Otisak Nedelje - 20.09.2009.

Prođoše Mokranjčevi dani, narod besplatnim kantama za đubre ne veruje, Četvrtko i Petko zajedno čuče na nekakvoj motki i čekaju li čekaju.
Negotinska posla.

Predlog #1 - Rođendan

Google Blogger je proslavio svoj deseti rođendan. Prvo beše samo Blogger u vlasništvu Pyra Labs, te 1999. godine, pa ih je potom 2003. napazario Google za neku sitnu lovu, da bi sa 250 hiljada digao mesečnu posetu na oko 300 miliona.
Čudo jedno taj e-business, naročito kada ga Google praktikuje.
Nema veze, ne smeta kada je džabe. Baš kao i one kante negotinske.

Predlog #2 - Dan D

Kao, prethodne nedelje je bio i Dan D(emokratije). Tačnije - 15. septembra. U usijanim neojapijevskim glavudžama neko je postavio znak jednakosti između demokratije i svih srpskih partija koje u svom nazivu imaju "tu reč". Baš kao i Demokratska Narodna Republika Koreja, čuvena po tekovinama demokratije. Nekada su tamo dočekivali Tita kao crvenog boga, danas ovaj naš Državnik ide nešto južnije na priklonjenje komunističkom kapitalizmu, tj. četvrtom stubu srpske spoljne politike. Jeste Perice, u Kinu.
Ako niste znali, Srbija je sekularna i slobodna država, pa kada uhvate da vas negde njih tridesetak gaze i to sa sve nacionalnim kalupom za đonove čizama, vi im lepo na glas čitajte ovo saopštenje Skupštine Srbije - dok vas biju. Čim prestanu, znači da ste pobedili.
Kako da ne.

Predlog #3 - Srbistan

Da, najbolje je da se zemlja u kojoj bi Državnik da vlada zove na turskom. Tako bi komotno mogao da bude predsednik RS: Republike Srbije + Srpske = SrBske. Baš da ga uklopi u pravopis koji ionako praktikuju preko Drine, a i ovde će ako bude sreće.
Nikada niko nije ni sa jedne strane Drine nijednu školu imenovao "Slobodan Milošević". E sad, ono sa Titom je druga stvar. Kao i ovo, bez Titom.
OŠBT - osnovna škola "Broz Tito" ili "Boris Tadić"? Najveći sin, koji god da je u pitanju.
Ma jok - OŠ "Srbija" Pale, Bosna i Hercegovina.
Јебла вас ћирилца.

Predlog #4 - Anđeli pakla iz Crne Reke

Bre onaj pop Bane je zaista majstor svog zanata! Njemu nikada nije dosadno, stalno su mu nešto ruke zauzete oko nekog posla - ili bije lopatom po narkomanskim guzicama, ili nešto prčka oko glave motora (Motorhead?!), ili mantra i blagosilja sve onako unakrst.

Čovek postade savetnik za duhovno-psihološko-terapeutska pitanja, ma službenik jedan u Pravoslavno misionarskom i duhovno rehabilitacionom centru "Black River". Plus organizator vožnje podrške prethodnom podužem naslovu. Moto-klub "Crna Reka", dobrodošli, mesta ima koliko vam bulja ište.

A i nisu nešto baš originalni sa tim alatljikama u orlujskim kandžama. U stvari, nisu originalni uopšte. Be(j)zbol palica, lopata, ašov ... More, kad se dignu kuka i motika!

Predlog #5 - Beograde, Beograde ...

... gde će ti duša?
Da li je ovo naplata za onaj remi sa reprezentacijom Francuske, ili je to samo užasna svakodnevica grada koji je nekada pretendovao da bude evropski a danas sve više liči na Bagdad? U stvari više liči na "Warriors" ili "Gangs of New York", ako ćemo pošteno.
I opet pade čuveni specijalitet sa Pakla Marakane: prehrana bakljama članova neprijateljskog čopora. Doduše, pade i bacanje preko ograde stepeništa, toliko slično onom od 9. marta 1991. kada je kod Beograđanke poginuo policajac Nedeljko Kosović.
E moj Beograde.

Predlog #6 - Parada

Neki naši brinu o tudjim guzicama, a jebu sve redom u zdrav mozak.
Ko?
Pa, Naši, bata Šurdo. Oni Porodični.
Srbi tradicionalno ne podnose zloupotrebu izlaznog otvora digestivnog trakta u seksualno zadovoljavajuće svrhe. E sad, što obožavaju da guraju nos u isto - to je već nešto drugo. Recimo, folklor. Ne znam samo odakle onda silne psovačine u kojima su glavni akteri baš Domaćini i pominjani otvori raznih članova porodice, posebno muških.
More, neće manjina gospodariti većinom!
Ko ih je to takve pobrojao da bi se samonazivali većinom - Bećković maybe? Ili oni što znaju da broje do 10, eventualno do 20 ako se izuju. Ili oni što se stalno pozivaju na Stari Zavet a preskaču Novi, kako im kad zgodno odgovara.
Kako god, još jednom je u Srbiji pobedio fašizam, ali ovoga puta proevropski - podvučen žutim. K'o gaće, otpozadi. Crvenu boju ostavljam za obraz.
A Gejsedamnaestplus, šta bi sa njima? To mu liči nekako na skoro-pa-punoletnog učesnika otkazane parade, zar ne? Možda, ali samo bez njih, Muzikanata. Nema tu nikakve vlade da se ucenjuje i ruši, što bi se zamarali stručnjaci.

Crvena pepeljuga, domaćica Parlamenta, ta nesuđena učesnica, sada bi da se pospe pepelom, kada nije bilo ničega za potpaliti ...

