Kilavi Ponedeljak

Čuli ste za Blue Monday?
OK, jeste to jedan od najvećih hitova New Order (iz 1983), ali ovoga puta nije to u pitanju već jutrošnji tekst koji je objavljen na sajtu londonskog Telegrafa: današnji dan, 19. januar 2015. je ovogodišnji 'Blue Monday' - najdepresivniji dan u godini. Što bi se, po naški i u slobodnom prevodu, reklo - Kilavi Ponedeljak.

Prvi put se ovaj pojam javlja 2005. po britanskim tabloidima, kojima je "I don't like Mondays" omiljena fora svaki put kada ponestane pametnijih tema i taze tračeva. U stvari, tu foru su tada izmislili PR magovi sa TV kanala Sky Travel, u sklopu promocije aranžmana velikih turističkih agencija (ništa čudno, oni od toga žive). Navodno, odlazak na egzotična mesta garantovano leči depresiju, a svakome makar jedared u godini dođe Kilavi Ponedeljak. Ako baš ne možete da prošetate guzičice do Tajlanda, Švajcarske, Maldiva, Tahitija, Makarske, Kanarskih ili Kajmanskih ostrva - tu je, naravno, Sky Travel da vam na malim ekranima vaših TV prijemnika makar zamaže oči šarenim slikama, kad već nisu uspeli da vam počiste novčanik.

Kilavi Ponedeljak je pokretan praznik Kilavih Radovana koji pada u ponedeljak poslednje pune sedmice u januaru i, poput njemu sličnih crkvenjačkih, njegovo "padanje" se izračunava po sledećoj formuli:

Elementi formule su sledeći:

W = vremenski uslovi

D = nagomilani dugovi, obaveze

d = zarada, sposobnost plaćanja dugova

T = vreme koje je proteklo od božićnih i novogodišnjih praznika

Q = vreme koje je proteklo od dana kada smo ukapirali da nema ništa od ispunjenja najavljenih prelomnih & krucijalnih odluka u novoj godini

M = nizak motivacioni nivo

NA = osećaj potrebe da se ipak preduzme 'nešto'

Neki ozbiljni naučnici su se ozbiljno pozabavili ovom neozbiljnom formulom i utvrdili da je ona u matematičkom smislu potpuno apsurdna (čak i u sopstvenim okvirima), farsična, da čak nema ni merne jedinice kojima bi se iskazali parametri tj. sam rezultat proračuna. Toliko o ozbiljnosti ozbiljnih.

Oni neozbiljni tvrde kako, ukoliko dovoljno dugo blenete u ovu formulu pokušavajući da je prokljuvite, imate 100% šansi da vam Kilavi Ponedeljak dođe čak i u petak (a ne samo ostalim danima).

Doduše, neki od neozbiljno ozbiljnih smatraju da u ovo doba godine šolja tople čokolade sa malo mleka leči sve depresije i finansijske krize, ali i "bol u dušu".

Postoje i oni preozbiljno neozbiljnii, koji imaju još nešto da dodaju na ovu temu. Oni poručuju kilavim i depresivnim Englezima da, ne samo ponedeljkom već svakodnevno, gledaju samo Srbistanske televizije; ni 100 Sky Travela im neće pomoći. Ili, makar na današnji dan, 19. januara 2015. godine, neka bace oko na bilo koji od naših TV programa, da vide buljuke nekakvih vodozemaca (rod Amphibiae crux serbica) koji se bacaju u ladno&mutno MoravoSavoDunavo + ostale neplovne puteve i delove irigacionih sistema, batrgajući se od ledene vode i međusobnog gušanja oko para ukrštenih letvica, kao da im život od toga zavisi. Posle ih isti takvi al' obučeni povade na obalu, da ih redom pop dodatno poprska izmantranom bosiljak-vodom iz nekog bureta (oko koga su se pre toga neki grdni treći takvi isti gurali i gušali, ne bi li natočili po koju litricu pop-antidepresiva), dok onako ušajkačeni, u gaćama i skroz pomodreli kleče glumeći antifriz-vernike&četnike, držeći troBrstohvat ukočenih prstiju u znak prkosa Svetu i Svemu:

"Možda su nam se muda smrzla na ovol'ko (k'o onom plivaču dugoprugašu iz Felinijevog filma), možda i mozgovi, ali barem ih imamo. A i da nemamo, neka, jer stara srBska mudrost vazda važi: more, odoše jajca, al' kad nema mozga - nema ni depresije!"
horski unisono, triput vaskliknuvši.

