4Y200K

Četiri godine od prvog posta na blogu, više od dvesta hiljada kliktaja sokolovskih po ovim stranicama. I komentari pride. 

Neko je pisao a neko čitao, neko odavde skidao slike i od njih pravio foto albume, neki su krali postove i koristili ih u svoje bezumničke svrhe, neki su se informisali kada već ne mogu drugačije jer u Negotinu godinama vlada medijski mrak); nekome su ovi tekstovi jutarnja paranoja uz kafu, nekome visoka pamjat a nekome samo zabava i zajebancija kada ništa drugo više nije preostalo.
Ima i onih koji su pored nas odlučili da se i sami okušaju na sopstvenim blogovima.

Grupa građana koja je osnovala 2008. godine udruženje Građanski Krug, pa počela i blog da piše, ostala je do danas na na okupu. Razlog postojanja je i dalje isti, kao što je u ovoj zemlji sve ostalo isto. To se makar lako da proveriti - pogledajte prvi post pa uporedite sa ovim st(r)anjem danas i nađite razliku kojom bi makar pokušali da opravdate različitost koje nema pa nema.
Te godine se Vučić pentrao po žardinjerama jer su ga na kursu naučili da suzavac ostaje dole, bliže zemlji. Dačić je tada čvrsto stegao pendrek i još uvek ne silazi s njega k'o dete s trešnje. Toma je osnivao novu stranku ne bi li konačno postao predsednik nečega. Tadić je započeo svoj drugi prvi mandat u žutom dvoru. Čeda je bio... glasan.

Svi su, na neki sebi svojstven način, započeli sopstvene pohode kroz institucije koji su se okončali ove 2012. godine. Toma je postao predsednik namesto Borisa, Boris ne mora da osnuje stranku jer još nije dokusurio DS pa ne ide da ne bude više njen predsednik, Vučić je sada kalif umesto kalifa na istu foru kao kum Nikolić pre četiri godine, Dačić i dalje seca pendrek mada je pride skuvao i sikter kafu demokratama i to od istog taloga sikteruše koju je svario Koštunici 2008. godine na isti način kao i ove - na senče a ne na semče. A Čeda? On je i dalje... glasan.

Moram da dodam i ovo: u Negotinu je za protekle četiri godine došlo do vanredne promene vlasti, prvenstveno zahvaljujući duplom pasu u brišućem preletu koji nam je pod skupštinskom šatrom priredio čuveni balansero i akrobata Sloba Čubrilo, prvo glasavši na Otadžbinskoj Upravi za izbacivanje Nikolića iz SRS, potom krađom radikalskih mandata i utrčavanjem u naprednjačko jato, pa zatim krađom naprednjačkij mandata i uklizavanjem u tabor demokrata. Konačno, ovog leta dođosmo i do otvorene ponude Beoslonu Mirkoviću i njegovom pokretu, da ničim izazvan na poklon dobije nekoliko (trenutno žutih) odbornika na ražnjiću, kada ih već Tom i Džeri ne žele natrag.

Sve ono što se sada dešava na republičkoj i palanačkoj političkoj sceni, bilo je opisivano od 2008. do danas. Ne radi se ni o kakvom proročkom talentu ili dojavama iz taloga kahve. Jednostavno, akteri priča na ovom blogu se ne trude čak ni da skinu krmelje i jeftinu šminku sa lica, stare pune četiri godine. Isti su da istiji ne mogu biti, i lepo im je.

I tako, sve isto i u krug. E pa kada je tako, neka makar bude Građanski.
Srećan nam bre četvrti rođendan svima. Nama koji vam pišemo i vama koji nas čitate.

p.s.

Hvala RainDogu što me je pre četiri godine naskroz iskvario i ubacio u Blogosferu.

Ne zezam se, budiblogsnama.

Hic Unio Civilis!

