ArtTerorizam#7

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina preporuka)

... nostalgija je nepotrebno osećanje. Ona podrazumeva žal za prošlim a prošlost se ne može vratiti.

Karen Šahnazarov

Ali često neizbežna ...

S.S.Skala

Pišući u ranijim tekstovima o autorima, likovima, pojavama u umetnosti i kulturi (poput one o bit-pokretu) imanentno je to da se radi i o vremenu u kome su se javljale tzv. promene na historijskoj sceni kulture, stvaralaštva i društva.

Gledajući "pozornicu naše stvarnosti" sa ove distance i tu je bilo interesantnih, originalnih pojava i prilika. Naročito u doba zenita dekadencije titoizma, iliti labavog socijalističkog režima komunističke partije, pod diktaturom jednog mišljenja i ideje otelotvorene u liku i (ne)delu vođe (već prastarog i na samrti) pod imenom ТИТО ...
Krajem sedamdesetih desio se tzv. "crni talas" u domaćoj kinematografiji i autori poput Ž.Pavlovića, D.Makavejeva, A.Petrovića, L.Stojanovića, Đ.Hladnika, L.Zafranovića. K.Aćimovića i druigih, pojavili su se i ostavili trag koji je i dalje utisnut, dubok. U muzici naboj, stisak je eksplodirao i osamdesetih izronio najpre beogradski "novi val" a onda i jugoslovenski. Grupe poput Limunovo Drvo, Radnička Kontrola, Bombarderi, Robna Kuća, bila su prava paralela pojavama u Londonu, Njujorku, Berlinu, Amsterdamu - ne znajući jedni za druge. A onda, i oni koji su udarili temelje onoga što danas smatramo vrhom jugoslovenske rok scene, najpre u Bg-u Šarlo Akrobata, VIS Idoli, Električni Orgazam, Petar I Zli Vuci, u Novom Sadu Luna i La Strada, ali i širom Jugoslavije - Pankrti, Buldožer, Paraf, Lačni Franz, Prljavo Kazalište, Azra, Haustor, Laibach. Uz filmove Miše Radivojevića (koji u filmu "Dečko koji obećava" predstavlja tadašnji mondenski, novi i uzbrukani Beograd), slikarstvo su nam predstavljali živi - Petar Lubarda, Milan Konjović, Mića Popović, Mario Maskareli, Leonid Šejka, mladi - Vladimir Veličković, Ljuba Popović, mlađi - Dado Đurić. Danilo Kiš je bio živ i najozbiljniji kandidat (svih tih osamdesetih) za Nobelovu nagradu u oblasti književnosti. Na žalost, iznenada je preminuo 1989. godine u svojoj 54. godini.

Šta nam sve ovo govori? Koliko je naša kulturscena bila zdrava, koliko je, ne išla u korak sa Evropom i svetom, već je često bila i za stopu ispred njih.
A danas?
Obećao sam da se danas neću nervirati. Da neću dozvoliti da me iznerviraju, ali reći ću ovo: Danas je domaća kulturscena, kao i celokupna srpska stvarnost - UŽAS!

A Negotin?
E, on je takođe u ovoj priči, priči o zlatnom vremenima, "poslednjim trzajima".

TRIBINA UNUTRAŠNJEG STANJA

autor: Miodrag Zlatković
izdavač: Književna Omladina Negotin, 1992.

KO JE TO?

Mića (kako ga svi znaju i zovu) rođen je 1959. godine u Negotinu. Dakle, Negotinac iliti - Nitogenac.
Jedan od pokretača Književne Omladine Negotin i časopisa "Buktinja", koji je ponovo počeo da izlazi 1985. godine nakon gotovo tri decenije hibernacije, čiji je dugogodišnji urednik bio (sve do 2008. godine).
Pre ove zbirke izašla mu je i zbirka pesama "Usta puna sreće" 1980. godine, koju mu je objavio Mašinski fakultet u Nišu, ali to su kilosterski, šalala tekstovi i strofe, i ne zaslužuju neku ozbiljniju pažnju. Pripremajući antologiju autora našeg Kluba, od svakog ponaosob tražio sam tzv. "zanimljivu biografiju", tj. lični tekst o sebi, ali onako kako autor vidi sebe, kako ga znaju ili misli da ga znaju. Evo šta je u jednom od takvih tekstova, o sebi, Mića Zlatković napisao i rekao (prenosim taj tekst u celosti):

Prilog za definisanje mogućeg subjekta
(iliti skica za biografiju)

Zapisano je da sam rođen 16. septembra 1959. godine u Negotinu, i neka tako i ostane. Kada sam naučio da kreštavim glasom mogu dobiti sve što poželim od svojih roditelja, primenio sam vrlo brzo i na ostale, te sam upisao horsku sekciju od prvog razreda osnovne škole i pevao jako dugo i uspešno. Kada mi je glas bio bolestan, a ja sam morao da izražavam i dalje svoja osećanja, onda sam shvatio da muzički instrumenti to mogu besprekorno da odrade, pa sam od trećeg razreda osnovne škole počeo da sviram mandolinu, pa gitaru, harmoniku, usnu harmoniku, pa u prste (koristeći porodični zvuk). Morao sam i slikom i grafikom da se izrazim. No, najviše sam se petljao sa rečima i zapisima. Kada su me zapazili, morao sam da uređujem nekoliko listova i časopisa: da budem jedan od pokretača Književne Omladine Negotin, član nekoliko književnih klubova. Učestvovao sam na mnogim manifestacijama i pesničkim festivalima širom naše nekadašnje Jugoslavije. Valjda sam zbog te upornosti i nešto talenta i osvajao nagrade, priznanja, bio laureat, i možda još nešto. Onda su počeli da me objavljuju bez pitanja u različitim zbornicima, almanasima i malim antologijama (dok ih neko ne proglasi velikim). Zbog mog pokojnog oca Aleksandra, i moje želje da i ja nastavim sa časopisom za kulturu, umetnost i književnost "Buktinja" (koji je izlazio 1954-1955 godine) morao sam da 1985. ponovo pokrenem tu priču. I uspeo sam. Objavili su mi zbirku lirike "Usta puna sreće" 1980. godine ljudi sa Mašinskog fakulteta, po nekakvoj odluci zbog mojih zasluga; a 1992. godine zbirku poezije "Tribina unutrašnjeg stanja" u ediciji Krajinskog Kruga po ubeđenju Adama Puslojića i Vlaste Mladenovića. Pošto ja nikada nisam hteo da izdam svoju zbirku poezije, to verovatno neću ni učiniti, do nekih novih odluka, zasluga, urgencija i sličnog. Član sam UKS. Redovno plaćam članarinu. Ali zato više ne plaćam članarinu u ribolovačkom savezu. Ravnoteža mora postojati i mora se poštovati.

