Sajam Knjiga

Jutros, onako motoboemski, ode kamara bivših negotinskih radikala na sajam knjiga. Organizovano, delegatski, mandatno, disciplinovano. Idu da pruže podršku na štandu izdavačko-izdajničke kuće "Tom & Džeri Co.", sa novim sedištem redakcije u strogom centru Prestonice.

Povod je nova slikovnica koju ova renomirana kuća izdaje. To je svojevrsan politički testament jednog srećno prohujalog epskog perioda izdavaštva vedeta ove firme, u kojoj je opisana sva životna golgota kroz koju su prošli ne bi li ovo remek-delo žanra ugledalo svetlost dana i ozarenu desnu polovinu lica širokih narodnih masa, tj. poštenih srbskih domaćina & patriota & ugnjetene radničke klase & nacionalno osvešćene tzv. intelegencije.
Ovaj monolit žanrovskog izdavaštva podeljen je u poglavlja koja su adekvatno identična projekcijama odgovarajućih epizoda similarne TV-serije pod apsolutno komplementarnim nazivom, sinopsisa koji razdire bol u duši i na nos priziva suze radosnice zbog tog monolitnog vaskrsnuća ideja naprednjačke tradicionalne srbske desnice na čelu sa doajenskim dvojcem scene.
Da zavirimo u sadržaj ove takoreći Biblije Srbskoga Naprednoga Dešnjaštva:

(napomena: ovo predivno štivo urađeno je u formi slikovnice, ne bi li se odagnala svaka, pa i najmanja sumnja u suštinu poruke autora)

TOM & DŽERI
Statut i Preambula (u slici i reči)

Deo I: Mandati

Cela zbrka unutar Dvorišta započeta je oko toga ko ima mandat da šiša narodne mase & travnate površine širom Otadžbine. U početku su buldozi Woyo & Todor bili stopostotno sigurni u svojinu nad biračkom zapreminom Dvorišta.

Mandati su naši, pevahu radosno oni uglas otadžbinski.

Tom se nešto uskopisti, posumnjavši da ga ovi očigledno preskaču u nekoj šemi, pa poče i sam da razmišlja o uređenju enterijera. Woyo to sazna pa mu reče: Jesam li ti weko da nediwaš tu Koštunicu, Zameniče moj večiti?
Te noći, nepravedno otadžbinski prozvan, Tom usnu čudesan san, slatku viziju ali i moru sa druge strane jer ne beše siguran u znamenja koja mu se u snu ukazaše. Taman, dok je onako malo sadistički podučavao Džerija stranačkoj disciplini, pojavi se mitsko biće Savest, i reče autoritativnim tonom: Ne zajebavaj se Tome sa mandatima, ako nisi sprijeman da odlijetiš ka tica, bude li ustrijebalo!
Sav usplahiren uz narastajuću somnabulnu aritmiju, vrišteći, Tom istrča iz spavaonice u Dvorište direktno u zagrljaj uvek budnoga Woya, koji je upravo smišljao naslov za svoj novi projekat. Ovaj mu zapovedno reče: Jeli bwe, Tome, govowiš li ti to u snu nešto na wačun mojih mandata? Nemoj da bi te sanjo dok sam na letovanju+zimovanju na obali Atlantika! Pazi pazi šta činiš!!!
Za kaznu štos pokušo da wazmišljaš čak i usnu, ima da mi 48 sati balansiwaš na vwhu glave Čiode Wankića, bez leba i vode i vazduha, čisto da wazbistwiš svoj bwiljantni um! Twk more, siktew!!!
Pri polasku na zasluženi odmor, Woyu priđe Džeri i upita ga: Šefe, a šta ja da radim kad Vi odete na odmor? Će bude nešto, a? Koj će bude Zamenik, opet isti Onaj, ili ovog puta Ja?!
Woyo ne reče ništa, samo šeretski namignu malome, okrenu se i ode na aerodrom.

Neutešan jer ne dobi željeni odgovor, Džeri otrča kod svoje patrone kuvarice Poplazićke, privučen kuhinjskim miomirisom sveže ispečenih pekmezara sa džemom od šljiva sa koštunicom. Kada ga vide onako zajapurenog na vratima kuhinje, ona uskliknu: Dođi ktetci, kure babino od miša! Saćute naranim da mi ne budeš toliko sneveseo!!!

