O kratkoći života

Juče mi je stigao ovaj mejl, koji su mi poslali anarhosindikalisti:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Sun, 03 Apr 2011 23:25:58 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Sta je nama 4. april?

-----------------------------------------------
Nekada se sa omladinom nije dalo zajebavati.
Nekada studenti i srednjoškolci nisu vapili da neko "čuje njihov glas", već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći "na mladima svet ostaje". Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica matorih za neobavezan razgovor.
Današnji dan, 4. april podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama. Kada su, sredinom tridesetih godina prošlog veka, korupcija, represija i fašizam divljali Kraljevinom Jugoslavijom, omladina je uzvratila udarac! Studenti, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju se i žestoko bore za svoja prava. Država je svim silama pokušala da uništi studentski pokret. Sudovi su najaktivnije studente slali u višegradski logor, a klubovi borbenih studenata su zabranjivani. Jedan student je ubijen u sukobima sa policijom, a stotine su pohapšene.
To nije zaplašilo studente. Napotiv, oni su sve masovnije izlazili na ulice, blokirali fakultete i isticali sve radikalnije zahteve. Univerzitetske vlasti se uključuju u državnu represiju. Oduzimanjem semestara pobunjenim studentima i uvodenjem Univerzitetske straže (policije) koja je trebalo da održava red na fakultetima. Prvo su slali nepokorne studente u logore, a onda su pokušali da ceo Univerzitet pretvore u logor.
Kao reakciju na to, 3. aprila 1936. studenti proglašavaju generalni štrajk na Univerzitetu. Na svim fakultetima se održavaju studentski zborovi. Država, kao i uvek u trenucima velike krize, pored policije na studente šalje i fašiste, svoje verne sluge. Mladi Ljoticevci pokušavaju da uzurpiraju blokadu. Na taj način žele da stvore utisak da su studenti nesložni, da su međusobno zavađena deca koja zapravo ne znaju šta hoće, pa se bune iz obesti. Narednog dana, 4. aprila 1936, mladi Ljotićevac – uzoran omladinac koji brani ustavni poredak, ubija studenta prava Žarka Marinovica. Kao i svaki vitez svoje otadžbine, on to radi herojski. Nožem. Sa leđa. Tri puta!
Sva jugoslovenska studentarija oštro reaguje. Zagreb i Ljubljana pružaju podršku beogradskim studentima, a poruke solidarnosti šalju se iz Sofije, Praga, Pariza... Sahrana 6. aprila 1936. prerasla je u žestok sukob studenata i policije. Studenti nisu poklekli. Na kraju, 28. aprila država pristaje da ispuni sve studentske zahteve, a Rektor podnosi ostavku. Svoju pobedu, studenti su obznanili proglasom javnosti, a 4. april su proglasili za svoj dan. Dan kada obeležavamo nečiju smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo.
Ta generacija studenata je nekoliko godina kasnije u odbrani svojih prava uzela oružje u ruke. U Drugom svetskom ratu poginulo je šest hiljda studenata Univerziteta u Beogradu, od ukupnih devet hiljada. To je generacija koja je pokušala da promeni svet u skladu sa svojim uverenjima, u želji da stvori pravednije društvo. Oni se nisu pokoravali tudoj volji i nisu se "pomirili sa realnošću". Oni su znali da mi, obični ljudi, ukoliko delujemo zajedno imamo moć da prema svojoj volji oblikujemo drušvo u kome živimo.
Kroz čitavo školovanje uče nas da prihvatimo ovaj neljudski sistem i da ga ne dovodimo u pitanje. Kada dodemo na studije, obrazuju nas da budemo stručnjaci i upravljači koji treba da služe i održavaju ovaj sistem. Sada dok smo mladi, dok osećamo svu nepravdu ovakvog društva, dok još nismo preokupirani preživljavanjem pa imamo vremena da o tome razmišljamo, treba da se uključimo u borbu za pravednije društvo. Ako to ne uradimo, sistem će nas pojesti, slomiti nam kičmu, i napraviti od nas poslušne sluge, otuđene robote. U svojoj borbi, mi učimo kako da budemo ljudi i branimo svoje dostojanstvo i samopoštovanje, a tome nas ni Univerzitet ni Država nikada ne bi naučili.
Nećemo da prihvatimo njihova pravila. Nećemo da učestvujemo u surovoj eksploataciji radnog naroda. Nećemo da budemo ničije marionete.
Hoćemo svoj život. Hoćemo svoje snove. Hoćemo svoju slobodu.
Oni nam neće dati ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada!

Sindikat obrazovanja
Anarhosindikalistička inicijativa
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Sledeće verovatno nema veze sa anarhosindikatom (jebla ih podrška Gadafiju, kao da nemaju pametnija posla), ali...

Za danas je u Beogradu zakazan protest omladine koji treba da počne u 17 sati. Mladim ljudima je dosta establišmenta, licemerja, laži, izgovora, forsiranog i programiranog očaja. Onima koji jesu budućnost društva svakoga dana servira se priča kako su u zabludi. I tako decenijama.
Studente "hvata" u ovoj zemlji otprilike svakih tridesetak godina - 1936, 1968, 1996 ... e pa jbg, ispada da ćemo morati da čekamo još petnaestak godina na novi protest?!
Neće moći, u savremenom svetu se stvari odvijaju sve brže i brže.

Krajnje je vreme da se sadašnja palanačka, lenja Srbija skloni u stranu i stvari prepusti onima koji žele dobro i sebi i drugima. Istrošene su sve "političke opcije" (kako da ne, kada bi to imalo stvarne veze sa politikom), trapavi zadrigli sindikati, ekonomski eksperimenti pokazuju koliko je sve samo jedna velika zajebancija po leđima poreskih obveznika, regionalizacija postoji samo kada se kvazipartije međusobno podjebavaju pred očima Sveta a sve u cilju da se centralizovana pljačka spusti i malo niže od 44. paralele. Pitanje je da li i oni koji glumataju Vladu sami više u to veruju - da su vlast nad bilo kime, da služe za bilo čije interese osim sopstvenih.
Ako ih to uopšte interesuje.
I kvaziopozicioni ološ je - baš to. Ništa, do senka foteljaša koja bi da se sa njima periodično razmeni. Onako kečerski - pljas, pa preko konopa u ring, da zabavljaju mase.