Negotin 2008. godine
Miodrag Zlatković

MOŠA/ZANIMLJIVOST

Zbirka "Tribina unutrašnjeg stanja" je nevelika i u njoj se nalazi dvadesetak pesama podeljenih u tri poglavlja, od kojih poslednje (najzanimljivije) nosi naslov "Iz vremena kada je jedan NEGOTINAC zalutao u svoj mozak" i ujedno opisuje smisao većine pesama iz zbirke. Sve pesme su nastale tokom osamdesetih, uglavnom u Negotinu, onda kada se iz njega još nisu ljudi, cele porodice i studenti bežali, već mu se rado vraćali i dolazili u njega. U Negotinu, koji je nekada imao prave boemske kafane, poznate u celoj Jugi, letnju pozornicu u prirodi, načinjenu po uzoru na Šekspirov Gloub teatar, disko u komitetu Komunističke partije Jugoslavije, u kome su se pili vinjak i Kokta (koju je punilo negotinsko "Krajina Vino"), duvala vutra (lepak je bio zabranjenm jer smrdi), festival "Mokranjčevi dani" koji su posećivali svetski poznati muzičari i učestvovali na istom. Negotin, koji je imao i bendove ovakvih imena: Zrak, Rh Faktor, WAT, Visoki Napon a potom i Cirrusi, Admiral Tipoa, The Trash, Orfičko Zaveštanje, Les Idees Noires, Apokalipsa, Nitogen ... U takvoj sredini i vremenu, gde su mejnstrim bili punk, metal i disco istovremeno, gde je gimnazijski maskenbal bio najluđa punk žurka, svake godine tih osamdesetih, gde su se poezija i proza mogle čuti sa pločnika, iz parka, kafea, Snack bara, tu su iznikli i ovakvi stihovi:

Nama
krvi
treba
jer hodamo
Svitanje
Sunce da gledamo
Pesmu dajte
pijane devojke
večeras ljube
srcu treba otkucaja
ž ž
e i
l v
i e
m t
o i

Zbirka je zaista fragment, isečak vremena i Negotina "kada je sve bilo drugačije". Odiše crnohumornim doživljajima stvarnosti, bezbrižnošću (tako svojstvenom Osamdesetim), spokojstvu (kao da će to blagostanje trajati večno) pre "svih zala" koje će nas zadesiti u devedesetim (raspad države), ratovi (građanaski i verski), sankcije, inflacija, moralna i duhovna beda čije posledice i pustošenje osećamo i danas.

U knjigu su umetnuti i crteži Slobodana Miljkovića - Sulje, takođe jednog izvanrednog negotinskog umetnika, ali i ovakve reči:

DEVOJKA NA POZIV

kao moguća navika dece
naših radnika u
inostranstvu

Na tom broju
njeno telo je hvaljeno

zbog vaše usamljenosti, lošeg poslovnog dana, bračne neusklađenosti, naglih vremenskih promena, sujete, bolesnog uma, zbog unutrašnjeg krvarenja, ptica, dizalica, gubitka svesti/na tomboli, zbog sutrašnjeg neizvesnog dana, mogućnosti smrti, zbog pohvale u domovini

u ime neobrađenih njiva u San Marinu, Vidrov gradu, Džanjevu, Kobišnjikalici, toj sopstvenoj nepoznatoj deci, u ime novih imena, male privrede sprečenog daha na carini, tradiciji, dukatnih nevesta na jesenjem vašaru, praznine kada dođemo, praznine kada odemo

Na tom broju
njena igra je korišćena
jer je prosta
i ponovljiva

Kada se vratim
sa doživotne robije
pozvaću je

Ova šaljiva pesma, koja na jedan neposredan način ismeva navike ovdašnjih gastarbajtera samo nas vraća na priču o avangardi, i što da ne, na bit-pokret o kome je već bilo reči. Zlatković iz svog "unutrašnjeg eha" izvlači skrivene strasti i snoviđenja i pretapa sa ličnim iskustvom svakodnevice koja je bila nešto drugačija. Otuda i ovakve pesme:

BEZBRIŽNA IGRA

Vaše dete
je pretrčalo ulicu
trčalo za loptom

Morao sam da ga pregazim
izvinite

Ja svoju decu
vezujem
gajtanom za krevet

Omogućujem
bezbrižnu igru

Ovu zbirku ćete možda teško naći, možda čak i nećete uspeti da je pronađete ili će ona na polici u nekom tihom negotinskom domu pronaći Vas. Kod nekog Negotinca. Primerci ove zbirke, ogrnute u crno, tamo se nalaze.

Kada autor govori na nekom pesničkom skupu, manifestaciji, večeri svoje pesme, možete čuti mene kako vičem, tražeći od njega da kaže, recituje moju omiljenu pesmu a njegov kredo, životni i pesnički:

PREDGOVOR UZ DIJAGNOZU

NE pijem
NE pušim
NE kockam se
NE jurim ženske

ali zato imam
čir na želucu

I TO JE NEŠTO

Treba duboko brinuti unutra
a da ne izneveriš sebe

Valjda mi se toliko sviđa, što sam suprotnost od svega toga ...
I tako je jedan Negotin, doba nestalo, ostao tek trag, sećanje u vetru, koje je prekrila neka druga, grozna oluja. I ove slike su tek komadi, trzaji nekog drugog, građanskog (svega što danas nije) Negotina.

NAPOMENA:
Ova zbirka ima taj problem što je od strane svog autora ostala napuštena. Gurnuta u vrtlog poetskog života, sama a predstavljena tada tek kao prethodnica, morala je imati zaleđinu, jaku podršku, koja je najavljivana. Jer tek kao početak ozbiljnijeg dela koje se očekuje, ni dan-danas ne znam razlog (iako lično poznajem autora) zašto nije nastavio sa objavljivanjem poezije i proze koju je nastavio da piše, što se od njega i očekivalo. Nepotrebno je stao baš kada je bilo najpotrebnije, i kada je bio na vrhuncu poetskog stvaranja.
Ujedno, to je isti slučaj i sa Negotinom, kada je bio u žiži interesovanja, snage, trebalo je da krene napred, da iskoristi svoje kredite - grad je stao, iz razloga što su ga dođoši-banditi opljačkali, uništili i razorili. Poput Vandala, Huna koji razaraju Rimsko carstvo, to isto su učinili vlastodršci, foteljaši, uvlake i poltroni Negotinu.
Ali, platiće ... obećavam ...

***

Završno veče konkursa "Pesničke rukoveti" biće održano 22. maja u klubu "Enter" (novi Tržni centar "Unimat") u Negotinu, sa početkom u 20h.

Nagrađeni na XVIII "Pesničkim rukovetima" su:
1. Jelena Zarubica, Kula
2. Marina Zrnić, Beograd
3. Nebojša Petronijević, Ćuprija

Oni će ujedno biti i gosti, kada će predstaviti sebe i svoju poetiku. Pozivam Vas sve da dođete i uživate u nečemu drugačijem od onoga što ste navikli da vidite i čujete u Negotinu. Ovo je još jedan pokušaj da izvučemo Negotin iz ponora u koji su ga gurnuli.
Vidimo se u petak.

S.S.Skala
u Nitogenu, 19.V 2009.

p.s.
Ove slike su takođe iz jednog drugog doba, što reče jedna meni posebno draga osoba:
"Lepe slike, davna vremena..."

Otisak Nedelje - 17.05.2009.

Protekla nedelja bila je sve samo ne uobičajena. Čak i da je bila dosadna, i to bi bilo neuobičajeno. Ali ne i neobično. I dalje nas još nije sustigla kletva "dabogda živeli u dosadna vremena".
Majske svečanosti padaju u nekoliko dana sredinom maja i odnose se na hepening koji upriličava nova postkomunističko-postpetooktobarska vlast negotinska. Nema više dvanajestog septembra kada su došli Rusi, tu je dvanaesti maj kada su otišli Turci. Ko uoči razliku, halal mu!
Kao i svaki cirkus koji se u Srbalja naziva Danom ovoga, onoga ili ovoonoga, tako i Dan negotinski ima svoje lice i naličje.

Predlog #1 - Lice (bright side)

Maj je, koliko se sećam, oduvek bio mesec dečijeg karnevala, maturantskih šetnji, procvetalih lipa (mada to tek sledi punom snagom u lipnju), prvih trešanja, krcate zelene pijace, prvih pravih antikilogramskih šetnji u godini ali i početak zagađivanja prirode glede raznoraznih piknika i izleta širom livada i ostalog zelenila koje (van grada) ne održavaju komunalci.