Predlog #7 - Basket case

Basket case u američkom žargonu predstavlja predmet/slučaj koji je zreo za korpu za otpatke. Kao, nema leba od toga, baci ga u đubre. To je američki slučaj.
Naš slučaj je ipak prijatniji: naš basket case je srpski žargonski - ona dečurlija su uspela da osvoje srebro na Evropskom prvenstvu u košarci. Srebro koje vredi kao zlato, naročito kada smo videli da ti momci mogu da pobede svakoga, pa i Špance. Zaista, Duda Ivković je zadao domaći zadatak ali i glavobolju mnogima u svetu košarke. Po ko zna koji put.
Svaka čast.

***

Primetili ste da u predlozima nema nijednog koji se tiče lokalne nesreće Negotinske? Posle (ot)pozdravnog govora naše predsednice opštine na zatvaranju Mokranjčevih dana valjda je svima jasno: Negotin nikako nije palanka nego - velegrad. Gadan trip, zar ne? Plus, vanrednih lokalnih izbora u Negotinu će biti.
Kada? U narednih 6 meseci, najverovatnije, a možda i pre.
Aman, odakle sad pa to znaš?!
Pa, ne skupljaju indijanci kože i drva za zimu, niti je CNN najavio, nego negotinski LDP se opet useljava u nove prostorije. Baš kao i prethodna dva predizborna puta (2007 i 2008) ...
Labudova pesma za kraj festivala, zar ne.

ArtTerorizam#19

Uvođenje istočnjačke mudrosti u Evropu i restauracija paganstva u čistijem obliku, to je moj cilj.

Edvard Aleksandar
ALISTER KROULI
(1875-1947)

DEUS EST HOMO

Kada četiri umorna i dosta stara (što nije samo po sebi toliko loše) kauboja ujašu u popločanu varoš gde stoluju Gorgone, Sujeverje i Bela Kuga, ni najmilija muzika ne može oterati osećaj gorčine i prezira.
Krenuću od Prvog, najstarijeg, da bih došao do Petog, ovdašnjeg i prvog među Drugima (a takvo mu je i ime).

1. Matija Bećković, koga nije potrebno posebno predstavljati.
2. Dobrica Erić, seljak-pesnik, prvi pesnik od koga sam lično (kao i ostali moji školski drugovi) dobio knjigu sa posvetom negde u II razredu osnovne škole - knjiga se zvala "Kokajte se kokice", zelena omanja zbirka pesama u kojoj se između ostalih nalazila i pesma "Pusti pužu rogove" za koju je sam autor u privatnom razgovoru tvrdio da je to čista erotska asocijacija i da je on na to mislio (verovatno na falus, kurac). Zbirku, gde se nalazila pomenuta pesma, poklanjao je maloj deci. Kakav podlac! Pokvarenjak. Ako je to sve, naravno - istina. Pesma je otprilike išla ovako (na žalost, svoj primerak te zbirke ove mirišljave noći nisam mogao pronaći):

Pusti pužu rogove
Razbiću ti kućicu ...

3. Treći jahač bio je Pero Zubac, autor "Mostarskih ... šta - oblaka, mostova, ćevapa, kapućina ... kiša ..." Da li iko zna neku drugu pesmu, drugo delo našeg Pjera tu-pera? I on sam ne zna, čim je napisao nastavak! Zamislite to. Kao kad gledate Roki IV. Očajno ...
4. I poslednji gost, nešto nama bliži jer dolazi nam iz Zaječara, mister Zaboravni (ili se to kaže senilni) Toma Mijović. Legendarni osnivač, pokretač i urednik časopisa za književnost, umetnost, kulturu "Razvitak". Polublizak prijatelj obešenog artteroriste Branka Miljkovića - nekada. Izlapetis, govornik dosadnih priča - danas.
To je družba što nas je posetila u ove blažene dane u čast Mokranjca koji, verujem da bi ih sa sve organizatorkama oterao štapom, glasno psujući i kudeći.
Ali, avaj!
I dalje neki misle da su umetnost, muzika, književnost i posebno Poezija, ostale u XIX veku i da je dovoljno dovesti četiri poznata matorca pod nadstrešnicu (letnjikovac ili vidikovac, sa pogledom na Opštinu - kako vam volja) u parku, pa da se lokalne ovce useru u gaće od sreće. Pojma vi nemate, što bi rekao moj prijatelj Negoman.
O ostatku 44. Mokranjčevih dana, a bogami i noći (verujte mi, bio sam tamo), o programu, koncepcijskoj shemi, selektiranju, izboru, neću raspravljati sada osim što ću reći i ovo: Festival vapi za svežom krvlju, mladim oblim mesom, o tribinama posvećenim muzici da i ne govorim. O premijerama savremene umetničke (mnogi to zovu klasičnom) muzike bespotrebno je trošiti reči, jer se to podrazumeva.

