Iza ogledala

Kradikalska banda zaista misli kako treba da živimo samo po njihovim naopakim pravilima, kao da smo svi Alise u Zemlji iza ogledala? Evo odličnog primera za ovu tvrdnju, i to baš na današnji 22. dan 2. meseca 2022. godine.
Nenad Krstić, jedan od onih što za debele pare jurcaju za gumenom bešikom, odbornički je kandidat na listi SNS za beogradske izbore koji tvrdi:

- ja sam nestranačka ličnost

- ne ulazim u politiku

- ne dajem izjave na ovu temu, samo one vezane za košarku

Nisam ginekolog al bi mogo da pogledam.
Ja o tome nemam pojma, al znam da ništa ne valja.
Ne znam ja ništa o tome, al ima tu nešto.
Nisam antivakser, al neću se pelcujem.

Nemam pojma ko je taj Pahomije, al Đilas je ukro 619 milijona evra.
Nisam član nijedne stranke i ne zanima me politika, al' Vučić je uradio...
Full stop, bre.

Drugospodin kandidat Krstić u potpunosti radi sve kao u ogledalu ispred kojeg stoji niko drugi nego baš Onaj po kome se zove lista na kojoj se ovaj nestranačko-apolitični licemer našao. O ne, naravno, kandidatura i veoma izvesno dobijanje odborničkog mandata (shodno rednom broju na listi) nemaju ama baš nikakve veze sa strankama i politikom.

Jer to je sve samo za našu decu.

Tako se i on, kandidatov Gazda, ogleda u svemu čega se dohvati. Naopako. Ne treba ići dalje od košarke.

Vučić stane pred ogledalo pa samom sebi kaže:

Ogledalce, ogledalce...

- ja sam stranačka ličnost, jer bez mene nema ni Stranke

- ne izlazim iz politike, jer ništa drugo ne znam da radim

- dajem izjave i lupetam o svemu i svačemu, o čemu inače standardno nemam blage veze

Pa onda uleti na košarkaški teren, kao igrač-trener-maser, publika, novinari i redari. Sve.

Naravno da to može da se završi samo ovako i nikako drugačije:

A kad nema kome, On lupa banane samom sebi (u liku Drobnjaka).

Jer - pogađate: za našu decu.

Bilo ko od njih - njegovih - da se ogleda u ogledalu, retrovizoru, izglancanoj zarđaloj kašici, staklima Beograda na vodi, nekoj bari kraj raspevane fontane na Slaviji ili zenici oka Vulinovog uvek&jedino vidi samo Njega i nikoga drugog. Jer, da nema Njega ne bi ni njih takvih bilo tu gde sada jesu.

Ma, sve je to samo za našu decu.

Sve što važi za košarku, u potpunosti važi i za tenis, fudbal, odbojku, vaterpolo, atletiku i brojne druge nestranačko-apolitične propagandne delatnosti od krucijalnog značaja za opstanak jednog razorenog društva, kao što je ovo naše, u kome su ignorantstvo i volja za moć jedina stručna kvalifikacija poželjna i dovoljna za bilo šta što vam padne na pamet. Jer samo nebo je granica koju te budale priznaju, i zato smo narod nebeski koji polomljenih krila čuči u lagumima sopstvene mitomanije.

U beskrajnim katakombama ispod Dvorane ogledala.

Kradikali su verovatno jedini soj vampira koji sebe i svoj odraz mogu da vide samo u Vučićevom ogledalu. Prihvataju neimanje sebe i sopstveno postojanje jedino kroz sublimaciju u Njega. Zgrušavanje. I nikako drugačije.

Oni kada voze put pred sobom gledaju u retrovizoru. Ne postoji drugo objašnjenje za ovoliko divljaštvo koje godinama (decenijama?) unazad svakodnevno praktikuju i to ne samo u vožnji.

U svemu, jer zgrušani (a ne ujedinjeni) možemo sve. I svašta. Nekažnjeno.

Tako je, kažu, najbolje za našu decu.

Srbija.

Zemlja čuda iza ogledala, u koju se propada kroz vučju jamu.

Današnji 22. dan 2. meseca 2022. godine, numerički zapisan 22022022 predstavlja palindrom.

Palindrom - reč, fraza, rečenica, stih, broj ili niz simbola koji čitani od početka prema kraju ili obrnuto glase jednako. Naziv potiče od grčke reči "palindromos" koja znači - gle čuda! - "onaj koji trči unatrag".

Brže, jače, bolje. Napredno unatraške. Srljamo, ubeđeni da je naopak odraz u ogledalu zapravo stvarnost.

Deco, život nije palindrom.

Kad bi još i kradikali znali šta to znači, gde bi nam bio kraj...
Ili početak?

Neka ogledala, jednostavno, moraju biti polupana.

Da razbijemo maler.