Gad

Jedan proda svoj auto i novac uplati za lečenje deteta koje nikada u životu pre toga nije video. Uredno mu naplate proviziju - jer procedura.
Drugi rasproda celu zemlju čiji je predsednik (naravno, uz proviziju - jer procedura), pare stavi u svoj džep. Potom (njegovi) nacifrekventni blatoidi hvale (njegovu) inicijativu da "obezbedi" novac svih građana, istih onih koje nema oči da vidi. Naravno - ni slučajno iz svog džepa.

Vest o prvom je hit-tvit.

Vest o drugom je shit-tvit.

Za lečenje osmomesečnog Gavrila Đurđevića potrebno je oko 2,5 miliona EUR, ili (Jorgovankinim kursom zaokruženo)  300 miliona dinara. Kada podelimo taj iznos sa približno 6 miliona punoletnih građana Srbije (zaokruženo po Vučićevom biračkom spisku), koji svakodnevno na bezbroj načina pune republički budžet iz koga Aleksandar Vučić "inicira" i "obezbeđuje", dobićemo nekih pedesetak dinara po punoletnoj glavi stanovnika Republike Srbije. A uplaćivala su i deca, čisto i to da se zna.

Dakle, da je svako od nas uplatio po 50 dinara za lečenje malog Gavrila, onda predsednik ne bi morao da inicira, obezbeđuje i muči se, da nas sve još više mrzi. Jer, iako nije uplatio (svojih) 50 dinara iz (svog) džepa, on je bre! inicirao i to bez provizije, direktno iz budžeta - nad kojim nema ama baš nikakvu zakonski opravdanu nadležnost (čak ni ceremonijalnu). A to svakoga od nas pojedinačno košta daleko više od 4.759,00 dinara provizije naplaćene Marku Prodanoviću. I tek će nas koštati, ukoliko ovom besnilu i ludilu uskoro ne stanemo na put.

Ovo je samo jedan od načina.

Pa vi sad sami procenite ko je Ko, a ko je Šta.