Dečiji karneval je bio na nivou. Klinci maskirani ispadoše ozbiljniji od matoraca. Evo linka za galeriju slika sa karnevala, vredi pogledati. Onaj PVC/PET lik mi je favorit.

Maturanti su otplesali Štrausov kadril za Evropu. Makar tu da ne zaostanemo za Kontinentom. Pored toga, bilo je i muzike za mase - klasične, tribute to EKV, N.B. live (u treger majici, jer upek'o Mesec baš to veče), izložbe slika i predstava dečijeg pozorišta OŠ "Vuk Karadžić".
Ko hoće da pogleda slike prepunog centra Negotina u vreme koncerta Prsate Vojvođanke - ima na opštinskom sajtu. Ja to ne stavljam ovde.

Sajam vina, meda, etno rukotvorina i baštenskog zelenila. Narod se potrudio da pokaže šta sve ume. Performans otvoren uz vožnju fijakerom kroz centar.

U utorak, na sam Dan, održana je svečana sednica Skupštine opštine Negotin u Domu kulture. Sala bila puna, pevala Velika Solistkinja, hor pripomagao, aplaudiralo se na momente i frenetično, podeljene majske nagrade istaknutim (nekada se to zvalo zaslužnim) pojedincima i firmama, ne spomenuše ko je ovogodišnji počasni građanin Negotina. Na kraju, k'o što i priliči Susretima sela, opletoše kolo oni iz "Floričike". Kolo, ali ne kozaračko ...
I tako, došli smo do naličja.

Predlog #2 - Naličje (brown side)

Na stranu sad to da za svečanu sednicu SO Negotin nije bio potreban kvorum, i da su ga sačinili prisutni u sali Doma kulture - a šta bi bilo da jeste?! Da li je to neko došapnuo onima iz opozicije, mislim to, da nije bio potreban kvorum?

Kako god bilo, Međunarodni sajam meda i vina održan je ove godine na betonskoj plotni najveće skare na svetu, poznatijoj i kao negotinski centar. Sreća da se temperatura nije popela na sadašnjih tridesetak celzijusa jer bi taman mogli da otvore i sajam medicinske tehnike i sredstva prve pomoći za krpljenje (ne betona) posledica toplotnog udara, sunčanice, dehidracije i snežnog slepila u maju. Taj sajam je i ranije održavan u centru grada, ali nekako je bilo drugačije ...
Da li zaista postoji iko razuman ko ne vidi u čemu je suštinska razlika na gornjoj slici?
Kada već rekoh skara, mislio sam na torlački naziv za roštilj, ne na grad u Švedskoj.

Sajam je počeo kako je počeo, fijakerski, iako je saobraćaj u centru striktno zabranjen nekoliko puta donošenim i ispravljanim odlukama SO Negotin. A kad može fijaker, onda može i sva ona silesija limenih četvorotočkaša za njim. Kao, dostavna vozila ... Interesantno je da fijaker od dva konja ostavlja za sobom više tragova od onih sa više desetina konjskih snaga. Onaj horseshit sa slike je stajao nepočišćen u centru od otvaranja Sajma pa sve do početka koncerta Plastične Pevaljke. Narod zaobilazi, da ne ugazi. Isto radili i nadležni. Nisu imali vremena, koncer(a)t je bio na drugoj strani Aerodroma, a i pade mrak ... Ne vidi se, samo se oseća.

Inače, stvarno zaduženi za čistoću nikako da se odšamute od autonokauta na koji ih je naterala Predsednica, počev od ponedeljka pa do kraja protekle nedelje. Došla je na početak odmrznutog štrajka i pokušala da posvađa radnike sa direktorima i šefovima, pa potom "lopatare" sa "kancelarijskim pacovima". Zamalo pa da joj u tom trenutku uspe. Ali, zato je kolovođama štrajka ipak uspelo da se podžapaju bez nje. Pa posle i pred njom. I da im svi okolo budu krivi za situaciju u koju je dobar deo baš tih i takvih doveo preduzeće, direktorujući poslednjih nekoliko godina. Gde bre to ima - štrajk predvodi bulumenta bivših direktora, prave program za spas, sistematizaciju, reorganizaciju?! Ali, da ne pođu od sebe. Ne vredi, još jesenas sam se zarekao da više neću da pišem o "štrajkovima" komunalaca. Isuviše je tu žuči da bih bio objektivan. Sorry.
Inače, udarili smo još jednu tablu na konto čuvenih Vladinih četvrtaka - ni ove nedelje niko "tamo gore" nije spomenuo hajdučiju lokalnih vlasti i njihovo kreativno tumačenje zakona i života. Dobro, neka, ima još četvrtaka do kraja mandata aktuelne ekipe - koliko im duša ište.

Slavlje Bećarsko donekle pomutiše novinski tekstovi objavljeni u sredu, Dan posle - u Blicu i Novostima. Prijava da su neki marisali lovu na konto đačkog prevoza. Novinari tvrde da su im podatke dali pouzdani izvori, pominjani tvrde da su to sve samo klevete. U petak je o tome pisalo i u Pressu.

A i oni na TV Krajina se nešto osiliše, pa pustiše glas ...
Baš veselo proleće u Negotinu, zar ne?

Predlog #3 - €vizija

Puk'o na samom startu, a favorit. Po našim kriterijumima, naravno, koji se baš i ne poklapaju sa evrovizijskim ali ispade i sa bratskoruskim ... Sada nam ostaje samo da se durimo zajedno sa ostalim zapadnoevropljanima koji na tu foru preglasavanja po ex-YU-SSSR ključu kukaju već godinama. Eto, makar da smo tu sa njima, ako ne zbog nečeg daleko pametnijeg ... do sledeće prilike, pošto nema šanse da se opametimo. Da ne šaljemo ovakve budalaštine da nas reprezentuju - za nas ovakve, "tamo" znaju i bez najsvežije priloženog primer(k)a.
Ko je pobedio?
Briga me. Pitajte Zoricu Brunclik, ona ima onu čuvenu pesmu u kojoj je stih "... mi smo pobedili..." koji se ne rimuje ama baš ni sa čim u toj pesmi. Još jedna od čuvenih julovskih propagandnih nebuloza ...

Predlog #4 - Voja vs Vlasi

TV Bor. Emisija o "Vlaškom pitanju". Kako stoje stvari, stvarni problem nije vlaško pitanje, već odgovori koji se na njega daju.
U studiju gosti: vlaški radikal Zajkesković, smenjeni vlaški predsednik SO Bor Balašević i Voja Stojanović, profesor istorije iz Negotina. Ne smem da mu pomenem nadimak, zbog kredibiliteta. Sava Mićićelović, drugi istoričar, on je Kobra, a Voja je b.... ma, neću bre da kažem.
Na stranu zavitlavanje na račun Vojinog nadimka, ali to je čovek koji je studirao zajedno sa Ivanom Đurićem, i kome je baš on ponudio da ga zaposli u srpskoj biblioteci na Sorboni u Parizu. Ali Voja, bivajući patriota, ne ode iz zemlje kada je bilo najteže. Kako god, napisao je knjigu "Etnogeneza nastanka Vlaha, Vlasi i balkanski narodi" koju jedino legalno možete poručiti i kupiti od njega lično, obzirom da tvrdi kako su mu originalne rukopise maznuli oni koji su mu radili štampu, pa sada tu knjigu preprodaju po Evropi a on od toga nema ništa. Kaže, njihova verzija je crno-bela, njegova u koloru.
O Vojinoj knjizi je pisalo po novinama (Glas javnosti) i internetu (TK-info1, TK-info2).
Zato su ga pozvali da na TV Bor učestvuje u emisiji koja se bavi tom temom.

...

