Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Zahtevi organizacija civilnog društva u pogledu minimuma standarda zakonske regulative besplatne pravne pomoći:

Republika Srbija je jedina država Evrope u kojoj nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Iako se radi o zakonu koji je neposredno označen kao jedna od početnih stepenica u daljem napredovanju ka integraciji u Evropsku uniju, vlada i Narodna skupština RS već deset godina nemaju politički kapacitet da izvrše izričitu ustavnu obavezu usvajanja ovog zakona.
Moderan zakon o besplatnoj pravnoj pomoći mora da onemogući uspostavljanje monopolskog položaja u ovoj oblasti i obezbedi jednak pravni položaj svih pružalaca, što aktuelni nacrt zakona ne omogućava.

Smatrajući da se korisnicima besplatne pravne pomoći (siromašni građani, žrtve nasilja, trgovine ljudima, diskriminacije i drugi) mora garantovati uvažavanje njihovih specifičnih potreba i položaja, te da ne smeju biti taoci želje za bogaćenjem, organizacije civilnog društva pozivaju nadležna ministarstva, vladu i narodne poslanike da bez odlaganja okončaju postupak usvajanja pravnog okvira pružanja besplatne pravne pomoći.

Organizacije civilnog društva zahtevaju da zakon bude zasnovan na standardima koji će zadovoljiti potrebe najšireg kruga korisnika besplatne pravne pomoći, a posebno na sledećim standardima:

1. Advokatura i jedinice lokalne samouprave su po Ustavu dužne da pružaju pravnu pomoć (čl. 67 Ustava), što ne ograničava slobodu ostalih pružalaca da građanima pružaju besplatnu pravnu pomoć.
2. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći mora da omogući pružanje besplatne pravne pomoći od strane najšireg kruga pružalaca, a posebno udruženja, sindikata, pravnih klinika i profesionalnih udruženja. Položaj svih pružalaca besplatne pravne pomoći mora biti uređen jedinstvenim zakonom.
3. Svi pružaoci besplatne pravne pomoći moraju biti stavljeni u jednak pravni položaj u pogledu registracije, obaveza poštovanja profesionalnih standarda, kvaliteta i dostupnosti usluga, kao i finansiranja.
4. Zakonom se mora dopustiti saradnja između pružalaca besplatne pravne pomoći, udruživanje radi zajedničkog pružanja besplatne pravne pomoći i stvaranje zajedničke službe besplatne pravne pomoći.
5. Zakonom se moraju uvažiti specifične potrebe i položaj korisnika besplatne pravne pomoći. Korisnicima se zakonom mora garantovati pravo da izaberu pružaoca besplatne pravne pomoći koji će preduzeti sve potrebne pravne radnje u konkretnom slučaju.

ASTRA
Autonomni ženski centar
Centar za unapređivanje pravnih studija
Civil Rights Defenders
CHRIS mreža odbora za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Praxis

1. novembar 2016. godine

Zahteve organizacija civilnog društva u pogledu minimuma standarda zakonske regulative besplatne pravne pomoći sa spiskom* organizacija civilnog društva i mreža koje su podržale ove zahteve, u PDF formatu, možete preuzeti ovde: srpski - engleski

CHRIS - Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji

Odbor za ljudska prava Negotin

* #183 Udruženje građana "Građanski krug", Negotin

Leave me alone, bre

Da li znate ko sve poseduje vaše lične podatke?
Zašto je Vaša privatnost važna, čak i kada nemate šta da krijete?

Pravo na privatnost zagarantovano je brojnim domaćim i međunarodnim dokumentima. U Srbiji je 2008. godine usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kojim je utvrđen skup i način zaštite prava lica čiji se podaci na razne načine prikupljaju i obrađuju. Ovim zakonom su definisane obaveze svih fizičkih i pravnih lica, tj. organa vlasti koji obrađuju lične podatke. Poslove zaštite podataka o ličnosti vrši republički Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Sa sajta Poverenika možete preuzeti i Priručnik o primeni Zakona, ukoliko ste zainteresovani ili stručno angažovani u toj oblasti.