(tekst je u originalu preuzet sa portala e-novine)

GS, karika koja nedostaje

Pismo o namerama: Hajdemo deco otadžbine, dan slave je došao

Photomontage: Azazel

Bez oslobođenog i samosvesnog pojedinca, građana, ne može postojati ni funkcionisati demokratsko društvo. Istorijska je zabluda srpske političke klase da se može stvoriti država bez društva, a društvo bez građana. Naš osnovni politički credo zasniva se na tome da država treba da bude aparat društva i servis građana, a ne teritorija zasnovana na organističkoj teoriji Krvi i tla, koja upravlja represivnim sredstvima društvom i ljudima, a nedavna prošlost je pokazala da to uključuje i projekte osvajanja drugih naroda i njihovih zemalja

Poštovane građanke i građani, nekadašnji članovi i svi drugi zainteresovani,

Inicijativna grupa nekadašnjih članova Građanskog saveza Srbije odlučila je da Vam se obrati ovim pismom o namerama. Mnogo nas, nekadašnjih članova GSS, nije moglo da se pomiri sa činjenicom da je nestankom naše stranke sa političke scene Srbije, nestao i razlog njenog dotadašnjeg postojanja. Još je teže bilo pomiriti se sa nemogućnošću svrsishodnog artikulisanja građanskog društva i njegove suštinske reforme.

Bez oslobođenog i samosvesnog pojedinca, građana, ne može postojati ni funkcionisati demokratsko društvo. Istorijska je zabluda srpske političke klase da se može stvoriti država bez društva, a društvo bez građana. Naš osnovni politički credo zasniva se na tome da DRŽAVA treba da bude aparat društva i servis građana, a ne teritorija zasnovana na organističkoj teoriji KRVI I TLA, koja upravlja represivnim sredstvima društvom i ljudima, a nedavna prošlost je pokazala da to uključuje i projekte osvajanja drugih naroda i njihovih zemalja.

Štaviše, sve naše partije, ne samo ideološki, već i praksom upravljanja, pokazuju da im je osvajanje vlasti cilj preko koga ostvaruju svoje klijentelističke, uskopartijske interese, a pokazalo se i protiv građana i društva, suprotno od naših političkih uverenja, koje smo svi mi kao politički misleći ljudi imali. Već dugi niz godina mi nosimo osećanje, koje ovih dana mnogi iznose, da se postojećoj ponudi političkih opcija mi jednostavno ne prepoznajemo.

Ipak bilo je potrebno da prođe vreme, da mnogima postane jasno zašto mi svojevremeno nismo želeli da pređemo ni u DS, a kasnije ni u LDP. Sama činjenica da su se za te opcije izjašnjavala i opredeljivala predhodna rukovodstva GSS, bukvalno i nedvosmisleno govore kako je GSS bio, da upotrebimo pravi termin, „obezglavljen“. Rukovodstva GSS su napustila i izdala svoje članstvo.

Danas je relativno jednostavno zaključiti da su te odluke bile duboko pogrešne, i da su nanele nenadoknadivu štetu suštinskom demokratskom razvoju Srbije u post Miloševićevskoj eri. Danas je, samim tim, lakše obrazlagati potrebu za ponovnim angažovanjem nekadašnjih upornih boraca GSS. Naravno, to angažovanje mora imati u vidu današnje vreme, mora napraviti preciznu analizu i dijagnozu stvarnog stanja, i na toj osnovi ponuditi program promena.

Ovim pismom želimo da iniciramo okupljanje prve, kritične grupe nekadašnjih članova GSS, kao i drugih zainteresovanih, kako bi o svemu prodiskutovali i videli da li smo spremni za novi napor. Pošto sada imamo dovoljno iskustva, predlažemo da od početka posvetimo veliku pažnju kvalitetu ljudi sa kojima želimo da menjamo postojeće stanje. Proteklo vreme je mnogima dalo šansu da ispolje svoje političke ideje, motive, interese, pa i lutanja i zablude. Mi bi trebali da o tome vodimo računa. Takođe, smatramo da bi nam unutrašnji demokratski odnosi bili od presudnog značaja, te bi u tom smislu inicirali drugačiji model rukovođenja od danas uobičajenih u politici.