Prolazili su tako dani u sreći i veselju, ispunjeni radošću, nevinošću & raznim drugim društvenim igrama sa ostalim stanovnicima Dvorišta, u lokalnom žargonu zvanom i Munze. I Tom i Džeri družili su se sa starim ortakom Fokom Rankićem, imitirali jedan drugog i razvijali međusobnu gestikulaciju i govor tela. Povremeno, duvahu u trube, i ribu zajedno jeli. Dodavali se loptom između dve vatre.
Pored svih, Džeri je posebno uživao u društvu svoga dobroga drugara Pačića. Zajedno su šetali, debatovali o globalizaciji, delili stan i hranu, razmatrali mogućnost rukovanja levice sa desnicom, uživali u šumskim plodovima & miomirisima & slobodi. Iznenada, iz grma ih Tom zaskoči, onako u igri, i uperivši pušku povika: Sklon se od Patke, Džeri, iskvariće ti dobar desničarski ukus sa svojim levičarskim začinima kojima mesto u srbskom narodnom kolaču nije!
Prestrašeno, Pače se preturi, pade, otkotrlja niz brežuljak i povredi levo krilce. Uplakano pobeže svojoj sobi, ne želeći više da išta ima sa takvim grubijanom poput Toma (mada, moramo da dodamo, ovome to nikako ne beše namera). Te večeri, Pačić donese tešku ali sudbonosnu (kako se posle iskazalo) odluku - da ode iz Dvorišta. Džeri je nekoliko puta pokušavao da ga odgovori od toga nauma, ali bezuspešno. Nemoj, Pajo, ko brata te molim, nije on tako mislio - reče Džeri. Pačić sa vidnom setom za prohujalim vremenima, uz uzdah, kao poslednje reče: Žao mi je Džeri, brate, ali za mene mesta u ovoj mišjoj rupi više nema. Odlazim. Zbogom i neka ti je Gensek CK u pomoći. Dugo Džeri ne htede da reč prozbori sa Tomom zbog ovoga nemiloga incidenta. Naš vrli Tom pokušavao je i pokušavao da privuče pažnju svoga staroga drugara na razne načine.
Bez uspeha. Džeriju je zaista teško pao Pačićev odlazak.
Jednoga dana prolazeći kroz dnevni boravak, Tom ugleda Džerija svog prebledelog, kraj telefona. Šta ti je bre, druže? - upita ga. Džeri reče: Zvao je Woyo malopre. Reče da se uskoro vraća i da ima da nas polomi obojicu od batina što oterasmo Pačića! Kaže, pokvarismo mu planove koje je imao sa Patkom. Kuku i lele, nadrljasmo u cvetu mladosti! Neće biti ništa od naših briljantnih karijera!!!
Tom se sav prestraši, a te noći usnu još gori (proročanski) san od onoga koji ga je prvi put tako usplahirio. Kao, u Kuću je došao Koštunica lično (doduše, maskiran kao neki vagabund, al odma' se to vidi da je on), i ne samo što izbaci Toma na ulicu već mu oduze i sve diplome stečene na kolokvijumima i laboratorijskim vežbama iz predmeta "Srbska građanska desnica centra i predgrađa, sa sve zaseocima i burdeljima za ovce".
Užas! I kao da mu nije dosta, uzviknu na kraju: A što će tek da se pušite i ti i oni tvoji u Negotinu što šurujete sa G...
I tu se probudi, sav u znoju. Odmah donese odluku: odavde se mora bežati, pod hitno. Nije mu trebalo preterano mnogo vremena da ubedi Džerija u svoj naum, te mu se ovaj pridruži - pokupiše što više blanko ostavki, pristupnica, pečata, katanaca i visokoškolovanih članica, i klis kroz prozor u prizemlju, pa preko ograde internata u polje, ka strogom centru Prestonice.
Na žalost, ne prođoše neopaženi - videla ih je spremačica Natalija, koja povika za njima: Sram vas bilo, đubreta jedna! Tako da krišom bežite sad kad se Woyo doma vraća!
Te im se reči urezaše u potiljke za sva vremena.
Jedino im je srce grejala činjenica da ih je sve vreme podržavala, i na njihovoj strani tokom celoga projekta izrade slikovnice bila, prelepa Jorgovanka iz Tabakovca, mis Dvorišta.

