučima kraj kontejnere za smeće.

I sve u istom danu.

A ljudi, vreme, smeće, politika, pljačka, ludilo i sve ostalo što uz njih ide - apsolutno isto.

I sve to samo zahvaljujući činjenici da živimo u Zlatno doba koje nam je omogućio onaj koga nema na slici:

Taj.
Bez njega nam nikada ne bi bilo ovoliko dobro. Niti toliko različito.

Kažu da su ljubav i smrt samo dve strane istog afrodizijaka žudnje za Vođom čopora. Sve je manje onih koji to umeju da kažu, a sve više onih koji to revnosno odlaju - pa nazad na svoje zadatke. U životu, ipak, prolazi samo veran pas.

L'Age d'Or

Zlatna trijumfalna kapija na ulazu u Knez-Mihailovu ulicu, zlatni lavirint na Obilićevom vencu, zlatni popovi, crkve i kripte na sve strane, pljušte zlatne poklon-medalje, 10 miliona evra za zlato na Svetskom prvenstvu u fudbalu, zlatni escajg na dvoru Nemanjića, nova zlatna žila kod Bora i Majdanpeka...
Svakodnevni zlatni tuš po građanima Srbije.
Pa stvarno, kada sve to čujete i vidite direktno od Aleksandra/Aurelija Zlatoustog, dok zatucanoj srbadiji zaludno objašnjava kako danas živi u Zlatnom dobu koje je konačno stiglo u ove krajeve, šta vam drugo preostaje nego da krenete na kurs francuskog jezika ne bi li ispravno protumačili sve to o čemu On non-stop melje:

L'Age... laž.
Vaistinu laže.

Deda Mraze, skrenuo si sa staze...

Nestali su poslednji reklamni spot Coca Cole, shodno staroj dobroj proverenoj i tako im miloj&dragoj praksi južnoameričkih diktatura. Od jutros ga više nema na srbijanskim twitter, facebook i youtube nalozima kompanije - svuda stoji "unavailable". Ukoliko ga niste na vreme pogledali, tj. pre nestajanja, a pitate se kako i zašto je tako nešto moguće - i kakve bre, kvragu, veze ima sa biznisom - evo kratkog opisa:

Deda Mraz drema u fotelji, kada ga probudi SMS u kome piše
- Deda Mraze, Beograd odavno okićen, a šta ti čekaš?

na šta on odgovara
- Beograd već okićen? Kad pre?

i tako dalje.

Kada te oplete američka kompanija koja valja verovatno najpoznatiji brend na svetu (uz Isusa), a da pri tom ta ista kompanija slovi za velikog finansijera i promotera američke Demokratske stranke (kao što to isto radi i Pepsi u korist Republikanaca) - onda to prelazi granice medijske zajebancije, čak i kada si vlast u tamo nekom samoumišljeno "važnom" kutku sveta.

A onda ti na to odgovoriš zahtevom (naravno, nikako javnim) da ta reklama odmah bude uklonjena, jer se neko od tvojih satelita osetio podbodenim, zato što je namenjena zapravo Vrhovnom Vođi u čije ime & babino maslo sateliti rade to što rade - čitaj: kače novogodišnju rasvetu od septembra do maja, i na konto toga marišu milione rajhsdinara.

Hajde da recept za ovu papazajaniju dopunimo izjavom Tanje Fajon, poslanice socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, koja kaže da se u Srbiji "ljudi plaše da kritikuju, da su ograničeni, da je kontrola snažna. Mediji su u dramatičnoj i teškoj situaciji, još uvek postoje napadi na novinare, pravosuđe trpi snažan pritisak. Sve to je nešto što jako brine". Na pitanje da li se Vučiću gleda kroz prste zbog Kosova, Fajon odgovara da se i sama pita šta radi međunarodna zajednica i zašto nije ozbiljna u kritici takvog sistema.
I tako, dobijamo upravo to što smo dobili.
Ako ste naivno pomislili da je menadžment Coca Cole popustio pritiscima ovdašnjih vlasti pa uklonio reklamu (ali ne i njene tragove) sa interneta - onda ste stvarno naivni. Cilj i jeste bio da reklama izazove upravo ovakvu reakciju, kakvu je izazvala. Naravno da će sada botovi krenuti u kontraofanzivu (tj. krenuli su, od sabajle), lupetati kako niko nije tražio uklanjanje reklame te imeprijalističke kompanije, da to nema nikakve veze sa Srpskim Narodom (čitaj: Predsednikom Vučićem) koji voli da loče prepečenu Toma-Kolu od domaće afričke šljive više nego da pije tu američku drogu (koja rastvara kamenac, zube, eksere i džigericu, plus skida fleke od motornog ulja sa betona). Krenuli su, ali vuku u pogrešnu stranu - napadaju svakoga ko okači ovaj klip ili komentar, jer ne smeju da brane one "svoje" koji su u reklami direktno prozvani tj. indirektno-povratno potkačeni akcijom uklanjanja iste.