Eto, na kapitalfašističkom Zapadu danas je Kilavi Ponedeljak zato što su depresivno potrošački besni. Kod nas je to samo još jedan uobičajeni ponedeljak, još jednog uobičajenog januara, još jedne od Kilavih Godina bez kraja. Oni sednu u kafić, popiju šolju čokolade da im bude lakše; kod nas se pobiju u crkvenim dvorištima za svetu vodicu, da nikome ne bude lakše. Plus, beskonačno in vivo dokazivanje aksioma srBskog:
"Voda ledna, antidepresiv je stoput jači od čokolade vruće i gaća vunenih."

Nekome je današnji ponedeljak bio plav, tužan ili turoban, nekome kilav, nekome pomodreo.

***

U Negotinu danas nije bilo trke amfibija-krstolovaca: voda iz pena-party SPS fontane ispuštena je još pre par meseci (čista preventiva, da ne padne neko bogojavljensko tepanje poput onog u Bugarskoj); nije bilo ni milenijumske kiše koja bi napunila akumulaciono jezero na parkingu ispred Intesa banke. Pade samo osveštana česmovača iz plastičnog bureta, na šte srca pre kuvane rakije i kiselog kupusa. A što da ne, crkva ionako ne plaća vodu & ostale komunalije. Rashodi nula, prihodi nemerljivi, jer za njih ne postoji merna jedinica ovozemaljska, baš kao ni za onu formulu sa početka teksta.
Kada bi Sky Travel i slični TV kanali emitovali emisije o nama i besomučno ih reklamirali, garant bi u Engleskoj došlo do kolektivnog samoizlečenja, čudesnog pada broja slučajeva depresije i smanjene potrošnje čokolade. Ništa ne leči tako dobro kao tuđa muka na ljutu ranu palanačku.
Blue Monday bi ostao samo muzički hit, i ništa više.

Ave, Caesar, serBituri te salutant!

U starom Rimu, gladijatori su pozdravljali cezara (cara) uzvikom "Ave, Caesar, morituri te salutant!", tj. prevedeno na srpski:

Živeo, Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti!

Julijanski kalendar napravio je Sosigen Aleksandrijski u I veku p.n.e. po nalogu Gaja Julija Cezara, imeperatora rimske Republike. 

Onaj drugi kalendar, Gregorijanski, sačinili su u XVI veku Krtistofer Klavius i Alojsius Lili, a svetu ga objavio vatikanski Papa Gregor XIII. 

Postoji i treći kalendar, tzv. Novojulijanski ili Milankovićev, za koga važi da je trenutno najprecizniji od ponuđenih. Taj kalendar su u XX veku sačinili Milutin Milanković i Maksim Trpković.

Podrazumeva se da Milanković nikako ne dolazi u obzir, jer je Naš. Njegov kalendar su prihvatili samo u Grčkoj i Rumuniji. SrBoslavna Crkva, od 1923. godine pa do danas, još uvek ga ne primenjuje jer čeka vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve".

Takođe, opšte je poznato i to da srBopatridioti mrze onu "katoličku" tj. Svetsku Novu Godinu i ne poštuju je. 

Dakle, po kom to osnovu ovo večerašnje bulažnjenje nazivaju "srBskom Novom Godinom"? Ako je ona prva katolička, jer je po kalendaru pape Grgura, šta je onda tu srBsko i pravoslavno u kalendaru Julija Cezara? 

Stari rimljani su mnogo voleli prvobitne hrišćane; naročito na raspeću i međ' lavovima. Znači, zbog toga današnji srBoslavci toliko vole praznična krstarenja i Lavove!
Htedoh reći, kladionice.

Od jedne rimske Republike, kalendarski tako nastadoše dve današnje - SrBija i SrBska, sa sve pripadajućim im cezarima koji, logično, smatraju da vreme od njih počinje Velikim Praskom i posle njih se završava Smakom Sveta. Svi ti srBski cezari, u duhu svog prethodnika kome se 'vako bogougodno em kalendarski klanjaju, decenijama narodu serviraju hleb od 3 dinara i igrarije oko koalicionih, korupcionaških i ostalih impotetntnih potencijala. 

A narod, prangija li prangija,

Večerašnji tzv. doček u centru Negotina (i ostalih Palanki), tj. repriza glupiranja od pre dve nedelje, samo je recidiv roštiljskih i alkoholnih isparenja od onomad začinjen nezaobilaznim dimom petardi i topovskih udara lokalnog intenziteta. Pomislio sam da će makar večeras neki od glavešina svetovne & duhovne opštine Negotin načiniti koji stage diving međ' fanove, sa one razdrndane, trule i klimave komunalske bine, pokrivene raznim ceradama & šatorskim krilima i okićene državnim + crkvenim barjacima - baš kao neka čerga.
Sanak pusti, ne beše ništa od toga.

