Štrajk komunalaca - 8. dan

Dakle, konačno smo došli do trenutka istine - radnici JKP "Badnjevo" koji trenutno upražnjavaju jednosatni štrajk u želji da ih neko plati za rad, rešili su da pooštre taktiku: iz defanzive prelaze na oštriju igru i pokušaće da potisnu protivnika ka njegovom golu.
Obzirom da nisu u prethodna dva dana uspeli da postignu sporazum sa poslodavcem o isplati akontacije za jul, a nisu mogli čak ni da uruče svoj predlog u pisanoj formi, jutros su konačno malo mućnuli glavom i poslušali jedan savet. Svoje zahteve su predali direktno na pisarnici Opštinske uprave, čik sada da ih ne prime!
Evo rezultata:
Dakle, pooštravaju se zahtevi i najavljuje izlazak na ulični protest. Datum prijema u pisarnici SO je 29. avgust (petak). Pažljivom oku ne može promaći datum prijema ovog dopisa u Komunalu: 30.08.2008. i to bez delovodnog broja???!!!! Otkad to prijemna služba u JKP radi subotom, a inače je dopis stigao u firmu vrlo brzo po dospeću u Opštinu?! Very funny...
Pa, OK, to su i najavljivali, šta je sad tu novo? Ništa. Pustiše im traženu platu u 13.30, iznenada, ničim izazvani, onako mučki s leđa (partizanski?), iako je ujutru sindikalcima rečeno da nema ništa od toga.
Super, neko bi rekao, uspeo narod u svojim nastojanjima. Kamo sreće da je tako. Koji je ovo već put da se tražena isplata pušta bez najave dan pred štrajk ili pooštravanje protesta? Ko to zna. Zna se samo da je u opštini naređeno direktorima da radnici ni za živu glavu u ponedeljak ne smeju da izađu na ulicu.
Ma, o čemu se uopšte ovde radi: ljudi dobili pare, šta je sad sporno?
Baš to - pare. Suština nepostizanja dogovora je u tome da para nije bilo. Odakle, bre, sada najednom ima novaca za isplatu, kada je u toku nedelje u Komunal stiglo nekoliko opomena (čitajte "pretnji") da će firma da bude utužena zbog mazuta i račun blokiran, isključiće struju zbog duga od par miliončeta, blokiraće račun čak i onaj kod koga kupuju mine za hemijske olovke ili sunđere za zogere.
Ko je naprasno našao para za isplatu, tj. gušenje štrajka - pitanje je sad?
Onaj kome je trenutno gusto, da gušće ne može biti ...
* * * * *
Bez obzira da li će protesta biti u ponedeljak ili ne, mislim da pitanja postavljena poslovodstvu JKP ali i Opštini zavređuju javni odgovor zbog opšteg dobra. Zbog svih negotinaca, jer su oni pravi vlasnici Komunala.

Vreme je za VREME

Ukoliko slučajno niste čitali Vreme broj 920 od 21. avgusta 2008. godine, evo malo strave i užasa:


Potrebni su mu ...
Ko? Na istom mestu?!
Nije to sve, na 12 stranici je intervju sa Gradonačelnikom, pod naslovom "Neću da se svađam, hoću da napravim nešto dobro". Aha, pa hajde da vidimo šta tu ima.

budalaština #1

Na koju je tačno takvu platu mislio: 100 ili 1000 €?

budalaština #2

Da, da, samo mu jedna Biljana nedostaje, sve ostalo (činjenično) ima. I EXIT mu, naravno, nedostaje. Nego, kako ono beše - EXIT nije kultura, EXIT su pare. Dakle: nedostaju mu pare. Ko bi rek'o...

budalaština #3

Dakle, za to mu treba Vučić! Dobro je - taman mi pade kohabitacija na pamet.

budalaština #4

E sada ga je konačno preterao! Ako nekome nije bilo jasno šta znače ona tri prsta na otvaranju Olimpijade u Pekingu, eto prevoda sa nemuštog govora na srpski, da odagnamo svaku sumnju.

Šta je sporno?
Ovde se samo radi o najsvežijem izdanku najčuvenije kartografske porodice u novijoj srpsko-crnogorskoj istoriji. Nema to odakle da zna za drugačije.

Zato, evo predlažem protivotrov za ovakvu poganštinu - u istom izdanju Vremena (stranica 37):

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Ma, ljudi, sve mi se nešto mota po glavi pitanje: Čemu uopšte služe izbori, pored ovakvih likova? Najbolje je da se biraju samo predsednik na republičkom i gradonačelnici na lokalnom nivou. Pa kada ih lepo izaberemo, onda oni kažu: "A sada, svi u vlast. Nemoj da mi je neko ostao u opoziciji, ima da mu pozapošljavam sve živo do XIV kolena! Dosta bre više narode, stalno si u nekoj opoziciji, opameti se već jednom."