Zašto udruženje građana? Jednostavno zato što je to minimum za ono što želimo. Želimo organizovano, institucionalizovano, legalno bavljenje politikom, a nema nas 10.000, bar ne za sada, da organizujemo stranku.
Pozivamo Vas da se odazovete našem pozivu, jer kada god je bilo teško, GSS je bio tu.

P.S.

Poštovani prijatelji,

Obraćamo Vam se sa uverenjem da delite ovakve ili slične ocene našeg društvenog trenutka, kao i potrebu za novim političkim angažovanjem koje bi se realizovalo kroz obnavljanje Građanskog saveza. Molimo da nam dostavite Vaše stavove, sugestije i predloge oko daljih aktivnosti vezanih za osnivanje i budući rad novog Građanskog saveza na ove adrese:

gssdrugiput@gmail.com
ljiljanaaleksicgs@gmail.com

Takođe Vas molimo da sa ovom inicijativom upoznate i one Vaše prijatelje i poznanike za koje znate da bi mogli biti zainteresovani da se ovoj inicijativi pridruže.

Inicijativna grupa:
Obradović Marija
Glušac Rade
Kenig Ljuba
Kraus Aleksandar
Aleksić Ljiljana

***

Sam naziv Građanski Savez bio je već predlagan, po prvi put 2001. godine. Jedan deo članova GSS je tada predlagao da se na Skupštini u Nišu usvoji ovo "skraćeno" ime, bez nacionalne odrednice, shodno građanskom karakteru stranke. Ime GS je po drugi put pominjano 2007. godine, kao pokušaj sprečavanja gašenja stranke i njenog brisanja iz državnog registra. Čuveni narandžasti as Aco Šišić iz Inđije uradio je novo grafičko rešenje i logo, ali... Neka ovo bude treća-sreća.
Bilo je 5 do 12 te 2007. godine. A danas?

(logo GS Ace Šišića, 2007. Inđija)

Posebno mi je drago što je ponovo aktivan naš stari i dragi prijatelj Branislav Jelić. Pozdrav Banetu i svim članovima Inicijativne grupe!

Eto, došli smo najzad do neminovnog ishoda cele ove ujdurme, u nas poznatije i kao Izbori2012. Konačno su se narandžasti probudili. Pa, da menjamo loše - nema nam druge.