Deo II: Sajam knjiga, promocija - danas

Mesecima kasnije, dva konsolidovana i svetski renomirana autora, Tom i Džeri, organizuju osnivačku promociju nove slikovnice. Zakupljen ceo Sava Centar, zajedno sa svim sobama, kongresnim salama, parkingom i kušet kolima. Opšte ludilo i pomama ko će da dodirne omiljene autore, svi se utrkuju ko će da im priđe. Vuk, Šubara i Crvenkapa posmatraju sa strane (svako sa svoje - desne ili leve), vrte glavama, vide da su im u budućnosti ugrožene pozicije po upravnim i drugim odborima, sila je to nadiruća koja se valja. I nudi.
Zvanice i gosti - sve cremé de l'cremé.
Ambasadori, predstavnici, konzuli, estrada, politika, mediji, gurmani, bušmani, ketmani, golubovi prevrtači & ptice selice u jatima, degustatori vina i ideja, moralne striptizete, majstori za pravljenje "ušiju" na stranicama knjiga iz biblioteke - sve desnica do levice, centar se preklapa sa katetama, kateteri sa penzionerima, prostate i prostote - svi zajedno i složno na vlasti.
Za uzbuđeno oko kamere slikaju se i čvrstim stiskom rukuju jedan od autora i glavni recenzent za prelom (sloga):
Tu je i Debeli Bidžo (pelene nosi još od Skupštinskoga mandata, što je sigurno - sigurno je). Ne obraćajte pažnju na koske oko njega.
Ene de, evo i Mlađanoga Šibadžije, još sa vrata veli: Ne skačite, nisam došao da rušim (još jednu) vladu (još ne)! Neka vam je srećna i berićetna Osnivačka promocija Slikovnice! Halal vera!!!
Džeri ugledavši kraj švedskog stola poznatu mu facu nešto izmenjenog stajlinga, prilazi i kao nonšalantno dobaci: Pačiću, druže stari (...), mojne da pokrljaš sav čips ugojićeš se, ionako te jedva prepoznah!
Negotinski delegati-mandatari-bećari, sve vreme razdragano svirahu li svirahu ... da nema kraja ni početka tom veselju i toj radosti, ozarenosti suncem i sreći pregolemoj.
U tom trenutku, Tom sav obeućen utrčava u svečanu salu i poskakuje, uzvikujući: Izabran sam, izabran sam! Sada sam konačno Predsednik, ženo moja mila&draga, više nisam zamenik! Ura!
Čabar je tu, ali da vidimo ko će sada u njega da pr... Uf, izvinte me, ponela me radost trenutka!
Tom propituje: Džeri brate, ma je li se to cenzus nazire na vidiku?
Džeri odgovara: Ma kakav cenzus, najveći broj glasova, jašta!
Obojica uglas terciraju: Živeli izbori! Živela nova koaliciona Vlada socijaldemokratskog centra evrokomunističkih liberalno radikalnih penzionera! Živela žirafa! I ne jedna, nego tri palme!!!
Obeznanjene i u transu, odvode ih do depandansa da malo odmore. Neko im, onako u žurbi, sasvim nenamerno, navuče uštirkane košulje sa dugmićima od pozadi ... Veselje do duboko u noć. Prosipa se neštedimice po naciji.
Pred svitanje, Negotinci se polako motoboemski sunovraćuju ispod 45 paralele ka jugoistoku. Srećni, presrećni što sa sobom nose snimke veličanstvenog trenutka za iskrene patriote i domoljubce kojima je varikina u krvi. Da ih jednog dana natenane pogledaju i sa setom u srcima i po kojom suzom u oku, provociraju uspomene iz političkog detinjstva.
Ej bre, ovče boginje i zauške, pa odma' do njih Sajam knjiga i Osnivačka promocija Slikovnice!!!

* * * * *

Laku noć deco, mirno spavajte.

K R A J
THE END

. . .

p.s.

Kada sve saberem i oduzmem, siguran sam da sam imao srećno detinjstvo. Pored Toma i Džerija na malom (tada još uvek crno-belom) ekranu, sestra i ja smo imali ove PEZ figurice i naravno PEZ bombone. Kakva je dečja radost to bila kada smo ih dobili!

Ovim današnjim Tomom i Džerijem, mogu samo da se plaše deca. I to samo ona koja nisu doživela devedesete godine XX veka, NATO ekskurziju, ministra Vučića, domaće mobilizacije i ratove za zamrzivače.

FUDBALERI I TIMOVI

"Kucamo na vrata zaboravljenih asova: Gde su, šta rade?"

