U rikverc

Da li se sećate pacova, hijena, domicilnih ništarija, domaćih izdajnika, stranih plaćenika i lokatora? Onih, koje je tadašnji Ministar Istine Aleksandar Vučić, zajedno sa ostalim Miloševićevim satrapima besomučno 24/7 prozivao? Ne? Naravno da se ne sećate jer vam je i ono malo preostalog mozga trajno isprano 5G koronom sa silnih pinknformera u vlasništvu Aleksandra Vučića, sadašnjeg Predsednika Istine.

Btw, valja se iznova podsetiti: na današnji dan, u Srbiji su glasačka mesta još uvek otvorena - pa vi vidite, uskočite ako Arhiparazitu zafali još koji glas... U RIK-u je sat već mesec i kusur dana zakucan na 19:59, k'o da je bio neki zemljotres.

Priča se da je u Srbiju stigla velika pošiljka višestruko recikliranog ruskog toalet papira sa prigodnim motivima, od sibirske kestenovine, četvoroslojnog za po svaki od famozna četiri stuba državne politike sedenja na dve stolice; onog istog papira na kome su bili štampani glasački listići za poslednje izbore (specijalni kineski telefoni za slikanje istih su ionako već duže vremena na tržištu), oni isti na koje ćemo se grejati naredne zime. Navodno, svaka rolna ovog papira ima dva lica, prvo je predviđeno za vlast a drugo za opoziciju srBsku.

Priča se i da su prve pristigle rolne hitno preusmerene na adrese ambasada velikih svetskih sila i stranih centara moći u Beogradu. Na njihov zahtev.

Evrazija i Istazija trenutno odaju privid združenog poduhvata protiv Okeanije, ali... znate već kako to obično ide u večno proleće 1984, dok svi satovi otkucavaju 13 sati a mi izdajemo jedni druge (i sami sebe) pod kestenovom senkom.

E - to vam je Vučić šiljio na današnjoj KZN, umalo cela dva sata.

Orvelova distopija "1984" počinje rečenicom koja u Velikoj Britaniji i SAD deluje nadasve čudno:

"Bio je to jedan vedar i prohladan aprilski dan, a satovi su otkucavali trinaest."

Britansko-američki sistem prikazivanja vremena podrazumeva dvanaestočasovnu skalu sa naznakom AM/PM (pre/popodne), ali u ovom slučaju se trinaesti čas ne odnosi na način na koji vreme prikazuje ostatak sveta (u UK/USA dvadesetčetvoročasovno vreme nazivaju i "military time", vojno), već na jednu staru izreku iz engleskog jezika koja kaže da "trinaesti otkucaj časovnika ukazuje na to da neki događaj ili otkriće dovode u pitanje sve u šta se do tada verovalo". Drugim rečima, trinaesti otkucaj sata ne dovodi u pitanje samo sopstveni već i kredibilitet prethodnih dvanaest.

Kod Orvela, to čitalac neizostavno mora da primeti, trinaesti sat ne otkucava samo Vinstonov časovnik, bio on ispravan ili ne. Pisac na samom početku romana jasno kaže - satovi. Najverovatnije svi. U tom i takvom svetu, užasavajuće bolno nalik ovom našem danas, satovi koji otkucavaju trinaest nisu nikakva aberacija, već jedan u potpunosti normalan stil i način života.

U srpskom jeziku bi isto značenje imala rečenica "satovi su otkucavali dvadesetpet" ili "bio je trideseti februar".

Malo morgen.

Na taj način, Orvel od samog početka suptilno upozorava čitaoca da izjave o istini u tom izmišljenom (?) društvu, koje je apsolutno nemoguće izbeći od prve do poslednje stranice romana, treba sve vreme dovoditi u pitanje.

Dobrano razmišljati dok čitate.

Neki nisu čitali a neki nisu razmišljali dok su čitali, i eto nas tu gde smo sada.

Vučić tvrdi da mu dan traje dvadeset i pet sati, toliko je preokupiran borbom za Srbiju. Danas je u svom obraćanju prolupao najmanje trinaest puta. Verovatno ni sam ne zna koliko puta je ponovio "u rikverc", niti na koju temu. Počeo je sa osamnaestim otkucajem, da bi na kraju reklame bile (konačno) puštene od 19:49 do 19:59. A onda, zna se - Dnevnik, nova doza prepričavanja prethodna dva sata. Dnevnik nije počeo intoniranjem himne "Volimo te otadžbino naša", nije april, nije hladno a nije ni trinaesti čas.

Ali kao da jeste.

Sve.

AVeliki Brat je danas, svime što mu je (voljno ili ne) prešlo preko usana, još jednom otvoreno pozvao ono malo preostalih razumnih ljudi u Srbistanu da još jednom preispitaju sve što je u životu rekao ili uradio. Samo, nije u tome problem, to oni ionako rade već trideset godina. Problem je sa druge, njegove strane. Da li u redovima kradikala ima makar malo, ili više, razumnih pa da se zapitaju šta je sve pričao i radio njihov Gazda, a šta priča i radi sada. Dovršava salto mortale dug tri decenije.

Koga i šta sve prodaje za tuđe pare.

Bez kapare?