Više nije smešno, komšije

Ovaj sneg mnogo pada. Očistite ga!

- sultan Bajazit I Munjeviti, tokom Anadolijske kampanje u januaru 1390. godine

Posle metamorfoze iz radikala u kradikale, iz PP u PM, od homo misogermanicusa u echtes merkelofila, od warmongera u faktor stabilnosti i sličnih mozgolomki, danas smo dobili novi stadijum naprednog preobraženija: bilbord-lopatare. Humanoidi koji se transformišu u tabloide, kolportere besmisla jedne vlasti koja je prsla više od leda na posoljenom Dunavu.

Kampanja za (koje god) izbore sve se više zahuktava, iako nikakvi izbori još uvek nisu raspisani. To je očigledno iz sve sumanutijih postupaka ekipe koja je zajašila vlast i nema nameru da je se tako lako odrekne, šta god o njima građani mislili i šta god još gore od toga oni sami radili.

Zbog toga imamo ovo...

vlast

... zbog čega ćemo imati ovo (ukoliko nešto sami ne promenimo, umesto ponoćnog zveranja u nebo):

opozicija

Ukoliko ste (naivno) pomislili da su članovi SNS sa Novog Beograda zaslužili da ispadnu budale, glume pokretne partijske bilborde dok čiste sneg oko škola i zabavišta, mrznu jajca poput onih od juče što su plivali kako bi popovi mogli posle da se slikaju sa gomilama polusmrznutog ljudskog mesa - baš kao što su i oni sami (naivno) pomislili da pored dobrog dela, čine uslugu Velikoj Partiji ali i sami sebi, nadajući se da tu nešto i dobiju (pored prehlade ili izmišljenog komunalskog "dodatka na sramotu") - onda je taj (naivni) zajeb dvostruk:

• jedno od osnovnih ljudskih pravila savremenog sveta je i to da nijedno ljudsko biće ne sme biti podvrgnuto poniženju kojim se umanjuju njegov integritet i ljudskost, što važi i kada je konstrukt nazvan "partijska disciplina" u pitanju, baš kao i državni teror
• čak i kada pojedinac ili grupa ljudi svojevoljno pristaje na poniženje, ono i dalje postoji i veoma je opasno jer može poslužiti kao opravdanje za njegovo širenje na one koji ne pristaju, što je istorija pokazala i dokazala u bezbroj slučajeva

Što se tiče ovog drugog, pitanje percepcije pritiska kod "drugova-članova" (čega god) je u potpunosti irelevantno ukoliko pritisak zaista postoji, a on može da postoji i kada ga nema u eksplicitnoj formi već je svesno i namerno planski indukovan puzajućim podmetanjem najnižih animalnih poriva prvo kontrolnoj grupi (članovima) pod stresnim uslovima (konstantno plašenje nekakvim izborima na kojima se ionako ništa ne bira), da bi potom, posle analize efekata, bio ad hoc primenjen na širu grupu (kompletno partijsko članstvo, sigurni glasači ili čak celokupno društvo) intenzitetom koji donosi željene rezultate shodno potrebi.

Sve se to najlakše postiže neprekidnim plašenjem - na engleskom se to zove "fearmongering", tj. strahohuškanje. U pavlovljevskom strahu od "partijske nediscipline" ili nedobijanja (sendviča, dnevnice, partijskog radnog mesta) pristaneš na poniženje, a onda te tako samoomalanog katranom & perjem i gurnutog u septičku jamu, ponovo plaše da nikako ne smeš dopustiti da "oni" pobede jer će te omalati katranom & perjem, gurnuti u septičku jamu i ukinuti sendvič, dnevnicu ili partijsko radno mesto. Za one koji se ne plaše dovoljno, tu su uvek udarne grupe uterivača straha koje već mesecima kruže Srbijom i "obilaze" lokalne odbore SNS, trenirajući za sledeće izbore na kojima će stečeno znanje primeniti na širem krugu konzumenata.

Besmisleni "rad" je jedna od najboljih metoda za ispiranje mozga i lečenje obolelih od razmišljanja, bez obzira da li se radi o kopanju pa zatrpavanju rupa, tucanju kamenja po najžešćem suncu, gulaškom dokazivanju da je 2+2=5, penjanju uz "bugarske stepenice", sakupljanju pikavaca i lišća "jedan-po-jedan" u krugu kasarne/zatvora, pisanju cenzurisane knjige koju potom pisac mora za kaznu sam sebi da čita u beskraj (do autocenzure) ili socijali koju treba zaraditi. Kada ti u bolnici kažu da dođeš (tokom radnog vremena) i pomogneš da ti oca na samrti odnesu sa odeljenja do rentgena na "neko snimanje", pa kada im kažeš da ti radiš u drugoj firmi i da u bolnici imaju dovoljno grmalja "dva sa dva" da to urade dobiješ odgovor "da, ali oni su druga služba". Isto važi i za čišćenje snega, što je posao komunalnih službi koje su za to plaćene ali i zakonska obaveza korisnika javnog prostora ispred njihovih objekata (stambene zgrade i pravna lica), a ne samozvana partijska "pomoć" komšijama. Naročito važi za čišćenje snega između železničkih koloseka i šina, što čak nije ni smešno ali jeste itekako podjednako uvredljivo i za one koji to ne shvataju i one kojima je to nenormalno. Šta je sledeće - humanitarno čupanje trave pincetom, na istom mestu ali šest meseci kasnije - da se ne legu zmije i napadaju putnike?