Dakle, evo kako je bilo:

Voja je u svom prepoznatljivom stilu izneo istorijske činjenice o Vlasima, pričao o tome ko sve ima vlaško poreklo od poznatih (Spartak, Stevan Sremac, Jovan Jovanović Zmaj, Milioš Obilić - svi cincari). Spomenu kako mu falsifikuju knjigu, to njemu nije žao, nego što ne poštuju njega i njegov rad. Eto, knjiga se prodaje po Austriji i Nemačkoj (odranije spominje i Rumuniju), a on o tome nema pojma.

Zajkesković (ili tako nekako), beše nekakav funkcioner nacionalnog saveta Vlaha i Rumuna, a sada je odbornik SRS u SO Bor. I ono malo što je prozborio tokom emisije, pitanje je da li i sam zna - šta i zašto. Radikal ...

Mister Balašević Smenjeni je pevao staru pesmu (ne Staru Vlajnu, to je kolo) koja se ionako valja iz Bora i okoline godinama unazad. Te ovo, te ono, te Vlasi su Romani tj. Rumuni, eto dokaza u tome kako oni nazivaju jezik kojim govore. Hajde neka pita Amerikance ili Švajcarce kojim jezikom govore! Ili celu Južnu Ameriku, od Patagonije do Meksika. A i Brazilci su mi tu nešto sumnjivi ... na drugu stranu. Te ugroženost, te crkva (đe me nađe...), te ljudska prava, te Evropa.

Tada na scenu stupa dijalog:
V- Jelbre dećki, kad si se ti rodio?
B- 1974.
V- U, ja sam te godine počeo da radim. Dobar si ti dečko, ima još da učiš, bićeš ti dobar čovek ...
Diskusija se potom razvila na temu ko su sve bili ili jesu ugledni Vlasi, na šta Voja utrčava:
- Pa, nije valjda Radmila Gerov Vlajna?!

...

Zaključak:
Voja je pobrao najviše simpatija gledalaca, sudeći po broju javljanja i njemu upućenih pitanja. Balaševića su uglavnom prozivali da sprovodi rumunizaciju Vlaha. Jedan od gledalaca ga je čak upitao da li je tačno da svoje pacijente deli na Srbe, Vlahe i Rumune ...
Onog trećeg niko ništa nje pitao.

***

Bože mili, na šta je sve ljudski rod gubio vreme poslednjih sedam dana ... krize.

It's Alive, It's Alive!

It's alive! It's alive!
(ponovo radi internet)

Baš tako je Viktor Frankenštajn obnarodovao svoj, kako je tada pomislio, uspeh. Pojma nemam, mogu samo da pretpostavim šta na ovaj resurrection post može da kaže Viktorija F.

Blog GRAĐANSKI KRUG is back in the saddle again.

Posle celonedeljnih problema sa skalamerijom, znanom još i kao kompjuter, danas u subotu popodne sam uspeo da konačno rešim sve tehničke probleme - hardverske i softverske.
Za nauk:
1. Ne zanosite se da možete uspešno dugo da odolevate onoj čuvenoj ponudi "da vam se sa nekog sajta besplatno skenira sistem na viruse". Ne samo da skenira nego se posle nikako ne možete toga da otresete, čak i ako ste kliknuli na NO, IGNORE ili onaj "iksić". Džaba, provereno, bitanga se ipak uvuče. Preskoči npr. AVG antivirus (koji sam do ponedeljka imao u računaru) i počne da rovari po Windowsu. Kao, dok se ne uplati traženi iznos, ponaša se kao virus, a kada uplatite navedene pare onda se ponaša kao antivirus. Koliko ja znam, to se kod nas zove reketaš, zar ne?
2. Kada uradite jedino moguće, formatirate system particiju na računaru, instalirate i sve programe koje ste imali - iz početka. Desiće vam se da ubacite WindowsXP sa SP3 (service pack), namerno ili ne, obično što veći broj/verzija kod softvera prosto mami i izaziva da bude instaliran (čuven je i onaj Nero8.0 koji razara sistem - instalirajte bilo šta drugo samo to ne). Ako je ovo slučaj, prelazimo na sledeću stavku.
3. Imate ADSL modem, provajder SezamPro. Instalirate ponovo Windows i sve ono što ste imali do tada. Krenete i u instalaciju ADSL modema, naravno nije vam to prvi put. Ali - neće da se instalira. Konstantno izbacuje poruku da nemate administratorska prava da čačkate DSL fajlove. A namestili ste svoj user account da bude administratorski! OK, hajdemo kroz safe mode, pa direktno u admin ... opet neće. Pitate servis koji vam je sredio računar, oni kažu da nisu do sada imali problema takve prirode a da ih nisu rešavali na pomenuti način. Konačno, dozovete se pameti i pozovete SezamPro na njihov servisni telefon 0700-700-100, opcija 4 (tehnički problemi). Oni vam lepo kažu: Koji operativni sistem? (WindowsXP) Koji instalacioni CD imate (plavo-zeleni), vaš je star od pre 2 godine, postoji novi od pre 3 meseca, dodali smo drajvere i za Vistu (na sreću, imate i taj CD, dao vam prijatelj kome ste spomenuli muku). Da li ste pokušali instalaciju sa tim novim CD-om (da), i opet neće (neće)?! E to vam je zbog servis peka 3 za Windows, on ometa instalaciju naših ADSL modema.
Dobro jutro, u sredu uveče.
Ovde se radi zapravo o bilo kom uređaju (modem, ruter, wireless ruter, switch) ukoliko ga povezujete na računar preko USB porta. Tada obavezno traži instalaciju.
OK, da li mogu da poručim telefonom ruter, da povežem sve računare koje imam u kući? (može) Da li mogu da odmah zatražim i povećanje ADSL priključka na 4 Mbit? (može). Kada će to biti realizovano? (za par dana, šaljemo brzom poštom opremu, prosleđujemo sutra zahtev vašoj pošti da obezbedi brži port). To sutra ispade subota u podne, jer su čoveku iz Post Expressa dali fiksni telefon, i on jadnik zove u petak celo pre podne a niko se ne javlja. Baksuzi jedni, našli da rade radnim danom pre podne pa nikoga nema kod kuće da se javi. Šta, dali su onima gore broj mobilnog? Ne verujem ...
4. Za kraj, obavezno koristite splitter koji dobijete u paketu sa ostalom opremom. Tako jedino obezbeđujete sebi maksimalnu brzinu koju ste platili plus neometano telefoniranje. Iako ADSL podrazumeva paralelnu upotrebu analogne (telefon) i digitalne (kompjuter) veze, splitter i jeste tu da vam to i zaista obezbedi.

Podvlačim crtu:
Uzimajte striktno opremu za internet koju ćete povezati na računar preko WAN/LAN priključka (mrežna kartica), namesto one koja se priključuje preko USB porta. Ne traži nikakvu instalaciju, samo par resetovanja samog uređaja prilikom podešavanja parametara kao i jedan restart kompjutera. Non stop ste na netu, nema nikave potrebe za dial opcijom. Sigurniji je link, konačno.

...

Ovo je samo ipak jedan mali blog, sa ponekad baš dugačkim tekstovima. Tiče se toka svesti, palanačke politike, bestežinskog i besvesnog stanja, artterorističkih dejstava i sličnih & ličnih kerefeka. A šta da se radilo o biznisu koji obrće podeblju sumu zelembaća, sve preko interneta? Takav nesrećnik, kada bi ga uhvatilo u ovakvo kolo, morao bi da već tokom prvih 24 časa bezuslovno kupi nov računar - pod uslovom da ima samo jedan priključak na net ili se poslom bavi od kuće. I da mu znalci napune uši kako mu nema spasa, a kasa ne otkucava ništa ...
Pomalo neposlovno i neozbiljno ponašanje od Sezama, kome inače i dalje poklanjam više poverenja nego onim monopolistima što nude svojima kule i gradove na dlanu, a ostalima šta ih snađe. Delimično su izvadili fleke brzinom (response time) kojom su poslali opremu i realizovali povećani link.
Potom je sve bilo na meni da računar dovedem u konačno pređašnje stanje.