Zemlja u kojoj se ukida ministarstvo nauke, a koja se hvali naučnim velikanima, zaista nije normalna. Šta, kao, hoćete da se ubeđujemo? Zajebite tu priču, nemam vremena za gubljenje na kočničare i prodavce napretka u rikverc. I sam sam već postao matorac.
Život jeste kratak, kao što glasi prevod naslova studentske himne De brevitate vitae. Početni stihovi kažu "Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus".
Veselimo se, dakle, dok smo mladi.
Srećan je narod koji shvati tu istinu i ne guši sopstvenu budućnost zarad propale i falsifikovane prošlosti. Jebali nas kraljevi i predsednici, budućnost je u deci.
U novim ljudima. Radujmo se njima.

GAUDETE!

p.s.
Funjare koje su jedva čekale da prekinu štrajk prosvetara po negotinskim školama, i tako dale predivan primer negotinskoj omladini (čast samo retkim pojedincima), ne zaslužuju da sebe nazivaju tim imenom - prosvetiteljima. Postali su i ostali samo najobičnije birokrate koje na učenike gledaju kroz kalupe ocena i opravdanoneopravdanih izostanaka.
I posle se ne zna ko kvari decu...

Morska pena

Danas su Tom i Džeri opet mitingašili, nisu odavno. Ni ja nisam odavno pisao o tim bitangama. Stvarno, da li uopšte ima smisla pisati bilo šta o takvima?
Nema.
Zato, udri na zajebanciju.

Tom je danas srao o stiroporu i koturaljkama, sačuvaj me bože kao da nema noge a ne mozak. I jezik ko lopatu, onu njegovu - grobljansku. Obraz? Ne znam o čemu pričate. A Džeri? On kao i obično - o Službama, ubačenim elementima, nasilju i sopstvenoj nevinosti... Ne znam samo u šta. Mislim, ta nevinost.

Eto zauzvrat vica koji mi je pao na pamet kada sam danas čuo da Toma Dupeglavac lupeta o stiroporu koji glavu čuva.

Uđe Vučić u apoteku, dobar dan - dobar dan.
- Dajte mi hitno jednu tablu stiropora!
- Za pod jezik ili pod glavu?
- Za pod Tomu.

Da mu ne nazebe facialis, za koji jedino on misli da je osmeh.

Stvarno, ko će bre ovoliku količinu licemerja da analizira? Niko normalan. Kao da cela ta ekipa bitangi nikakve veze nema sa svim sranjima i nesrećama koje su priređivali ovom narodu saučestvujući u zlu koje je praktikovao Podlipaš sa svojom klikom.
U stvari, nisu oni krivi što je glavnim kolovođama Prelepi Predsednik isprao biografije, izkoalicionisao se s njima i posrao na sve ono što je pre njega bilo. Na svog prethodnika, naročito. I oprostio krađu poslaničkih i odborničkih mandata istima koji danas mitingaše i pozivaju na magrebski scenario.
Hanibal je bio poreklom iz Tunisa. Ovi slonovi su domaći.

E baš zato danas Nazadnjaci pišu parole na omraženom engleskom i to ustaškom latinicom (!!!) jer ih tako savetuju njihovi američki instruktori, isti oni po kojima su pljuvali koliko juče. Pitam se samo da li su ih isti podučili da svojevremeno kradu mandate šešeljevcima pa da ih potom preprodaju demokratama...
Ovaj narod nije zaslužio da ima vlast kakvu danas ima, niti opoziciju koja je sve samo ne baš to - opozicija.
Turci odoše, Kurta i Murta i dalje piju krv.
Sava Savanović je za njih malo dete.

Stade

Nema "ako".
Stado je stalo jer su Vuci pojeli Čuvara. Rastrgli ga, potom deset godina mrcvarili i razvlačili naokolo uspomenu na njega. Preprodavali ga mrtvog domaćim biračima i stranim lovatorima kao suvenir, kitili se delovima njegove vizije koju nikada nisu mogli niti hteli da shvate i prihvate. Potezali gips i štake svaki put kada im je postajalo gusto u sopstvenim gaćama.
I sad nam je kriv Đavo...
Narod veli da se "Đavo krije u sitnicama".
Ja tvrdim da se krije u sitnim i prodanim dušama, uvek spremnim da najboljima zariju nož u leđa zarad sopstvenog usukanog dupeta. U šibicarima, koji su ovu šašavu zemlju pretvorili u vašar taštine i gluposti što caruju dok snaga klade valja.

Na današnji dan pre deset godina, 25. januara 2001., formirana je prva demokratska Vlada Republike Srbije posle Drugog svetskog rata.
Tu Vladu je formirao On, čija svaka reč danas, deset godina kasnije, bije kao malj po savesti svih nas, koliko smo grešni prema sebi i onima koji će tek doći. Zato što smo dopustili da se Oni ponovo vrate, iskeženih šiljatih zuba od uha do uha. Da nam se cere i pljuju u lice ponovo iste crvene bitange koje su uništile sve čega su se dohvatile. I da ovoga puta imaju saučesnike u žutim budalama.
Svaka Zoranova reč u gornjih 57 sekundi istina je bolna do srži, pogađa u najsitniji nerv svakog iole razumnog i odgovornog čoveka. U tih 57 sekundi stale su sve izneverene nade jednog naroda, unapred je opisana zajednička izdaja budućnosti od strane šačice lajavih krelaca i ćutljive gomile iza njih.
Za proteklih deset godina, previše je petlova poklano samo da ne bi zakukurikali prerano.
Smatralo se da još nije bio došao čas za Buđenje.

Zar zaista mislite da nije došao tren Svitanja? Trenutak da se konačno svi umijemo i jasno pogledamo u kakav smo to ćiparnik* pretvorili jedinu zemlju koju imamo? Jer rezervnu nemamo - ni Srbiju, niti Budućnost.

***

Pre neki dan se ovde, na blogu u komentarima, ponovo pitate zašto dugo ne pišem, ulenjio sam se, ućutao. Poslušajte malo tu tišinu.
Čućete sebe. Konačno.

Vreme je.
Za buđenje.