Case(s) study:

29.05.2013. Negotin, galerija Doma Kulture, pre podne
Prezentacija projekta Zaštita privatnosti u Srbiji: Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Građani Srbije se svakodnevno suočavaju sa nezakonitom obradom ličnih podataka, do čega dolazi iz neznanja, nepažnje, a u nekim slučajevima i zloupotrebe. U cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti, Partneri Srbija i Mreža CHRIS su krajem 2012. i početkom 2013. godine sproveli istraživanje o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi, analizirajući rad više od 50 subjekata. Istraživači su na konkretnim primerima ispitali da li ministarstva, sudovi, lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, obrazovne institucije, javna preduzeća, političke partije i privatni subjekti postupaju u skladu sa odredbama Zakona, da li poštuju odluke Poverenika, da li na adekvatan način obrađuju lične podatke građana. Tokom prezentacije predstavljen je i deo istraživanja koji je realizovan u opštini Negotin, ponuđene preporuke za unapređenje primene Zakona, kao i analiza četiri konkretna primera: Evidencije MUP o legitimisanim licima, Evidencije sportskih klubova o vlasnicima ulaznica za sportske događaje, Najavljeno uspostavljanje centralizovane baze podataka o pacijentima i Analiza postupanja političkih partija u ovoj oblasti.
Najveći broj slučajeva nepoštovanja Zakona i rokova od strane rukovalaca podacima odnosio se na neodgovaranje na zahteve koji su im bili upućeni. Zabrinjavajuće je i to, da su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata iz Niša, Osnovni sud u Valjevu i Osnovni sud u Loznici prosledili nepotpune pa čak i neistinite odgovore.
Opština Negotin je navela da ne poseduje interne akte u ovoj oblasti, navodeći da je na to "ne obavezuju pozitivni propisi Republike Srbije". Na pitanje da li su preduzete mere zaštite ličnih podataka, odgovor nije dat.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta za promociju i unapređenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji su podržali Delegacija EU u Republici Srbiji i USAID Program za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (RGA).

And now, naša omiljena tema: Partije sa posebnim potrebama (u daljem tekstu PsPP).

Tokom diskusije koja je sledila prezentaciju, nemali deo vremena protekao je u razgovoru na temu ponašanja političkih partija i načina kako one namerno ili ne narušavaju privatnost građana - u manjoj ili većoj meri. Pričalo se o primerima koje su bili obrađeni u istraživanju, kao i o lokalnim, negotinskim varijantama istih, koji su se zbog svog karaktera našli ispod horizonta radara ovog projekta.

Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti:

slučaj političkih partija (video)

Zahtevi za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti dostavljeni su na adrese: SNS, DS, SPS, G17+, LDP i DSS. Zahtevi su sadržali pitanje da li partija poseduje podatke o tražiocu u kopijama izvoda iz biračkih spiskova ili u drugim zbirkama podataka o glasačima. U zahtevu je posebno navedena opština na čijoj teritoriji istraživač ostvaruje pravo glasa, kako bi se rukovaocu olakšalo postupanje po zahtevu, ukoliko rukovalac smatra da pri sačinjavanju odgovora treba da konsultuje svoj lokalni opštinski odbor.
Na zahtev su u zakonom predviđenom roku odgovorile SPS i DS, dok su preostale četiri partije propustile da to učine, zbog čega su istraživači izjavili žalbe Povereniku protiv njih.
U odgovoru DS navodi se da oni ne poseduju nikakve podatke o istraživaču, i da je zbirka podataka o članovima stranke jedina zbirka koju ovaj rukovalac poseduje. Stekao se utisak da ovo nije u potpunosti tačno, jer zbirka podataka o zaposlenim osobama u stranci takođe predstavlja zbirku podataka o ličnosti, koju DS svakako poseduje a ne navodi. U odgovoru SPS je navedeno da oni ne poseduju nikakve podatke o istraživaču, osim podataka koje su prikupili prijemom upućenog zahteva. Pa ko razume šta ovo znači - razumeo je.
Poražavajuća je činjenica da su samo dve PsPP odgovorile na Zahtev za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti. Protiv onih koje to nisu učinile, istraživači su Povereniku izjavili žalbe, na koje do zaključenja ovog projekta (25.03.2013. godine) nije dat odgovor.
PsPP u Srbiji takođe spadaju u obveznike Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Njihova obaveza je da se pridržavaju Ustavom definisanih načela koja uređuju oblast obrade ličnih podataka. U tom smislu, obrada podataka o ličnosti od strane PsPP, dozvoljena je ukoliko za to postoji zakonski osnov ili pristanak građanina.
Građani Srbije su imali priliku da primaju pozive ili poštanske pošiljke od strane PsPP, u kojima ih one pozivaju da iskoriste svoje pravo glasa, plus - u njihovu korist. Uočeni su primeri slanja čestitki za punoletstvo, kojima se građanin poziva da iskoristi svoje biračko pravo koje stiče punoletstvom. Veruje se da PsPP poseduju zbirke podataka o tzv. sigurnim glasovima (u negotinskoj agroliberalnoj varijanti se to zove sigurnosni glasovi), članovima biračkih odbora koje one delegiraju, kao i druge zbirke podataka. O korišćenju zbirki podataka građana (koje formiraju organi vlasti) od strane PsPP, Poverenik napominje da se ti podaci ne smeju umnožavati te da upotreba tih podataka o ličnosti u svrhe radi kojih nisu uspostavljene "predstavlja kažnjiv prekršaj, a pod određenim okolnostima i krivično delo".
Nijedna od obrađenih PsPP (do dana zaključenja projekta) nije ispunila Zakonsku obavezu prijavljivanja zbirki podataka u Centralni registar na sajtu Poverenika, što ukazuje na mogućnost zloupotrebe ličnih podataka građana od strane PsPP, kao i da ta mogućnost nije nimalo zanemarljiva. 
Povereniku je upućen predlog da sprovede nadzor u cilju utvrđivanja da li postoje partijske evidencije koje nisu predviđene zakonom, a koje sadrže podatke o građanima čija se obrada vrši bez njihove saglasnosti.