...

Dok me nije bio na netu, ovih dana, vreme sam ubijao na drugoj strani - konačno sam uspeo da sredim svoj katalog muzike koju imam, uradim maturski klincu jedne koleginice sa posla, plus pala je definitivna odluka o pokretanju posebnog web sajta, u čijem će radu uzeti učešće nekoliko ljudi, od kojih neki već ovde sarađuju a neki će se po prvi put okušati u pisanju tekstova. Stil i kvalitet dosadašnji ostaju i opstaju, kao prepoznatljivi.
Ne, nikako nisam odustao od dosadašnje borbe na razgolićenju bezobrazluka koji se ovom narodu uvaljuje o sopstvenom trošku i po sopstvenim leđima/džepu. Ni ja niti ostali iz Građanskog Kruga.

Nekoliko dana bez pisanja na blogu ili forumu, nekima su zagolicali maštu i probudili nadu da će moći da urađeno malo prekriju peskom pa da nastave kao i do sada (prethodnih dana su baš bili vredni).
Neće moći.
A stvarno su se neki taman poradovali ...

Otisak Nedelje - 10.05.2009.

Za Otisak prethodne nedelje kao da je glasao Pera Ždera: u Utorak. Vidi se iz prošlonedeljnih komentara da narod voli aktuelnu vlast u Negotinu, pa to ti je. Ili glasa za njih na izborima ili kontra njih tu i tamo. Ispada da se sve oko njih vrti.

Možda to i jeste cilj.
Vertigo sveopšti, pa kao kod Hičkoka - tras sa krova.

Predlog #1 - ĐSS

Kada je Rade Bulatović proverio svaki kutak Kalemegdanske tvrđave, uključiv i offcourse ZOO vrt, te dojavio da su izgleda Turci definitivno svi do jednoga napustili lokal (ono, jes' da se to priča već više od 150 godina ali nije na odmet proveriti još jedared), slava Đurđevdanske Stranke Srbije mogla je da počne. Dobro je, Osmanlije više nisu tu, sada ćemo, iako smo rekli da na slavi nema politike, da proteramo i ove Dosmanlije iz naše prelepe Srbijice - oni prvi odoše na istok, ove ćemo na zapad, a mi u sredinu!
Kahvana "Kalemegdanska Terasa", baš kako treba. Sa pogledom. Ovoga puta nisu zvali Ugljanina.
Beše i Velja! Ponelo ga gradivo, vozneo se do visina patriotskih, umalo da upadne u kafez sa tigrovima, ali i tu nema čega da se boji: jes' rikn'o Arkan, Legija u tvorza, CB dobiše više nekako pink nijansu, al' to sve samo privremeno, zna se bre koj su patrijoti!
I tako, Drkoš Tunjavi se jedva probi od etno mase do švedskog stola sa nacionalnim specijalitetima - pa to skače na njega, svi bi da nazdrave Pobedniku, jelte on je Taj koji je pobedio a ne tamo bez veze neka meštrovićevština ...

Kada smo već kod tog Pobednika, taj je spomenik trebalo da 1928. bude postavljen na Terazijama, povodom 10 godina proboja Solunskog fronta, ali bivajući od autora go načinjen premešten je na Kalemegdansku tvrđavu i namerno okrenut da gleda preko Save na Zapad. Aparata okrenutog ka inostranstvu (ka Austriji). Mislim, to je bilo tako jer su se pobunile sablažnjene beogradske dame i fina gospoda ...
A nama osta da ga gledamo sa druge, guzičje strane.
Ovu "stvarčicu" ne zna svako: tek kada stanete ispod spomenika možete da uočite kako je malo nakrivo postavljen.

Da se vratimo na Slavaše današnje. Dakle, bi slava đurđevdanska, pa kada se i to konačno okonča domaćin se vrati ka svojoj klupici u parku kalemegdanskom, da nastavi partiju ... šaha. Kad tamo, ne lezi Vraže Izdajničko Zapadnjački! Ostali penzosi mu zauzeše tablu, i ne samo to nego pojedoše i kraljicu i kralja! A pioni, što ih bre ostaviste žive na tabli, Nesreće jedne, pa oni su tu da budu pojedeni, šta će sada garnitura tako obezglavljena i odkrunjena!
Aaaaaooooo kukuuuu leleeeeee, šta ću ja sad, šta će tek Srbijica bez Krunskog para?!!
U tom trenutku uočen je fenomen do sada nezabeležen u zoologiji: Na truta se počeše da sakupljaju opozicione pčele. Zbog onog after šejva "Божур", sto posto. Nisu to muve, ne ne nikako, pokvarenjaci jedni!
I ostade on tako, ni kriv ni dužan, stožer patriotske misli & опорбених дјелатника сербских.
p.s.
Izgleda da je rade B. promenio stranu (opet), i da nije baš sasvim proverio Terasu ...

Predlog #2 - Bilet-servis

U subotu, gužva ispred ulaza u Donji dom Komiteta negotinskog, tj. stranačkih prostorija DSS. Izgleda da im se No.1 lokalni konačno vratio sa slave DS lokalne, u košnicu. Neko im dojavio da će biti republičkih izbora pa se odmah to sjatilo da konačno obori izdajnike; zato je No.1 i bio tamo da špijunira, nije zbog krmetine (služilo se i to kad otiš'o pop) kolača i krvi Hristove - jokbre!
Ili je nešto drugo u pitanju: čuo narod da u grad dolazi cirkus poznat i kao "Nataša Baklavac", živa Barbika i vedeta срБских skandalnovina. Na ulaznim vratima im lepo piše "ulaznice možete kupiti ovde". Ne pristupnice za stranku, nego ulaznice. Pristupnice su naplaćivali od 2000. ali taj biznis je trenutno malo u stagnaciji, kriza jelte, pa hajde da vidimo ima li članarine, pardon leba, od estrade.
Eto, Radmila Gerov organizuje humanitarni koncert u centru Negotina povodom Majskih svečanosti, plus sakupljanje €priloga za neki od Dačinih ekstremiteta - a trutovi bi na njenom trudu još i da zarađuju! More, organizujte i vi koncert Slađane Патриотске Уметнице Milošević u Negotinu, evo može za Spasovdan - za Gradsku slavu. I obavezno da basira Bora Đorđević.
Neka, hvala im.

Predlog #3 - Baklava i slatko od dunja

Majske svečanosti u Negotinu traju nekoliko dana u počast oslobođenja od Turaka, u XIX veku. Slavi se 12. maj tim povodom, ne više 12. (dvanajesti) septembar. Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac. Vasilije na grčkom znači car. Sveta Vasilisa Negotinska Čudotvorka tek treba da dobije svoj dan. Više ne proslavljamo dolazak Rusa, nego odlazak Turaka. I ove godine Opština najavljuje nekakav spektakl tim povodom. Nema vatrometa, ali tu je Nataša Bekvalac - pardon, Baklavac.
Ko ne zna, to je ona što je nekada kod Minje Subote nedeljom prepodne pevala "Dunje ranke".
Dunje ranke ... Opet taj Rankić?!!!
Ehm, baš se mislim, da li će Nataša da peva i onu pesmu "Bolja sam od nje"? Ima tu nekoliko sasvim zgodnih stihova, prosto mu dođe kao neka himna aktuelne lokalne vlasti:

Dodji mi kad budes sam
I stvarno nemas gde,
A vidi svako normalan
Da bolja sam od nje
Ti kraj mene imas sve,
I bolja sam ti ja nego Druge dve...
Videces da ti kraj mene
Imas sve
I bolja sam ti ja nego Druge dve....