_______________
* ćipa = poderana prljava krpa, rita, dronjak

Ništa mi nije jasno

Zaista, ništa mi nije jasno.

Ako je večeras doček srpske Nove Godine, onda je danas srpski 31. decembar, tj. sutra je srpski 1. januar. 1. i 2. januar su praznični i neradni dani, dakle sutra je srpski neradni dan, a neradni srpski 2. januar, kad već pada u subotu, pomera se za prvi naredni radni dan - u neradni naredni ponedeljak.

Pa zašto onda Srbi sutra idu na posao, zar nemaju pravo na srpske neradne dane?! Šta, kao, već nisu radili onog prvog 1. i 2. januara? Manemojtemireći! Pa nisu Srbi budale da rade kada ceo svet ne radi!

Sve ovo lepo piše u srpskom Zakonu o državnim praznicima. Jedino što Srbija nema Zakon o državnom kalendarskom računanju vremena. Šta će nam, u ovoj zemlji vreme ionako ide unazad.

Lukav smo mi neki narod, zar ne?

Pre nego što poskupi naizmenična struja...

... hajde da napišem nešto i o onome ko izmisli tu prokletinju bez koje se danas ne može.

Nikola Tesla
10.07.1856. – 07.01.1943.

U stvari, neću ništa da pišem. Imate na Wikipediji ili izguglajte sami, net je ionako pretrpan informacijama o Tesli. Ili, još bolje, odgledajte ovaj kratki (15 minuta) filmčić koji je o njemu snimila kanadska ekipa za male pare.

My Inventions from Robert Holbrook on Vimeo.

Film se zove "My inventions" (Moji izumi), kao i istoimena Teslina autobiografska knjiga, mada nije sasvim urađen po njoj.
Nažalost, nigde se ne može naći srpski prevod za ovaj film. Kontaktirao sam ljude koji su ga napravili putem mejla i zamolio ih da pošalju originalni engleski titl radi prevoda. Prošlo je mesec dana i ne odgovaraju, što smatram za vrlo neprofesionalno i nekorektno ponašanje.
Pretpostavljam, većina vas ipak dovoljno zna engleski jezik pa može bez problema da odgleda ovaj filmčić.
Hvala Mići Kamenkoviću iz Zaječara koji mi je početkom decembra poslao link za ovaj film.

Uživajte.

Balvani

Tu sam, konačno.

Hvala svima na izrečenim i neizrečenim, napisanim i nepisanim čestitkama. Želim vam da sebi uvek činite samo ono što je najbolje za vas, i ni na čiju štetu.
Pošteno.
Ajd' sad malo i da pišem, svi smo se toga uželeli.

Beše danas 6. januar, Badnje veče pred Božić, tj. Kračun da prostite.
Zanimljiv je to datum. Ne znam koliko ste upoznati, ali ovaj dan je značajan zbog još nekoliko stvari:

Prvo, to je praznik svih srBskih mlatišuma i drvokradica u verske (ne i termoenergetske) svrhe, tj. u ime Džizusa. Na današnji dan polovina pseudoreligijski napaljene populacije (muški deo) pretvara se u druide i ko mutava hrli od ranog jutra u hrastove šume - mislim na onaj manji deo biračkog tela koji još uvek ne živi u Beogradu. Ostali koji žive u Megalopalanci nemaju tu hlorofilnu privilegiju, a seča je zabranjena u Botaničkoj bašti i po gradskim parkovima bez Đilasovog amaneta i koalicionog terciranja komunjara i čednika. Zato se prestoničkim religioznim unesrećenicima priređuju veštačke dubove i cerove šume na svakoj raskrsnici, ne bi li i oni osetili draž nabavke badnjaka koji će ponosno odneti svojim iznova osveštanim domovima iz kojih još uvek nisu isterani baš svi demoni - tj. makar crveni jesu.
Valjda, iako nisam baš sasvim u to siguran. Ne mislim na šoljice za kafu sa Titovim likom, da se razumemo. Ali kandila i ikone sa Miloševićevom svinjskom facom - u srcu, e to zajebite.

Ne vredi do besvesti više pričati i pisati o tome kako sve što ima veze sa ovim danom nema nikakve veze sa hrišćanstvom osim da je danas 25. decembar, dan kada je navodno rođen Mesija. Ehm, isto k'o što je i Sv. Josip Radnik bio rođen 25. maja ... Ali to apsolutno nije bitno, niti utiče na euforiju koja besni po ulicama, kancelarijama i kafančugama ove nesrećne zemlje.
Čitam danas na Facebooku komentare nekih mojih prijatelja koji se zgražavaju nad licemerjem koje iznova praktikujemo početkom svake godine. Anja reče: "Videla sam čoveka sa polovinom hrasta."
Što veći balvan to veći vernik, valjda.

Još su licemernije poruke koje besne internetom i mobilnom telefonijom, na temu sreće i radosti, ispunjenju želja i ljubavi. Zaliveno ortodoksnom glazurom. Plus politička kandirana voćka na vrhu, crvena, na rados'.
Koliko njih koji manijakalno šalju te piramidalne "čestitke" to zaista misli, da ne pitam koliko njih za tih 365,25 dana u godini stvarno nešto i učini zarad ispunjenja sopstvenih želja i tuđih iščekivanja? Koliko je samo izneverenih nada, iznova, opet i opet, do beskonačnosti. I novih strahova, razočaranja, frustracija, izdaja, praznine ... do narednih čestitanja, za godinu dana. Pa opet iz početka.
Previše, za jedan život.
Ne pitajte se dalje zašto ne pišem često. Dobili ste odgovor.
Došlo je vreme da se konačno postavljaju prava pitanja.

