Erzkopf

Erzkopf (nem. erckopf) - rudna glava

T A P I J A

Pravosnažnom odlukom komisije za konfiskaciju imovine Nemačkog Rajha i njegovih državljana, kao i lica nemačke narodnosti pri srskom narodnom odboru u Donjem Milanovcu, konfiskovano je u korist xxxxx države zemljište Hermana Geringa biv. ministra nemačkog Rajha iz Berlina i to:

1) zemljište pod placem na mestu zvanom "Velika bresovica" sa zgradom električne centrale u K.O. Rudna Glava, a koja se graniči i meri:

sa istoka do Petra Ostroglavića 108,50 metara (sto osam metara i 50 sm.); sa zapada do seoskog puta i reke 105,80 met. (sto pet metara i 80 sm.); sa severa do Stepana Dobricanovića i potoka 65 metara (šeset pet metara) i sa juga do Petra Ostrglavića 10,50 metara (deset metara i 50 sm.);

2) zemljište sa zgradom za stanovanje u selu Rudnoj Glavi a koje se meri i graniči:

Sa istoka do Petra Stešića 33,70 metara (trideset tri metara i 70 sm), sa zapada do opštinskie utrine 15,20 metara (petnaest i dvadeset metara), sa severo-zapada do opštinske utrine 26,50 metara (dvadeset šest metara i 50 sm.), sa juga do opštinskog puta 33,30 metara (trideset tri metara i 30 sm) i sa svera do opštinskeutrne 23 metara (dvadeset tri metara) i

3) zemljište sa tri zgrade za stanovanje u selu Rudnoj Glavikoje se graniči i meri:

sa istoka do opš tinske utrine 25,30 meara (dvadeset petmetara i 30 sm), sa zapada do opštinske utrine 25,30 metara (dvadeset pet metara i 30 sm), sa juga do Adamović Pauna 41 metar (četrdeset jedan metar) i sa severa do opštinskog puta 41 metar (č etrdeset jedan metar.).

Na osnovu člana 1,3,4,5,8 i 30 zakona o konfiskovanju i xx izvršenju konfiskacije u vezi propisa i zakona o izdavanju tapije Sreski sud u Donjem Milanovcu PRENOSI prao svojine na navedenom zemljištu sa dosadašnjeg sopstvenika Hermana Geringa, biv. minstra nemačkog Rajha, iz Berlina, na državu FNR Jugoslaviju sa pravom koncesije vađenja rude u Rudnoj Glavi, izdajući joj ovu tapiju, proglašavaje za pravog sopštvenika ovoga zemljišta i koncesije.

Ova tapija zavedena je u knjizi tapija po br. 12/46

Sreski sud u Donjem Milanovcu, dana 24. septembra 1946 godne poslovni broj R.4/46.

Intab.protokolista                          Pretsednik suda

izvor: Veselin Rakić (Tviter)

Herman Vilhelm Gering (Herrmann Wilhelm Göring) - nemački pilot iz I Svetskog rata, nakon pogibije barona Fon Rihthofena komandovao do kraja rata njegovom jedinicom "Leteći cirkus", nacistički rajhsmaršal, Hitlerov zamenik i naslednik, zapovednik Luftvafe, jedan od idejnih tvoraca (zajedno sa Himlerom) SS države u državi i konclogora, veliki ljubitelj umetničkih dela (naročito onih iz privatnih kolekcija jevrejskih porodica širom okupirane Evrope) i jedan od najvećih lopova Rajha u svim kategorijama.
Kako stoje stvari - ukoliko je gornja tapija zaista autentična - dodajemo mu u radnu biografiju i plus uz rudarstvo i energetiku na parcelama u katastarskoj opštini Rudna Glava. Pardon - Erckopf, entšuldigezibite.

Karijeru je okončao u Nirnberškoj ćeliji, iste godine ali mesec dana nakon izdavanja ove tapije, samoubio se cijanidom u strahu od vešanja. Kako bez rudne tako i bez glave.