Hehehe, koje su to druge dve: DS i SPS? Sa kojima je Metalurg džonjao po negotinskim kahvanama i ugovarao vlast, pa se posle nenadano okrenuo na drugu stranu?! More bre, sve mi se čini da je Nataša posredovala preformatiranju lokalne vlasti, tamo negde pred Novu godinu. Lepo se vidi iz pesme. Zato sada mora da joj se vrati šihta, za zasluge.
Gledajući ono što se dešava po Boru, a od skora i u Zaječaru, i u Negotinu su se uzjogunile usijane SSSS-sindikalne sede glave, hoće da spreče bacanje 10-15 tisuća rajhsevra na baklavu i slatko od dunja, jer to su te pare koje će da spasu Negotin propadanja.
Ko zna, možda inicijativa i bude uzaludna, ako do utorka počne neki novi teniski turnir pa srbijanska Viktorija Nataša Bekam skokne da bodri nekog. I ne dođe u Crnu Rupu.

Predlog #4 - Prvi put sa v.d. na jutrenje

U petak se poranilo, sedam je sati, pođoše komunalci na piknik u svoju garažu. Mezetluk ostavili Aktuelnoj v.d. da prinese. Kada je konačno došla, videše svi da od toga nema ništa. Zato, odmah se raspalilo kolo komunalsko, udri po Gerovki ko, kako i čime stigne. Dok nije puklo među okupljenima, a onda se sve preokrete na v.d., onog pre nje i onog do nje. Organizatori Sabora najaviše da će do 15h da radnike obaveste o svemu šta će u oči da saspu Predsednici, kada odu kod nje u Dvor. Bili su. Obavestili nisu, kažu - u ponedeljak u sedam.
Situacija u negotinskom JKP više nije teška, preteška je. Kontinuirano dovođenje svakojakih zamlata na rukovodeća mesta, sve zabibereno politikom, prouzrokovalo je stanje do koga se došlo. Krivci su raspoređeni na raznim adresama, tako da u celoj priči skoro da nema nevinih ili kolateralnih. Zarad održanja na vlasti, Radmila Gerov je popuštala uglavnom radikalskim ambicijama jer su oni bili najjeftiniji za održavanje vlasti. Zato sada to može skupo da je košta. Sa druge strane, dovođenje kadrova na taj način toliko je zamutilo situaciju unutar same firme da se pojmovi poput "radna disciplina", "odgovornost", "sukob interesa", "kazne i nagrade", "autoritet rukovodilaca", "zainteresovanost za posao", "poverenje građana/stranaka" - komotno mogu da svrstaju u naučnu fantastiku. U JKP ne postoji nijedan rukovodilac koji nije tu došao po partijskoj liniji, i to najčešće iz već propalih preduzeća (poput IHP Prahovo, Kombinat, Poljotehna i slični stečajci). Pa i nova najavljena koaliciona kadrovska rešenja imaju istu formulu.
Cela priča koja se dogodila u petak, svojevrsno prvo poluvreme, može se svesti u govor jedne radnice gradskog zelenila:
Džaba mi ovde samo pričamo, neće ona nama da da pare. Nama pare daju direktori. Oni su odgovorni za sve, a ona je odgovorna što ih je ovde dovela. Naše je da radimo i da nam se to pošteno plati, a ako oni to neće onda neka svi idu iz firme ili opštine. Ne možemo mi da budemo žrtve njihovog prepucavanja, nas ne interesuje njihova politika, mi hoćemo leba.
Šta još može tu da se doda?
U petak je, odmah po skidanju blokade sa računa, radnicima isplaćeno preostalih/zaostalih 30% od plate za februar. Toga dana, iako većina radnika u gradskom zelenilu naprasno koristi godišnji odmor ili je na bolovanju, park i centar uređivao je Siki Bin Laden kome do juče nisu dopuštali ništa da radi (iako je inženjer hortikulture) - jer nije na liniji. Sa njim još 2-3 radnika koji su se zatekli u firmi i 5 "dobrovoljaca" iz Okružnog zatvora. Središe taj prostor, kako-tako.
U petak je bilo prvo poluvreme, u ponedeljak će drugo.
Čega?
Možda budu opet neke pare, npr. 6,873% za mart - ili čak 14,5109% jer je bio Majski vašar? Ima se ...

Predlog #5 - Dan pobede ...

Dan Evrope - 9. maj. Dan kada je 1945. godine pao Berlin a Nemačka kapitulirala. Dan koji u SSSR/Rusiji slave kao dan pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Dan pobede nad fašizmom. Dan, kada je 1950. godine predloženo stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, od koje je nastala današnja Evropska Unija - Nova Evropa.
Evropa, čiji je moto "In varietate concordia" - Ujedinjeni u različitosti.
A mi, Srbija, šta imamo s tim? Naravno, na glupo pitanje dobijemo zaslužen odgovor.
Mislio sam se da li da u subotu, ovim povodom, napišem nešto na blogu. Odvratile su me dve stvari:
1. Overdoza Đilasovštine u izjavama svih naših funkcionera, kojima su usta puna Evrope, ukidanja viza, uspeha, integracija, transparentnosti, pobede nad krizom & svinjarskim gripom, slobode i tolerancije (aha, pričajte o tome ženi Šabana Bajramovića!), antifašizma, odgovornosti, napretka ... plus lavina informacija "na tu temu" koja je na sve strane kuljala iz medija. Samo sam još ja falio. Ionako plaćate pretplatu, zar ne?
2. DAČIĆ IVICA, nesrećni ministar i potpredsednik još nesrećnije demokratske vlasti u Srbalja. Držao negde nekakav govor, upozorio Evropu da dolazimo tamo jer nam je tu oduvek bilo mesto, povišenim tonom upozorio da niko ne sme da bude ugrožen jer nije Srbin, ali (urlajući) i da NIKO NE SME DA BUDE UGROŽEN JER JESTE SRBIN!
Zbog ovakvih Evropa danas slavi svoj Dan, i Dan pobede. I dalje čeka Srbiju, da konačno proslavi sopstveni Dan pobede - 6. oktobar. Bez urlatora.

Inače, i ovog Dana Evrope, u Novom Sadu je održana manifestacija "Ritam Evrope" na kojoj su ovoga puta koncert održali britanske pankerčine The Adicts. Pre njih su prošle godine odsvirali jedan od najboljih koncerata uopšte The Damned, kojima su na prva dva hepeninga (2006. i 2007.) prethodili punk ciroze Peter And The Test Tube Babies.

Ipak, za ovogodišnji Dan Pobede apsolutne zvezde ispadoše finski kozaci The Leningrad Cowboys. Subota, od 21h, u beogradskom Domu sindikata - baš tamo gde treba.
Šta mislite, da li su koštunjavi, nacipatriote ili otačestveni obrazi bili na ijednom od ovih hepeninga?
... u širokom luku.
Zato, ponavljamo onu staru slovenačku: EVROPA, ZDAJ!

Predlog #6 - Dedaaaa

Pitaj boga kada je ovo snimljeno! Verovatno '97. ili '98. Radiša Milošević radi za TV Krajinu prilog o lokalnom samodoprinosu za zdravstvo (i puteve - o tome još nije sve isterano na čistac, a u pitanju su pare od harača iz devedesetih, koji su na referendumu izglasali članovi SPS po kućama).
Deda uđe u kadar. Pa izađe.
Evo snimka: http://www.smesnisnimci.com/video/359/Deda
Radiša ovih dana konačno napusti tu nesrećnu TV Krajinu, jer je dogorelo do nokata. Sada radi za TV Zaječar. Za pare, za razliku od ovih negotinskih.