730+5

Eto, prošla je i druga godina kako postoji blog GRAĐANSKI KRUG. I pet dana pride.
Od srede 30.07.2008. do srede 04.08.2010.
U ovakvim prilikama se kao podvlači neka crta, pa se sve nešto sabira i oduzima, hvali i kritikuje. Malo kuka, malo više ipak slavi.
Ma, to sam već radio prošle godine: navodio brojke, korisnike, hitove, čitanja, zastavice i ko zna kakve sve još džidžumidže koje možete okačiti na svoj blog. Neću da detaljišem ili cepidlačim i u sitna crevca razvlačim sad tu nekakve cifre, ali opšti je zaključak (matematika) da je broj unikatnih IP adresa (čitaj: VAS koji ste pogledali ovaj blog makar jedared) u odnosu na prvih godinu dana utrostručen za ovih proteklih, drugih godinu dana i noći. Broj postova je ipak ispao manji.
A behu i oni ludački vanredni lokalni izbori u Negotinu, Organi, klizališta i klizišta, pužOvi i ostale zverke, vruća zima, četiri direktora JKP Badnjevo za godinu dana (bre, kao godišnja doba)... i Mokranjčevi dani, možda najbolji do sada organizovani.
Nestale su, narode, obe lokalne televizije u ovom gradu, ugašene radio stanice. Javnosti su iskopana oba oka, otkinuta oba uha, svaki dan nas vuku za nos i prete čupanjem jezika.
Činjenica je, to sa žaljenjem priznajem, da smo svi koji se oko bloga "vrtimo" u poslednje vreme pomalo zaribali sa aktivnošću. Ehmehm, pa dobro - ne malo nego baš malo MNOGO. Dosta vas pita šta se to sa nama dešava, da li ćemo i dalje ovde pisati nešto, gde je ovaj ili onaj, da li nam neko preti (ma neeee breee, to onako...), gde smo uopšte, u kojim i kakvim kosmičkim sferama?
Pa, tu smo.
Ali, dosadno je više pisati stalno ISTO o ISTIMA, iznova i iznova. Aman, rekoh već, ne maže se bre na lebac, pa to ti je. A oni o kojima pišemo množe se kao amebe u etiopskom stomaku, stari krpelji ne odumiru dok se novi samo doštancavaju pa odmah udri po krvotoku. Dobro, ponegde to još uvek nazivaju budžetom, narodnim parama i sličnim izmišljotinama koje postoje samo u bajkama. Opet - narodnim.
Budale i bitange? Naravno - prete. Pa zato i jesmo tu: da im solimo pamet i nerviramo ih.
Zapravo, tu smo zbog svih vas koji ove stranice čitate, prepričavate drugima, pišete komentare koji predstavljaju takođe vredan deo celog ovog bloga.
A pojavio se i Senad Hayfield Poljo, ubica dosade.

Pa, da ipak danas podvučemo nešto?
Hajde ... malo.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Vratimo se na Dan Prvi.
Sreda, 30. jul 2008. Godine Ludačke. Dan posle radikalsko-koštunjarskog divljanja po Beogradu, u ime Srbovanja.
Svi znamo gde su danas Tom & Jerry. U crtanom filmu po imenu SNS.
Tom(a) Nikolić je evoluirao, od ofucanog radikalskog mačora sa bunjišta (koji je Borisa Tadića na mitinzima Kradikala, pa i pomenutom divljanju dan pre našeg Prvog, konstantno nazivao ustašom), do danas EUropejski poželjnog i pohotnog macana čija se štrokava biografija ne vidi od bljeska novih porculanskih zuba unutar napakovanog facialisa (neka budala bi to nazvala "osmehom") koga se ne bi postideo ni Blejk Karington. Ma, i frizura mu nešto malo vuče na tu stranu. Mislim - američku, jelte.
Jerry Vučić je bio i ostao apsolutno nebitan lik svakom iole ozbiljnom čoveku.
U stvari, sve ovo što o njima napisah nije bitno.
Bitno je da su Boris Tadić i Demokratska stranka debelo zajebali stvar u ovoj zemlji. Koristili su izbeljivač Tajdić previše i oprali biografije svim pijavicama iz devedesetih. To izjavljujem javno i izazivam svakog ko boluje od žutocrvenog slepila da dokaže suprotno. Prethodne dve godine se ne mogu poreći, poništiti, prevideti. Svi to znaju.
Ama, vidi se bre. Vidi se i da ih Dinkić svaki čas takođe pomalo zajebe na lokalnim izborima koje žutocrveni mozgovi sporadično organizuju ne bi li na njima izgubili.
Kao što svi takođe znaju da će jednog lepog dana Boris Tadić i Tom(a) Nikolić potpisati sporazum o formiranju koalicione vlasti koja će krojiti živote građanima Srbije.
Stradije. Može i Mrtvog Mora, jer i ova zemlja i ovaj narod sve više na to liče.
U 2009. i 2010. godini, Tom & Jerry nisu išli na Sajam knjiga. Niti čitaju niti pišu više. Ali, i dalje vrebaju. Hm, ne sviđa mi se što je mišja rupa sve veća, svakoga dana. To me brine.
Stvarno, čudan je to put, od potpaljivača američke ambasade do korisnika usluga američkih marketinških agencija u političke svrhe.