Svaka čast horu "Jazz Voices" iz Mađarske, koji maestralno i vrlo simpatično vodi dirigent - džez pevačica, profesorica pevanja na akademiji "Franc List" i konzervatorijumu "Bela Bartok", Agneš Lakatoš. Imali su fenomenalan koncert čiji (gle čuda!), osim aranžmana narodnih pesama, američkog džeza i evergrin ultrapoznatih melodija, najvažniji deo čine KOMPOZICIJE KOJE SPECIJALNO ZA OVAJ ANSAMBL PIŠU SAVREMENI MAĐARSKI KOMPOZITORI.
Jedan od njih, gospodin Tibor Markuš, bio je i lično prisutan, takođe je učestvovao na koncertu, izvanredno.
Ali ... ?
Svaka čast i Zoranu Hristiću koji je, uzgred budi rečeno, trenutno u "beloj fazi", što znači da ne pije alkohol (on i ja smo imali pre nešto manje od jedne decenije vrlo, vrlo zanimljivo druženje zalivano "vatrenom vodom"). Njegovih "15 Rukohvata po Stevanu" (ne po telu, naravno, nego u čast), ma koliko smešno zvučalo i ma kako sam Hristić već toliko godina na muzičkoj sceni koristi jedan te isti šablon pri komponovanju, ipak jesu premijera, a i sam duvački kvintet Beogradske filharmonije nikada ne zvuči loše.
Ostalo?
Nevolja je, kada na muzičkom festivalu (sada već internacionalnom, jer tu su braća Hrvati, Slovenci, Makedonci - fale Bosanci i Crnogorci, ali oni još uvek nemaju sluha), pre natpevavanja horova, za najbitniji, najvredniji i (na žalost) najposećeniji komad, delo, veče programa, imate pozorišnu predstavu, tačnije mjuzikl. Ove godine bio je to "Cigani lete u nebo", sledeće godine vidjet ćemo tko će letjeti.
Svaki festival u svetu, toliko pominjanoj Evropi, ima svoj predfestival i sumiranje utisaka o festivalu. U eri elektrozavisnosti, industrijskog terora, glupost je bežati od samog sebe. Čak i izvanredne slike, kolaži, akvareli, platna pokojnice Olje Ivanjicki, koje smo imali prilike da vidimo, govore o tome.

"Solomonovi pečati"
Olja Ivanjicki

Ljudi, ako nešto ne znate, pogledajte kako rade oni koji znaju. Nije glupost ne znati. Glupost je ne hteti naučiti. Odbijati.
Muzika je kao i tehnologija svetlosnim godinama udaljena od poimanja širine i mogućnosti normalnog uma čoveka. I sam Steva, Mokranjac, iako je koristio i uzimao kao osnovu motive iz nacionalne prošlosti i događanja, uvek je težio inovaciji samog izvođenja i stvaranja. Mislim da bi danas, da je živ, Mokranjac pre slušao SOPOR AETERNUS i darkwave nego Dejana Despića, Laibach nego Sanju Ilića i njegovu Balkaniku (baš me čudi da i njega još nisu ovde dovukli, verovatno im je i dalje skup).
Pa OK; reći će neko, zar nije došao i Vasa Hadži(ja)manov? Da, ali on osim svog standardnog repertoara i par obrada rukoveti nije doneo ništa novo. Ono što bi bilo primereno Mokranjčevim danima u XXI veku, a nakon četrdeset i četiri (zapravo, nešto više) godine.
U nama omraženom Den Haagu postoji muzička akademija koju su pohađali ili trenutno pohađaju i muzičari (koji možda piju), Naše Gore šćeli. Svojevremeno sam slušao jednu od njih. Kompozicija se zvala "Za kraj XX veka DNK" a autor Jasna, kojoj se na žalost ne mogu setiti prezimena. Bila je tako uverljiva da bi joj zavideo i sam Blixa Bargeld iz neprevaziđenih Einstürzende Neubauten.
Toliko o Mokranjcu i, ne danima već noćima. Možda bi tako i trebalo napraviti paralelni festival "Mokranjčeve noći", gde bi pravi artteroristi, kakav sam i ja, davali sebi oduška uživajući u nečemu potpuno drugačijem, savremenijem pristupu muzici.
Možda bi to bio gothic-industrial, ali svakako alternativni festival; možda bi to bilo nešto drugo. Ali svakako da ima mesta i za nešto ovako. Postoji gomila grupa, autora (poput već pominjanih Laibach) koji obrađuju dela klasičnih kompozitora, nimalo ne sprdajući se svojom umetnošću. Ja sam oduvek zamišljao jedan sličan festival. Dovoljno je samo da krenemo zajedno tom stazom.

A ovonedeljni artterorista?

Trebalo je da to budu Fridrih Niče i njegovi "Dionisovi Ditirambi", ali ostavićemo ih za sledeću nedelju. Ove nedelje ćemo samo načeti njegovo poslednje delo, koje je za života pripremio za štampanje, jedan ditiramb, jer, da ne zaboravim, u subotu 19.IX 2009. u organizaciji "Krajinskog Književnog Kluba" i Narodne biblioteke "Dositej Novaković" - Negotin, biće održano prelistavanje novoizašlih brojeva "Buktinje": 20, 21 i 22. Tri broja za manje od godinu dana. Po prvi put međ' Nitogencima.
Pa, dođite.
Pozdrav!

POSLEDNJA VOLJA

umreti tako
kako sam ga jednom video da umire -
prijatelja koji je munjama i pogledima
božanski obasjavao tavnu moju mladost.
vragolast i dubok,
trač među bojovnicima -

najvedriji među ratnicima,
najteži među pobednicima,
na njegovom udesu udes počiva,
tvrd, promišljen, vidovit;

drhtao jer je pobeđivao,
klicao jer je umirući pobeđivao -

dok je umirao naređivao je
- i naredio je da se uništi ...

umreti tako
kako sam ga jednom video da umire:
pobeđujući, uništavajući ...

Fridrih Niče

poslednje noći
44. Mokranjčevih dana
16. IX u Negotinu
Skala

Sedmi dan

Došao je i taj poslednji, sedmi dan 44. Mokranjčevih dana u Negotinu. Pošto u pitanju nije nedelja nego sreda, onda ni sedmi dan nije neradan. Zbog toga - danas dupli program. Od 19h solo koncert prošlogodišnjih pobednika u natpevavanju horova, hrvatskog mešovitog hora "Rondo Histriae" iz Pule.

(picajzla opet nađe nekome grešku ...)