Sa Radišom je zajedno i njegov buraz Rade Milošević. Eto i njega, gde zajedno sa bata Vuletom (takođe ex-radnik RTK) pravi za RTZ prilog o Negotinu i Majskim svečanostima. Jeste da malo i šminkaju stvarnost - prvo su zajedničkim udarničkim naporima skinuli onu paletu za betonske ploče sa "Hajduk Veljkovog rimskog bunara iz XIX veka", odradili snimanje pa opet istim naporom vratili paletu nazad. Što su je skidali, baš joj je tu i mesto. Bolje tako, nego da se posle neko sa strane pojavi u Negotinu i počne da čudi odakle to na tom mestu.
Slikaše, i behu uslikani sami.

***

Jednoga dana umesto noći,
blesnuće rafal iz mitraljeza
kad drukčije svetlost ne može doći...

Oskar Davičo

ArtTerorizam#6

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina preporuka)

... moramo imati vere u svoja dela, jer jedino će nas ona nadživeti. Poezija je ta kojoj se ne posvećujemo već žrtvujemo. A poetsko stvaranje je neobjašnjiva tajna kao tajna rađanja čoveka.

S.S.Skala

Misao koju ste upravo pročitali - istinita je i njen tvorac sam ja. Nalazi se (ova godina će biti druga za redom) na plaketi koju dobijaju nagrađeni autori za svoju poeziju na konkursu "Pesničke Rukoveti" koje tradicionalno sa završnom večeri nagrađenih autora, pesnika i pesnikinja, organizuje "Krajinski Književni Klub" čije je sedište u Negotinu, i čiji sam (gle čuda!) predsednik. Poziv na konkurs ste mogli videti na internetu, na svakom iole boljem sajtu koji se bavi književnošću i konkursima. Konkurs je trajao od 1. aprila do 1. maja i ovih dana je završen. Pozivam sve zainteresovane da na završnu pesničku večeru, predstavljanje nagrađenih autora, dođete, budete naši gosti i uživate u magiji poezije u predivnom ambijentu u Negotinu. Mesto, datum i vreme biće naknadno utvrđeni i objavljeni. Svakako ne pre 20. maja - najverovatnije 22. maj, Konak Kneza Todora, 20h u Negotinu. Ali, o tom - potom.
Lik i delo na koje ću vas podsetiti ove nedelje tiče se jednog fenomena, ličnosti nalik na kometu, meteor, čije misterija, neobičnost i popularnost ne prestaju ni danas gotovo četiri decenije nakon smrti. I on je čedo bit-pokreta, takođe predstavnik te zdravoevropsko-istorijske avangarde američke poezije XX stoleća. I uz pripovedača Rejmonda Karvera, bitnike, Emersona, njujorške alternativne scene, savremenog mladog pisca Dž.T.Liroja, muzičke stvaraoce kao što su Alana Vega (Suicide), Trent Reznor (Nine Inch Nails), neke filmske stvaraoce - jeste najbolje što se desilo Americi. Oni i slični samomisleći umetnici i kritičari su više uradili za SAD i Zapadni svet nego svi njihovi predsednici (tu izuzimam A.Linkolna i JFK) i celokupna mašinerija, birokratski i državni aparat (Bela Kuća, Senat, Pentagon, Vojska, CIA, FBI, DEA ...). Bitnici su uticali na širok spektar stvaralaca: Velvet Underground, The Fugs, L.Pug, J.Cale, Frank Zappa, Grateful Dead, Jefferson Airplane, Richard Hell, Sonic Youth, Violent Femmes, Morphine (koji imaju i pesmu koja se zove Kerouac), Bauhaus (imaju singl Satori in Paris), pa sve do neverovatnih Ministry (nastupali na prošlogodišnjem EXIT-u) i njihovim alfom i omegom Al Jurgensenom koji je na albumu Psalms69 direktno sarađivao sa Vilijemom Berouzom (jedan od tvoraca celokupnog bit-pokreta). Tu negde između njih nalaze se i Džim Morison i njegova grupa-trupa The Doors.

Zato, danas:

DIVLJINA

(Wilderness, The Lost Writings of Jim Morrison)

autor: Džim Morison (Jim Morrison)
izdavač: Narodna Knjiga - Alfa 1996.


KO JE TO?
Džejms Daglas Morison je rođen 8. decembra 1943. u Melburnu (Florida), a umro je 3. jula 1971. godine u Parizu (Francuska).
O njemu se danas gotovo sve zna. Pevač, vođ benda, kralj guštera, zabavljač, zvezda, klovn, mitska pijanica, šaman američkih velegtada, Dionis XX stoleća, filmski režiser, bluzer, manipulator, makijavelista, seks simbol, hipster, LSD-manijak, irska baraba i još mnogo, mnogo toga, ali iznad svega Džim Morison je - pesnik. Možda jedan od poslednjih ukletih pesnika, američkih simbolista, ali svakako pesnik.

Ovde želim i da otklonim nedoumicu jer nemam nameru da pišem o njegovom delu sa Dorsima (premalo je prostora), čuvenim koncertima, skandalima koji su ga pratili, mitu koji je stvoren oko njega i koji i danas živi. Tu je priča gotovo poznata od '66. do '71. On i Dorsi su postigli i dostigli takve visine kakve mnogi ni za tri života ne bi bili u stanju da dosegnu. Elem, snimili su sedam albuma (čak i po dva godišnje), održali oko 1200 koncerata (što klupskih, što velikih stadionskih), snimili gomilu materijala od kojeg i danas periodično izlaze izdanja na konto kojih (pre)ostali članovi mlate pare. Ali, taj (pre)ostatak (prateća muzička Morisonova trupa, kako ih ja nazivam) i danas pod nekim stupidnim imenom The Doors 21st Century, nastupaju menjajući pevače kao čarape - Robi Kriger (gitara), Rej Manzarek (klavijature), Džon Densmor (bubnjevi) - bez Džima su tek tamo neki (danas) matori i nezanimljivi sami po sebi, ostaci "dobrog i ludog vremena". Uostalom, Oliver Stoun (koji je i lično, sa državnog univerziteta Kalifornija, poznavao Morisona) je snimio film "The Doors", gde je uz pomoć maestralnog Vala Kilmera, donekle objasnio kako je izgledala ta ludnica, osinjak ...
Ali, nije o tome reč.

Ni o njegovoj misterioznoj smrti, niti knjizi koja se prošle godine pojavila "The End: Jim Morrison" Sema Berneta (Sam Bernett), vlasnika pariskog kluba Rock N'Roll Circus koji tvrdi da se te julske večeri Džim predozirao u njegovom lokalu i nakon bezuspešnih pokušaja, gosti, dileri (prokletnici, pr.a.) odneli su ga u stan u kome je živeo sa svojom pratiljom, muzom Pamelom. Takve i slične fantastične priče, da je mistifikovao sopstvenu smrt, da ga je ubila Vlada američka, crna magija, jesu možda zanimljive ali svakako nebitne za nas.

Za pet godina, koliko su bili na Sceni, Morison i Dorsi su preturili svašta preko glave. Preko noći su postali poznati i masovna histerija se širila poput kuge. Cimanje, devojke i muškarci koji padaju u nesvest, glamurozan život, hapšenje i skandal zbog toga, suđenje na kome je optužen da se na koncertu u Majamiju 1969. godine razvratno i lascivno ponašao. Tri tačke optužnice - "javno razgolićavanje, javni nemoral i pijanstvo". Jer je, navodno, Morison "pijan pokazivao svoj penis, stavio ruke na njega i trljao ga, zatim simulirao čin masturbacije na sebi i oralne kopulacije na drugima".

