Dan domaćih izdajnika

Kada pričamo o velikim izdajama i izdajnicima, tradicionalno odmah pomislimo na par najpoznatijih primera:

1) kao prvi, Juda iz hrišćanskog mita, koji je za 30 srebrnjaka rimljanima prodao Mesiju

2) kao drugi, podjednako često spominjan (kod Dantea naročito), jeste Marko Junije Brut Mlađi, daleko poznatiji po kraćem imenu "Brut" ili izreci "Zar i ti, sine Brute?"

3) kao treći...

"Jbtekišobran" (2021), nemi film koji sve govori

Kundak je izdao Mirin biznis a Badža Slobin, pa su obojica pali na braniku otadžbine.

Dačić je izdao Miloševića, sumanuto cimajući lidere DOS-a telefonom uz histerično groktanje "Kaće ga apsite?!"

Nikolić i Vučić su izdali Šešelja; potom je Vučić izdao Nikolića, a Šešelj svoje haške cimere za debele pare.

Koštunica je izdao one koji su mislili da nije Koštunica.

Tadić je izdao sve, a naročito svaku Nadu (osim Macure).

Čeda je izdao i ono malo što nam je preostalo nakon Nade.

Neki su izdali autobiografije u kojima govore najmanje ili nikako o sebi.

A neki su izdali zemlju, vodu i vazduh na neodređeno i bez kirije.
Svima njima su uvek neki "drugi" krivi, uvek je neko drugi izdajnik, koji zabija nož u leđa državi, narodu, Vođi...

Ovi naši, listom velike srbende, izdaju jedni druge u krug, baš kao i onomad rimljani rimljane a jevreji jevreje. Obično je to tako kod domaćih izdajnika. Pardon - kod patridiota.

U Srbiji, kad nema šta da radi, Izdaja izdaje samu sebe. Važno je da se okreće.

Ovde je izdaja pitanje palanačke naopake časti, ne idu jedno bez drugog.

Nikako.

Sreda je, ističe zakonski rok za objavljivanje rezultata zaječarskih lokalnih izbora od nedelje.

Sad se - kao - čudimo zbog okrnjenog rezultata SNS u Zaječaru. Teško da će silno Vučićevo izdiranje na Ničića u poslednjih nekoliko predizbornih dana, i to pred uključenim kamerama nacifrekventnih televizija, proći ...ehm... nekažnjeno. Oborknez je bre to, Timočki. Izdao čovek građane koji su glasali za njega, prodao ih Vučiću prošli put, pa što to opet ne bi uradio - u kontrasmeru. Njemu svakako nije bilo teško da našteluje Vučića taman na klackalicu kilave većine u svojoj obor-skupštini, ali nikako da je ima sam već obavezno sa SPS ugursuz-pobratimom pa da onda i jedan i drugi svaki čas dobijaju grčeve kada im po neki odbornik previše sporo & sumnjivo digne ruku kada se za nešto glasa. A da pritom na umu konstantno imaju saznanje ko nemalom broju tih istih odbornika (nezavisno od brzine dizanja) popravlja kišobrane i narezuje ključeve stanova, radnih mesta, školskih ocena i ostalih dveri koje lepa reč ni u snu ne otvara, već... 

A možda ništa od svega toga nije istina.

E, čak i to bi opet bila izdaja.

Jer, izdaja je - Danice - šta?

Za Dan izdajnika uzet je 15. mart, Martovske ide, kada je ubijen Gaj Julije Cezar. Dve nedelje kasnije, sve je jasnije: nikom nije lepše neg je nam, ovde je taj praznik svaki dan. Nema razloga da 31. marta ne bude Dan domaćih izdajnika, kao i bilo kog drugog.

Samo tako.