***

I sad, uopšte ne znam zašto sam vam sve ovo ispričao, ali mora da postoji neki razlog.

Možda neka asocijacija na određena mesta, događaje ili likove iz ove naše kilave sadašnjice.
Ili, možda, opet neka ovakva ili slična tapija, za slične parcele i slična nedela.

Imena su tu manje bitna, ionako bi za tapije koje bi morale biti urađene za sav kriminal počinjen na štetu građana Srbije - ako želimo da ista bude pravna i normalna država - trebalo odvojiti jednu posebnu štampariju koja bi radila non-stop, 24/7 što bi rekli ameri. Kao dragstor za tapije na imena silnog lopovluka počinjenog u ime a na štetu Srbije i njenih građana.

Molim, šta ste hteli da kažete s tim "kad će neki naš Nirnberg", i odakle vam bre takve fiks ideje?!

Svašta.

Oni imaju tapije na doživotnu krvopijsku koncesiju - pa čak i nakon toga.

p.s.

Oberbaksuz se vakciniše i - instant sneg u aprilu.

Zadnji put je pravio grudve kod Rtnja, pre nekoliko nedelja, kao uvertiru u zaječarske izbore.

Stvarno svašta.

u Rudnu Glavu

Kako danas javlja Danas, predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je vakcinu protiv korona virusa, kineskog proizvođača Sinofarm, u Zdravstvenoj stanici Rudna glava - Doma zdravlja "Dr Veroljub Cakić" Majdanpek. Vučić je medicinskoj sestri doneo cveće, a pre vakcinisanja lekar mu je izmerio pritisak. Ili je lekaru dao cveće a medicinskoj sestri izmerio pritisak? Ma, sve je to gubljenje vremena, ionako nikada nećemo saznati tačan redosled davanja i merenja. I primanja.

Elem, o istom trošku je danas primio i prvu...

... i drugu dozu.

Tako, barem, kažu novine.

Halal! Izdrži, legendo! Stisni zube - sa'će i za besnilo.

"Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave. Srbija će postati srećna zemlja."

Struka kaže da kineska vakcina najbolje deluje kada se pomeša sa vodom iz Peka, nizvodno od Ziđin rudnika bakra u Majdanpeku pa sve do Kučeva.

Porodice

Porodice su nam ukrale državu i živote.

Sada kradu prezimena mrtvima.
Snimaju serije o tome.
Kradikali.

Dan domaćih izdajnika

Kada pričamo o velikim izdajama i izdajnicima, tradicionalno odmah pomislimo na par najpoznatijih primera:

1) kao prvi, Juda iz hrišćanskog mita, koji je za 30 srebrnjaka rimljanima prodao Mesiju

2) kao drugi, podjednako često spominjan (kod Dantea naročito), jeste Marko Junije Brut Mlađi, daleko poznatiji po kraćem imenu "Brut" ili izreci "Zar i ti, sine Brute?"

3) kao treći...

"Jbtekišobran" (2021), nemi film koji sve govori

Kundak je izdao Mirin biznis a Badža Slobin, pa su obojica pali na braniku otadžbine.

Dačić je izdao Miloševića, sumanuto cimajući lidere DOS-a telefonom uz histerično groktanje "Kaće ga apsite?!"

Nikolić i Vučić su izdali Šešelja; potom je Vučić izdao Nikolića, a Šešelj svoje haške cimere za debele pare.

Koštunica je izdao one koji su mislili da nije Koštunica.

Tadić je izdao sve, a naročito svaku Nadu (osim Macure).

Čeda je izdao i ono malo što nam je preostalo nakon Nade.

Neki su izdali autobiografije u kojima govore najmanje ili nikako o sebi.

A neki su izdali zemlju, vodu i vazduh na neodređeno i bez kirije.
Svima njima su uvek neki "drugi" krivi, uvek je neko drugi izdajnik, koji zabija nož u leđa državi, narodu, Vođi...