Drugo, pitanje je koliko se vas koji ovo čitate seća, ili to uopšte zna, da je na današnji dan, 06.01.1929. godine, čuveni YU-kralj Aleksandar Upropastitelj raspustio Skupštinu, posrao se na Ustav i parlamentarizam i uveo takozvanu "šestojanuarsku diktaturu". U moje vreme školovanja to se moralo znati - iz komunjarskih pobuda, jer su "kaznione bile njihovi univerziteti". Smatram da se ni danas to ne sme da zaboravi, opet zbog komunjara u svim redovima. Zato što sada svaka srBska palanka ima svog malog lokalnog Upropastitelja koji rove po životima svojih komšija na aleksandrovski način.
Tako i naš negotinski Umišljenik, nazovimo ga "magistar zaštitnih nauka Naopaković" iliti skraćeno MZN, baš kao mali Đokica gleda na bavljenje politikom. Doduše, nije se školovao u kaznionama, ali da je sada devetstodvaesdeveta ne bi se taj mnogo majci nagledao vedra neba osim dok sakuplja pikavce.
Elem, persona koja umisli da je Glavni lik u Palanci, takođe smatra da može da radi šta hoće, kada i kako mu se digne. Plovak u mozgu, na to mislim. On i njemu slični formiraju ekipe neophodne za sprovođenje izbora u mesnim zajednicama po negotinskim selima, na način koji njima odgovara. Tako i sprovedu te izbore. Ali kada useru motku i na njima izgube, onda se premišljaju i konsultuju sa Nebesima nekoliko meseci pa onda sa zakašnjenjem i bez razumnog objašnjenja sve to lepo pobrišu, kažu da je nezakonito pa u tom duhu proglase nevažećim i postave u savete one sa najmanjim brojem glasova.
E pa drage moje komunjare, jebite se. Nije vam ovo zima 1996. kada ste u Štubiku četiri puta poništavali lokalne izbore sve dok onog opozicionog jadnika Miću niste mobilisali i omeli mu kandidaturu. Čovek vas dobije po vašim pravilima a vi bi da ga nema. I sada opet isto, čak su i neki akteri isti, osim što se sada radi o Popovici.

Mada, ja verovatno preterujem. Ipak se ovde radi o MZN a takvi preškolovani likovi imaju posebnu percepciju stvarnosti i poimanje čitanja. Moguće je da su Naopakoviću dali izveštaj sa izbora saveta MZ Popovica okrenut naopako, pa je on usled te percepcije to na sebi svojstven način rastumačio i ustoličio one sa najmanjim brojem dobijenih glasova. Jebiga, ispravno ili naopako, to jeste nekakav spisak uređen po nekakvom redosledu. Pitanje je samo ko ga i kako gleda i tumači.
Eto, ja ne bih mogao da ga pročitam naglavačke, majkemi. Priznajem i ne morate da me mučite.

Deset godina od Oktobra, demokrate su se pretvorile u "masu" na koalicionom kantaru sa crvendaćima, i ništa više. Osamdeset i kusur godina kasnije, komunisti su ostvarili svoj san - dobili sopstvena mini crvena kraljevstva, da vladaju životima običnih ljudi koje su tako uspešno sjebali. I još im nije dosta.
Baš, balvani.

Ovaj narod je imao državu uređenu kao monarhiju (vlast jednoga, nad svima), zatim socijalističku demokratsku republiku kao omniarhiju (vlast svih, nad svima i svuda - kad bi se zajebavali), pa sada i višestranačku demokratsku republiku kao ohloarhiju (vlast povlašćenog delegiranog ološa nad građanima utorenim u puko biračko telo). Bez obzira na sam formalni opis državnog uređenja, članove Ustava i nominalne titule nameštenika, jedini vid ponašanja po kome se odvajkada vladalo u ovoj zemlji je - autarhija. Ja i samo ja, individualno ili kolektivno. Ostali - sikter, ma ko vas bre...

A treće za danas, ima li ga?
Ima. Treća je sreća.
Budite svi vi, obični i normalni ljudi, srećni što niste kao oni, i nikada ne žudite za njihovim mestom. Prokleto je, svi to dobro znamo. Budite srećni ako imate nekoga ko vas voli, ili mu se uskoro nadajte ako ga trenutno nemate. Zadovoljite sebe brigom o sopstvenoj sreći i nečinjenjem štete drugima, ni po koju cenu.
Ne bojte se, verovali ili ne, neće vas Bog zgromiti ili šutnuti kod kokurencije.
Jednostavno - nije lepo raditi takve stvari. Za to nam ne trebaju časovi veronauke ili građanskog vaspitanja. Sve to i sami znamo, nego volimo ponekad da se pravimo malo blesavi.

Eto.
Vaisitinu.

Otisak 2008-2010

Uželeo se narod Otiska, pa to ti je.
Poslednja nedelja u ovoj godini zaslužuje i poslednji Otisak. Ne nedelje, kao što je to bilo do sada, već jedan sveukupan. Taman koliko postoji ovaj blog.
Stvarno, da li se išta u ovoj zemlji i ovoj palanci za ove dve godine promenilo?
Da li je to uopšte moguće?

Kukao je što je materijal za GO DS na kunstrduk a ne nekom običnom papiru, pa onda je došla BGDS varijanta sa sve baletskim performansom, i na kraju skupština sa elektronskim grebgreb karticama i blokiranim softverom za brojanje i evidentiranje glasova. Grebgreb skupština, vaistinu.
Licemerje.
Sedativi za kokoške, radikalsko-naprednjačko-demokraCki preletači, SPS-varikina posle koje ništa ne izbledi nego još više pocrveni, agroliberalizam do Beograda i natrag, predizborne štake i poštapalice, regionalizacijapljusminus, farmerke i šporeti u zamenu za svađu oko jednog direktorskog mesta, partije sa posebnim potrebama, dunđeri, auto trke, mostovi, oteraše Wagnera iz Negotina, granični prelazi za Nedođiju, preregistracija partija u samoupravne interesne zajednice za zapošljavanje, kolaps privrede, kurЦ dinara, nova radna mesta, navijači, korupcija, poskupljenje kompjutera, ne ljuti se čoveče i Nobelova nagrada, Republika Srbija ili Ruska Supozitorija.
Licemerje.
I smrt politike.
Da, ovo poslednje naročito. Neko veče je rečeno kako je u Srbiji došlo do totalne politizacije svih sfera života (ne možete biti ni radnik gradske čistoće bez članske karte neke partije). Ne mogu s tim sasvim da se složim, jer ovakvim ponašanjem kakvo se u nas praktikuje, došlo je baš do suprotnog - do totalne depolitizacije političkih stranaka. One se bave svim i svačim samo ne onim zarad čega postoje. Hajde, recimo da je došlo do kvazipolitizacije društva, toliko mogu da se složim.
Ima još, ali meni je već muka.

Deder da čujem vas.

