Mozak je jedan od najsloženijih organa u našem telu. Sastoji se od različitih delova ili struktura koje obavljaju različite funkcije i rade zajedno, upotrebljavajući na hiljade konekcija koje povezuju mozak sa ostatkom tela. Sledi opis strukture mozga, njegovih različitih delova i toga kako svaki deo funkcioniše, sa posebnim naglaskom na čeoni režanj velikog mozga.
Zašto baš taj deo - nastavak u tekstu ispod slike.
Struktura mozga
Centralni Nervni Sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.
Mozak je centralni deo CNS-a, okružen je i zaštićen lobanjom.
Može se reći da je ljudski mozak podeljen na 3 "mozga":
1. ZADNJI MOZAK: Ovo je najstarija struktura, koja je najmanje evoluirala kod kičmenjaka. Njegova struktura i organizacija su najjednostavnije. On je zadužen za regulaciju osnovnih funkcija koje su nam potrebne za preživljavanje i kontrolisanje naših pokreta. Povrede ove strukture mogu da izazovu ozbiljna oštećenja ili smrt. Masovne egzekucije i ratni zločini se, stoga, od strane počinilaca najčešće sprovode sa te strane glava žrtava. S leđa, u potiljak.
2. SREDNJI MOZAK: To je struktura koja spaja prednji i zadnji mozak, motorne i senzitivne impulse. Njegovo pravilno funkcionisanje je preduslov za svest i doživljavanje iskustva. Oštećenja ovog dela mozga uzrokuju probleme u kretanju (tremor, ukočenost, čudni pokreti)... Isto kao i kod 90% biračkog tela, onog "srednjeg".
3. PREDNJI MOZAK: To je najrazvijenija struktura i ima najsloženije uređeno funkcionisanje. Sastoji se od dva osnovna dela: međumozak i veliki mozak. Veoma je opasan za one koji vole prilaz "temi" sa suprotne strane.
Anatomija mozga i funkcije
Mozak je fizički podeljen u dve hemisfere: levu i desnu. Svaka hemisfera kontroliše jednu stranu tela, s tim što je ova kontrola obrnuta - leva hemisfera mozga kontroliše desnu stranu tela, a desna hemisfera kontroliše levu stranu. Ovaj fenomen se naziva lateralizacija mozga.
Svaka hemisfera je podeljena u četiri režnja:
1. POTILJAČNI: Obrađuje i tumači sve što vidimo. Posledice udarca su iste kao kod onih "u zadnji mozak", pa je podjednako omiljen kod zločinaca koji bi prvo da oslepe žrtve.
2. TEMENI: Ovaj deo mozga pomaže u obradi osećaja dodira i bola. Državni teror obično gađa ovaj deo mase, koja najbolje funkcioniše kada je lišena dodira i bola za sve oko sebe, a naročito za sebe samu.
3. SLEPOOČNI: Koristi se u obradi zvuka i jezika, kao i u funkcijama povezanim sa pamćenjem i upravljanjem emocijama. Ovo je omiljeni deo jelovnika ekipe zombija čiji su inicijali AV.
4. FRONTALNI (ČEONI): Najveći režanj u korteksu. Nalazi se u prednjem delu, tačno iza čela. To je centar za kontrolu u mozgu; uključen je u planiranje, rezonovanje, rešavanje problema, rasuđivanje i kontrolu impulsa, kao i kontrolu emocija (poput empatije, plemenitosti i ponašanja). Najmanje poželjan kod stada, barem što se tiče skotova koji su ovde (uvek) na vlasti.
Frontalni režanj sadrži većinu dopamin-osetljivih neurona u moždanoj kori (cerebralnom korteksu). Sistem dopamina je povezan sa sistemon nagrađivanja, pažnjom, kratkoročnim pamćenjem zadataka, planiranjem i motivacijom. Hormon dopamin ograničava izbor senzornih informacija koje pristižu iz talamusa do prednjeg mozga. U izveštaju američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje stoji da se genska varijanta koja smanjuje aktivnost dopamina u prefrontalnom korteksu odnosi na slabije performanse i neefikasno funkcionisanje tog područja mozga tokom formiranja radne memorije, kao i da donekle povećava rizik od šizofrenije.
Dakle, lenj mozak (duša & telo) = uvećana potencijalna šizofrenost? Da li i kakve to veze ima sa nekim ko neprestano priča da radi 25 sati dnevno a nema niti jedan dan radnog staža - onog stvarnog, van političarenja? I non-stop se sa "nekim" svađa (unutar svoje glave).
Dakle, lenj mozak (duša & telo) = uvećana potencijalna šizofrenost? Da li i kakve to veze ima sa nekim ko neprestano priča da radi 25 sati dnevno a nema niti jedan dan radnog staža - onog stvarnog, van političarenja? I non-stop se sa "nekim" svađa (unutar svoje glave).
Kod ljudi, frontalni režanj dostigne punu zrelost krajem 20-ih godina života, obeležavajući kognitivnu zrelost povezanu sa odraslim dobom. Mala količina atrofije, međutim, normalno se javlja u frontalnom režnju starijih osoba (istraživanja su pokazala da se njegov volumen smanjuje 0,5 % - 1% godišnje). Ne kažu ništa kakav je uticaj na sposobnost rasuđivanja i glasanja na biračkom mestu, da li se i to smanjuje za po 0,5-1% svake godine.
Frontalni režanj ima veliku ulogu u voljnim pokretima. U njemu se nalazi primarni motorni korteks koji reguliše pokrete kao što su hodanje ili probijanje.