Da li se još ko seća čuvenih albuma za samolepive sličice "Fudbaleri i timovi", koji su svoje zlatne dane imali sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka? I polako nestali sa scene krajem osamdesetih kada su na svetla pozornice utrčali neki novi dribleri i ekipe, tako drugačiji od pravih fudbalera nekadašnje Prve savezne lige SFRJ. A naročito brutalnijih, čak i od čuvenih ceparoša poput Jusufa Hatunića (FK "Sloboda" Tuzla) - još je bila i simpatična maksima "alo sudija, nije faul ako ga ne bacim tri metra od aut linije".
Danas su na sceni neke mnogo ogavnije i bljutavije finte: Ide jesen, vreme za ptice selice. Počelo je fudbalsko prvenstvo ali koga to još zanima kada su tu politički prelazni rokovi.
Poklonićemo posebnu pažnju dvema ekipama na lokalnom političkom (betoniranom) terenu. To su dve ekipe u kojima je trenutno prelazni rok u punom jeku, bolje reći trku - nije da su i ostali nešto monolitni, ali kod njih su uglavnom kompletni timovi i dalje na klupama za rezerve i nikako se ne istrčavaju dok ne vide koliko će sudija da produži igru.

Dakle, ko su ti naši favoriti?

Prvo, tzv. Demokratska Stranka Srbije - DSS (DaStvarnoSvisneš, DaSeSmrzneš i sl.). Ono "tzv." je neizbežno jer ta stranka neumitno klizi u nestajanje. Super, krajnje je vreme da se Lesi vrati kući a ne da vrti repom na svakog prolaznika ...
Evo ekipe za takmičarsku 2008. godinu:
Oni su zaista ozbiljno shvatili svoja predizborna obećanja pa počeli listom da ih ispunjavaju od rednog broja 1 (radna mesta) - za sebe. I tu stali. Nema dalje, nema više, dosta. Eto, nemamo odbornike za ostalo.
Koliko je tu zdravstvenih radnika, prosvetara, zaposlenih u elektroprivredi ... čudo jedno.
Stavke 5 i 6 im baš pristaju, od Glave pa naniže.
Od onih sa prve strane, koliko sam upoznat, još je samo Koštunica član svoje stranke. Ostali više vole drugo sunce, žuto ili crveno.
Đerdap je dobio Bayer - preparat za glavobolju (ne protiv).
Ne povratili se više nikad. Žive kao lutajući bubrezi u loju. Beli?

A drugi? Večiti Drugi?!
Pa naravno, ko bi drugi nego čuveni SRadikaliS. Može i komotno $R$, pa čak i $€R€$, lepše im pristaje obzirom da uopšte nisu gadljivi na devize & strana kola. U njihovom statutu lepo piše "nikada nečemo bit pwvi, samo dwugi, nečemo vlast al očemo da vladamo". Samo treba kreativno čitati.
Njihov tim za grejnu sezonu '08 bio je sledeći:
Bio, ali više nije. Za neki dan se mandati vraćaju Šešeljonima jer su se Tomisti na zagrevanju preforsirali i krenuli u napad pre nego što je sudija dao znak za početak poluvremena. Počeli su sa kombinacijama, driblinzima i futingom još u svlačionici. Pa još i prijavili ekipu pod drugim imenom. Ništa čudno, u nižerazrednim ligama je uobičajena praksa falsifikovanja dokumentacije i igranja sa duplim registracijama.
Omiljena taktika: 7-0 pred svojim golom
Omiljeni udarac: bugarski špic
I šta sad, ako sudijska organizacija odluči 0:7 par-forfe u korist neželjene strane radikalskog lica?
- Na slici tima je 1/3 onih koji su se u nekoj varijanti očešali ili se još uvek grebu o JKP.
- Neverni Toma u svojim redovima ima dvojac u gornjem levom uglu slike, kojima je na fotografije PhotoShop-om docrtan bedž sa Šešeljem. Za izvežbano oko je to očigledno (kao i ona Tadićeva ruka na Ljubišinom ramenu). To im nije prvi put, pre 3 godine su napravili sliku ulice S.Jovanovića (ispred Hotela INEX) koja je cela okićena radikalskim barjacima. Nikad bilo, niti će!
- Na poleđini (mrzelo me da i to skeniram, i ovo je previše), u okviru predizbornih bajki pisanih fontom "Miroslavljevo cyrilic", javlja se već ustaljena fora pod rednim brojem 4 "асвалтирање неасвалтираних" blablablatrućtrućtruć. Aman bre nepismenjaci, kaže se asFalt naučite to već jednom! Ne vredi da im pričaš, lakše im to ulazi u sisternu za fekaliju nego u glave...
- E, ali r.br.11 je vredan pažnje zbog principijelnosti: "Сви директори јавних установа и предузећа биће бирани по основу јавног конкурса а не по политичкој припадности". Neka teraju sad onu koju su tako postavili u JKP da svako veče pred spavanje po 11 puta pročita i ponovi predizborno obećanje broj 11 ... slaba vajda i njoj i onima kojima su obećane 3 isplate u oktobru.
Malo numerološke digresije: broj 11 je 1+1, što daje 2. Opet ispada Drugi - čudo jedno.
- Po čemu se to oni međusobno razlikuju, sada kada se kao dele? Pa baš pristaju jedni drugima na plakatu, što da se razvode. Kome će pripasti deca? Odlučiće Rankić ...