U prvom postu je bio spomenut i Čeda. Nažalost, njegova stranka je zabrazdila u agroliberalizam sve dublje i dublje. E, i ja sam baš neki lojalan član biblioteke... Seoske. Ne možeš se kititi urbanom pričom tako što preko razglasa puštaš "Ever fallen in love" od Buzzcocksa i misliš da si in, gradski.
Jok bre - граЦки.

***

U ovoj zemlji postoje neki ljudi koji imaju interesantan fenomen, poremećaj koji optika kao grana fizike ne može da objasni. Takvi veruju u bajke i vide dugu koja ima samo dve boje: crvenu i žutu, umesto celog spektra. Takođe, veruju da ima blaga na njenim krajevima.
Tjah, a kada dođu do tog kraja onda ... ugaze. U nešto drugo, i po boji ali i koeficijentu gustine.
Pa onda pozovu narod, vrište upomoć, da spašavamo više ciljeve.
Narode nebeski, duboko si propao.

Postoji nauka koja ovo može da objasni, ako već optika ne može.
Neću da kažem koja, mnogo boli.

365

Danas nam je divan dan ...


Prošlo je tačno 300+60+5 dana kako sam napisao prvi post bloga GRAĐANSKI KRUG. Beše to 30. jula 2008. godine ovozemaljske. Asteroidne.

Više puta mi je, u vezi bloga, postavljano pitanje

Pa dobro - ZAŠTO?

Hajde da malo svedemo cifre:
- Više od 31000 hitova po stranicama bloga, od kojih su neki bili i iščitavanja.
- Preko 8700 vas koji ste makar jednom bacili oko na blog, i to iz 62 zemlje širom kugle Zemaljske.
- Postoje stalne rubrike: Otisak nedelje, Artterorizam i Odbrana Artterorizma.
- Ekskluzivni intervju koji je za blog dao gospodin Mirko Đorđević, autoritet na polju sociologije religije, objavljen je u 2 dela.
- Dva teksta sa bloga objavljena su u petom broju e-časopisa "Zapad" koji kreira niška DIFFERENTIA. Pozdrav Aleksandru.
- Urađene 3 net-ankete.
- Blogosfera09, susret borskih i negotinskih blogera. Bitno!, drugovi i drugarice.
- Učešće i izveštavanje o tribinama na temu decentralizacije.
- Broj ukupno objavljenih postova, uključujući i ovaj = 190.
- Ponovo je objavljeno 7 od ukupno 10 brojeva nekadašnjeg Negotinskog Fokusa. Preostala 3 čekaju na pravi trenutak.
- Raste broj saradnika, ljudi zainteresovanih da pomognu oko kreiranja tekstova.
- Blog "Građanski Krug" je u određenim situacijama bio najbrže i najaktuelnije sredstvo informisanja Negotinaca, što zbog ograničenja koje suštinski imaju štampani mediji (vreme), što zbog ograničenosti onih u TV "Krajina" kojima su osnovni vidovi informisanja građana autocenzura i ШШШШШШШШШШ ... sneg, šum na mozgu.
- Filozofija palanke u sadejstvu sa Gonzo novinarstvom? Može biti.
- Blog je omiljeno štivo uz jutarnju kaficu, po nekim kancelarijama u Opštini ...
- Zahvaljujući Skalinim artpropagandnim borbenim dejstvima povećao se broj onih koji prate blog, a žive izvan koordinata Istočne Srbije.
- Blog je prijavljen na sve ozbiljne domaće blog-agregatore, američki BlogCatalog, slovenačku Blogorolu, Bloggers Unite koji promoviše građanski blogaktivizam, pa (eto) i na Facebook, gde ima i dvadesetak stalnih followera. Još se nismo utwittovali.
- Blicova duplerica od 9. januara ove godine definitivno je podigla rejting bloga. Pozdrav Smilji Jurasović, hrabroj novinarki iz Negotina.
- Pisac Igor Marojević nas je spomenuo u emisiji na TV Avala.
- Prateći statistiku u vezi sa blogom, primetio sam da su tekstovi povremeno preko Google translatora prevođeni na engleski, nemački, slovenački i hrvatski (...) jezik. Svaka čast na hrabrosti onima koji su pokušali da ukapiraju smisao prevedenih tekstova, obzirom na rezultat prevoda (proveravao sam i pukoh od smeja).
- Ne baš mali broj ljudi je ipak ukapirao da naš cilj nije da kantamo druge, već da im pomognemo da prekinu da kantaju sami sebe. Jer to njihovo samoukantavanje najviše boli nas, građane ove opštine. Pa i šire. Po pitanju pljuvanja, postoji jedan tekst na Negotinskom forumu u vezi ljudske anatomije, "sistem organa za varenje / usna duplja".
- Vremenska prognoza na blogu je definitivno poštenija od one na opštinskom sajtu.