**************************************************************************************

Posle ovakvog lupetanja od strane jednog od najviših funkcionera DS, da li u negotinskom ogranku te partije postoji još neko ko bi imao obraza da bilo šta spočitava Radmili Gerov, predsednici opštine Negotin? A oboje (i RG i DĐ) bi da grade zaobilaznice oko grada, metro, akva-parkove i piramide. Đilas ima Vučiće, a Gerovka Kučiće.

Svako shodno svom broju/veličini pantalona.

Štrajk komunalaca - 4. dan

Danas, u ponedeljak 25. avgusta, već je četvrti dan kako traje jednosatni štrajk zaposlenih u JKP "Badnjevo". Za sada dela zaposlenih, ali im se svakog dana pridružuju i ostali u sve većem broju.
Pa dobro, šta sad opet hoće ti komunalci?
Evo zvaničnog saopštenja Štrajkačkog odbora:


Saopštenje objavljujem u ovakvoj formi (nije da mi se baš mili da kucam ...) jer se stekao utisak da na lokalnoj TV Krajina, u uobičajenom maniru, saopštenje i nije pročitano onako kako je napisano (sindikalci tvrde da su neki pasusi preskočeni).
Pa, u čemu je problem? Neko će reći: šta se samo nešto bune, šta im fali imaju državni posao i platu?
Pa? Šta to danas u Srbiji zapravo znači imati državni posao i platu, i to u nekom lokalnom komunalnom preduzeću?
Znači sledeće:
1. Ukoliko nisi zaposlen u Novom Sadu (prosek plata oko 50 hiljada) ili Kladovu (prosek oko 40 hiljada), onda si nejverovatnije ispod republičkog proseka zarada (trenutno oko 33 hiljade dinara). U JKP "Badnjevo", prosek je oko, a češće ispod 20 hiljada dinara. Prosečna plata radnika je približna plati jednog knjigovođe ili inkasanta. Čistači ulica i zgrada, radnici u zelenilu, kao i iznosači smeća imaju 30% niže zarade. Nerazumnom uredbom Vlade, u cilju smanjenja javne potrošnje, zamrznuta je masa isplate zarada na nivo iz 2004. godine uz godišnje korekcije za iznos inflacije. Uredba se ni dan danas ne primenjuje na poslanike i slične - oni, izgleda, ne troše javno. Do 2007. je prosek zarada u JKP "Badnjevo" bio oko 15,5 hiljada dinara, da bi u septembru bila izvršena korekcija povećanjem od 20%, najvećim delom zahvaljujući tadašnjem ministru finansija a danas aktuelnom Premijeru.
2. Komunalna preduzeća su prenatrpana političkim kadrovima - od iznosača smeća do rukovodilaca. Nepobitna je činjenica da je zaposlenje skoro onemogućeno ukoliko nisi član neke od stranaka vladajuće garniture. Kako su došli, tako se i ponašaju - što im je viši koeficijent obračuna LD to se više bave politikom u radno vreme.
3. Osnivač, tj. Opština, se ponaša kao da ga se ne tiče poslovanje "njegovog" JKP. Eto problema: JKP nije "njihovo" (osnivač=opština=vlast), već "naše" (građani, korisnici usluga). Komunalna preduzeća postoje radi pružanja usluga građanima a ne zarad lečenja frustracija kilavih Radovana koji dolaze na vlast isuviše često baš preko leđa tih istih komunalaca. Dolaze i na rukovodeća mesta u samim JKP, padnu u političku komu i zaborave na firmu pa posle budu još i nagrađeni nekom od opštinskih funkcija. I onda dođu da prete štrajkačima, kao da se vide po prvi put u životu.
4. Svakako da postoji politička dimenzija u slučaju JKP "Badnjevo". Da se podsetimo - JKP je oduvek bilo tradicionalni zabran negotinskih socijalista, i tako je i danas. Plus pritisak onih koji čine aktuelnu Republičku Vladu na aktuelnu Republičku Opoziciju. Postoji i dimenzija u vezi štrajka koju "kontraši" spočitavaju pojedincima iz sindikata na temu određenih ličnih koristi. Ali da li je to sve bilo dovoljan razlog da se radnicima koji štrajkuju preti otkazima, da ih se vređa i naziva pogrdnim imenima, da se zahtevaju spiskovi onih koji štrajkuju i još da im se uporno predočava član Zakona o štrajku koji kaže da za vreme provedeno u štrajku nemaju pravo na isplatu zarade od strane poslodavca. Pa ti ljudi i štrajkuju zbog plata, a ne zbog svetske nepravde ili globalnog zagrevanja!
5. Počev od 1. jula 2001. godine, u fotelji direktora JKP "Badnjevo" sedi već šesta osoba sa prefiksom ".v.d.". Od sredine 2002. u toj firmi je definitivno na snazi i v.d. stanje - ništa ne može da funkcioniše a da se ne izrodi u problem. U 2002. godini je za v.d. imenovan čovek koji to nikako nije mogao da bude po sili Zakona (ili odbornik, ili direktor - nikako oba). Ode iz JKP posle štrajka. Ni sada nije bolja situacija: bez ikakvih ličnih konotacija, ali novoimenovana v.d. direktorica JKP ne ispunjava najmanje jedan od uslova za imenovanje. Obrazloženje: biće tako i tišina, možete da se bunite koliko hoćete!
6. Obavljanje osnovnih komunalnih delatnosti, zbog čega JKP i postoji, dešava se više po inerciji nego po nekom ozbiljnom planu i programu rada. Da, postoje i planovi i programi, ali su najčešće "resavski" i ne poštuju se se preterano. Greh ide najmanje na dušu onih koji pišu te planove. Kada se određeni posao treba da odradi sistemski a ne po "prirodnom sledu stvari", eto problema! Da li još neko veruje u to da se pružanje usluge grejanja zaista tako i treba da zove? Nije da je kompletan aktuelni operativni menadžment firme (upravnici, šefovi, poslovođe) tu bezgrešan, ali mogu oni i da dube na glavi - isto im se hvata. Upravni odbor je formiran striktno po partijskom ključu. Stručnost je zabranjena već poslednjih 5-6 godina. Već dva puta se desilo da je predsednik UO bila osoba sa III stepenom školske spreme! A to se negde naziva i top-menadžerom preduzeća, koji se bavi strateškim upravljanjem i razvojem.
7. Postoje dve ključne reči koje apsolutno dominiraju u vezi negotinskog JKP poslednjih godina: "krediti" i "mazut". Pojam ulaganja u tekuće poslovanje se pominje pod "ako šta preostane" (kao i pitanje zarada). Investiciona ulaganja/nabavke su po pravilu na dnevnom redu tek kada stignu nalozi raznih inspekcija, a u kojima postoji čarobni tekst "predviđena kazna je ...". Tada se zakida od zarada i kupuje neophodna oprema. Nameće se logičan zaključak: JKP "Badnjevo" je više kompilacija svih mogućih komunalnih usluga u gradu (koje su mogle nekome da padnu na pamet), nego što predstavlja jedan ozbiljan poslovni sistem pružanja javnih usluga.