Nadam se da niste podlegli Tadićevim sedativima i pretvorili se u piliće. To bi on i njemu slični i hteli. Samo vi kokodačite, kljuckajte i serite po dvorištu, nosite jaja ... nemoj slučajno neko da je zakukurikao!
Od petlova ionako nema neke prevelike koristi.
Bitange kukuriču, najavljuju svitanje...

Zemlja čuda

Ne, na slici nije Alisa, ali sve ostalo izgleda kao da smo u Zemlji čuda, iza ogledala.
Narod koji pre tačno 20 godina nije imao dovoljno mozga da pametno izabere sebi vlast i normalnu budućnost, danas može samo da gleda sliku ovog čoveka.
I da bojkotuje dodelu Nobelove Nagrade.
Ne znam kako se psuje na kineskom, niti me to uopšte interesuje.

p.s.
Ovu sliku sam maznuo sa Jovinog profila na Facebook-u. Da se zna.

***

(18:45 appendix)

Sutrašnji Deseti decembar jeste Svetski dan ljudskih prava ali je bio i dan nikad prežaljenog Građanskog Saveza Srbije, stranke koja je trebalo da na političkoj sceni nasledi Reformiste proteranog Anta Markovića. Anto je živ i zdrav ali daleko od nas. GSS-a više nema. Da li to dovoljno govori o tome kako nam je danas?
A danas je Deveti decembar, dan kada su pre tačno 20 godina održani prvi višestranački izbori u Srbiji. Da, baš nam je tako kako je tada birano, valjda zato što su isti i dalje na vlasti.
Šta bi pa drugo bilo razlog?

b92 - 20 godina
Alo! - Jeremic leti zbog Nobela
b92 - Tadić ne komentariše bojkot Nobela

Otisak Nedelje - 14.11.2010.

Što brže, kraće i jasnije, to pre na spavanje...

Predlog #1 - Dezinformacija

Pre neki dan se u komentarima na ovom blogu pojavilo pitanje, tj. dezinformacija u vezi cene grejanja u Negotinu. Ja napisah nešto u odgovoru, ali evo i dokumenata koji (valjda) demantuju tvrdnju anonimnog pisca da se Negotinci greju iz gradskih toplana po ceni od 80 dinara po kvadratu.

U Službenom glasniku Opštine Negotin br.34 za 2010. godinu objavljena je odluka o cenama grejanja za grejnu sezonu 2010/2011. Naravno, tu Odluku je Opštinsko veće donelo na predlog Upravnog odbora JKP Badnjevo, cene nisu same od sebe pale s neba. Kao ni stopa PDV koja se na njih obračunava, i iznosi 8%.

Pored cena, Negotince je ovog puta zbunilo uručivanje dva obračuna za grejanje za isti mesec - oktobar 2010. ali sa različitim datumom roka za plaćanje. Komunalci su od ove godine prinuđeni da tako postupe zbog obaveze plaćanja poreza na usluge u periodu kada su usluge i pružene. Zato dva obračuna za oktobar umesto jednog u oktobru a drugog šest meseci kasnije (kada nema grejanja, ali ima kršenja zakona o PDV-u). Tako će biti i za svaki naredni mesec do kraja grejne sezone. Provereno, čak ni u poreskoj upravi nisu o tome razmišljali niti dolazili u kontrolu. Jednostavno, na ovaj način izbegnuta je kazna za JKP zbog privrednog prekršaja, dok građani nisu ničim oštećeni - i dalje plaćaju grejanje u 12 mesečnih rata, onako kako je propisala Opština. Pored toga, eventualne korekcije i umanjenja zbog (ne)grejanja vrše se odmah po isteku meseca na oba obračuna, tako da i tu ne bi trebalo da bude nejasnoća. E sad, da li se baš evidentira svaki dan kada se ne greje ... pa, i za to postoji mogućnost provere zvaničnim zahtevom za uvid u kotlarske knjige. Sve po slovu Zakona o dostupnosti informacija javnosti. Važi kako za drugove iz JKP Badnjevo tako i za gospodu iz Toplinga, da ne zaboravim i na te cvećke...

Btw, pošto ne funkcionišem po principu na kome funkcionišu sve lokalne vlasti od rimljana pa naovamo, zabole me za opštinarske igrice i spinovanje javnog mnenja po pitanju cene grejanja u Negotinu. Meni ne treba podgrejano biračko telo. Jasno i glasno - cena grejanja u ovom gradu je 144,84 dinara (sa PDV-om) po kvadratnom metru grejne površine stana na mesečnom nivou u vreme grejne sezone. Ova grejna sezona traje od 15.10.2010. do 15.04.2011. godine, tj. punih 6 meseci. Plaćanje je građanima omogućeno na 12 mesečnih rata i zato imaju mesečnu obavezu obračunatu upola cene (72,42 dinara). Rok za uplatu prve rate oktobarskog obračuna je 10.11.2010. a druge rate je 6 meseci kasnije, tj. 10.05.2011. godine.
Ko se sam greje na drva zna da mu niko neće dati ogrev za 30€ po kubiku u dve rate - daj pola sad i još pola na leto. Nego, solarijum bre, tj. pare na sunce pa se grej.
Inače, JKP Badnjevo je ušlo u program donacija nemačke Banke za razvoj vezano za projekte na sistemima daljinskog grejanja. Ovaj naš, negotinski, podrazumevao bi objedinjavanje svih korisnika i povezivanje na dve velike toplane (Borska i Veljko Vlahović), kako postojećih tako i novih. Srpski rečeno, u planu je i povezivanje privatnih kuća na grejanje iz toplana.
Živi bili pa videli.