Tu ionako nema šta da se brani.
Manimo se na tren priče o "đusu od karamele i bolivijskog narko-korova, koji stvara zavisnost kod zabludele srBske mladeži", ova priča zapravo predstavlja probni balon za najmanje jedan vrlo verovatan vruć šamar koji sledi na račun gos'n "Faktora Stabilnosti u regionu". Najavila ga je Tanja Fajon, a grejač uključila Coca Cola. Sada samo treba sačekati da vidimo ko će biti zadužen za uručivanje zauške.

A biće.

Još uvek vam nije jasno o čemu se ovde radi?

OK, pokušaću da objasnim na prostiji način, jednom pričom iz života:

Lokalne negotinske "legende", hiperciroze Cubok i Žorž, mortus pijani zaglave u kafani zaječarske Pivare gde se zakače sa par tuceta prisutnih (i podjednako ošamućenih) zaječaraca. Krene bacanje stolica i samolupanje flaša o glavu pred tuču, Cubok o sebe razbuca jednu vinsku flašu a Žorž - u želji da i on ispadne frajer plus obezbedi alat za šibanje, ali sa manjom flašom - dohvati sa šanka flašicu Coca Cole (sic!), samoošine se posred čela i momentalno padne u nesvest. Kad su ostali to videli, okrenuše se uz komentar "šta tu ima više da se bije, sam je završio posao" pa odoše na svoja mesta.

Žorž je završio u hitnoj, sa par kopči na čelenki.

Flašica Coca Cole je ostala čitava.

E, tako vam je isto i sa ovom pričom o nestajanju reklame za Coca Colu.

Naskroz.

Naslovi i podnaslovi

Listamo naslove u domaćoj dnevnoj & noćnoj štampi:

Obratiti posebnu pažnju na podnaslove, daleko više od naslova otkrivaju u kojoj smo, kao društvo, fazi kolektivne dijagnoze i koliko smo blizu tačke nakon koje izlečenje i oporavak više nisu mogući.

Da li prepoznajete te oči?

I oči i uši...

... Velikog brata & članova Partije.

Ovo ludilo od medijskog glupiranja sa slikama iz detinjstva AVlibabe i 40 razbojnika hvata sve više maha. To se obično radi kada vlast sebe (tj. Vođu) želi da što više približi narodu, prikaže ih u što većoj meri "običnim ljudima" (koliko god da im je ponašanje sve samo ne obično, daleko bilo normalno), da sebe spusti a narod uzdigne što dublje. Eto, i oni su "potekli iz naroda", sve su to "narodski" ljudi a vlast je "narodna" (omiljena floskula bitange koja se odazivala na ime Nikola Pašić, i svih njegovih potonjih izdanaka crvene i crne loze).

Oni su nekada bili deca, a gle ih sad; naravno, i ti ćeš, narode njihov, isto biti poput njih sada - čim porasteš, i svi ćete biti isti kao što niste, i bićete na vlasti kao što nećete, i bićete narod kao što vam je to jedino i preostalo
Dakle, oni su narod - i tačka.

Tačka na sudbinu.

Takvih bitangi je bilo bezbroj u istoriji ljudskog društva, i za svakog od njih je istorija "počinjala iz početka". Od malih nogu pa do "a vidi ga sad", uz apsolutno obavezno "žene su ludele za njim" a muškarci "glave davali" - prvo tuđe, pa na kraju i sopstvene. Bez izuzetka.

Istorija je tu neumoljiva: svako podivljalo pleme koje pokuša da se modernizuje i upristoji, doživljava upravo sudbinu koju danas konzumira Srbija. Suština je da se ta podivljalost bez prekida održi u životu, jer to su njena "tradicija", "kultura", "istorija" i "različitost od ostalih koji su se prodali neprijateljima". Na čelu tog "patriotskog" otpora svetskoj sili i nepravdi uvek stoje najveći pljačkaši svojih sunarodnika, glavoseče i nezaobilazni vračevi koji ne propuštaju niti jednu jedinu priliku da bace kletvu, objave zaveru i sprovode istrage poturica, stranih plaćenika i domaćih izdajnika. Pleme, nahuškano, tada pobije prvo svoje najbolje članove, pa krene dalje redom. Dok ne tresne glavom o zid, ili ga zid na to ne primora.
Medijsko trovanje i zamajavanje saplemenika su, takođe, oduvek bili isti - od dimnih signala do Pinkformera.