U stvari, mislim da svi oni mrze fudbal.
Zašto?
Zato što fudbalski teren ima samo dve strane, pa je moguće menjati stran(k)u samo jednom.

Evo im onda jedan stranački vic:

Idu Mujo i Haso u disko klub i na ulazu vadi Mujo klip kukuruza iz jakne i stavlja u pantalone...
- Šta će ti to?
- Kad budem digao Fatu na ples, pa kad je prislonim na desnu stranu, ona će od klipa pomisliti da je ona stvar i maknuće se na levu...
- Pa?
- E, tu ću je ja dočekat...

Blic-krigla

Sevnu Blic i eto kakvu sliku napravi o Negotinu.
Jasnu?
Naravno da za svakoga ko živi u ovom gradu naslov teksta ne odgovara baš sasvim istini koju znamo (i preživljavamo): nije SRS ostala u Negotinu bez većine - bilo koja od trenutnih frakcija te taife, već će Radmila Gerov & comp. ostati bez podrške 7 odbornika koji su je do sada slušali bez pogovora.
A to već podiže situaciju na nivo koji je daleko od naivnog, tj. unutarradikalskog prepucavanja čiji je ključ od tavana, šta se drži levom a šta desnom rukom - pečat ili glinerica, da li se piše dvanaesti ili dvanajesti septembar, da li svako ko se "zaposlio preko stranke" (a ne preko Zavoda za zapošljavanje) mora da uplati na račun ekipe po 10% mesečnih prihoda (plate) + plus članarina, ili da li cvećara treba da proizvodi ili da kupuje cveće ... ili čemu uopšte služe stranke u ovoj zemlji kada se bave svim i svačim, a nikako onim za šta i postoje - da se bave politikom?
A to što rade nije politika. Više liči na teoriju o naoružanom narodu, iz udžbenika ONO i DSZ.
Uostalom, što bi se bilo koja od negotinskih frakcija kradikala bavila politikom, kada onaj njihov idiot u Holandiji piše onakve knjige kakve piše, pa još dođe i do broja 103!
Ako vas interesuje stadijum do koga je trenutno stiglo mentalno rastrojstvo Crvenog Vojvode, pročitajte tekst Miloša Vasića u novom broju Vremena.
Nekako mi nije jasno ponašanje države u ovom slučaju: kao izdavač svih knjiga figuriše Srpska Radikalna Stranka. Stranke imaju pravo da štampaju sopstveni stranački i propagandni materijal, ali ovo oni zovu knjigom (...) Koliko ja znam, stranke se ne bave izdavačkom delatnošću. Bez obzira da li će to "štampano čudo" da poklanjaju ili prodaju, bave se delatnošću koja se ne uklapa u okvire delovanja stranaka. Jeste Onaj "pisac", ali izdavač je neko ko nije registrovan za to. Doduše, u članku piše da većinu knjiga uopšte nije ni napisao Š. već trust mozgova iz Zemunskog Magistrata.
Po pitanju idiotarija koje Š. naziva knjigama, baš me interesuje odgovor na dva pitanja:
1. Jeste da koristi font "Miroslavljevo cirilica", ali što mora da koristi arapske (mudžahedinske, balijske) brojke 1, 2, 3 ... 100, 101, 102, 103? Ako neće da koristi rimske (satanističke, ustaške) onda neka piše autohtonim srBskim ćiriličnim brojkama - na prste ...
2. Ma, zašto mi korice ovih njegovih "knjiga" neodoljivo liče na onaj beli mermer sa zlatnim slovima u Kući Cveća na Dedinju ... ? Stara ljubav ili neka slutnja?
Da se vratimo mi na ove negotinske firmopisce i firmogrebače.
Pošto je Glinerica bio previše revnosan pa zgulio slova, sada niko više ne zna ko je korisnik dve prostorije na spratu zgrade Mesne zajednice u ulici JNA broj 10 u Negotinu. Kud Radikali baš u ulicu JNA, ne može to bez neke oružane sile ... (*)