Ne kaže se za džabe "glavom (tj. frontalnim režnjem) kroz zid"... apropo tog probijanja. Doduše, postoji fundamentalna razlika između udaranja glavom o zid, i udaranja zidom u glavu. Prvo je personalni problem svakoga od nas, a drugo institucionalni problem celog društva od koga se država odmetnula pa krenula da diže odbrambene zidove nesmenjivosti vlasti oko sebe.
Funkcija frontalnog režnja obuhvata sposobnost da uzročno-posledično projektuje buduće akcije, izbor između dobrih i loših postupaka (ili boljih i najboljih), prekida i suzbija društveno neprihvatljive odgovore, određuje sličnosti i razlike između stvari ili događaja. Frontalni režanj takođe igra važnu ulogu u zadržavanju dugoročnog pamćenja koje nije zasnovano na zadacima. To su često uspomene povezane s emocijama izvedenim iz ulaza kroz limbični sistem mozga. Ovaj režanj menja te emocije u generalnom odgovoru društveno prihvatljivih normi. Psihološki testovi tu funkciju mere frontalnog režnja ispituju metodom "lupkanja prstima" (frontalni režanj kontroliše voljne pokrete), testom slaganja karata, ili ocenjivanjem znanja jezika, matematičkih veština i donošenja odluka.
Postoje brojne studije o tome kako može doći do oštećenja frontalnog režnja koja mogu dovesti do brojnih posledica. Prolazni ishemijski napadi (poznati kao "mini-šlogovi") i moždani udari predstavljaju najčešće posledice oštećenja frontalnog režnja kod starijih osoba (65 i više godina). Do njih može doći zbog blokade protoka krvi do mozga ili kao rezultat pucanja neke aneurizme u moždanoj arteriji. Drugi način na koji se mogu javiti ozlede uključuju povrede glave, kao što su traumatske ozlede mozga nastale u nesrećama, kod Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti (uzrokuju demenciju) i kod epilepsije čeonog režnja (može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi).
Zajednički efekti oštećenja frontalnog režnja su različiti. Na primer, pacijenti koji su imali traumu frontalnog režnja mogu znati adekvatan odgovor na određenu situaciju, ali odgovaraju neprikladno na te iste situacije u "stvarnom životu". Slično tome, emocije koje osećaju ne mogu izraziti grimasama lica ili glasom (neko ko nije srećan, kada pokuša da se smeje, glas mu biva lišen emocija). Takođe, ta osoba može ispoljavati znake preteranih, neopravdano jakih emocija. Depresija je česta kod bolesnika sa moždanim udarom (to je slučaj kod velikog broja onih koji su ga iskusili). Takođe, uz depresiju ide gubitak ili smanjenje motivacije. Ova promena ličnosti je karakteristična za oštećenja frontalnog režnja i bila je objašnjena u slučaju nazvanom "Phineas Gage". Frontalni režanj je onaj isti deo mozga koji je odgovoran za izvršne funkcije, kao što su planiranje za budućnost, presuđivanje, veština donošenja odluka, nivo pažnje i inhibicije. Ove funkcije mogu se drastično smanjiti kod nekih osoba čiji je frontalni režanj oštećen.
Postoje i razne druge posledice, koje se slabije ispoljavaju. Konfabulacija (popunjavanje praznina u sećanju potpunim izmišljotinama - verovanje u sopstvene laži; inače, ovaj pojam se koristi i za brbljanje, kada neko priča "kao navijen") se najčešće ukazuje kao jedan od takvih efekata: u tom slučaju, neki pacijenti daju lažne informacije zadržavajući verovanje da je to istina; pritom, ne mogu se setiti tačne informacije. U malom broju slučajeva, može se ispoljiti i neuobičajena vedrina u ponašanju. Ovaj efekat se javlja uglavnom kod bolesnika sa oštećenjima na desnom frontalnom delu mozga - onom istom koji je zadužen za kreativnost ali i laganje, za razliku od levog kome je u nadležnost zapalo sećanje.
Drugi tip posledice je udvojena paramnezija (podvajanje ličnosti usled gubitka dela ili kompletnog pamćenja) kod koje pacijent veruje da je lokacija na kojoj trenutno boravi replika mesta koje se nalazi negde drugde. Isto tako, oni koji imaju Kapgrasov sindrom, nakon oštećenja frontalnog režnja, kao "zamenu" preuzimaju identitet bliskog prijatelja, rođaka ili drugih osoba i ponašaju se kao da su oni ta osoba. Ovaj poslednji efekat se javlja uglavnom kod šizofrenih bolesnika koji takođe imaju neurološki poremećaj u frontalnom režnju.
***
Dakle, ko se to ovde nama predstavlja da je onaj koji nije...
Ha?!
Da nije u pitanju neki pacijent koji ima združeni kompleks konfabulacije i udvojene paramnezije, kao posledicu udarca maljutke posred čela zbog nenošenja šlema... po šumama i gorama poviše Sarajeva, sredinom devedesetih?
U Srbistanu, kradikalska vlast bande Vučića Uveoka neprekidno radi na tome da u lobanjama građana prednji i zadnji mozak zamene mesta. Ili još gore, da prednji i srednji mozak sabiju u zadnji, sve dok sva tri konačno ne svedu na jednu gangliju. Biju te u čelo dok ti mozak ne sabiju u potiljak, pa onda udri otpozadi - u to isto čelo. Da se ne dosetiš ni ko, ni zbog čega niti sa koje strane te bije i gazi. Divno.
I zato - državo, tj. milicijo moja narodna & komunalna - udri posred čela!
U zdrav mozak.
Dok se još može.
Aj' sad malo i ti, Vuline. Opet.
Zaključak se sam nameće: najbolja odbrana mozga od svega gore pobrojanog je njegova upotreba.
Al' stvarno.
No comments:
Post a Comment