...

29.05.2013. Negotin, popodne

Istoga dana, dođeš kući - a u mailboxu te zaskoče neki od spominjanih. Vele, "daj podatke svih koje znaš u Zemunu, da idu i glasaju za LDP".

Eksplicitan poziv na više nego očigledno kršenje Zakona o kome je bilo priče par sati pre toga. U nekada radikalskom a sada naprednjačkom Zemunu, DžDP traži lične podatke tvojih prijatelja i rođaka koji nisu članovi njihove udruge, da bi im potom grebali na vrata, prozore, dveri, upadali kroz dimnjake, disali za vrat i zatrpavali SMSovima i mejlovima do besvesti - i nazad. Inače, ovakvi mejlovi stižu na adrese svih koji su bili drugovi-članovi ili to još uvek jesu, bez izuzetaka. Stižu i na adrese onih koje su automatski prevlačili 2007. u članstvo iz GSS i pored izjava da ne žele da budu članovi te PsPP ili su čak postali atomi neke od ostalih ekipa Istih.

Ta PsPP je prošle godine pozivala građane da glasaju za Borisa Tadića, posle ptijalinskog potopa upućivanog na njegov račun mesecima pre toga. Nema veze sa zloupotrebom ličnih podataka, ali ima sa tri velika slova X: politički promiskuitet sa finansijskim ishodom.
Ukoliko su mislili da pozivom na glasanje za Borisa Tadića spašavaju Srbiju u drugom krugu predsedničkih izbora, od koga to onda spašavaju Srbiju ulaskom u lokalne koalicije sa SNS?
Možda se ovaj gornji poziv nije ni odnosio na Tadića, već na... Tomu Sepulturu?
Ovonedeljni pozivi koji pljušte na sve strane, da se fizičkim ili e-glasanjem učestvuje u izborima za predsednika DžDP, na kojima Čedomir udara na Jovanovića, nisu kršenje nikakvog zakona. Nisu, kao što je i sanak pusti obećanje iz 2011. godine kako je to "poslednji najdemokratskiji izbor predsednika partije sa samo jednim kandidatom". Pretpostavljam da je to razlog što nigde nisu zvanično objavljena imena kandidata (džedepeovski singularni plural) za predsednika stranke. Unutrašnji nemir, nadutost protiv koje čak ni koren miloduha (levisticum officinale) ne pomaže.
No further comments.

Za ovakav DžDP to uopšte više nije čudno - kako širom Srbije sklapaju sve više lokalnih koalicija sa SNS, tako sve više liče na SRS, naročito procentualno. Rezultat u Zemunu dokazuje ovaj trend, Zaječar će ga samo potvrditi i ojačati.