Cela "priča" se vrti oko toga da radnici traže hvatanje priključka na ritam isplate zarada koji bi pratio ritam uplate obaveza i doprinosa iz LD - do 30-og u mesecu za prethodni. Za sada, poslednja isplata se odnosila na junske zarade. Neko bi rekao da to i nije veliko zakašnjenje, ali objasnite vi to onima koji treba da dočekaju svojih 15-16 hiljada dinara, plate račune, obuku i školuju decu, i jedu. Ko ni toliko ne može da im obezbedi, ne treba da bude direktor.
Pomenuti štrajk radnika odvija se svakoga dana od 7 do 8 časova u Garaži JKP. Ova forma se može smatrati internom stvari preduzeća. Međutim, od kako je najavljena mogućnost proširenja zahteva i izlazak štrajkača van kruga firme na ulicu, počelo se sa pritiscima na "kolovođe". Šta zapravo predstavlja današnji pokušaj uzimanja izjave jednom od predsednika sindikata povodom štrajka, i to od strane predstavnika OUP Negotin? Na pitanje ko ih je poslao, nemušto su odgovorili da imaju "naređenje iz Zaječara". Koliko sam upoznat, izjave se uzimaju samo ako prijavite skup na javnom mestu, o tome obavestite OUP ili tražite njihovo prisustvo. Oni procenjuju da li postoji mogućnost eventualnog kršenja javnog reda i mira, kao i mogućnost zabrane javnog skupa sudskim nalogom. I kakve sad to ima veze sa Zaječarom?
Kome je palo na pamet da posumnja u mogućnost nasilja prilikom štrajka radnika unutar prostora preduzeća, pa je poslao policiju u proveru? Možda neko to i priželjkuje ili provocira, ne bi li kompromitovao celu priču?
Po poslednjim informacijama, pred kraj radnog vremena je sindikalcima u usmenoj formi predloženo da obustave štrajk jer će biti isplate prvog dela zarade za jul do kraja nedelje.
Živi bili, pa videli.

Negotinski Fokus br.3 (IX-2005)

Da opet prekratimo vreme do sledećeg posta - ne verskog, tekstualnog.

Da, u septembru 2005. je gost Negotina bila i Nataša Mićić, i to baš u čas otvaranja Mokranjčevih dana. Prošetala se (ondašnjim) centrom grada i rekla da je lep. "Ima puno cveća i zelenila."

