Ko bi rek'o čuda da se dese,
30 godina ludila niko da odnese.
1990
Alan Vladimirovič Čumak (1935-2017), jedan je od najpoznatijih ruskih prevaranata koga su forsirale sve moguće novine. Kako se tada pisalo, ovaj iscelitelj na daljinu je omogućavao ljudima da čudesno "ozdrave" netremice gledajući u njegovu fotografiju. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, počeo je da u Rusiji održava televizijske seanse. Tokom tih seansi, gledaoci bi držali pored ekrana tegle sa vodom, pomade, paste za zube i druge predmete na koje bi se prenela njegova isceliteljska energija.
U Srbiji se Čumak prvi put javlja u jednom januarskom broju lista Radio TV revija iz 1990. godine. Zbog velikog interesovanja čitalaca, gostovao je na Jutarnjem programu TV Beograd kod Baneta Vukašinovića, zajedno sa Brankom Petkovićem, novinarom Radio TV revije. Počev od oktobra 1990. godine, Radio TV revija je u narednih 12 brojeva štampala po jednu sliku Alana Čumaka, čije bi "dejstvo" bilo isto kao kod njegovih televizijskih seansi, ali sa ograničenim rokom trajanja od trideset dana. Te slike su bile u formi džepnih kalendara. Zvuči neverovatno, ali mnogi ljudi su zaista u to verovali.
2020
Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac (Stojan Jovanović, 1610-1671), bio je episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj. Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Bio je proganjan i klevetan i od militantnih rimokatoličkih misionara - jezuita i prelata. Bio je svrgavan sa mitropolitskog prestola u Trebinju od strane lažnog episkopa-unijate Savatija. Izlagan je bahatostima plemenskih knezova i neposlušnih uskočkih četovođa. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život. Kao što Svetitelj ne imađaše mira za zemaljskog života, gonjen od mnogih neprijatelja Božjih i od glavnog neprijatelja ljudskog spasenja - đavola, tako ni njegove svete mošti ne ostadoše u Ostrogu pošteđene od nečastivoga. Odmah po prestavljenju Svečevom narod poče dolaziti na njegov grob i moliti mu se, kao što mu dolažaše i za vreme njegovog zemnog života. A na grobu se počeše dešavati mnogobrojna čuda, koja ni do danas u Ostrogu ne prestaju. Na poklonjenje dolaze i muslimani.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, nosile su se ovde, čuvale i ljubile, osim Čumakovih i Miloševićeve slike. Taj ih je sve čudotvorno oslobađao svih tegoba posedovanja novca i sopstvenih života. Danas se po istoj formuli nose i ljube Vučićeve slike, bedževi, majice, ikone, freske, posteri i bilbordi. Naročito oni sa Bratom Sijom, u poslednje vreme.
Svetom Aleksandru Čipuljičkom Čudovištvorcu, koji je trenutno neprikosnoveni #1 na listi najvećih srBskih patridiota-prevaranata, takođe se dolazi u hodočašće, priklanja, poklanja, ničice pada i prostire pod njim. I to ne samo figurativno. Dolaze mu knezovi i četovođe, gubavi i sakati, muslimani i katolici, naši i Naši, sendvičari i preživari, botovi i vikari, punoletna tela i mrtve duše konzumenata glasačkog prava, polupune i poluprazne čaše, vino i voda, 4000 rajhsdinara i 100 evra po šticovanom kursu, šerpe i baklje, struka i muka. Međutim, bez obzira na bezbroj svakodnevnih televizijskih seansi, još uvek ga proganja najveći neprijatelj kradikalskoga spasenja - Đavo Đilas lično, em neštedimice. Bivajući neprekidno izložen bahatosti toga đavola i njegovih satrapa, ovdašnji Vrhovni Zaceljitelj rupa na saksiji primoran je da ima marsovsko radno vreme - 25 sati dnevno, bez odmora.
Vreme jeste došlo poslednje.
Koronadramatično.