A Zemun je zakon jači od Zakona. Naročito za one kojima je do poštovanja zakona (plural) stalo taman koliko do toga šta građani zaista o njima misle. Ovih dana se, u okviru predizborne kampanje, ulicama Zaječara valjaju krda ćelavih i mišićavih zemunskih (ispostavilo se potom i kruševačkih) naglasaka, tablica i kičmoispravljača, padoše prve i druge predizborne batine (geografsko poreklo bilo je garant određenih psihofizičkih aktivnosti do predizborne tišine). Pade i ribanje lokalnog naprednjačkog iverja otpalog sa Ničićeve klade vertikale vlasti, naročito posle mitinga URS koji je bio daleko posećeniji od naprednjačkog, iako su na oba došli kako beogradske glavešine obe PsPP i njihovih privezaka, tako i buljuci autobusa iz okolnih opština. A i šire. Dinkićev miting u organizaciji Oborkneza Ničića, ispade daleko organizovaniji i masovniji od Vuk&Vučićevog u organizaciji Beoslona Mirkovića.

U sklopu zemunske muke, ni PsPP poznatija pod umetničkim imenom "SNS" nadasve (ali i povijesno) nije imuna na idiotarije i kršenje zakona. Za majske izbore 2012. godine, zatrpavali su sve redom SMS pozivima da se na izbore izađe i glasa za njih. Nekada sam bio član LDP, zbog čega i dalje imaju moje lične podatke (što je sasvim legalno dokle god im se ne ospori pravo njihovog korišćenja), ali odakle bre naprednjacima broj mog mobilnog telefona kada se u životu o njih nisam ni očešao?!!
Ukoliko je palanačka zajebancija u pitanju, uopšte nije smešno - naprotiv.
Ako me je tek nešto iznerviralo, to je činjenica da je u razgovoru posle prezentacije pomenutog projekta, a u kontekstu cinkarenja brojeva svojih korisnika, spomenut i jedan od operatera mobilne telefonije koji ordinira u Srbiji. Nažalost, kancelarija Poverenika još uvek nije uspela da pribavi dokaze za ovakvu (neformalnu) tvrdnju koja se tom prilikom mogla čuti.

Po izjavi ljudi koji su realizovali ovo istraživanje, na osnovu starog zakona u ovoj oblasti (koji je važio od 1998. do 2008. godine), Siniša Bakarec (DSS) nikada nije bio predmet istraživanja niti pokretanja postupka zbog čuvenog kopiranja opšteg biračkog spiska Republike Srbije 2002. godine, kopiranjem diskova na laptopu koji je držao na kolenima - u WC-u tadašnje Savezne Skupštine.

Sve u svemu, istraživanje CHRIS mreže odbora za ljudska prava, kao i svakodnevni primeri divljaštva, sumanute neodgovornosti i bahatosti stranaka u odnosu prema građanima, kao i činjenice da u tome (na)prednjače oni kojima su usta najviše puna €pejstva, pokazuju i dokazuju koliko je naše društvo daleko bliže dobijanju socijalne dijagnoze po Međunarodnom šifarniku bolesti, nego dobijanju datuma o početku pristupnih pregovora sa EU. I to katastrofalno zasluženo.

Preporučio bih svim postojećim PsPP, da pod oznakom "urgentno" u svoje statute unesu stavku kako im je odsadpanadaljeiubuduće stranačka boja - bela. Da ne budu posle opet iznenađeni kada ih birači nevažećim listićima obele i ispodcenzuse. A hoće, jer trenutno na tržištu drugog i proverenog leka za simptome te pošasti - nema. Za istrebljenje uzroka je ipak potrebno nešto drugo, i jače.

Zbog toga su se ekipice toliko i uzvrpoljile, pa skidaju tesne gaće pred naprednjacima - tražili im to ovi, ili ne.

Protiv ovakvog, najblaže rečeno neodgovornog ponašanja PsPP, pravna pouka je da im pošaljete Zakonski propisan upit da li poseduju vaše lične podatke i za šta ih sve koriste. Ukoliko vam ne odgovore, podnesete prigovor Povereniku zbog njihovog nepoštovanja predmetnog zakona, a njegova obaveza je da im uputi nalog da ga ispoštuju. Tu se priča, manje više, završava jer Zakon ne predviđa sopstveno izvršenje pod prinudom ili neku težu sankciju za one koji ga ne poštuju. Pre nekoliko meseci je najavljena moguća izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja bi donela i elemente krivične odgovornosti, samim time i kazne koje su za nju predviđene.  Naravno, sve to ipak zavisi od volje onih zbog kojih bi Zakon trebalo menjati i dopuniti, što svakako povećava neverovatnoću usvajanja predloženih izmena.