Ovi naši, listom velike srbende, izdaju jedni druge u krug, baš kao i onomad rimljani rimljane a jevreji jevreje. Obično je to tako kod domaćih izdajnika. Pardon - kod patridiota.

U Srbiji, kad nema šta da radi, Izdaja izdaje samu sebe. Važno je da se okreće.

Ovde je izdaja pitanje palanačke naopake časti, ne idu jedno bez drugog.

Nikako.

Sreda je, ističe zakonski rok za objavljivanje rezultata zaječarskih lokalnih izbora od nedelje.

Sad se - kao - čudimo zbog okrnjenog rezultata SNS u Zaječaru. Teško da će silno Vučićevo izdiranje na Ničića u poslednjih nekoliko predizbornih dana, i to pred uključenim kamerama nacifrekventnih televizija, proći ...ehm... nekažnjeno. Oborknez je bre to, Timočki. Izdao čovek građane koji su glasali za njega, prodao ih Vučiću prošli put, pa što to opet ne bi uradio - u kontrasmeru. Njemu svakako nije bilo teško da našteluje Vučića taman na klackalicu kilave većine u svojoj obor-skupštini, ali nikako da je ima sam već obavezno sa SPS ugursuz-pobratimom pa da onda i jedan i drugi svaki čas dobijaju grčeve kada im po neki odbornik previše sporo & sumnjivo digne ruku kada se za nešto glasa. A da pritom na umu konstantno imaju saznanje ko nemalom broju tih istih odbornika (nezavisno od brzine dizanja) popravlja kišobrane i narezuje ključeve stanova, radnih mesta, školskih ocena i ostalih dveri koje lepa reč ni u snu ne otvara, već... 

A možda ništa od svega toga nije istina.

E, čak i to bi opet bila izdaja.

Jer, izdaja je - Danice - šta?

Za Dan izdajnika uzet je 15. mart, Martovske ide, kada je ubijen Gaj Julije Cezar. Dve nedelje kasnije, sve je jasnije: nikom nije lepše neg je nam, ovde je taj praznik svaki dan. Nema razloga da 31. marta ne bude Dan domaćih izdajnika, kao i bilo kog drugog.

Samo tako.

Poplašen

Poplašim sam sebe kad pomislim na tebe

Poplašim sam sebe i kad sam bez tebe

Poplašim sam sebe, čak i kad te nema

Poplašim sam sebe kad misli mi krenu

A kad krenu, stalno mislim na tebe
Jer kad krenu - šta ću bez tebe?

Poplašim sam sebe nimalo mlako
Poplašim sam sebe, i to zaista strašno

Poplašim sam sebe stvarima što mogu da budu
Poplašim sam sebe, to mora da je neki vudu

Gadan je to vudu, jer stalno na tebe mislim

Gadan, gadan vudu - šta pa drugo da radim?

A sve je tako drugačije kad smo zajedno

I meni je sve lakše, osećam se bolje

Jer zvezde su davno ukrstile puteve naše

Što pre to shvatiš, biće i tebi bolje

I biću s tobom, da više ne plašim sebe

I znaću šta da radim, da ne plašim sebe

I kad misli krenu, ja neću da plašim sebe

I kad mislim na tebe, više se ne plašim sebe

O da, jer to sam ja

Čega se plašim...

Thomas Dolby "I Scare Myself"

(The Flat Earth, 1984)

Nadasve simbolična pesma sa albuma još simboličnijeg naziva, izdata najsimboličnije godine.

Kako drugačije objasniti ovu (sve očigledniju) histeriju i paniku među kradikalima, od vrha do podruma?

Vudu, garant.

I tačka.

Znaš ti bre ko sam ja?

