Vojska je izašla na ulice.
Oklopna vozila su postavljena svuda oko važnih objekata stubova države - oko crkve, krune, domaćina. Vojska je garant mira, stabilnosti i demokratije u državi. Njen zadatak je da obezbedi red, mir, očuvanje demokratije i sekularnosti države, da u najkraćem vremenskom roku omogući i obezbedi održanje parlamentarnih izbora i formiranje nove vlade kojoj će potom prepustiti upravljanje državom.
Ukoliko ste - kojim slučajem - pomislili da je ovo film koji (ne)ćete na ovaj ili onaj način gledati u Srbistanu - pogrešili ste. Prethodni deo teksta se odnosio na Ustavom predviđenu ulogu vojske u - Turskoj. Barem je tako bilo do pre neku godinu, kada je kajmakli-Erdogan izmenio Ustav te zemlje i tim promenama izbacio vojsku iz bilo kakve kombinacije u slučaju vanrednog stanja ili nekih drugih društvenih elementarnih nepogoda. Za svaki slučaj, što je nedugo potom pokazao i u praksi (prilikom neuspelog puča, koji je debelo mirisao na istu kuhinju kojom se bave i Vučići Uveoci). Praktično, turskom društvu je tim izmenama iz ruku izbijeno glavno oruđe očuvanja sekularnosti i demokratije, osnovnih tekovina amaneta Mustafe Kemal-paše Ataturka. Jaka vojska, u koju pritom građani imaju veliki nivo poverenja - upravo to je ono što svakom autokrati i antidemokrati treba.
Mladoturci - sikter, seldžuci - napred.
U Srbistanu je isto, al' opet drugačije. Vojska jeste na ulicama, ali ne zbog očuvanja demokratije (pu, daleko bilo). Ukoliko ste ateisti, pa ste (takođe) pomislili da je kamarad Vulin, zvanično vojno nesposobni ministar vojske, isterao na ulice tenkove i naredio da cevi upere u crkve - zajebali ste na kvadrat. Vojska ovde nije ni garant sekularnosti - pre bi se reklo da je garant hiperklerikalizacije svega, pa i same sebe.
Vojska je od subote do ponedeljka bila na ulicama zato što je to bio njen praznik, Dan Vojske Srbije, posvećen 23. aprilu 1815. godine kada je podignut Drugi srpski ustanak protiv turskih okupatora.
203 godine kasnije, niti smo mi nešto naučili od Turaka, niti su oni naučili od samih sebe.
Ako je uopšte još nekome stalo do toga, kako tamo tako i ovde.
Zato je AVulin morao da izjavi kako je "Vazduhoplovstvo Srbije u najboljem stanju od NATO agresije". To reče, pa naredi da ga slikaju u avionu (baš kao i Vođu mu pre šest meseci, dok je raspakivao ruske sanduke sa MiG-ovima). Da ga slikaju, jašta, i to u što krupnijem planu, kako se ne bi videlo da ne sedi u pravom avionu već u vežbovno-borbenoj maketi.
Ili čemu god već...
Pošto smo već spomenuli "stubove srBstva", deder da pogledamo kome i čemu to Srbistanci najviše veruju:
2003 (Novosti) - 1. crkva 2. vojska 3. policija
2011 (B92) - 1. crkva 2. policija 3. vojska
2012 (Novosti) - 1. crkva 2. policija 3. vojska
2017 (B92) - 1. vojska 2. crkva 3. policija
2018 (Pink) - 1. Aleksandar Vučić 2. vojska 3. crkva
Konačno.
U znak slavlja što je AVčić najzad osvojio prvo mesto na listi narodnog poverenja, AVlin je odlučio da u sredu 25. aprila sedne u helikopter i lično njim pilotira do Niša, gde će sleteti na terasu ruskog humanitarnog špijunskog centra, odakle će ga blindiranim crnim tenkom prebaciti do mesta na kome će biti održan veliki svečani kontramiting, takođe prvom mestu u čast.
Naravno, Vučić se ne vozi helikopterom nikada; ne zbog Vulinovog pilotiranja već zbog malera. On u Niš stiže blindiranim autobusom, zajedno sa ostalim nišlijama iz celog Srbistana. Pa kad, umesto šnicle, kolektivno navale na blindirane sendviče... lele, bate.
Šuška se da neki strani plaćenici, domaći izdajnici, mrzitelji, nedostojni ljudi, pacovi, hijene i domicilne ništarije spremanju nekakav antikontramiting, pod sloganom "Iš iz Niš"?! Nema šanse da do toga dođe u erdoganovskoj Srbiji. U sredu će na ulicama, pored vojske, biti i crkva i policija. Naravno, i on - Broj Jedan od poverenja.
No comments:
Post a Comment