Danas bi, kao i sve rokenrol zvezde, morala da nosi tamne naočare kada bi prošla centrom Negotina. Naravno, ne zbog paparaca i straha da je neko ne prepozna i naruši joj privatnost.

Morala bi da ih nosi zbog straha od snežnog slepila u avgustu, tog istinski unikatnog brenda ovog našeg malog mista.

Dobro, može i štampana betonska optička refleksija ako je zgodnije.

Šta bi sa cvećem i zelenilom?
Moraće da sačekaju neku drugu lokalnu vlast.
Lako je bilo pomenutim kerama uličnim, imali su Zvezdanu da ih štiti, a tu su i ORCA, WWF i slična ZOO udruženja građana.
Koga je još briga za sirote patuljaste lale, šećerak i ljubičice?
Čak ni komunalce.
Što bi pa njih bilo briga, oni i dalje imaju v.d. direktora. Kakav crni konkurs i slični prozapadni marifetluci. Najbolje je da se firma preimenuje u VDJKPSRS "Badnjevo" Negotin, red je.
Inače, PDNN "Stalna trgovina" radi punom parom. Mada, više nema prometa mandata jer ga Zakon zabranjuje. Sada je aktuelan promet stranaka, uskočko-padobranska taktika uklinjavanja i ukopavanja na protivničkoj teritoriji radi uspostavljanja mostobrana i blickrig preuzimanja tuđih partija.
I opet je aktuelno raspuštanje lokalnog parlamenta ... Aman dokle bre sve isto: okruglo pa na ćoše - smuti pa prospi. I za pojas zadeni.
Kadrovske promene u negotinskom DSS-u? Pa, na sreću ta se priča ne čita više ni pred spavanje. Demokrate i socijalisti - šta, oni su kao nekad bili razdvojeni i suprotstavljeni? Stvarno?! I kod nas, u Negotinu??? Iju, prijo, šta mi napriča ...

A grejanje, to crno grejanje negotinsko?
Bogami, to kao tema zavređuje kompletno nov poseban blog.

Replika umesto komentara

Bilo bi glupo da pišem komentare na sopstvenom blogu. Neka ovo bude poseban post.
Dakle, kako Ziki reče u komentaru na prethodnu "ljubavnu" pesmu, zaista je neverovatno koliko neko može da mrzi svoj grad i sebe. A pritom neće prosto da pokupi prnje i ode. Lepše mu je ovako, da smrdi i vređa ostale.
A i gde pa da idu, kome takvi trebaju, ko će da ih primi? Nemci sigurno neće.
Još je gore kada neko ko sebe smatra vlašću, na sve to ne obraća pažnju. Kada je ovo načertanije uzelo maha 2005. godine, tada smo se (kao GSS) po prvi put našli na suprotnoj strani sa (i dalje aktuelnim) lokalnim vlastodršcima. Počelo je još u martu a kulminiralo početkom septembra, baš pred Mokranjčeve dane. Da se ispravim, nije da nisu reagovali: naredili su komunalnim inspektorima da obiđu vlasnike "okićenih" zgrada i upozore ih da okreče svoje zidove pre pomenute manifestacije ... ali tek pošto smo ih prozvali na konferenciji i razdelili Negotinski Fokus br.2 po celom gradu.
Danas, 2008. godine, komotno možete da koristite kao razglednicu onu iz 2005., sve je isto.
U stvari, da ne grešim dušu, i nije baš isto - ima još. Evo slike sa prošlogodišnjeg dečijeg karnevala 2007 (u šta li su samo maskirali ovo dete, da čovek zapita roditelje - da nije možda ovo Crna Četnik-Štrumfeta?).
Srećom, još nismo stigli dotle da se pojave i klinci sa maskirnim KKK-fantomkama i srbosanskim nazovi oficirskim kapama sa zlatnim širitima (kada li su ta đeca pozavršavala komandne škole i postala đeneralima?).
Imam pun folder fotografija ovakvih izliva domoljubačkog ushićenja, ali sam samo nekoliko izabrao za lovesong od pre par dana.
Kada bih umesto strofa koristio po jednu sliku svakog od negotinskih zidova osakaćenih nadripatriotizmom, verujte, to bi bila tolika poema da bi Gorski vijenac ličio na haiku.
Ni demokrate, ni sepeovci, ni eldepejci - niko nije reagovao do dana današnjeg. PNTK Radmile Gerov ne sme ništa da kaže jer su oni Vlast, jelte. SPS+SUBNOR=SKJ, kobajagi barjaktari antifašizma, a u stvari papila maca jezik. Radikalci mudro ćute, da im se ne omakne nešto. Koštunjare mudro ... više ne postoje.
Lokalni mediji - šta to beše?
I, gle čuda, opet idu Mokranjčevi dani.
Dakle, uočili smo problem.
Šta nudimo kao rešenje? Građanski aktivizam. Reci istinu. Otvoreno reci NE, HVALA, znam za mnogo bolje. Nateraj one za koje si glasao da se probude i shvate da ovo nije ono zbog čega su dobili tvoj glas. Zbog ovoga ga više neće dobiti. Otvoreno reci i njima i svima - OVO JE SRAMOTA. Pa neka se onda češu, do neba i nazad.