A večeras, po poslednji put u vašem gradu - ove godine, live streaming! Ništa akrobate, ništa hiljadu slonova, harlekini, gutačice vatre i gutači mačeva, trapez smrti i balansero-foke-trubači!
Jokbre, za kraj - spektakl:
Od 20:30 sahata, u Domu kulture, ništa Grand, ništa Fraće Mare, ništa farmer Ničić! Uživo i ekskluzivno, premijera negotinska!
Samo za vas

folklorni ansambl
ROMAFEST GYPSY DANCE THEATRE
(Rumunija)

Navali narode, protok obezbeđen, internet konekcije nisu numerisane.
U prevodu romalen Riverdance. E, tek ovi ga cepaju!

***

Na stranu sve zajebancije, ali ovo su izgleda bili najbolji Mokranjčevi dani za dugi niz godina unazad.

***

Od sutra, ponovo u našem gradu, standardni cirkus Četvrtka i Petka. Nakupilo se toga podosta, al udarila ova kultura pa ne pušća ...
... će pusti.
Sutra.
A baš su se neki ovih dana zabrinuli šta mi je, tj. šta im je.

Makar Čudra

Po motivima pripovetke "Makar Čudra" koju je napisao Maksim Gorki, Pozorište na Terazijama iz Beograda izvodi mjuzikl "Cigani lete u nebo" (u režiji Vlade Lazića). Naravno, na 44. Mokranjčevim danima u Negotinu, scena Doma kulture "Stevan Mokranjac".

Radnja mjuzikla se vrti oko sudbine čergara, ma melodrama jedna, balada o kradljivcu konja i tako to. U pozadini piče "Oči čornije" i ostali hitovi iz ove čuvene priče, po kojoj su naravno i filmove snimali. Pogledajte na live streamingu, vredi, a i neće da se baci.
Tema ovog mjuzikla nije baš kao poput one na E-Stavu "Bor u medijima - nedelja za nama" gde se rasplamsala žestoka polemika baš oko cigana (ovo nije rasistički, nego u kontekstu), a nije ni u stilu teksta u majskom broju Republike "Cigani lete u nebo (nije mjuzikl)".
Pogledajte, prenos je u toku.
Ne dajte da vas zbuni trenutna pauza (21:30), nastavak tek što nije počeo.

***

O onome što su nazvali "Poetsko predveče posvećeno Mokranjcu" možda će naknadno više da napiše Skala. Ja sam apriori gadljiv na sve što ima ikakve veze sa najvećim srBskim književnikom - koji će to postati, naravno, tek kada rikne Dobrica Ćosić. Jašta da govorim o Matiji Bećkoviću.
Nisu mu ovo Njegoševi, nego Mokranjčevi dani.
Da ne zapostavim i ostalu trojicu umetnika, spomenuću da su u Paviljonu o Mokranjcu spevali i Dobrica Erić, Pero Zubac i Tomislav Mijović. Sva četvorica, krem naše poetike, ali onaj prvi ...

A što bre toliko po njemu, baš je to neki fini čovek?
Zbog ovog ali i mnogo čega drugog:

“Deca bez kičme su naša budućnost, pa pošto nam nameću da rađamo beskičmenu decu, za nas bi najbolje bilo da ih uopšte nemamo.”

(govor Matije Bećkovića na Nacionalnoj komemorativnoj akademiji povodom 10 godina od NATO agresije na Srbiju)

Za nas ... takve kao što je on.
To u životu nije čulo za tešku bolest spina bifida (lat. "rascepljena kičma"), jer čitavoga života pati od rascepljenog uma - nikada neće uspeti dovoljno da bude Srbin da bi konačno prestao da bude Crnogorac. A i Crna Gora ne postoji, beše li tako Akademiče?

Olja Ivanjicki po prvi (post mortem) put među Negotincima

Kada nije moglo sa ove strane života, onda je moralo da ispadne ovako - sa one. A "za dlaku" je falilo da ne ispadne nikako.

07.07.2009. Blic - Zabranjena izložba slika Ivanjicki na Mokranjčevim danima
07.07.2009. Pink - (NE)Kultura: Zabranjena izložba slika Ivanjicki na Mokranjčevim danima
07.07.2009. SMedia - Zabranjena izložba slika Ivanjicki na Mokranjčevim danima
08.09.2009. Politika - Neizvesna sudbina izložbe slika Olje Ivanjicki
10.09.2009. Ilustrovana Politika - Zaplet: Ko treba da čuva blago Olje Ivanjicki?
12.09.2009. Svet - Problemi oko zaostavštine Olje Ivanjicki!
14.09.2009. Naslovi.net - Olja Ivanjicki na Mokranjčevim danima

Radi se o slikama Olje Ivanjicki koje su bile bezecovane za slikarkinog života, ali je eto ispalo da zbog ostavinske rasprave i iznenadne pojave fantomske naslednice Oljine sve krene naopakim putem, kako to obično kod nas biva. Organizatori Mokranjčevih dana su obezbedili transport i obezbeđenje slika, uplatili kintu, i onda pali u fras kada su čuli da sud ne dozvoljava iznošenje slika iz Fonda dok se ostavinski spor ne razreši.
Međutim, kako to obično u životu baš i ne biva, ispalo je da je u Negotinu u subotu 12. (bez J) septembra otvorena dupla izložba slika Olje Ivanjicki, što organizatori nisu mogli ni u najluđim snovima da zamisle.

I tako, u Unutrašnjoj galeriji Doma kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu, izloženo je 11 slika koje su prvobitno bile naručene za izložbu:

1.Apokalipsa pentaptih 2.Raspeće, Milenijum 3.Apokalipsa 666 4.Trkač 5.Tamna slika 6.Dama sa hermelinom 7.Sveti Jovan 8.Madonna Atomica 9.Anđeo 10.Dan i noć 11.Leonardova godina

Da cirkus ne bi ispao veći nego što se činilo da će biti, u pomoć organizatorima Mokranjčevih dana priskočio je Mirko Mrkić Ostroški, prijatelj Olje Ivanjicki i vlasnik izdavačke kuće "Interpress", i iz privatne zbirke obezbedio jedan broj slika ne bi li izložba ipak bila održana.