Na kraju, citiraću Dejana Đorđevića, moderatora i realizatora spomenutog projekta CHRIS:
Jedna od definicija privatnosti je i pravo da budemo ostavljeni na miru.
Sumnjam da se ovde mislilo na privatnost pravnih lica, pod umetničkim imenom Partije sa posebnim potrebama. Naprotiv.
Štos nije u tome da vas ostave na miru, već da ih napenalite kada to ne žele da urade.

***

U poslednje vreme stalno me spopadaju kako sam previše ostrašćen na račun džiberaldemokrata, sa kojima sam nekada bio zajedno u istoj stranci. Oni koji to rade ne razumeju, ili se prave nevešti, da ovo čudo negotinsko nije LDP niti je ikada to bilo - čak i po aktuelnim kriterijumima za tvrdoću brašna & mekoću duše Predsedničke.

Ako još nekome još uvek nije jasno zašto sam tu "stranku" doskora nazivao agroliberalnom, a odskora džiberaldemokratskom - ovo je poslednji put da crtam i bojim dokazni materijal. U pitanju je broj telefona u kancelariji negotinskog odbora LDP, koji se vodi na pučansku udrugu, iliti ex-partiju koja ne postoji više od tri godine. Eto nama ličnih podataka jednog pravnog subjekta, javno dostupnih u zvaničnoj zbirci državne telefonske kompanije, poznatoj kao "telefonski imenik". Neko tu ne govori istinu, a vi prosudite sami o kome i čemu se radi.

Ne govore uludo neki od njih sigurnosnih, i dalje, kako se "samo trenutno, sad, zovemo eldepe, al mi smo i dalje penteka". Ladno, i javno - na junskih +38°C.

Ničim izazvani, bez gajbe hladnog Jelen piva na haubi opštinskog auta pod gasom.