Evo otvorene ponude:

Ko hoće, dobrodošao je.
Ko neće - sram ga bilo.

Ljubi bližnjega svoga, iako si Srbin

Ovako izgleda negotinsko "Slovo Ljubve" bez reči, u četiri strofe:

I

II

III

IV

refren/naravoučenije

komponovao
dj AH!
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

credits:

strofe I i III - Građanski Krug Negotin
strofe II i IV - Odbor za ljudska prava Negotin
refren/naravoučenije - Ivan Blagojev, svedok-saradnik-cink iz Beograda

Negotinski Fokus br.2 (VIII-2005)

Broj 2 Negotinskog fokusa izašao je 31. avgusta 2005. godine i bio je posvećen predstojećim Mokranjčevim danima te godine. Po prvi put smo radili obostranu štampu, pa na poleđinu stavili "razglednicu iz Negotina".

Slike govore više od reči. Ima li danas neke razlike, posle tri godine?
Sređivanje centralne gradske zone se polako privodi kraju, zavisno od plovka koji pokazuje stanje u lokalnom finansijskom buretu bez dna, poznatijem i kao budžet.
Grafiti su tu gde su i bili, mada su neki preko noći (još 2005) volšebno preoblikovani u nekakve romboide i prozore.
Ruženje i rušenje starog gradskog jezgra, započeto još pre 25 godina, nastavlja se i danas, ali već se nazire konačni kraj starog Negotina.
Iz centra je proterana kocka sa kolovoza; jeste trajnija ali ružno bre i nije moderno. A i SPO je stalno u nekoj opoziciji, vole oni tu kocku, ko zna šta sve može da im padne na pamet. Zato su prvo Koštunjare i Komunjare, koji su bili na vlasti od 2002 do 2004, hteli da centar grada pokriju mermerom i tako sebi sagrade mauzolej za života. Posle njih je (a iz njihovog legla) na vlast došla Voljena Predsednica, a Oni se preselili u demokrate. Ona je prvo htela granit, pa su je potom ubedili u štampani beton. Glupe li fraze, kao da su u pitanju neke "podne novine" umesto zidnih. A na zidovima su i dalje ostale swastike i ostale poruge zdravom razumu. I dan današnji, u 2008. godini.

Obzirom da lokalna vlast sebe svrstava u patriotsku, što pokazuje koalicija sa radikalima, nije za čuditi se tolika doza tolerancije na srbski patriotizam iz našeg sokaka. Pitam se samo, kako li će da reguju kada se taj isti patriotizam počne da širi i na novouređene gradske površine i objekte?
Ako i reaguju, onda tu nešto ne štima: Zašto nisu bili patriote i kada je spomenik srpskim i francuskim oslobodiocima Negotina iz I Svetskog rata bio izmasakriran grafitima "white power" i swastikama?
Šta li je samo onaj siroti pukovnik Navrez iz francuske ambasade pomislio kada je video spomenik ukrašen simbolima vremena najveće sramote za čovečanstvo? Te 2006. godine, vojni ataše francuske ambasade u Srbiji, došao je Negotinu u posetu po pozivu grupe negotinaca kojima namera nije bila da ga uvrede. Lokalna vlast (tada, ista kao i danas), nije bila zainteresovana ni 2005. pa ni 2006. da očisti grad od nadripatriotskih grafita. Ali su se zato potrudili da "kidnapuju" francuze, slikaju se sa njima, a potom ih odvedu na ručak - krmetinu i kolače iz menze Đerdapa 2.
Najveća sramota je što se tzv. SUBNOR nije ni jednog trenutka oglasio svih ovih godina. A članstvo im sve više raste. Da ih je 1941. bilo koliko ih ima danas 2008. godine, ne bi ni bilo II Svetskog rata u Negotinu. A danas su, garantujem, bolje naoružani.

Dobrodošla Evropo.
Mi kod Tebe dragovoljno nećemo ići, a ti ako dođeš ... dođi.

Negotinski Fokus br.1 (VII-2005)

I tako, kao što sam već rekao, kada (trenutno) ne budem imao "ozbiljniju" temu za pisanje, objavljivaću povremeno po neki od pominjanih Negotinskih fokusa. Evo prvog broja, izašlog 1. avgusta 2005. godine.
Teme o kojima smo tada pisali, nikako da siđu sa dnevnog reda: na današnji dan, 9. avgusta 2008. godine, budućnost grejanja u Negotinu, i naročito u naselju Borska, neizvesnija je nego pre tri godine. Ista vlast, ista opozicija, isto JKP. Samo su toplana i toplovod u još gorem stanju. Pre tri godine je tadašnji predsednik Skupštine opštine Damir Rakić, komentarišući rečenicu iz Fokusa #1, na konferenciji za medije rekao da on odogovorno sme javno da kaže da će grejanja biti. Ko se ugrejao u protekle tri zime, svaka mu čast.