Predlog #2 - Barbađubre

Bre ljudi, ja zaista više ne znam šta i dokle da pišem o tim ljudima koji drže market "Barbaroš". Što bi se srpski reklo, to bre ne jebe živu silu i ne poštuje nikakve komunalne i sanitarne propise. Opet su napravili odvratnu divlju deponiju u samom centru Negotina, iza Biblioteke. Inspektori (komunalni, sanitarni, tržišni, veterinarski) od njih beže kao đavo od krsta, komunalci bezuspešno pokušavaju da se izbore sa tonama đubreta koje te bitange bez imalo pardona danonoćno bacaju na travnjak oko kontejnera. Džukele sve to lepo preko noći raskupusaju i raznesu okolo, pacove ne treba ni da spominjem. Čuvena prikolica za đubre o kojoj je ovde takođe sto puta pisano, i dalje stoji malo poviše radnje, takođe prepuna.
Ima li neko normalan u ovom gradu da dušanovačkim mamlazima stane za vrat i natera ih da se ponašaju civilizovano, da od Negotina više ne prave svinjac?
Voleo bih da je makar jedan koncert Mokranjčevih dana održan na đubrištu kod Crvenobradog, da i to snime kamere RTS. Zašto da ne, pa i tu je centar Negotina.

Predlog #3 - Lajte kere i džukele

Negotinski komunalci su 2007. dobili saglasnost da otvore kavez, pardon prihvatilište za ulovljene ulične pse, da bi potom 2009. za to isto od iste nadležne instance dobili nalog da zatvore. Uslovi se nisu promenili, ali odluka jeste. O čemu se tu radilo, neko sigurno zna. Elem, kako god bilo, ova opština se u poslednje dve godine sita isplaćala odšteta za pseće napade na prolaznike po ulicama širom Negotina.
Pošto su negotinski šinteri ispali neispunjavajući sada te poslove obavljaju kragujevački, i to ne baš za sitne pare, ali i ne baš često. I dalje ostaje nemali broj prijavljenih napada i povreda koje kerovi nanose ljudima.
Nedavno je doneta odluka da se konačno dodeli plac JKP Badnjevo gde bi bio smešten objekt u koji bi bili donošeni kerovi nahvatani po ulicama. Da konačno opet proradi i lokalni šinteraj. Ali ovog puta sve po propisima. Kojim? Pojma nemam, valjda onim istim po kojima je i prethodna kafilerija bila otvorena pa zatvorena.
Rešiće se već taj problem sa psima. Nego, šta ćemo sa džukelama?

Predlog #4 - Opet pužovi!!!

Stvarno, ja čudom ne mogu da se načudim... Odakle bre puževi po gradu svakog novembra?! Pa pisao sam o pužovima pre tačno godinu dana, i sad evo ih opet. I to na zgradi Komunala. To mora da je neka osveta jer su prošle godine komunalci trebili rođake ovog primerka kada su sređivali dvorište bioskopa. Bioskop postade "kamerna scena Doma kulture". Sve se nešto bojim da JKP Badnjevo zbog pužova ne postane "kamerna scena Doma nekulture".
Tj. Opštine.

Predlog #5 - Imapuši, nemapuši

Počele su restrikcije u emisiji nikotinskog dima u srbijanski deo atmosfere. Nema pušenja bre u javnim prostorijama! Gazde kahvana ima da se opredele, ili će mušterije da im puše u lokalu ili neće. Tamo gde neće, neće ni da svraćaju, pokazuje praksa. Neverovatno koliko ovaj narod voli da puši. Obaška što i oni koji hoće i oni koji neće na kraju zajedno ispuše, čim puste na volju onima što se "bave politikom".
Zakonom propisana obeležja za one što neće i one što hoće da cuclaju imaju preovlađujuću belu tj. crnu boju. Kao, oni što neće su čisti, beli, nezagađeni, a oni što hoće su crni ko katran, crna im duša. Hm, a šta bi bilo kada bi umesto pušenja sve to primenili na savest? Da li bi ostale crno/bele oznake, ili bi svejedno preovlađivala samo jedna boja? Crvena, od sramote.

Mislim da bi na graničnim prelazima na ulazu u Srbiju trebalo postaviti ovakav dvojni saobraćajni znak. Da stranci, u čijim zemljama je pušenje skoro sasvim zabranjeno, budu na vreme upozoreni kako mogu biti kažnjeni i ako puše ali i ako ne puše, shodno propisanom slovu našeg zakona.
Da su ga ispušili ako se petljaju sa nama.
Btw, koji znak treba staviti na kupleraje a da se to ne odrazi na promet?

Predlog #6 - ЛДП negotinski

Negotinci su čudo, a Radmila baš mora da to potvrđuje svaki čas. Neće bre da stavi zaglavlje bloga lokalnog LDP-a latiničnim slovima pa to ti je. Džaba što je zvanični logo stranke urađen u tom nesrBskom pismu, neće pa neće da to ispravi.
No, nema veze, tvrda glava i gvozdena vrata otvara, ili kako već ide narodna poslovica. Važno je da su negotinski liberali održali svoju drugu izbornu skupštinu od osnivanja, i da ova za razliku od prve nije imala desetak prisutnih i trajala 5 minuta, kraće nego što je trebalo snimatelju STV da montira kameru.

Druga skupština je ipak prošla u ozbiljnom tonu, u skoro punoj sali bioskopa, pardon Kamerne scene Doma kulture.
Od predloženog jednog kandidata izabran je menadžer, a od predloženih 27 kandidata izabran je dvaessedmočlani Opštinski odbor. Smatram i dalje da je odbor previše velik i glomazan, i to javno kažem, ali hajde, videćemo kako to funkcioniše. Možda me demantuju. Ja sam ipak navikao da budem član male stranke, nisam hteo da budem član KP Kine, što jedared reče Miki.
Da ne zaboravim, izabraše i mene u taj odbor. To im je ili najpametniji ili najgori potez, pokazaće vreme. Ako budu radili naopako - odgovor je valjda jasan. Ako se budu bavili politikom umesto da pričaju ko koga mora da ispoštuje, moja krvna grupa je A+ pa neka na nju računaju u svakom trenu kada zatreba.
Jedva čekam paljbu dežurnih vrebača na temu šta smem a šta ne smem da iznesem po pitanju sopstvenog političkog stava na svom blogu. Aha, konačno su me uhvatili na delu! Drug Član!
Žibe bre u kućicu samospoznaje. Inače zovem one iz Kragujevca.

***

Toliko za ovu nedelju.
A za iduću? Pa, ja lepo rekoh da će biti sednice SO Negotin u roku, sa kompletnim dnevnim redom bez skidanja pojedinih tačaka.
Prpa, i to povelika.

Otisak Nedelje - 07.11.2010.