Rankić ih tuži za zloupotrebu imena&lika&dela SRS, oni se proglašavaju "Odborničkim klubom Napred Srbijo" a traže prostorije i potpisuju se kao kradikali, grebu table i cepaju Šešeljeve plakate (pun je hodnik MZ nebesko plavih iscepaka). Na vratima njihovog obora stoji ova tabla.

Koja je sad pa ovo stranka?! Srpska Stranka Negotin?!! Šta, kao, kad može vlaška može i srpska?!!! Svesrdno im predlažem da izgrebu i ono "srpska" i neka ostane samo "STRANKA". Od toga ne postoji bolji način da sami sebe definišu:


A kada tako postanu Stranka Negotin, onda lepo izbuše rupu u podu pa se spoje sa PNTK čije su prostorije ispod, i tako konačno Radmila dobije partiju na dve vode koja ima prohodnost "po vertikali". U duhu prave dunđerske terminologije, kako i priliči.
Očigledno, Rankić će povratiti mandate radikalima jer Čubrilo nije mogao da ostavke zadrži kod sebe.
Šta onda Negotin dobija od toga?
Odmah posle izbora u maju puštena je jedna moguća varijanta: radikal predsednik SO, socijalista predsednik Opštine, demokrate drže većinu, budžet i ključne firme. DS ne glasa za SRS nego zbog SPS, SRS ne glasa za DS nego zbog SPS (a ima nešto i u Boru...), SPS ne glasa nego ih glasaju, Tom & Jerry nemaju odbornike, Radmilu smenjuju sa mesta predsednice i Uruk postaje Ona a ona beži iz Negotina, i ... - okruglo pa na ćoše. Opet se sve vrti oko Nje, zar je moguće da to niko ne vidi? A Njeni, pravi rovatori i krtice koji buše i ruše Negotin dvadeset i više godina? Oni koji su koliko prekjuče bili crveni, pa juče koštunjavi, pa lokalpatriote - šta sad? Vraćaju se opet kući, u komitet?
U celoj ovoj papazjaniji dajem savet negotinskim demokratama (iako bi trebali da za to plate): ostanite po strani i ne valjajte sebe u brašno od koga Radmila mesi gorak negotinski lebac. Lokalna vlast će neumitno da padne, ali to mora da bude zbog radikala. Pustite ih neka tresnu što jače o zemlju, da skroz puknu. Da se što jače čuje. Izmaknite se ne korak, već tri unazad, da vas onako mahniti ne povuku za sobom. Imaćete samo koristi. U suprotnom, Žena-zmaj će se (kao i obično) dočekati već nekako na noge. Pa posle neka vam opet neko drugi bude kriv.
Na kraju, po pitanju "dve sobe na spratu nekadašnjeg hotela Pariz" (priča se kako je tu nekada bio i kupleraj - što bre "bio"?) izjavljujem sledeće:
Nemojte da te prostorije više nikome i nikada izdajete u zakup. Zapečatite ih i stavite što više katanaca na vrata i prozore. Proglasite to spomen-sobom bezumlja jednog vremena, jedne vlasti i jedne grupe slučajnih ljudi. Postavite spomen-ploču sa imenima svih aktera ove sulude priče, da se nikada ne zaboravi.
I ne skidajte nikako te rešetke. Baš im lepo stoje.

p.s.
(*) Čudan je ovaj Negotin: radikali (četnici, komite) su u JNA, partizani su u komitetu, demokrate su u parku (šumi). A bre, crvenima je mesto u zelenilu (zato su posle rata pobili koze da im ne pobrste kamuflažu), četnici su komite pa neka idu tamo (u komitet), demokrate ionako furaju novi stil.
A kupleraj da se izmesti odakle je sada i vrati gde je bio.
Moliću fino.