Danas g.Rakić više nije član Pokreta za Negotinsku i Timočku Krajinu, gazdinstva Radmile Gerov, aktuelne predsednice opštine Negotin. Danas je Rakić jedan od najaktivnijih odbornika u SO Negotin, član Demokratske stranke. Moguće, i jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg lidera lokalnih demokrata. Danas, on kritikuje predsednicu opštine i radikalsku v.d. direktorku JKP Badnjevo kako obmanjuju javnost po pitanju poslovanja tog preduzeća, a naročito u vezi sa predstojećom grejnom sezonom, što je sasvim tačno. A te 2005. godine, izostala je kritika te iste predsednice opštine i radikalskog v.d. direktora - na račun Izveštaja o poslovanju i Plana rada za 2005. godinu; tekstovi dokumenata iz 2005. i 2008. su skoro identični.

Dakle, resavski kako kaže narod.

JP za grejanje su tada osnovali i nikada nije zaživelo. Mrtvorođeno. Kao građanin zainteresovan dokle će da plaća grejanje i JKP i Elektrotimoku, na dva dopisa upućena nadležnom Ministarstvu i Agenciji za privredne registre, dobio sam identične odgovore: Niste nadležni da to pitate, nadležno je samo lice imenovano za direktora i upisano u registar. Lice koje je i dan danas tehnički direktor JKP Badnjevo koji se zanima za grejanje, a istovremeno se vodi i kao direktor JP Toplana ... (ili kako su već namerili da ga nazovu).
Tri godine je zakonski rok za gašenje firmi koje nemaju nikakav vid poslovanja u toku tog perioda.

Kvoruma ovog puta ima. U opoziciji su DS i SPS i nema ih dovoljno za vlast. Zato traže reakciju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Razlog? Isti kao i 2005. - rokovi. A ovog puta su zakasnili jedan dan (napredak za tri godine je evidentan) sa održavanjem konstitutivne sednice SO Negotin. Ni onda nije reagovalo ministarstvo, sumnjam da će i sada. Zašto bi? DS je zadovoljna republičkim rezultatom (10.500 glasova), lokalni im je drastično slabiji (4.600) ali je činjenično bolji od onog iz 2004. (skoro duplo) - jedino nisu na vlasti. Pa? Pustićemo izolovane enklave nedemokratske vlasti neko vreme na miru, dok ne sredimo Beograd, a i da se vidi kako smo tolerantni na volju birača.

Demokrate od Ministarstva traže raspuštanje lokalnog parlamenta i uvođenje privremenih mera u opštini Negotin. Nekako im je ispao kraj rečenice koji glasi "i održavanje vanrednih lokalnih izbora". Zašto? Jer je to ono čega se zapravo uplaše svaki put kada se osvrnu preko ramena i ugledaju sopstvene rezultate iz 2004. i 2008. godine. I dalje ništa ne razumeju. I dalje kukaju i vuku za rukav "one" iz Beograda. I dalje ništa konkretno i korisno ne rade.

Na zahtev radikala, povećane su nadnice za težak kuluk članova Opštinskog veća i dodata im još i naplata što "moraju" da sede na sednicama Skupštine. Opozicija prihvatila, jer su odborničke dnevnice povećane sa 600 dinara na 2000 (za obične odbornike), 2500 (odbornici-preduzetnici?), 3000 (zamenik šefa odborničke grupe) i 3500 (šef odborničke grupe). Predsednik i zamenik predsednika Skupštine postaju plaćena lica Opštine. Pa po čemu se onda razlikuju? Po tome ko drži dugme za isključivanje mikrofona na govornici.

Igraju se delije i dalje. Narod izgleda još nije spreman da im kaže dosta.
A kerovi po ulicama su i dalje najveći problem ovog grada. Kako da ne!
U centru više nema cveća, niti će ga biti. Po projektu.

Horovi & Čopori

Nije me bilo neko vreme u blogosferi. Razmišljao sam nekoliko dana o horskom pevanju i sviranju. Na to me nagnao uvodni tekst Nebojše Popova u avgustovskoj Republici.

Da citiram:

"Izlaz za zemlju i narod koji su se našli pod bremenom zlodela počinjenih u njihovo ime je jasan. Reč je o primeni civilizacijske norme da su zločini kažnjivi i da ratni zločini ne zastarevaju. Tu ne pomaže skrivanje iza lažnog identiteta, pojedinačnog ili kolektivnog."