Suđenje, aksperimentisanje sa narkoticima (marihuana, hašiš, krek, kokain, spid-bol, meskalin, trip, esid, LSD ...), hektolitri burbona, starog dobrog "Džeka", kurvoazjea, vina, mase koja je divljala, tražila još skandala, vikala "Morrison! Morrison!!" - sve to je uticalo da on u jednom trenutku kaže FUCK OFF!! Ugoji se dvadesetak kilograma, prestane da se brije i šiša, krene da se kloni medija i mase obožavalaca koja ga je svuda pratila i vrati se svojoj prvoj ljubavi, Poeziji. Bilo mu je svega dosta. I kada je pomislio da se najzad sredio, da je pobegao od cele te ludnice, sa Pamelom, umire iznenada u Parizu.Sahranjen je na tzv. Groblju velikana, Per la Šezu, pored Oskara Vajlda, Onore de Balzaka, Šopena, Šarl Pjera Bodlera, Igoa i mnogih drugih.

Sve igre sadrže ideju smrti.
(Džim Morison)

Još u pubertetu ispoljavao je netrpeljivost prema autoritetima, što će i postati obrazac njegovog života. Zanimala ga je historija, stare civilizacije, posebno američki domoroci tzv. indijanci, slikarstvo (posebno "stari majstori"), čitao je svog omiljenog pisca Džeka Keruaka čije je knjige kao klinac zajedno sa Fedom (drugom iz detinjstva) krišom gledao u knjižari City Lights Bookstore u odeljku pod nazivom "Zabranjene knjige". Impresionirala ga je sudbina pisaca i umetnika. Posebno francuskih ukletih pesnika simbolista: Bodlera, Verlena, Remboa, Malarmea. Gutao je Ničea, Šopenhauera. Obožavao Vilijema Blejka, pa je krenuo i sam da piše. Mnoge njegove pesme iz najranije dobi naći će se na albumima Dorsa. U školi je uz minimalni napor dobijao odlične ocene (imao je IQ 150), ali i tu je imao problema sa autoritetima.
Uostalom, ne računajući tekstove i pesme koje je spalio ili bacio, napisao je više od 1600 stranica poezije, anegdota, epigrama, vizija, tekstova za pesme, eseja, beleški za pozorišne komade i filmskih scenarija. Za života izaći će mu par zbirki pesama i vizija, kao što su "Američka Molitva" (An American Prayer), "Gospodari" (The Lords), "Nova Bića" (The New Creatures), "Poeme" (Notebook Poems) ...

Mnoge od njih su i kod nas prevedene, ali retko kao prevod originalne zbirke već se gotovo uvek radilo o miksu (što mene naročito dovodi do ludila) više zbirki. Zato sam i odabrao "Divljinu" jer je prevod celog originala, a ujedno to su pronađene beleške i pesme koje su bile otkrivene nakon Morisonove smrti, i ništa nisu menjane, ispravljane (čak stoje i originalni faksimili rukopisa).

Burbon je poročno piće, podseća na
mleko hrabrosti, prefinjeni otrov od
bubašvaba i kore drveta, lišća
i muvinih krila izgrebanih sa zemlje
guste opne, menstrualne tečnosti bez sumnje
uvećavaju njegovu divotu.

To je napitak orlova.

MOŠA/ZANIMLJIVOST
Iako su se Dž.Morison i Dorsi pojavili u jeku "flower-power" revolucije i bili prihvaćeni od hipika, oni sami nikad nisu bili hipi. Bili su više nihilistički nego psihodelični, nigde nije bilo te simbolike mira, ljubav, golubovi i slične stvari. Džim je uvek bio u kožnim pantalonama, tamnim košuljama i čizmama, a taj fazon je pokupio od Žerara Malange, art fotografa i francuskih dendija.
Nastupi i pesme su bili prepuni ritualnih žrtava, fascinacijom sopstvene smrti, davljenja španskih konja, erotskih prizora, stihova koji vrve od ubistava, linča, zemljotresa, gonoreje, pakla ...
Životinjska simbolika: insekti, gušteri, zmije, crvi, pacovi, divlji psi ...
Albumi su bili ljuti protesti mladih ljudi, katalozi psihičkih bolova tadašnje generacije kakvi su bili neuobičajeni za ono vreme kada su bendovi uglavnom pevali o Nebesima peperminta, marmelade i vizija narkotika koje još nisu probali.

Sleđeni trenutak pored jezera
Nož je bio ukraden
Smrt zmije
Ja poznajem nemoguće more
Kada psi laju
Ja sam ptica smrti
Nestašna noćna ptica

Majkl Meklur (Michael McClure), pesnik, dramski pisac, pripadnik bit-generacije, za Morisona je rekao:
"Džim je bio metamorfozni heroj čije su nas energija i smelost uzbuđivale. On je spoznao čulima i menjao opažaje alkoholom (svetim napitkom Dionisa, Boga drame i pijanstva, vina). Oduvek je znao da je pesnik, voleo je doživljaj i akciju, želeo je da srž materijalne prirode prekali u zlato gorkog uživanja. Obasjan lucidnom meskalinskom svetlošću mamurluka, prvi put sam video Džimove pesme u Londonu. Ne znam za boljeg pesnika u Džimovoj generaciji, koji je bio javna ličnost, takav zabavljač (možda jedino Majakovski u SSSR-u 20-ih i 30-ih), nijedan nije imao tako burnu i moćnu karijeru. Bio je strastven pevač (na nekim koncertima toliko dugo je mogao da peva da je publika morala da legne na pod), i tihi mladi talentovani pesnik. Kada čitam Džima, osećam prijatelja koji mi nedostaje. Osećam Džima kao brata sa kojim razgovaram."

Kao naši preci
Indijanci
sa njima delimo strah od seksa
preterano oplakivanje mrtvih
i sa strahopoštovanjem se zanimamo
za snove i vizije.

Fenomen njegove popularnosti nije zaobišao ni naše prostore, ali kao i većina sličnih pojava sa Zapada, fenomen je bio povezivan sa hipi pokretom. Površni pristup delu je pre isticao i pravio paralelu sa narkoticima nego sa historijskom avangardom, teatrom i poezijom. Morison je hteo, opirući se stegama tadašnjeg američkog puritanskog sveta odraslihh, koristeći destrukciju, samodestrukciju, opijate - da pređe na drugu stranu.
Ali, upozoravao je i na SISTEM koji je negirao pravo na slobodu. Koji je regrutovao mlade ljude za rat u Vijetnamu. On je bio glasnogovornik i pobornik radikalnijih metoda. Mi hoćemo Svet i hoćemo ga ODMAH!

Šteta što je otišao prerano i tako mlad. Zato, u znak sećanja, potražite u knjižari, čitaonici, biblioteci neku njegovu zbirku, pročitajte neku pesmu, ne dozvolite da vas jebu u mozak! A ako ste i dalje lenji, nađite neki album Dorsa, pustite omiljenu pesmu, evo je kreće ...

ČUDNA VREMENA

Čudna vremena su nas nagazila,
čudna vremena su nam ušla u trag,
uništiće sve naše male radosti,
mi ćemo nastaviti igru ili naći novi grad.

Čudne oči ispunjavaju čudne prostore,
glasovi će objaviti svoj umorni kraj,
domaćica se smeši, greh je uspavao goste,
čuj moje reči i znaćeš šta je greh.

Čudna vremena su nas nagazila,
kroz njihove čudne sate se vučemo,
usamljeni, zalutalih tela, izneverenih sećanja,
trajemo od dana do čudne noći kamena

***

NE DOPUSTI DA PESNIK UMRE
A MORISON JE UMRO ...
(grafit iz moje zgrade, godine 1986.)

(ja, 2001. godine)

S.S.Skala
u Nitogenu 05. V 2009. godine