... 6. Oktobar

Danas jeste 6. oktobar.
Nažalost, ne ONAJ Šesti Oktobar koji mnogi iščekuju, ali - daj šta daš.
Šta se to izdešavalo danas?

1.

Aleksandar (Borke) Vučić se izjasnio: jeste konačno prišao Srpskoj Naprednoj Stranci, ali sve ostalo ostade isto. Takvi sebe nazivaju iz milošte još i "naprednjacima". Živa bruka, kada se uzme u obzir šta su sve pravim Naprednjacima radili oni na koje se А.Б.В. do juče pozivao kao svoje političke pretke, tj. Pašićevi radikali. Naravno, mislim na vreme pred kraj XIX veka. Više od 20 ljudi je izgubilo glavu (izbodeno noževima, kamenovano, hitac iz puške) u to doba zbog toga što su bili seoski kmetovi i ćate, i to od ruku "nezadovoljnih seljaka". Većina kmetova i ćata su bili članovi Naprednjačke ili Liberalne stranke, a nezadovoljni seljaci - jašta nego Radikali. Nije onda ni za čuditi najavljena borba za rušenje Borisa Dačića sa vlasti. Ponoviću se da je slučaj Vučić mnogo teži od slučaja Nikolić. Mnogo. A i ne znam da li ga je nekadašnji Večiti Drugi a sada Konačno Prvi opomenuo posle izjave za medije da se ne zanosi previše, inače ...

Bivajući Veeeeeeliki Srbin, pa školuje sina u engleskoj školi a ćerka mu ide u rusko zabavište, izgleda da je koncept svoje nove (?!) stranke shvatio kao slogan "Samo od napred, Srbijo!".

2.

Negotinski Kradikali su čudo jedno od stranke! Verujem da nigde u Stradiji ne postoji odbor neke od tzv. Beogradskih stranaka a da je činjenično više u rangu paralelnog mesnog odbora PNTK nego ono prvo. Mada, to se može reći i za još nekoliko udruga koje sebe u lokalu titulišu strankom ... No, da se vratimo - kome? Po njihovim izjavama u javnosti, u Negotinu više ne postoji organizovana Srpska Radikalna Stranka. Nego kako! Pa šta to onda postoji? Nekakva odbornička grupa, "Od napred".
Hajde da malo hronološki propratimo tok aktuelnog krljačkog meča u lokalu.

Šešelj - Nikolić

17.09.2008.

7 : 0

01.10.2008.

(ništa) : 7+0

06.10.2008.

0 : 7

U prevodu, Oni što su se 17. septembra otreznili i okrenuli leđa Onima Drugima, sada su se vratili u kućicu jer su u međuvremenu Oni Drugi postali Oni, a Oni su postali ... aman bre ko to više može i treba da razume!?

A danas su u prostorije "toga" (šta god da je) morali da uđu i drugovi organi, tj. patrola zadužena za javni red i mir. Čisto da preventivno onemoguće upotrebu escajga u borbene svrhe. Ko ih je zvao? Kao da je to bilo bitno, isto im se hvata - isti su, narode, isti kakvi su i bili oduvek. Spominje se nekakvo 'vatanje za gušu, spominje se i nekakav Rankić, spominju se i neki davno zaboravljeni asovi (na čija se vrata ne može da kuca jer ne postoje), spominju se i nekakvi sikteri.

Eh, kere Jakobsfeldske ...

Ovo što gledate nije ono što vidite. Gledate šahovsku tablu? Vidite samo pola šahovske table, a druga polovina je samo negativ prve. Gde je original: levo ili desno? To ni radikali više ne znaju.

Ali svi, kako god ih gledali ili videli, samo su figure. Svi pioni. Kraljica uopšte nije na tabli.
Ili su uvereni kako je sve to samo jedan veliki "Ne ljuti se čoveče"?

3.

Danas je File počeo da montira svoj kiosk na Zelenoj pijaci, pored javne česme.

Neka se Dobročiniteljica kiti čime hoće, pa i humanizmom i neotradicionalpokloništvom, isto joj se hvata. Dok smo mi prethodnih mesec dana vredno sakupljali potpise za Peticiju, i što je još važnije ljudima objašnjavali o čemu se tu radi - Ona & Njeni su ćutali, kalkulisali i čekali k'o Čekunica.