Jedan deo tih slika izložen je u holu na spratu dok se ostale nalaze u maloj galeriji.

Uglavnom ulja na platnu, poznate ličnosti.
Ima tu i malo nekakve numerologije: prvi set broji 11, u maloj galeriji 13 a u holu 14 slika. Izložba je otvorena 12. septembra. Potrefilo se.
Eto, baš sam ih nahvalio. Sad bi bio red da kažu koliko su pukli para za sve ovo.
Što bi rekli Otpisani:

Pop-art, gevezen zajn!

ХЛИВ/ИВ

Pa sad, ovako bi (kao u naslovu) vajni ćiriličari napisali 44. Mokranjčevi dani - 4. dan. To su valjda oni što pišu da u Todorčetovom konaku upravo ide koncert mađarskog hora JAZZ VOISES, a okolo sve ćirilica da se ne vidi nepoznavanje engleskog jezika. I to u obe varijante "INFORMACIJE", ona sa ulaznih vrata Doma kulture ali i ona sa sajta Opštine.

No, pored toga večeras je u Domu kulture na programu (a i na live streamingu) nešto. Kažem "nešto" jer na jednom mestu piše "15 ruk.po Stevanu", na drugom "15 rukovet po Stevanu" a izgleda da se radi o "15 RUKOHVATA PO STEVANU" kompozitora Zorana Hristića u izvedbi duvačkog kvinteta Beogradske filharmonije. Daleko bilo da imam nešto sproću umetničkih sloboda, nego, iste su nam iznedrile i Mitrićeve Veljka na magarcu u centru grada i Vukovu glavu na kolcu preko puta osnovne škole "Vuk Karadžić". Petnaest rukohvata! Jal gelendera, jal u gradskom prevozu ... štagod bilo, samo da narod ima za šta da se 'vata.

Čuveni Hristić-od-dvaes'-gradi svoje umetničko delo komponovao je "po narudžbini Festivala". Ma da mi je samo da jednom sretnem na ulici tog Festivala, ruku da mu stegnem i čestitam na izboru jelovnika, ali i karti pića. Dakle, na live streamingu Mokranjčevih dana od 20:30h za večeru imamo 15 Rukohvata po Stevanu, bez luka i ostalih priloga, u Somunu kulture u Negotinu.

Inače, ovo je premijera kompletnog dela, mada su neki fragmenti već iz(v)edeni još 28. juna ove godine na otvaranju "Kluba Vidosav" u selu Botunju (...) kraj Kragujevca. Naravno, radi se o klubu ljubitelja pisane reči osnovanom u čast pisca Vidosava Stevanovića.

Dakle, još neki minut i počeće Rukohvati, ovoga puta ucelo.
Živi bili pa izeli, ovaj - slušali i gledali.

***

Eto, poslednja vest kaže da izvođenje 15 Rukohvata po Stevanu konačno počinje u 21:25h.
Počinje, počinje ...

Otisak Nedelje - 13.09.2009.

Otisak prethodne nedelje zaista mora da bude nikako drugačiji nego - opšti. Mokranjčevi dani su u Negotinu glavna tema, ali odmah do nje ide (ona, na žalost ludačka) - politika.
Pa da vidimo i to čudo, ovonedeljno.
btw. na Mokranjčevim danima je trenutno koncert Vasil Hadžimanov benda, sviraju jazz obrade Mokranjca. Bacite okce.

Predlog #1 - Gimnasium

Negotinska Gimnazija proslavila je 170 godina svog postojanja. Otvorena je 10. septembra 1839. godine ukazom (namesništva) Kneza Mihaila Obrenovića. O ovom jubileju je podosta rečeno ali još mnogo toga se može reći i dodati, jer to jeste jedna od najstarijih obrazovnih ustanova u Srbiji.
Nažalost, Knez Mihailo je završio kao i svaki drugi srpski proevropski i progresivan vladar - prerano i naglo. Pitam se šta nam to treba, da ubijamo svoje najbolje a druge, najgore, krstimo najvećim.
O njoj je pisao i poznati austrougarski putopisac-špijun Feliks Kanic, koji je u XIX veku dva puta bio u Negotinu. Interesantno, ali napisao je da su u to vreme Šabac i Negotin bila dva grada tadašnje Kneževine Srbije sa najvećim brojem opismenjenih stanovnika. Ispred drugih, mnogo većih i važnijih palanki serbskih.
Tokom I Svetskog rata nastava je obavljana na okupacionom bugarskom jeziku, a tokom II Svetskog rata nemcima tako nešto nije palo na pamet. Eto.
A danas ...

Danas je u toku renoviranje fasade Negotinske Gimnazije. Za pohvalu, ali i za zamerku što to nije učinjeno pre početka školske godine, obeležavanja jubileja i Mokranjčevih dana. Ali, bolje ikad nego nikad.
Ipak je to moja škola.

Predlog #2 - Mokrdani

Svakodnevno najavljujem dešavanja oko Mokranjčevih dana, ali šta bi ste rekli da sam prvo objavio ovu sliku? Ulazna vrata Doma kulture, objava pučanstvu šta, gde i kako. I koliko. Pročitajte pa sami zaokružite sve ono što vam na ovom papiru "žulja oko".

Na stranu standardna domaća dopismenost, ali 44. Mokranjčevi dani, evo danas u baksuznu nedelju (13.09.), na polovini ovogodišnjih događanja, zaslužuju pohvalu. Live streaming prenosa koncerata radi nesmetano, čak i onaj opštinski špijunski webcam uglavnom radi bez secanja.
Čudo jedno, da se uplašiš. Prosto me tolika dobrota plaši, k'o da sluti na nešto ...