 

Svaki put kada pomislim da nešto napišem na račun ministrovanja kuturom od strane novopečene Maje Kulturaje, ujedem se za mozak jer iz nekog prašnjavog ćoška punog paučine obavezno mora da uleti nekadašnji ministar kulture u prvoj postmiloševićevskoj Vladi, onoj dosovskoj sa Zoranom Đinđićem na čelu. Lik, čiji se politikantski razvojni put proteže od samozvanog lidera "plišane revolucije", preko ministra kulture, osnivača LDP, potpredsednika nepostojeće DHSS, blogera i influensera, vlasnika jahte i bonvivana, antipinkovskog cerekala, samozvanog predsednika DS (čiji član zvanično nije od 2005, a kad se vrnuo - ne znamo), pa sve do najobičnijeg prostaka koji snima reklame sa preparatima za podizanje morala posrnulih prostata.

Pa ko je to - Bajazit, Hajduk Veljko, Gavrilo Milentijević, Fikret, Crni, Šantić, knez Miloš, kralj Aleksandar, Nušić, Pašić, Conprosta Forte... aman, ko?

Ko, bre?!
Onaj, koji se raskukao po blatoidima kada je saznao da su mu deca išla u glumačku školu kod Mike silovatelja. Isti onaj, koji je sada na tapetu tih istih blatoida zbog istog, Mikinog greha. Nedokazanog, baš kao i Mikin.

Nedokazanog, baš kao što je i on sam... ili pobratim im Jutka.

smestili mu...

Ovaj lik nije bio markiran kao jedan od čuvenih "nosača kovčega", ali jeste još jedan u beskonačnom nizu onih koji strpljivo čekaju - čak i danas, osamnaest godina nakon atentata - na svoj red da zakucaju taj poslednji ekser u Đinđićev kovčeg.

Halal ga svakodnevno zakucavaju, svaka im čast.
Za izbornu listu na kojoj se nalazi ovakav lik se ne glasa, ma koje god ime okačili da su "protiv". Zato što su protiv nekoga ali nisu ni za šta. Za drugog, a ne drugačijeg. Da se manemo više tih otrcanih fora i varalica. Neka on i njemu slični sopstvenu impotenciju i prostate leče na nekom drugom mestu, a ne na glasačkim listićima. Čini se da u Srbiji političari i prostate nikada ne idu u penziju. A bio bi red.

Ima li leka za Leku?

Složna braća

Batajnica, danas.

foto: Facebook

Da ostavimo po strani standardno prekosavsko importovano ludilo koje besni još od Šešeljeve vladavine tokom devedesetih, ali namerno kačenje bajate fotke na kojoj stariji brat izgleda niži i mlađi iako nije tako, šalje itekako jasnu poruku onome kome je upućena:

Ti znaš da cela Srbija zna da svi znamo ko stvarno stoji iza mene i ko je stvarni gazda ove prćije od zemlje. I zato, ovo ti je poslednja opomena koju ćeš da gledaš na svakoj raskrsnici širom Srbije koju smo pretvorili u kružni tok, a bogami slušaćeš je i u svakom odboru Velike Partije u koji se usudiš da zakoračiš ili promoliš tu svoju slinavu nosurdu.

Niko normalan - pa čak ni nenormalan, poput onog severnokerjskog manijaka - po gradu ne kači slike svoga brata koji je bolestan, izjavljuje bratsku ljubav i podršku u borbi protiv korone. Jer, korona je daleko manje opasna po obljubljenog od svih kostura koji ovih dana nezaustavljivo isplivavaju iz ormara i jama prepunih kradikalskog blata. Počelo je proleće ali oni se i dalje grudvaju krvavom grudom i lobanjama.

A toga u Batajnici ima previše.

To, što upravo gledate širom prestonice a uskoro i u vašem gradu, svakako nije prvo "slovo ljubve" koje Aleksandar javno upućuje Andreju. Samo... ovo je prvi put da se na taj način otvoreno preti.

Nekome.

Iz Beograda.

Hod po sve tanjoj žici postaje opasan, i to ne samo za onoga koga nema na bilbordu a sve na njega miriše, već i za one koji sa tog istog bilborda užasno smrde.
Od straha.