Večeras je napolju hladnjikavo ali vedro. Nema padavina.

Sutra je Vasilica, tj. imendan sv. Vasilija. 

Vasilios je stara grčka reč za kralja, cara. Cezara.

Vratili smo se na početak priče.

***

Ukoliko vam baš i nije jasan na latinskom, naslov ovog blogposta slobodno prevedite kao:

Živeli, care! 

Pozdravljaju te oni koji će srBovati!

Srećna vam Rimska Nova Godina, cezari i gladnijatori.

Novokomponovana duhovnost

O.K. danas je crveno slovo posvećeno Jovanu Preteči, potonjem Krstitelju.
Koliko tih crvenih slova ima, posvećenih Njemu:
1. Začeće Sv. Jovana Krstitelja - 6. oktobar/23. septembar
2. Ivandan (rođenje Sv. Jovana Krstitelja) - 7. jul / 24. jun
3. Usekovanje glave Jovanove - 11. septembar / 29. avgust
4. Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja - 7. jun/ 25. maj
5. Bogojavljenje - 19. januar / 6. januar
6. Sabor Sv. Jovana Krstitelja - 20. januar / 7. januar

Teško da se može naći neko drugi kome hrišćani posvećuju toliko pažnje, do samog Isusa.
Jovan je za života, propovedajući dolazak Sina Gospodnjeg koji donosi Spas (Istinitog Cara), zaslužio ime Preteča. Hrišćani ga slave kao najvećeg proroka koji je najavio dolazak Isusov; kao jednog od šest velikih proroka priznaje ga i Islam. Jovan je od Isusa stariji tačno 6 meseci, što nije bila prepreka da Isusa krsti u reci Jordan kada ovaj napuni tridesetu godinu, na dan Bogojavljenja. Od toga trenutka Jovan postaje Krstitelj. Baptista. Zaharije.
Interesantno je da reč zaharije znači krstitelj, ali to je i ime oca Jovanovog ...
Znajući za staro predanje o dolasku Istinitoga Cara, car Irod stariji je pokušao da ga spreči ubistvom sve dece mlađe od dve godine - za svaki slučaj. Tako je došlo do čuvenog pokolja 14.000 Mladenaca Vitlejemskih, koje su preživeli i Isus i Jovan. Standardna fora u to vreme, ali ne u svrhu populacione regulacije, više ima nekako veze sa opstankom na vlasti.
No, tridesetak godina kasnije, ono što ne uspe Irodu starijem pošlo je za rukom Irodu mlađem. Ostalo je istorija ili religija, kako ko izvoli.
Postavlja se pitanje kako je to Crkva Jovana Krstitelja, što je puno ime Baptističke crkve, u pravovjerujuščih Srbalja postala sekta, pa još i satanistička?
Ovde se radi o Crkvi Jovana Krstitelja, a ne o pojedinačnim hramovima tog imena kojih ima svuda u hrišćanskom svetu (kod pravoslavaca, katolika i protestanata podjednako).
Odakle to ime "baptizam"?
Reč baptist dolazi od grčke reči "baptizein" ili "baptizo", koja znači "uroniti" ili "uronjenje", iz čega se izvodi značenje "krstiti" zbog samog čina koji se izvodi u izvornom postupku krštenja.
Je li taj stav takav zato što:
- je baptistička crkva jedna od protestantskih, onih koje nisu nikada bile miljenici vladara na ovim prostorima,
- temelj Crkve je sveštenstvo svih verujućih, sva činodejstva - čak i krštenje, Večera Gospodnja i propovedi - mogu biti vršeni od strane bilo kojeg člana (ne postoji kler),
- baptisti krste samo punoletne osobe, jer se čin krštenja smatra iskrenim prihvatanjem Vere što može samo odrastao čovek, poput Isusa, koji je to uradio u svojoj tridesetoj godini života; vera je čin spoznaje, za razliku od npr. pravoslavaca koji veru smatraju poverenjem,
- najveća zapovest je ljubav prema bližnjemu kako je Isus ustanovio, iz čega logički slede sve druge zapovesti - ko ljubi svoga bližnjega, ne krade niti ubija,
- ne krštenje, već vera u Boga kao Oca, Sina i Duha Svetoga odlučuje o spasenju,
- svuda gde je to moguće, krštenja se i danas obavljaju u nekoj tekućoj vodi (reci), a ako baš nije "dostupna" postoje za to specijalno pravljeni bazeni u baptističkim hramovima (crkvama),