10. Decembar - Dan Ljudskih Prava

Svako ima svoje "prvi put". Tako je GRAĐANSKI KRUG prvi put prisustvovao nekoj konferenciji za medije - u formi izveštača. Da skinemo medijski mrak.
Danas je održana konferencija za medije Odbora za ljudska prava u Negotinu, povodom 10. decembra svetskog Dana borbe za ljudska prava. Članovi Odbora su u toku prepodneva delili promotivne pakete u centru Negotina, a potom u svojim prostorijama održali konferenciju na kojoj su sumirali svoje aktivnosti u toku 2008. godine.
Da podsetimo, Univerzalnu povelju o ljudskim pravima usvojile su Ujedinjene Nacije 10.12.1948. pre tačno 60 godina, dok je za zaštitu ljudskih prava i sloboda zadužen Međunarodni sud u Strazburu. Povelja je nadnacionalni akt u odnosu na nacionalno pravo pojedinačnih država.
Mnogi ljudi danas još uvek ne znaju svoja osnovna ljudska prava, iako su u Srbiji garantovana Ustavom i zaštićena Zakonom. U našoj zemlji je situacija bolja nego pre 2000. godine, ali je još uvek daleko od idealne. Građani su se svakako osmelili da saznaju i traže svoja ljudska i građanska prava.
U sklopu aktivnosti koje danas sprovode mnogobrojne NVO širom Srbije, aktivisti Odbora za ljudska prava Negotin su u centru grada tokom prepodneva delili promotivni materijal na svom štandu, a potom održali i konferenciju za novinare. Kažu, cilj im je da građani spoznaju i traže svoja prava, ne jedan već svih 365 dana u godini.
Odbor za ljudska prava u Negotinu postoji od 1999. godine, a od 2000. je član CHRIS Mreže (Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji) koju, pored negotinskog, čine i Odbori u Nišu, Novom Sadu, Vranju, Novom Pazaru i Valjevu. Ovi odbori su građanima pružali pravnu pomoć do 2000. godine uz pomoć YUCOM-a, a po formiranju Mreže nastaju lokalne Kancelarije pravne pomoći. Mreža danas sarađuje sa Švedskim Helsinškim odborom u Srbiji.
Pravna pomoć je besplatno dostupna svim građanima.
Odbor za ljudska prava Negotin u toku 2008. godine imao je razne aktivnosti:
- Projekat Nacionalne koalicije za decentralizaciju u aprilu i maju, niz panela i okruglih stolova održanih u Negotinu i Kladovu na temu decentralizacije Srbije.
- Projekat pod naslovom "Srbija u EU - šta od toga imam ja, a šta od toga ima moj grad" u okviru predizborne kampanje za majske Republičke i lokalne izbore u cilju motivacije građana/birača da podrže proevropske stranke.
- Do kraja novembra je bio aktuelan i projekat pružanja besplatne pravne pomoći, u saradnji sa Republičkim ministarstvom pravosuđa.
Ovom prilikom su članice Ženskog foruma Odbora za ljudska prava Negotin, želele da podsete i na još jedan važana datum: 25. novembar Svetski dan borbe za ženska prava, koji se inače od 1999. godine obeležava svuda u svetu.
Pošto su podneli svojevrstan godišnji izveštaj o svojim aktivnostima, sa posebnim osvrtom na brojne slučajeve uspešno pružene pravne pomoći, članovi Odbora su pozvali prisutne novinare i goste da postave pitanja.
blog GRAĐANSKI KRUG: Obzirom da u Srbiji sve više dolazi do izražaja neophodnost prave, institucionalne decentralizacije, umesto one koju praktikuju razne grupe građana, pokreti i lokalpatriotske stranke "kojima je dosta Beograda", kao i činjenica da su ljudska prava tesno povezana sa civilnim (građanskim) društvom, recite nam da li Odbor za ljudska prava Negotin i dalje namerava da organizuje neku školu civilnog društva, seriju seminara, okruglih stolova ili predavanja na temu civilnog društva?
DUŠAN PRVULOVIĆ: Kao prvo, mi u Odboru želimo da imamo što manje posla po pitanju ljudskih prava - ne da ne radimo ništa, već da se ona ne krše. Na žalost, ni danas, osam godina od promena 2000. kršenje ljudskih prava u Srbiji nije mali broj zabeleženih slučajeva, dok se pretpostavlja da je broj onih neprijavljenih nekoliko puta veći. Na temu decentralizacije države i sistema državne uprave odradili smo pomenuti projekat u okviru Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Svakako da nam je želja da nastavimo sa radom na unapređenju građanske svesti i razvoja civilnog i otvorenog društva. Moram da napomenem, naš Odbor je deo CHRIS Mreže tako da se takvi projekti planiraju na višem nivou, ne lokalno. Međutim, svakako da ćemo se truditi da organizujemo i u 2009. javne tribine na lokalne teme, poput Okruglog stola na temu privatizacije, održanog u junu ove godine.
RTV KRAJINA: Koliko su nevladine organizacije, civilni sektor uopšte, u prilici da utiču na odluke koje donosi vlast?
DUŠAN PRVULOVIĆ: Republičko ministarstvo za ljudska i manjinska prava ponudilo je saradnju svim NVO i udruženjima građana uopšte, poziv na komunikaciju u vezi predloga, izrade, diskusije, kritika, izmena i donošenja novog Zakona koji bi regulisao oblast ljudskih prava u Srbiji. NVO u Srbiji, a posebno one koje se bave ljudskim pravima, očekuju razumevanje Vlade za svoje kritičke stavove, ali - vreme će pokazati.
U lokalu, Odbor ima određeni nivo komunikacije sa lokalnom samoupravom, koji se pretežno ogleda u međusobnim pozivanjima na razne tribine i okrugle stolove. Moram da napomenem - opština ne donosi zakone pa samim tim i nije faktor koji može presudno da utiče na rešavanje problema u ovoj oblasti. Sa druge strane, pitanje je koliko uvažavaju (osim kada se to mora) stavove Kancelarije pravne pomoći?
Tokom ove konferencije izrazili smo određene kritike i zamerke na rad pojedinih državnih organa u Negotinu, a posebno Centra za socijalni rad, policije i pravosuđa. Pitanje je koliko su ove institucije spremne na dalje reforme - u lokalu na ličnom, a u Beogradu na institucionalnom nivou.
Ono što je najvažnije, mi ovde imamo slučajeve kada su te državne institucije uvažile i prihvatile stavove pravne službe Odbora za ljudska prava, pa donele odluke u korist građana koji su nam se obratili za pomoć.
Na kraju, predstavnici Odbora za ljudska prava Negotin obavestili su prisutne o Godišnjoj dodeli nagrada u oblasti ljudskih prava u organizaciji više NVO iz cele Srbije, a koja će biti organizovana 15. decembra u Beogradu, u kojoj će, naravno, i oni uzeti učešća.