Predlog #3 - Kante

JKP Badnjevo je svojevremeno iz donacije dobilo stotine PVC kanti za smeće, da u sklopu projekta "Primarna selekcija i reciklaža itd." građanima u jednom broju ulica (od raskrsnice u naselju V.Vlahović do Vašarišta) iste besplatno podeli uz edukaciju kako vršiti tu selekciju. Papir, metal, plastika itd. etc. ovoono. Pošto ta edukacija u našem narodu nikako ne uspeva, mislim na pomenute ulice, doneta je odluka da se tim projektom obuhvati čitav grad i svima ponude pomenute PVC kante za selekciju smeća. Plave i žute, zelene su već podeljene.

Intreresantno kako naš narod baš ne voli kada mu se nešto nudi za džabe. Ne znam šta nam je. Međutim, kada je objavljeno da kante može da preuzme svaki stanovnik Negotina, narod navalio ko mutav. I šta sad, odakle to?! Pojma nemam, možda je to zgodna tema za nekakav traktat na temu psihoanalize sociologije mase.
PVC kante za selekciju smeća možete preuzeti radnim danom od 7 do 15h u magacinu JKP Badnjevo, ulica Vere Radosavljević br. 5. Ugovor o preuzimanju sklapa se u upravi na Zelenoj pijaci, kancelarija br. 3 (telefon 541-640).
Bitno je da kante jesu za džabe, ali i da moraju da se čuvaju od oštećenja ili se plaća puna cena - kao kazna. Takođe, neophodno je da građani stvarno koriste te kante za ono za šta su predviđene. Dalje od ove molbe komunalci ne mogu da utiču na Negotince. A bre, džabe!
Na Negotincima je zadnja.

Predlog #4 - Dve kule

One budale iz Al Kaide uspele su da pre osam godina sruše Dve kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Sumnjam da su pre toga čitali Tolkina, jer je tamo srušena samo jedna kula, ona Sauronova Barad-Dur u Mordoru, dok su sve druge ostale čitave. Kako god, kažu da su 2752 osobe izgubile život zbog sadejstva ludih terorista i kretena iz US obaveštajnih službi.

Teorije zavere se sve više umnožavaju. Eto tako i ova, na sajtu What really happened (Šta se zaista dogodilo). Šta god da se zaista dogodilo, neće vratiti onih 2752 komada duša.

Predlog #5 - Cijena, Bing?

Ovakve stvari se uglavnom ne dešavaju Bingu i Sir Oliveru, ali Negotincima se dogodi da ne mogu tako lako da razabru o kojoj se cifri radi na artiklima u "jednoj privatnoj robnoj kući". Onoj inovativnoj po pitanju selekcije i odlaganja otpada, tako dragoj ovom blogu.
Inspekcija? Hvala na pitanju, živa i zdrava.

Predlog #6 - Kalendaw za 2009.

E pa ovo nisam mogao da preskočim! Došlo mi je da puknem od smeha kada sam u kancelariji jednog od šešeljista video ovaj kalendar okačen na zidu. Hajde što im je istetovirao čela, ali što im bre zaokruži oči? Lepo su mu rekli da to skloni (provereno, znam), ima da naiđe neko ko će zbog toga da ga ukanta.
I naiđe neko.
I, naravno, ukanta ga - sve u duhu onih plavo-žutih kanti.
Iskreno rečeno, nisam siguran da je pomenuti kadar ukapirao vic.
Ljubi ga majka.

***

Četvrtko i Petko negotinski ove nedelje su na prinudnom odmoru.
Zbog kulture.
Svako, naravno, na svoj način.
Kamo lepe sreće da nisu na odmoru, već na odvikavanju od politike.
Sreća - po sve.

Od dvanajestog do dvanajestog

Večeras, po programu Mokranjčevih dana - II dan (nebitno koja boja pojasa) u Domu kulture Beogradski revijski orkestar cepa lake note (kate): splet ABBA kola za početak, pa onda malo stranske filmske muzike, onda naravno OTPISANI!!!, pa malo domaća filmska muzika, pa opet malo angloamerički šlageri i tako to. Na kraju i Bitlsi, opet splet kola.
Sve nešto čekam Lili Marlen, baš bi mi leglo.

To me podseti na današnji datum - čuveni dvanajesti septembar, dan crvenog oslobođenja Negotina. Ona tabla iz prošlogodišnjeg posta i dalje stoji tamo gde beše, kao i ono J viška - naravno. Jeste da je Novi datum oslobođenja pomeren za više od sto godina unazad i u maj mesec, ali i to smo već znali.
I niko bre da tu nakazu gramatičko-boljševičku smakne sa ovog zida! Moja ulica, ta famozna "12. Septembra" nekada se u necrvena vremena zvala Takovska, a Negotin danas nema čak ni istoimeni sokak. Jal zbog grma, jal zbog (nekad) konkurentske fabrike cirke, tek Takovo se ovde ne spominje. A ni Krajina-Vino, ako ćemo pošteno, više ne smatraju za firmu.

Dakle, menjala se vlast u Negotinu ili ne, tek gospodo opštinari (bivši ili budući) skidajte ovaj shit i menjajte naziv! Ili vraćajte Takovsku, ili (još bolje) dajte joj ime Zorana Đinđića jer je to prvi čovek posle '45 koji je dao neke pare da se krene sa uređivanjem ove ulice, koja vodi od stare Kladovske raskrsnice pa skroz do Kobišničkog puta (danas Hajduk Veljkova), i prolazi pokraj autobuske i železničke stanice.
Ajde bre, lenčuge.

ArtTerorizam#18

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina prePoruka)


Bog je mrtav!

Niče

Niče je mrtav!!