E pa stvarno sam se ulenjio, baš ništa ne pišem iako me "neki" prosto mole da ih zveknem. Zaista, da li je nešto postalo bitno drugačije nego pre tri nedelje, kada sam poslednji put napisao blogpost?
Ja vidim, a i vi vidite, što da se pretvaramo. Udavismo se od dosade nečinjenja.
Elem, isto. Stanje redovno.
U toku su veliki radovi na sve strane po Negotinu. Trljam ruke, spremam se za zimu, a sve mi nešto više miriše na nekakve izbore, pre nego na sneg.

Predlog #1 - Promene?

Stvarno, pa zar nije vreme za promene? 1990. se Milošević prefarbao iz komuniste u komunjaru, 2000. je DOS sljuštio njegovu zapeklu farbu, 2010. su se demokrate prefarbale u crveno. Konačno.

Promene neizostavno moraju da podrazumevaju nešto novo i bolje, inače gube sopstveni smisao. Kakva je svrha menjati trenutno loše za nešto što je provereno još gore? Sećate se stava celog DOS-a (na čelu sa DS) o SPS-u? Sećate se stava DOS-a (na čelu sa DS) o potonjoj koaliciji DSS sa socijalistima? DOS je mrtav, a DS je i dalje na čelu, k'o petokraka. Žuta. U drugarskom zagrljaju sa SPS-om.
To se danas zove Proevropska koalicija na vlasti...
Oni što se izvinjavaju za tuđa nedela umesto da ih hapse i osude. Izvinjavaju se za sopstveno nečinjenje, lenjost, glupost, neimanje muda da učine nešto dobro i za druge, ne samo za sebe.
Posle 20 godina višestranačja u Srbiji, došli smo na najveći aeromiting u istoriji ove zemlje. Upravo gledamo i živimo najveličanstveniji luping koji izvode naši političari.
I najbezobrazniji.
Zar zaista narod treba da uzme stvar u svoje ruke po principu uradi sam?
Od promena trenutno najviše volim zamenu dinara za čvrstu valutu. U tu crkvu rado idem.

Predlog #2 - (...)radilište

Kao što na početku rekoh, cela Srbija pa tako i Negotin jedno su veliko gradilište. Gradi se sve i svašta na sve strane, mostovi, tržni centri, poslovni objekti ... zgrade za izbegle, raseljene i ugrožene domicilne porodice. Jebo ih onaj ko izmisli ovo poslednje. Ugrožene domicilne porodice, kao da pričaju o vagonima i domicilnim železničkim stanicama, a ne sete se da kažu kako su te porodice ugrožene.
Socijalno bre, mozgovi jedni opštinarski, zar je bilo teško to napisati u naslovu, koji je ionako uobičajeno tunjavo napisan. Hjeh, izbeglice su iz Bosne i Hrvatske, raseljeni sa Kosova a domicilni iz Negotina. Jebemti terminologiju za isto - sirotinju.
Većina naroda u Srbiji danas se može svrstati u domicilno ugrožena lica, sa i bez porodičnog okupljanja. Domicilno ugroženi od sopstvene železničke stanice, pardon - države.
Slobodan Milošević je sebi bio dao dovoljno slobode da narod naziva "pacovima, hijenama i domicilnim ništarijama", da se i to ne zaboravi.
E, zato dolazimo do naslova ovog predloga: Srbija je jedno veliko gradilište. Međutim, kako se ponašaju sve garniture koje su protrčale kroz vlast godinama unazad, Srbija je i jedno veliko ugradilište, svi su se ponešto ugradili, odvalili parče od tuđe a za sopstvenu guzicu.
Kako stoje stvari, slušajući ceo buket bivših i sadašnjih ministara policije, Srbija je i jedno veliko kradilište. I to otkriju odmah čim odu oni pre njih...
Da, Srbija je jedno veliko radilište. Rade nas k'o majmune.

O standardnoj gramatici koju koriste kucači sa sajta Opštine Negotin, šta i dokle više pričati? Ako su u školi imali keca iz srpskog, mnogo je. I kec je ocena. Ovo je za neocenjivanje.

Predlog #3 - Kocka, kockica...

Negotin spada među najveće kockarnice.
Na stranu to što imate kladionica koliko hoćete pa se u njima kladite i klatite do mile volje. U Negotinu je nekada centar grada bio pokriven granitnim kockama koje su nestale sa uvida javnosti kada se pristupilo sređivanju tog dela "urbanog naselja na teritoriji Opštine Negotin". Tokom izgradnje onog loksodroma u centru, granitna kaldrma je prebačena na lokaciju na kojoj se inače nalaze vodovodni bunari, što je inspekcijskim nalazom utvrđeno kao nedozvoljeno jer ugrožava bunare i normalno snabdevanje građana pijaćom vodom. Komunalci nemaju gde to da presele, mada postoje "neki" koji bi rado pokupili granitne kocke. Ali da se ne zna da su to bili "oni".
Najveća kocka je ipak ona skojevska, na kvazifontani. Ona, koju za tri nedelje nisu uspeli da završe. Garantujem da je razlog to što ja nemam pojma i ne razumem se u dunđeraj. Sve mi se čini da skojevci na vlasti u zgradi opštine nemaju nameru da ubrzaju završetak radova sve dok ne budu sigurni imaju li kvorum za narednu sednicu Skupštine opštine Negotin.

Predlog #4 - Okruglo pa na ćoše

Kada smo već kod kockanja kvorumom za sednice SO, i to treba napomenuti: za neki dan ističu tri meseca od poslednje održane sednice. Priča se da nemaju ni većinu niti kvorum za novu sednicu, svi nešto traže. Trenutno su najtraženija direktorska mesta - onih vršilaca dužnosti koji su zajahali pre više od godinu dana, po uvođenju Privremenog veća, pa im sada istekoše mandati preko sve mere. E, zato sada neki što su (kao)opozicija ili samo podržavaju, nikako ne učestvuju u vlasti, hteli u te puf-fotelje. Traže da usade guzice ili kvoruma biti neće...
Hoće, da se ne lažemo. Strah od kolektivnog gubitka vlasti jači je od trenutne alavosti pojedinaca. Sednice će biti u zakonski predviđenom roku, i na njoj će biti sve tačke koje su ranije predviđene. Sve ostalo su najobičnije buve, koje puštaju krpelji.
Problem je što se tromesečno zajebavanje naroda, na odloženo, ponavlja i nastavlja. Spočitavali prethodnima, praktikuju aktuelni. Lep primer za naredne.
Tačka.