- baptisti se širom sveta zauzimaju za versku slobodu svakog čoveka, smatraju da državu i crkvu treba odvojiti, nijedna se verska zajednica od strane države ne sme da favorizuje,
- pričešće (evharistija, euharistija - na grčkom "blagodarenje") hlebom i vinom kao telom i krvlju Isusovim, suština je Večere Gospodnje kao jedinog verskog obreda koji baptisti upražnjavaju.
Da li su naši vernici toliko svesni izvornog značenja pojma "satan" (neprijatelj) pa ga lepe na sve oko sebe što im remeti ustaljenu nacionalnu žabokrečinu? Da, Marks smatra religiju iracionalnim poimanjem (percepcijom) onoga što se ne razume ili na šta se ne može da utiče (on tvrdi da inače tako nešto nije moguće, tj. da ne postoji stvar koja je nedodirljiva ili nepomerljiva). Ono što ne razumeju postaje Bog, a ono što ne žele da razumeju postaje Satana. Sa druge strane, svi bi hteli da imaju TV u koloru ...
Ne treba se podsmevati nekome jer je baptista, ili nepismen, pa čak i da "nije pod vinklu". Treba ga žaliti jer ništa pod milim Bogom ne razume i ne shvata, a prvenstveno sebe i svoje mogućnosti. Ko troši sebe na takvog, od njega je samo gori, nikako bolji.
Totalna (totalitarna?) banalizacija života nacije koja očajnički traži sebe na svim mogućim mestima zemaljskim i nebeskim, osim na onom pravom: tu gde jeste, u sebi i oko sebe. Na rukohvat.
Kakva je to iskrena vera koja dovodi do besmisla sopstvenog kulturnog (makar) identiteta time što na flašu piva zalepi fresku "Beli anđeo" iz manastira Mileševa?
Evo teksta Milete Prodanovića, pod naslovom "Anđeo za masna i pijana usta" o pomenutom slučaju, koji je 2006. godine objavio splitski Feral Tribune, takođe potom ugašen od strane domoljubnih otaca kronacije.
Naslov ovog posta sam pozajmio iz tog teksta, tek da se zna.
Po pitanju BIP-anđeoskog piva, reagovalo je tadašnje Ministarstvo kulture, ali tek pošto se točilo nekoliko meseci. Crkva se i nije nešto pretrgla, u to doba se budila srbska nacionalna svest, pa vele "Neka ...", neko vreme. Let it be. Nisam mislio na ono Fiat Lux - "I bi Svetlo". Pivo.
I kakav je to "Javni servis evropske Srbije", gde u emisiji o verskim datumima na dan pravoslavnog Božića, u kontekstu priče o Jovanu Krstitelju, spiker kaže i sledeće: "... Jovan Krstitelj, poznat i kao Jovan Preteča i Jovan Zlatousti ..."!!! Sestro slatka srboslavna, Jovan Zlatousti beše u IV veku Nove Ere patrijarh Konstantinopolja, prestonice tadašnjeg Istočnog Rimskog carstva. Emisija nije išla uživo, već je zvuk pakovan uz sliku. Grdnog li urednika i direktora, kojima vernici treba još i da plaćaju pretplatu za ovako nešto.
Negde sam to već rekao - srpska vera nije pravoslavlje nego svetosavlje, koje je deo pravoslavlja (orthodox). Ne nasuprot, nego zajedno sa katolicizmom, anglikanizmom, protestantizmom, unijatima, zelotima i sličnima - čine hrišćanstvo. Jednu veru u jednoga Boga. Podeljenu na crkve koje su, umesto da se ponašaju kako im priliči, kroz istoriju prečesto ispoljavale više elemente borbe za tržište duša nego za širenje Božije reči - ljubav, kao suštine vere.
A šta na to kažu pravi trgovci?

Dve šolje Sv.Jovan = 348,00 dinara

Četiri šolje Sv. Jovan = 470,00 dinara.

Čaše Srećna Slava - cena zavisi od pakovanja

Nikako nisam mogao da nađem sliku onih čuvenih pozlaćenih šoljica za kafu sa odštampanim likom Najvećeg Sina naših naroda i narodnosti. Pozlaćenih, jes' - za budale.
Što mi je nekako poznato to o Sinu, mora da sam negde skoro o tome nešto pročitao ...

+ * + * + *

Čisto da podsetim one koji menjaju stranke i servise za kafu češće nego gaće, kako se nekad i u SFRSrbiji sa uživanjem pila kava. Bez nacionalno-religijskih surogata, ona prava, Frankova.