Najgore je kada za poglavicu dođe od malih nogu frustrirana kreatura, jer je slom društva tada neizbežan.

Oči su ogledalo duše, kaže drevna poslovica za koju znaju svi narodi. Oči neduhovitih bezdušnika su bezdan propasti. Uvek.

Ko to tamo u tunelu peva

Nikola Silić @nikola_silic on Instagram

2u1 (spojeni video klipovi): Ko to tamo peva 2041 + Tunel Srbija

Nokaut u prvoj rundi.

Rekla-kazao

Ministarka Zorana je danas rekla da je NJKV Aleksandar nedavno pre nepune tri godine (decembar 2015) kazao da je modernizacija pruge Beograd - Budimpešta najvažniji projekat na kome rade Srbija i Kina, čiji najčvršći temelj čine čelično prijateljstvo i odlični bilateralni odnosi. Ministarka je takođe rekla da je NJKV u decembru 2015. kazao da će sve biti završeno za 2,5 godine tj. da pruga Beograd - Novi Sad mora biti otvorena u 2018. godini. Takođe, Ona je rekla da je On kazao da će Srbi za 2,5 sata vozom putovati od Beograda do Budimpešte. Oglasila se tada i Naša Ana, sa neke druge funkcije, izjavivši da je sramno što naše železnice nisu napredovale od 1884. kada su nam vozovi plašili krave sve dok par godina kasnije naši nisu došli na vlast i sproveli prvi veliki Narodni odisaj.

Kako bi obećanje NJKV bilo uspunjeno u roku - pa i pre njega - On je lično otišao da radi na trasi, gde golim rukama uklanja sve prepreke koje je investitorima i izvođačima podmetnula podmukla izdajnička opozicija. Naravno, domaća, jer tako nešto kod kineske braće ne postoji.

Pa nisu ga za džabe 2014. nazvali "lokomotivom voza Vlade, koji zbog njega ostvaruje odličan rezultat". Jokmore.

Varate se ukoliko ste naivno pomislili da ono A u "AV" znači Aleksandar. Ne, to A je od Ajnštajn. Mora da je tako, jer bi samo Ajnštajn uspeo da relativitet vremena (i prostora) dokaže tako što će 2,5 godine uspeti da razvuče u vremenski period od 3... predizborna laganja. Vreme da razvuče a prostor da sabije - to može samo On, zaključila je Ministarka opšte prakse.

p.s.

"Vozom će Srbi od Beograda do Budimpešte putovati 2,5 sata"... Ne reče ništa o tome koliko će putovati oni koji nisu Srbi, baš kao ni koliko će Srbi putovati nazad - ukoliko je takva opcija uopšte moguća.

A čim završimo ovu prugu, sprovešćemo novi Narodni odisaj. Nego šta, neće bre nama opozicija više da plaši krave arapskoj braći.

Lektira o kradikalskoj ljubavi prema vozićima:

22.03.2013. O gvozdenim magarcima

08.08.2014. Čekajući Beka (zvanog Želja)

23.02.2018. Deco, hajde da pravimo voz

Dvobesmisli

Ne možemo svi sve da dobijemo, to bi značilo da smo svi sve izgubili.

Ne možemo ni svi sve da izgubimo.

Najbolje je da svi izgubimo mnogo da bi smo ponešto dobili, jer to može da bude jedina dobitnička formula.

Sve drugo je katastrofa za sve nas.

Nj.K.V. Aleksandar Prvi

najnoviji uradak na slobodnu temu

Eto, dobili smo još jedan kradikalski prilog beskrajnom nizu teorije i prakse orvelijanske dvomisli:

• Rat je mir.
• Sloboda je ropstvo.
• Neznanje je moć.
• Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost.
• Ministarstvo Mira se bavi ratom. Ministarstvo Istine se bavi propagandom, lažima i revizijom istorije. Ministarstvo Ljubavi sprovodi torturu. Ministarstvo Izobilja sprovodi izgladnjivanje građana.
• Dokle god ne postanu svesni oni se neće pobuniti, ali dok se ne pobune oni ne mogu biti svesni.
• 2 + 2 = 5

Dvomisao je strategija preživljavanja: paradoksalno prihvatanje ludila zarad očuvanja zdravog razuma. Doduše, kako za koga, jer kada lud beži u još veće ludilo taj to ne radi da bi postao normalan već zato što je ubeđen da je jedino on normalan.
U Srbiji se to zove dvobesmisao.