Predlog #5 - Još malo o dunđeraju

Stvarno, te priče o gradilištima i kradilištima nikada dosta. Bilo je ovde reči o gerometriji, algerovbri, auto-trkama, dunđerskim bratstvima i sličnim cirkusima. Baš tako, cirkus nikako da ode iz ovog grada. Jbg, leba i igara kod nas imaju novi naziv - asfalta i štampanog betona, ulica i trotoara.
Da se ne zezamo, ovaj grad je prethodnih decenija bio previše zapostavljan i na kraju sasvim zapušten od strane raznoraznih garnitura politikoida.
Radmili Gerov smo svi spočitavali razbacivanje parama iz budžeta na nepotrebne građevinarske zahvate bez vođenja računa o socijalnom položaju Negotinaca. Štampani beton, Tončev, GAGA auto klub ... i sada opet isto. Sve to što je njoj bilo lepljeno od strane kvaziopozicije, ti isti danas takođe praktikuju. Ali baš sve isto.

Ne sređuje se Dobropoljska ulica, kako piše u naslovu ove vesti na opštinskom sajtu, niti se uređuju trotoari, pešačke staze, zavodi red u parkiranju i saobraćaju. Sređuju se prilazi lokalima u bekstejdžu te ulice, i to onima čiji su vlasnici trenutni budžovani i stalni buzdovani u opštinskoj vlasti. Pa ko se prepozna. Zabole me za takve, javiće se već ionako sami.

Sređuju i skver kod Doma zdravlja. Put M-24. Onaj isti na kome su zabranili postavljanje tzv. ležećih policajaca, jer je međunarodnog karaktera. A na šta sada liči skver, posle najnovijeg načertanija nekog od sumanutih projektanata? Tek će biti reči o tom Negotinskom Lavirintu, živi bili pa videli.
Po dolasku na vlast ovih posle Radmile Gerov, odrađeni su i asfaltirani Samarinovački put, Pikijeva i ulica Age Rogožinarevića, sada i pomenuti kružni tok. Na oba kraja ove trase nalazi se ista poznata privatna firma. Koja i čija? Pazite da vam ne kažem, posle če me tuži šta ga blatim po internet...
I opet opštinskim kucačima ne ide od ruke. Baš me kopka šta se dobije kada se preko Skajpa okrene onaj broj iz teksta.
Stvarno, kako su sve ove stvari moguće a Radmila nije na vlasti? Ili ipak jeste??
Pojma nemam.

p.s.
Zamolio bih dežurne prevodioce i tumače u opštinskoj upravi da ovoga puta ne trče pred rudu i za doručak svojim nalogodavcima (kojima se i u snu uvlače u dupe) ne serviraju "šefe, vidite šta je onaj napisao za vas na blogu... serserser". Šefovi, ako ih nešto zanima, mogu i sami da pitaju. Znaju gde mogu da nađu Građanski Krug. Ili neka pišu ovde komentar, sa potpisom ako smeju.

Predlog #6 - E moj Srbo...

Počelo je sređivanje ulice Srbe Jovanovića - u kompletu. Najzad postavljaju ljudski pločnik sa leve strane, predviđeno je i asfaltiranje (valjda) kolovoza, sređuje se prilaz oko Hadži-Midinog konaka. Valjda će doći na red i konačno sređivanje Puljecovog sokačeta.

E kada smo već kod tog P-sokačeta, tj. prilaza doktorskoj zgradi, tu je priča malo drugačija. Mozgovi zvani "izvođači radova" prilikom skidanja starog trotoara uspeli su da počupaju telefonski kabl, i to ispred same Pošte. Vidi se i na ovoj slici, pokidane krajeve kabla umotali su u nekakve kese. Niko u najbližoj okolini trenutno nema telefonski signal, što znači da nemaju ni internet i IPTV. Račun za pretplatu će im uredno stići, u to niko ne sumnja. Problem je što niko ne veruje da će telefoni proraditi pre završetka radova u toj ulici. U 21. veku nemati telefon, internet ili TV zaista se ne može smatrati za normalnu situaciju.
Ali, Negotin je ovo. Kod nas je sve moguće, naravno.

Predlog #7 - Tablić

E pa ne da mi je krivo što nisam uspeo da napravim bolju fotografiju... Lik na kolima ladno ima nalepnicu u stilu tablića. Samo ne znam na šta to udara table: pešaci, kerovi, biciklisti, prolasci na crveno, neplaćene kazne ... Majkemuga, k'o Crveni Baron koji je tako obeležavao broj oborenih Savezničkih aviona u I Svetskom ratu.
Velemajstor.

Predlog #8 - 7-11

7-11 je naziv lanca prodavnica u Americi koje rade produženo, od 7 ujutru do 11 uveče. Ali, ne radi se o tome. Pisao sam o 7. novembru i prošle godine, ispade to stvarno tužan post o jednoj kišnoj suboti. Aman bre, beše rođendan Marjetki, Mladenu, meni i hiljadama drugih širom sveta. O tome se radi.
Srećan nam svima bio, i dogodine opet.
Ove godine sam u daleko boljem raspoloženju nego pre 365 dana. Znam i zašto, i imaću to na umu narednih 365 dana konstantno. Život je kurva i treba ga kvalitetno iskoristiti, inače najebasmo i to za džabe. Svi, bez obzira na datum roždestva.

Evo, dajem jedno rođendansko obećanje kvazipolitičarima, budalama i bitangama: Ne zajebavajte se i ne opuštajte, posmatram vas odozgo iako ne znate tačno odakle. Nije ni bitno, ne budite ludi i pogani ni prema drugima niti prema sebi, koliko god u trenutku izgledalo primamljivo - na kraju se ipak ne isplati.

***

Znam da neće da slušaju, ne žele da vide, nemaju nameru da dvaput promisle pre nego što jednom preseku. Bandoglavo pa to ti je, onako po srBski. Pa opet će morati, dokle god im se tresu gaće pri pomisli na biračke kutije.

Zato im dajem na poklon ove specijalne naočare za Jednookog Džeka.