I kod Staljina su ljudi nestajali... ne samo sa retuširanih fotografija.

***

Neko je pušten iz Beograda na vodi - niz vodu.
Bilbordi su tu da podsete: dobro razmisli kom davljeniku ćeš pružiti ruku, i zašto.
Možda bi najpametnije bilo otvoriti pivo, sesti u fotelju i spremiti se za rijaliti koji je dugo bio najavljivan, a sve se više čini da je bez najave već počeo. I to ne odskora.

Samo pratite ponašanje SPS i Željka Mitrovića narednih dana, taj lakmus nikad ne omane.

Njihov TV program i vremenska prognoza su veoma pouzdani.

Zebra

Naučnici smatraju da je jedna od funkcija zebrinih crno-belih pruga i ta, pored kamuflaže i termoregulacije, da životinju štiti od napada raznih insekata - po rezultatima nekih istraživanja, muve, komarci i ostala leteća napast više vole jednobojnu podlogu, dok ih šarena "sletna pista" zbunjuje i odvraća.

Kako bi potvrdili ovu teoriju, japanski naučnici su prefarbali u crno-belo nekoliko goveda i dobili rezultat koji zaista pokazuje da insektima u skoro identičnom procentu odgovara jednobojno sletište, dok je ono prugasto upola manje privlačno. Na procenat napada insekata uticala je i širina pruga (postojala je pogrupa podeljena na takav način), ali u daleko manjem procentu nego što je to bio slučaj sa životinjama ofarbanim skroz u crno ili belo. Japanski naučnici najavljuju dalja istraživanja, koja bi proširili na svinje i na upotrebu tačkaste umesto prugaste kamuflaže (smatraju da je efekat skoro isti).

Povod za ovakvo istraživanje leži u podatku da samo u SAD stočarska industrija trpi gubitke veće od 2 milijarde dolara godišnje zbog povreda, bolesti pa čak i uginuća goveda, izazvanih ujedima raznih manje ili više opasnih insekata. Farmeri su do sada koristili pesticide i insekticide, ali negativni efekti njihove upotrebe nisu nimalo zanemarljivi - od trovanja stoke do činjenice da pojedine vrste insekata veoma brzo razvijaju otpornost na moderne otrove. Zagađenje okoline ide kao obavezan prilog uz sve to, uz nezaobilazne štetne efekte i po ljudsko zdravlje.

Za razliku od japanskih, britanski naučnici su na jednoj farmi konja primenili drugačiju taktiku - umesto da prekreče u crno-bele pruge, oni su konje prekrili prugastim pokrivkama. Rezultat - identičan japanskom istraživanju. I oni najavljuju dalja istraživanja koja uključuju drugačiji dezen kamuflaže, kontrast i veličinu šara. Na kraju, zaključuju da bi bilo zanimljivo videti da li bi dosadni insekti smanjili napade i na ljude koji rade sa konjima (i stokom), ukoliko bi oni nosili prugasta odela.

- Ross Pomeroy: Painting 'Zebra Stripes' on Cows Wards Off Biting Flies (Real Clear Science, 07.10.2019)

- Hannah Sparks: Giving cows zebra-like stripes may help deter flies (New York Post, 08.10.2019)

- Jonas Grinevičius and Mindaugas Balčiauskas: Scientists Are Amazed After Painting Cows In Zebra Stripes – They Get Bitten 50% Less Than Usual (Bored Panda, 2020)

- JoAnna Klein: Why Do Zebras Have Stripes? Scientists Camouflaged Horses to Find Out (The New York Times, 20.02.2019)

Insekti bi smanjili napade na one koji rade sa stokom, ako bi nosili prugasta odela...

Ovdašnji obermaneken prugastih odela je vođa bande koja svakodnevno, javno, bez ustezanja i trunke srama, građane Srbije smatra za stoku. Njemu bi zaista pristajao dezen iz uvodnog dela teksta - i to ne zbog dosadnih insekata (jer je on dosadniji od svih njih zajedno na celoj kugli Zemaljskoj), već...