"Javnost" takvih radova se ogleda samo u slikanju i objavljivanju fotografija po kontrolisanim medijima i društvenim mrežama. Čuveno novinarsko 5W - šta, ko, gde, kada, zašto - ne stanuje ovde. Naročito ne ono poslednje, zašto. Aman.

javni "radovi"

Ništa od toga nisu originalno (i po prvi put u istoriji) smislile ove naše budale. Sve je to već bilo opisano u Gebelsovim propagandnim sveščicama, sitnim rukopisom iskompleksiranog morfijumskog ovisnika, koje su potom preštampavane uz promenu korica i naslova pa posle rata primenjivane širom sveta. Do dana današnjeg, i nesmanjenom žestinom.

Svaka se vlast, pa i ova, pored aktivnosti političkih oponenata i podizanja svesti građana, ruši i otrežnjenjem njenih članova i glasača. Kada oni shvate koliko je situacija postala zajebana i po njih i po ostale, tada je kraj neminovan koliko god Vođe pretili, ulagivali se ili potkupljivali jednokratnim bacanjem kostiju sa stola. Tada će ogroman broj njih ponovo promeniti stranu, neki pre ("slučaj" Velje Ilića), neki na sam dan glasanja (takvih je uvek najviše, ubeđenih da su baš oni prelomili stvar i zbog čega zaslužuju nagradu od "novih"), a neki će bogumi i posle izbornog cirkusa (poput buljuka julovaca koji su se prvo pokuštunjarili, pa zatim požutarili i na kraju pokradikalili - a takvih je u ovoj vlasti najviše).

Milošević je to osetio na svojoj koži posle deset godina vladavine, ratova i uništavanja svoje i tuđih zemalja. Ovi će to morati da osete već posle duplo kraćeg perioda cirkusa u koji su pretvorili društvo i pripadajuću mu državu. Kakvo nasleđe, takvi i naslednici.

Osetio je i Tadić, koliko god za to krivio Čiča Gliše, nesposoban da se suoči sa sopstvenim zaslugama za pad.

samo nek' je humanitarno

Pored zdrave zajebancije do određene granice, ovim nesrećnicima zapravo treba pomoći da se što pre osveste i osvrnu oko sebe, da što pre uvide koliki klovnovi ispadaju (na taj način to rade i svima ostalima), da im sve to radi njihova partija a ne tamo neki strani plaćenici, izdajnici, pacovi, hijene i domicilne ništarije. Da pristajanje na to vrzino kolo ne donosi nikome boljitak, pa čak ni njima samima, već produžava stanje ropskog ponižavanja samoproklamovanoj kasti kvazipolitičke elite koju čine kradljivci tuđih para i šverceri tuđih života.

Mislite da je to nemoguće, jer su "svi u SNS seljačine, nepismeni, retardi" (SNR) za razliku od opozicionih partija u kojima se tako nešto nikada ne može desiti? Podsetite se, onda, činjenice da veliki deo SNS članstva čine upravo bivši članovi današnjih "gospodsko-pismeno-intelektualnih" (GPI) opozicionih partija koje su nekada bile na vlasti; te iste članove tada niko nije častio ponižavajućim epitetima, jer su im njihovi glasovi (i članarine) bili sasvim validni. Verovatno tada nisu bili ni SNR, već po defaultu GPI? Međutim, baš ti isti, kako su nekada promenili stav (i partiju) tako će i opet, na nekim narednim izborima. Što je bolje osmišljena i organizovana kampanja njihovog osvešćivanja, to će i period uskraćivanja podrške vlasti biti kraći a brzina njene promene veća. Uvredama se, naprotiv, takvi samo homogenizuju u strahu koji im podmeću njihovi kapoi, u čemu nikako ne treba saučestvovati.

Ne radi se ovde ni o kakvoj odbrani (samo)poniženih SNS-lopatara, već o samokontroli onih koji to nisu, niti nameravaju da postanu. Ne možete ih pobediti ako ste isti ili im se pridružite, to je samo još jedna od tzv. narodnih umotvorina obilato korišćenih da opravdaju već viđena pomirenja i kohabitacije, podilaženja mentalitetu ostrašćene slaboumne zastrašenosti koji se decenijama pothranjuje, održava i u beskraj iznova podmeće svima bez izuzetka.
Pa ko pristane, ili se upiša od straha.

Ishod je, danas, još jednom bio jasno manifestovan.

***

Hajde da se manemo više spinova u stilu "đubre plaćeničko, pljuješ po humanitarnoj akciji umesto u šake pa da pri'vatiš i ti malo", zato što ti ugroženi građani, na koje se kradikalski botovi odmah pozovu prilikom gebelsovskog odvraćanja pažnje od pravog problema, od svake vlasti humanitarno traže da ih ona poštuje, a ne da im neustavno zakida od penzija, socijale, obrazovanja ili lečenja, pa im potom baca buđave mrvice upakovane u partijske kese ili table.

Zavitlavanje samo po sebi nije uvredljivo (šta god neki ministri i sudije o tome pričali), naročito ako se stvari nazovu pravim imenom, ali jeste uvredljivo kada se to potom zloupotrebi zarad diskriminacije - ti njih zato što su "takvi", ili oni tebe zato što si "takav". A diskriminacija je, šta - jedan od glavnih stubova fašizacije nekog društva, tako je. Sedi, kod nas nema sendviča za dobro naučenu lekciju iz samoosvešćivanja, samo dobrodošlica povratku u društvo podjednako odgovornih prema sebi i drugima.

I zato:

SNS: Počinjemo akciju "Pomozimo komšiji".

Komšija: Hvala deco, ali bojim se da vama nema pomoći ako nastavite takvi. Više nije smešno.