Kolektivni lažni identitet!

Ovo može da smisli samo Nebojša Popov i pogodi u srce problema. Jadovan/Radovan se zapravo i nije krio iza sopstvenog lažnog identiteta; prava maska jeste to kolektivno licemerje, folirantsko prenemaganje pred stranim donatorima i Silom svetskom. Po potrebi, malo demokrate, malo patriote (zaboravlja se da ove stvari idu zajedno), malo nacionalisti, malo evropejci, malo rusofili ... malo morgen. Može to i kraće: nadridemokrate i nadridomoljupci, baš kao i nadrilekar im.

Umem da često koristim frazu "skupile se ovce da laju na vuka, mada se najčešće radi o crnoj ovci a ne vuku". Užasavajući kult samoporicanja ličnog identiteta kod našeg naroda, oličen u tzv. sabornosti i to u baš svakoj oblasti života, doveo nas je dotle da već godinama na izborima imamo situaciju daj šta daš, bolje ovi nego oni (iako su podjednako loši) i slično. Ko se usudi da javno kritikuje ekspresno je etiketiran kao "nepoštena inteligencija". Nepoštena? Ne, taj pojam je u nas zastareo - ispravan izraz bio bi "neželjena inteligencija". Kao, sedi miran, ne talasaj vidiš da smo svi u "aromatičnom mulju" (mislim na nešto teže, ali ne ide da budem toliko eksplicitan), najbolje je da budemo mirni, pa se neće niko da osvrne na nas (smrdljive).
Nikako da shvatim mehanizam po kome funkcioniše naš mentalitet: potiremo svaki pokušaj individualiteta, pozivamo se na sabornost, a svi znaju da čim nas je više od jedan odmah pravimo 3 partije i svađamo se. Sabornost? Ma nikako da se saberemo i suočimo sa istinom o sebi.
Pa, kakve sad to ima veze sa horskim pevanjem (i sviranjem)? Prosto: tu i ne moraš da znaš da pevaš/sviraš, samo otvaraj usta, maši rukama, nadimaj obraze ili gledaj odsutno ka galeriji (na kojoj sede gospoda drugovi iz komiteta, koji povremeno izvlače slamku ko će ove nedelje da se bavi kulturom).
Tu nema solo partitura.
Hor predstavlja i održava sistem. Solisti ga razvijaju i unapređuju. Srbija još uvek luta na prvom koraku. Uhorena i utorena. Tvrdi da joj je lepo i da to mora tako. Gde god se okrenuli, ide ta rečenica. Langzam. Polako bre! I još se neko pita zašto nemamo uspešne atletičare sprintere. Pa ti naši bi počeli da ubeđuju ostale da se ne zaliću, da ne srljaju, kud si navro, stani i porazmisli malo, a šta ako onda? Onda prečesto dobijemo batine od ostalih. Mrze nas. Mrzimo mi sebe, mizantropiju smo doveli do savršenstva, do konačnog stadijuma.
Pragmatični kolektivizam i potiranje individualiteta ima dva razvojna puta: 1) disonantna kakofonija (naš slučaj) ili 2) potpuni unisoni bruj, sveopšti OM na frekvenci elektromagnetnih talasa u mozgu. Činjenično je da su "u teška vremena" bili korisni za očuvanje država i naroda (nacija), ali je takođe činjenica i to da su i sami sistemi (horovi) proizvodili i održavali teška vremena zarad sopstvenog što dužeg očuvanja.
I Orwell u "1984", i Burgess u "1985", i Konstantinović u "Filosofiji palanke", svako na sebi svojstven način, pokušavaju da daju odgovor na večito pitanje: Da li logika čopora koja je održala ljudski soj kroz evoluciju, i dalje ima smisla u savremenom društvu u kome je (figurativno) poželjnija uloga predatora-pojedinca neophodno inteligentnijeg od čoporlija koji "igraju na masu".
Čopori/horovi mogu biti različiti - najčešće po veličini, jer je to ono što ih primarno identifikuje umesto strukture (koja, za baksuza, podrazumeva i pojedinačne uloge i instrumente). Zato ih imamo Negotinske, Krajinske, Vojvođanske, Srbijanske i panSrbske. Što su veći to su gori. Zato oni manji umeju da budu ogavniji, jer se brane i od pojedinačnih predatora ali i od većih čopora. Pa zašto bi se čopor branio od sebi sličnog, ali većeg? Proglasiti ga za velikog (kolektivnog) predatora, čin je samoodbrane u cilju (gle čudesne kontradiktornosti!) očuvanja sopstvenog identiteta. Identiteta manjeg čopora, koji se brani od sopstvenih pojedinaca podjednako kao i od kolektiviteta većeg od sebe.
Danas, u Srbiji, ti čopori se zovu partije, pokreti, lige, savezi, udruženja - ukratko, izborne liste. Zapravo, čopori su evoluirali u horove. Ovde svi sviraju, ali nikome nije ni na kraj pameti da propeva. Nije patriotski. A nije ni lokalpatriotski ako ne pljuješ po Beogradu, pa još i nešto gunđaš i potpaljuješ ostale protiv lokalnog dirigenta. Na engleskom se dirigent kaže conductor. Kod nas bi hteli da budu kondukteri, jer im nije dosta da mašu rukama i daju ritam, već bi i da naplate ponešto.
I pored svega, najbolji solisti su uvek bili i najbolji kompozitori, ređe dirigenti (to je ionako više fizički posao). U svoje vreme slabo shvaćeni, a kada prođu godine hvaljeni i poštovani kao pokretači razvoja. Naprednjaci.
Ovih dana sam imao komentar kako je blog u redu, ali baš ništa ne pišem o lokalnoj političkoj sceni u Negotinu. O čemu? Pa to ne postoji. Bolje bi im bilo da se zapitaju koliko je lokalna politička scena u Zaječaru obogaćena dolaskom Laibacha na Gitarijadu, a koliko lokalna politička scena u Negotinu sve više tone usled činjenice da Mokranjčevi dani polako ali neminovno klize u propast. Kakve to veze ima? E, to je domaći zadatak za razmišljanje.
Uskoro postavljam linkove ka svih 10 brojeva "Negotinskog Fokusa", nekadašnjeg biltena negotinskog odbora Građanskog Saveza Srbije. Pa da vidimo da li se nešto promenilo.
Kolektivni lažni identitet dušebrižnika negotinskih suština je onoga čime se bavi Građanski krug. Ogoliti ga, precizno hirurški secirati i pružiti javnosti na uvid i slobodan izbor. I koliko god bude malo onih koji neće okrenuti zgađeni glavu kada po prvi put pogledaju u suštinu problema, samo suočavanjem sa istinom se može postići da taj broj neumitno i nezaustavljivo poraste.
Ljudski rod ne bi danas bio to što jeste da je zadržao samo osobine čopora ili samo predatora. Bili bi i dalje ili ovce ili vukovi. Zato je važno spojiti i izbalansirati obe osobine. I tada, ljudi zaista umeju da budu vukovi u jagnjećoj koži. Ali, ono što je najvažnije, ljudi najčešće umeju da budu - ljudi. Mi smo to pomalo zaboravili, ali znamo. I setićemo se, kad-tad.