Ne znam da li muve, komarci, stenice, buve i picajzle manje ujedaju po zatvorima u kojima su "štićenici" obučeni u prugasta odela, ali jedna stvar je itekako jasna: kao što zebrine pruge zbunjuju insekte i otežavaju im sletanje i peckanje četvoronožaca, tako i robijaške pruge šalju jasnu sliku ljudima oko onih koji ih nose.
Sikter! Što dalje od takvih i ne dajte im da vam se približe, jer dosadniji su i ujedaju gore od obada. Umeju da se opasno uvuku pod kožu, prodru u telo, mozak, polože svoje otrove i larve, zbune, slude i na kraju ubiju onoga na koga su sleteli.

Zoolozi kažu da pruge zebrama služe i da se međusobno prepoznaju i okupe u krda. Isto važi i za one koji vole da drugima pred nosem mašu prugastim košuljama pa potom (u toj istoj košulji) odu pred TV kamere da tancuju i od sebe prave idiote. Čisto vežbe radi.
Kradikalske zebre, kao posebnu sortu kamufliranih i veoma opasnih parazita, treba što pre opraviti odgovarajućim dezenom. Ne samo zbog troškova održavanja te i takve ovdašnje industrije, jer ima tu i daleko bitnijih stvari od para - od ekoloških do činjenice da je došao zadnji tren da sprečimo pretvaranje Srbije u Zombilend, u Zemlju mrtvih i utvara.

Jer upravo to je jedina agenda kradikala, koju ne mogu da zakamufliraju nikakvim prugama.

Zebra, tebra.

I tačka.

Zanatlije, najstarije

Dakle, negdašnja glodurka majstarije javne kuće informisanja na Balkanu tvrdi da oni nikada nisu štampali vest da je helikopter sa bebom sleteo... blablatruć. Da li jesu ili nisu, to nikada nećemo saznati jer je vest o padu helikoptera ipak procurila u javnost baš u vreme kada štampano beogradsko sutrašnje izdanje dnevnih novina kreće na ulice. Možda nisu, a možda i jesu (što je daleko verovatnije) štampali Politiku za 14. mart 2015. u kojoj stoji da je vojni helikopter dovezao bebu u bolnicu, tačno onako kako im je pisalo na tzv. Politika Online portalu.

Možda i nije štampala, ali svakako jeste objavila.
To što je pisalo, što ex-glodurka nikada neće moći da obriše - koliko god se iz petnih žila uspinjala.

Baš kao ni RTS, 021NS, Kurir, Alo!, Blic, Novi Magazin, Na Dlanu, Tanjug, FoNet, Pink, Informer, Beta, Novosti... Previše je srca koje ste svojim lažima ujeli, da bi vam ovo novo laganje prošlo i sve palo u zaborav.

Frau Smajli & ostali - neće moći.

Da se ne zaboravi: Zanati najstariji (15.03.2015)

Indijana Vučić & kradljivci kovčega

Vaistinu, gde su i šta danas rade čuveni nosači Đinđićevog kovčega?

Boris Tadić

Zoran Živković

Čedomir Jovanović

Vladimir Beba Popović

Dragoljub Marković

Miodrag Kostić

+

Ružica Đinđić

Gordana Čomić

Odgovore za svakog od pobrojanih dobro znamo (i bez kliktanja na link kod svakog imena). Nema potrebe da ih po ko zna koji put danas ovde ponavljamo i sebe podsećamo o kakvim se bonvivanima i vagabundima radi. Nego, deder da se podsetimo imena tombrajdera koji su na sahrani Đinđićev kovčeg ukrali ispred nosa prisutnih i do dana današnjeg nam prodaju istu ciglu njegovog zaveštanja - kako, inače, nazivaju sopstveni cinizam i politikantski kurvarluk.

Onako, baš džiberski.

Uličarski.

Sramno - do neba.