Ne, nije počelo novogodišnje ukrašavanje Beograda. Ili jeste?
Odmah sam pomislio da je ovo neka fotošopirana zajebancija na račun Dana zastave - ali izgleda da nije. Navodno, ovo je pokačeno širom Beograda u čast dolaska kapetana Džona Speroua sa Kariba. Da, gosn Džonija Depa, starog ortaka Nemanje Masnog K. a od danas i najveći prijatelj Lignjoslava A. Vučića. A narod k'o mutav navalio, pa šeruje po društvenim mrežama.
U neka druga i drugačija vremena vrabac (sparrow) je bio simbol prestonice.
U neka druga i drugačija vremena vrabac (sparrow) je bio simbol prestonice.
Pošteno rečeno, ovo ipak previše liči na foto-montažu da bi bilo istinito. Ali...
Aleksandar Vučić "Pad Srbije" (2021)
četnici-gusari
Slobodan Milošević "Pad Vukovara" (1991)
Lordan Zafranović "Pad Italije" (1981)
Jbg, tako je to kad po drugi put za trideset godina s lanca pustiš retardirane četnike-gusare da oleše sve živo (i mrtvo), a režiser nije Lordan Zafranović.
Džoni Dep naplaćuje ovakve "prijateljske" (čitaj: ortačke) posete po par stotina hiljada evra na dan. Tako se priča. Ne računa se čekanje na aerodromu i nova medijska moša sa izveštajem o jučerašnjoj večeri Vučića i Depa koja se nije dogodila prethodnog dana, jer je glumac tek danas stigao u Srbiju. Ništa novo u zemlji u kojoj se po novinama pojavljuje izveštaj sa koncerta Bilija Ajdola koji uopšte nije održan, ili vest o dolasku bolesne bebe iz Novog Pazara u Beograd vojnim helikopterom koji nikada nije stigao tamo gde je pošao.
Jbg, za to se glasalo - od Severne Mitrovice preko Negotina do Mionice, u zamenu za bajat ratluk i još bajatiju kafu 84/100.
Dok naš brod tone
I zvona zvone
No comments:
Post a Comment