Ovaj post posvećujem uspomeni na A.Solženjicina.

Lustracija ≠ Frustracija

Evo jedne do sada neobjavljene slike Andy Warhola. Koristim je kao ilustraciju uz podsećanje da ova zemlja očajnički traži lustraciju.
Zapravo, ne radi se o tome da li mi je žao pendreka, suzavca, gumenih metaka ili šutki, sve utrošeno na račun poreskih obveznika.

Radi se o nekadašnjem Miloševićevom ministru informisanja, iz vremena siledžijskog zatvaranja TV i radio stanica, gašenja Naše Borbe i gušenja drugih novina. O osobi za čijeg je vakta doneta taksa na mobilne telefone i satelitske antene u vreme kada su iste ponajviše imali članovi Zemunskog i drugih klanova kao i stanovnici "naše Južne pokrajine". Ovi potonji su postavljali satelitske antene i na prozore WC-a i šupe za drva, ali me baš interesuje koliko im je Aca Vukas naplatio tada na ime takse.
U to vreme, kada je voda ulazila u koaksijalne kablove, i kada se polako ali sigurno spremao teren za linč Ćuruvije.
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (skraćeno Zakon o lustraciji), na predlog GSS-a konačno je uz dosta natezanja (od strane DS, prvenstveno) pa čak i podsmevanja (od strane tadašnjeg ministra pravde Batića) ipak usvojen 30.05.2003. godine.
I nikada nije primenjen.
Ako Zoran Živković to nije mogao jer je ubrzo počelo rušenje njegove Vlade, ako Koštunjara u dva mandata to nije hteo jer je to "čistka i politički progon" (citat), onda je konačno prilika da Tadić i njegovi danas to učine.
Lakše bi progutali crvenu žabu.
Nataša Mićić je u intervjuu novinama od 29.07.2008. napomenula da je primena ovog zakona mogla umnogome da utiče na današnju situaciju u Srbiji. Mada, smatram da bi korektno bilo da to ispred koalicione liste LDP treba da uradi lično Vladan Batić, bivši ministar-joker. Red je, bre.
Evo linkova za osvešćivanje:
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava
Časopis HERETICUS - tema broja: Kontroverze oko lustracije
Republika - br.276-277, januar 2002 - da li se i šta od tada do danas promenilo?