Bog

ARTTERORIZAM JE ŽIV!!!

Skala

Većina blaženih u svom neznanju, najviše sebi (a ponajmanje drugima) bogougodnih ljudi ponajpre danas (mada ni u prohujalim vekovima to nije izuzetak), veruju da su talentovani ljudi, ljudi od pera i pisma, nauke i škole, umetnici, zanesenjaci i pesnici, da su svi oni Sveci i poštenjačine, oličenje morala i ljudskosti. Ali, ne! U kalu večitog materijalizma oni su pre ogledalo opšteg stanja, unutrašnji govor na licu samospoznaje. Ukratko (i ovo zapamtite), to su pre bitange i vucibatine. Neradnici, kako bi ih nazvao otac uplašenog Franca Kafke.
Ali, ljudski je i prirodno grešiti a (verujte u ovo) ljudi misle grešno češće i "dublje".
Spisatelji nisu izuzetak. Pa imate Marinetija u Italiji koji je čvrsto podržavao Musolinija i verovao u FAŠIZAM (kao i u sopstveni pokret - Futurizam), kao nešto novopotrebno, neophodno u vidu progresa industrijske revolucije; Ezru Paunda, državljanina SAD koji je, takođe, (kao latinofil) prigrlio fašizam; Luj Ferdinanda Selina u Francuskoj, odličnog pripovedača, mislioca, ljubitelja umetnosti i nacistu Ernesta Jingera; filosofa Martina Hajdegera; G.K.Česterstona; nobelovca Kamilo Hose Selu i Salvadora Dalija u Španiji, koji su bili miljenici generala Franka i njegovog teror-režima; Kurcio Malapartea, koji je čak bio gost ustašama i poglavniku im (!) Anti Paveliću; veliki Ivan Meštrović i mnogi, mnogi drugi ...
Ni naš, previše javni život nije bio pošteđen sličnih primera. Doduše, kod nas se pre radilo o revanšizmu novopridošlih snaga. Pa su tako u Titoizmu (nakon rata) i socijalizmu (nakon Titoizma), bili prećutkivani pisci i izvrsna dela stvaralaca poput Milana Kašanina, Dragiše Vasića, (ministra prosvete u vladi Milana Nedića) Velmar-Jankovića, Rastka Petrovića, Sime Pandurovića itd. I danas, u naše vreme, imamo sumnjive i mutne likove kakav je već tuženi zmijotaložni, kraljevski vinogradar iz Poljoprivredne škole Bukovo u Negotinu, koji neće učestvovati na 44. Mokranjčevim Danima. Dobrica (da li je?) Ćosić.
Veći deo ovih stvaralaca je zaista ostavio velika i divna, večna dela za sobom a to što su grešili, pa jebiga - šta sad?! Učite se na njihovim greškama.
Jedan od njih, koga nismo pomenuli, a o kome će biti reč je i norvežanin

Knut Hamsun
ŽENINA POBEDA
"Sklaven der Liebe" (u originalu "Robovi ljubavi")

izdavač: Prosveta Niš
edicija: Mala biblioteka - nobelovci
godina: 2003


KO JE TO?
Knut Hamsun (Knut Hamsun Pedersen, 1859-1952), nesumnjivo je jedan od najvećih norveških pisaca, ako ne i najveći. Nobelovu nagradu je dobio 1920. godine, tako da je u doba II Svetskog rata bio itekako poznat i svakako popularan.

Bio je dete seljačkog porekla (i seljaci znadu da pišu - vidite samo ove naše) i prve godine svog života je proveo na izdvojenim Lofoten ostrvima. Najpre je učio obućarski zanat, i tada je u 19. godini života krenuo i da piše. Ćitavu deceniju je radio kao sezonski radnik, a u SAD je zarađivao kao kondukter u tramvajima Čikaga i radeći kao nadničar na farmama u Severnoj Dakoti.
Formalno obrazovanje nikada nije stekao a o fakultetskom da i ne govorimo. Za njega bi mogli reći da je samouk. Pa opet, ostavio je pozamašan književni opus. Pisao je uglavnom romane i pripovetke.

Njegova poznata dela su: "Misterije", "Glad", "Pan", "Plodovi zemlje", "Viktorija" a pred kraj života napisao je autobiografiju "Na zaraslim stazama".
On je oslobodio norvešku literaturu stega suvoparnog realizma, od stremljenja ka neumerenom ali "sivom i dosadnom" naturalizmu. Njegov slobodni, spontani i lirski impresionizam, uticao je na mnoge evropske pisce, počev od Maksima Gorkog u Rusiji, preko Štefana Cvajga, Artura Šniclera, Tomasa Mana do Isaka Baševisa Singera i mnogih, danas nama bližih postmodernista. Njihova ležernost u pripovedanju, poput neobavezujućeg razgovora uvlačila je čitaoca u događaje bez pomisli na odbranu i osvajala širom Evrope. Njegova potraga za odgovorom na pitanje šta je u biti čoveka, dobro ili zlo? Šta je u istom promišljeno, a šta iracionalno, budilo je u ljudima želju za otkrivanjem sopstvenog svojstva bitisanja, dovodeći u sumnju i već ostvarene i bujne egzistencije. Njegova dela proučavaoci književnosti su nazivali "Petim jevanđeljem modernizma", stavljajući ga u rang sa delima kao što je "Tako je govorio Zaratustra" Fridriha Ničea.