Za one koji se pitaju čemu postoji taj GRAĐANSKI KRUG, evo izvoda iz Statuta:


Još nešto moram da napomenem.
Nastala je postojana ekipa likova koji misle kako sebi smeju da dopuste pretnje zbog tekstova sa bloga (na poslu, ulici, u komentarima, u svojim šupljim usijanim glavama). Ovo moram da naglasim: Svi, do jednog, tvrdim (osim onih koji su pisali bljuvotine u komentarima), nisu pročitali niti jedan od postova, već im je to "neko" prepričao, pa su se onda prepoznali (...) i našli za shodno da se drve. Smatram da je samo jedna jedina osoba zaista čitala tekstove, prišla mi na ulici i rekla to što je rekla. Ko? Jedina stvarno inteligentna među njima - Radmila Gerov. Ona, kojoj je jedino Građanski Krug dostojan protivnik. Daleko bilo da je hvalim (iš!), činjenice su neumoljive - mi ne možemo pomoći nikome ko to ne želi. A što tek ima onih koji hoće da neće, čudo jedno ...

Na kraju, da se vratim na početak.
RainDog je definitivno bio primalna varnica koja me je inicirala da krenem u blogeraj. Kiza - ta Reč Blogonebeska!
Čitaćemo se na postu pod naslovom "730", garant.

...

I još nešto.

Samo dan ranije, 29. jula 2008. godine, Građanski Savez Srbije definitivno je bio obrisan iz registra stranaka u ovoj zemlji. Svaka čast svima onima kojima je to konačno "uspelo", kada već Miloševiću, Šešelju, Miri, Legiji, Vučeliću, Dačiću ili Koštunici - nije.

Eto ZAŠTO.

Polurođendan

Eto, prošlo je tačno šest meseci od prvog teksta na blogu Građanski Krug. Toliko se već družimo, i sve Vas je više.
Pustili smo koren u blogosferi, elektronskim i štampanim medijima, u usijanim i hladnim glavama (i stanovima). Mi smo pročitali njih, Vi čitate nas.

Tokom šest meseci poluprečnik Građanskog Kruga bivao je sve duži. Trudićemo se da za narednih šest meseci prečnik postane onoliko veliki koliko mogu da dosegnu ljudi raširenih ruku i otvorenog uma.
Dobro je znati šta je gore a šta dole. Pomaže, stvarno.
Još jednom, hvala svima Vama koji čitate, pišete, predlažete, sarađujete, otvarate sopstvene blogove, prepričavate i priču širite dalje.
Svima koji misle, i ne daju se.
Svima, bez obzira na geografsku dužinu i širinu, ili IP adresu. Zemlja je ionako okrugla, ma gde god se uputili opet ćemo u jednom trenutku doći do mesta odakle smo krenuli. Šta ćete, to je život. Zato ga ne treba provesti uludo.

Život jeste zakon.