MOŠA/ZANIMLJIVOST

Hamsun je zaista bio omiljen u svim krugovima i čitalaca i kritike sve do te 1945. godine. Jer, još tridesetih godina, kada piše tzv. trilogiju romana "Pan", "Viktorija" i "Glad", on iznosi i ono što bi danas tumačili kao izrazito desničarski pogled na svet. Iako je bio pripadnik građanske Evrope, imao je odbojnost prema kulturi Zapada (u čemu su prednjačili materijalizam i industrijalizam SAD i Engleske), i gotovo prema svim vidovima progresa za koji je smatrao da je dekadentan, da uništava mogućnost harmonije našeg odnosa sa prirodom. Zato on u tim delima prikazuje čoveka kao "bolesno čedo grada" koje teroriše industrija metropola, izgradnja, odvikavajući ga od toga da uživa u svom prvobitnom prostoru - prirodi. U gotovo svim njegovim delima, glavni junaci su asocijalni, marginalci koji svojim životima opravdavaju individualizam kao najispravniji put čovekovog opstanka.

Takvi pogledi, kao i zastupanje filosofije povratka prirodi kao najčistijem obliku egzistencije, bili su i više nego dovoljni da mu 1943. kancelar i führer Adolf Hitler i njegov ministar propagande i obrazovanja Jozef Gebels dođu na noge i uruče mu nagradu Nemačke za izuzetan doprinos svetskoj književnosti. Što bi se reklo, nije se on priklonio nacistima već su njegove ideje i stavovi približili Hitlera i naciste njemu.
Za vreme rata, kao i većina u Norveškoj i uopšte (zašto to ne reći) u Skandinaviji, uzima učešće u vladi Kvislinga angažujući se kao ministar prosvete.

Naravno da, kada su nacistička Nemačka i njen nemali broj saveznika izgubili rat, svi "peru ruke Pilatske", pa tako i Hamsuna hvataju za gušu i sude mu kao izdajniku, kolaboracionisti - saradniku okupatora. Međutim, zbog starosti i bolesti, sve optužbe protiv njega biće povučene. Ali, tek tada nastaje prava hajka. Licemeri, kakvih ima svuda i kakvi samo ljudi mogu i biti, donose njegova dela, njegove knjige i bacaju mu u dvorište ili spaljuju na trgovima, previše mizerni da bi ga linčovali. Tobož razočarani njegovim političkim stavovima koje su i sami za vreme rata što javno na ulici, što u svojim domovima podržavali. Poput užarene lavine, magme koja vatrenim jezikom guta sve pred sobom, njegova nazovi sramota širi se po čitavoj Evropi. Njegova dela su nepoželjna i više se ne štampaju. On će tih narednih sedam godina provesti u psihijatrijskoj bolnici, smeštenoj negde daleko na selu u vidu nekakve farme. Zdrav ali skrajnut. Tu će napisati "Na zaraslim stazama", autobiografiju u kojoj nema ni trunke kajanja, a verujem da ni ne treba biti, za razliku od pravog licemera Gintera Grasa.

Tek nakon njegove smrti, on kao podsetnik na nečistu prošlost za žive, ponovo postaje interesantan, pobuđuje i neka nova moderna interesovanja i opet poput užarene reke čita se i prevodi diljem Evrope i Sveta, pa i tamo gde je nacizam ostavio najviše krvavih tragova, kao što su SSSR, Poljska, Čehoslovačka, Nemačka, Jugoslavija ...
Da se razumemo, Knut Hamsun je veliki majstor pisane reči i svako ko pročita bilo koje njegovo delo istinski će uživati. I zbirka priča "Ženina pobeda" je dokaz te tvrdnje.
Tu je šest priča gde je žena oličenje lepote, bujnosti i strasti, pravi predstavnik božanske prirode ali i prepredena i lukava, vešta i poput umetnosti obmanjiva i neuhvatljiva - u svakoj od priča nasamari muškarca.
On kao veliki poznavalac ljudskog duha i srca, analizira svu kompleksnost junaka, zdravlje, bolesti ili nastranosti, na šta je čovek sve spreman kada ga zavede magija neodoljivih žena i kakav sve može biti u ljubavi, gde važi ona stara "U ratu i u ljubavi je sve dozvoljeno". Ne zaboravite na to. Kao što će junak u priči "Glas života" reći sebi nakon provedene veoma strasne i vlažne noći sa mladom udovicom:

Dugo sam sedeo i razmišljao. Jedan čovek ima ženu, ona je trideset godina mlađa od njega, on je godinama i godinama bolestan i jednog dana umre.
I mlada udovica odahnu.

Knut Hamsun ("Glas života")

u Rujnu 09. IX 2009. godine
a pre fudbala i piva
napisao S.S.Skala
u Nitogenu, država Anarhija

44. Mokranjčevi Dani u Negotinu

Priopćenje za промиџбу ali još više i za свеопће пучанство Blogosfere:

Danas, 11. septembra 2009. godine, počeli su 44. Mokranjčevi dani u Negotinu. Sve što vas interesuje, a nemojte slučajno da vas ne interesuje, možete pogledati na web stranicama opštine Negotin u live streamingu, kao i (naravno) na zvaničnoj prezentaciji Mokranjčevih dana.

Trenutno (sada je 20:45h), traje prenos takmičenja horova u natpevavanju.

Horovi-česnici:
1. Mecsek - Pečuj (Mađarska), dirigent Atila Kertes
2. Ipavska - Gorica (Slovenija), dirigent Matijaš Šček
3. Jeka Primorja - Rijeka (Hrvatska), dirigent Darko Đekić
4. Canticum Novum - Beograd (Srbija), dirigent Stefan Zekić
5. Vardar - Skopje (Makedonija), dirigent Ilija Atanos

Mokranjčevi dani ove godine zaista jesu međunarodni festival muzike.
Konačno.

***

NEWS:
Pobednik u ovogodišnjem natpevavanju horova je slovenački hor Ipavska iz Gorice.
Dobro da nisu ovih dana po novinama pisali (onako "fudbalski") kako horovi dolaze u negotinski pakao, inače ko zna ko bi pobedio ...