I dadoše mu plac (još uvek nezvanično). Neka, i trebalo je ako imaju i malo obraza posle svega što su uradili. Mogli su istoga dana da namire i Svog i Fileta o jednom trošku, bez brukanja umesto što su ga iskoristili za nižu cenu.
Bilo bi licemerno kada bih rekao da svi mi, koji smo se potrudili u poslednjih mesec dana, nemamo makar delić učešća u konačnom (nadam se) ishodu.
File mi je danas prišao na pijaci i samo rekao "Hvala ti". Nisam mu pretio sindikalnom članarinom.
Jedva čekam pečeno kestenje ...

5. Oktobar ...

Da, Peti Oktobar po osmi put.
Dokle smo stigli?

B92: Većina lidera nekadašnjeg DOS-a danas je van javnog ili političkog života ...
Radio Beograd, povodom 5/10 intervjuiše perjanicu SPS-a, pardon predsednicu parlamenta, koja kaže ovim povodom da je sadašnja Vlada dokaz nacionalnog pomirenja ...
... da dodam: Pomirenja vrhuški/elita starog i novog režima, socijalista i demokrata.
Šta god da su radili posle, pored pomenutog demokratskog salto mortale, na žalost postoktobarske vlasti moraju da uvek imaju na umu ove ljude, za koje Vladan Batić opravdano tvrdi da su streljani:

Zoran Đinđić
Dragan Jakovljević
Dražen Milovanović

Nemali jer broj onih koji i dalje očekuju Šesti oktobar.

A Negotin?
Pa, posle 5/10 na vlasti su u Negotinu konstantno isti - svi ponikli iz postoktobarskog DSS-a negotinskog. Prvo su iz stranke isterali sve stare članove (od '92) pa su se pretovarili kadrovima po principu copy/paste. Prvo u stranku a onda po firmama.
Posle poslednjeg pomirenja više nije ni bitno gde su takvi bili pre dvehiljadite. Ali, šta su potom radili - to mora da bude vodilja svakog birača u Negotinu.
Ko? Pa oni: Tetka Rada, Puljecko, Drtića, Ročulj, Gune, kamara doktora (ko će sve da ih nabraja) i čitava bulumenta njihovih satelita. Naravno i Mirko Maximović, za koga mi je donekle i žao jer je od svih napred pomenutih jedini bio pravi predoktobarac, a eto u šta se sada pretvori. Pokušao je da bude previše pragmatičan, ali mu niko nije rekao da se to ne može ukoliko nisi član DS ...
Mada, ni svi uključeni u taj nesretni negotinski DOS nisu se baš pretrgli da nešto promene, makar u onih 6 meseci dok su bili na vlasti 2001. i delom 2005. godine.
Eto, mene grize savest ako sam nešto mogao a nisam uradio. Ne posipam se pepelom, grejem se na struju, pardon Komunal.

U Negotinu postoji izreka da je 2000. godine posle Petog oktobra došao Četvrti.
I dalje živimo u rikverc.

Džaba ste žmurili

Vesti RTV Krajina, sreda 01.10.2008. u 20:00h
"Posle rascepa u SRS, u Negotinu formirana nova odbornička grupa pod imenom Napred Srbijo"
...
Ovo se, inače, desilo odlukom Opštinskog odbora SRS, u čijem sastavu su i svi odbornici. Dakle, odbor koji je nedavno otadžbinski podržao Haškog Ludaka sada prilazi Crtaćima - Tomu i Džeriju.
Prvo su sačekali da u javnost istrči onih tridesetak nepodobnih sa pričom o priklonjenju Tominoj opciji. A onda su lepo tom Istom na srebrnom tanjiru ponudili vlast, prostorije, pare od odborničkih naknada & pečat. Tako dođoše na korak od suživota sa Tajdićem, i bez negotinskih demokrata.
Zamislite da Duško Dugouško počne da glumi aktivnu rolu u crtaćima Beti Bup, ili čak samog Bambija?
Da parafraziram "Balkanskog špijuna":

Do sada sam bio kradikal, ovim rečima, ali od sada radim za naše.

Užasi promiskuiteta!
A šta bi sa onim istrčalim monolitima, zeolitima, političkim (bes)mislima i tako to?
Ništa.
Pod hitno na Mokranjske stene i - čiska tebra, mojnesidasasi!

Predskazanje 2008

JKP Badnjevo u svojoj nadležnosti ima sve moguće i nemoguće komunalne delatnosti u gradu.
I kako sada čovek da shvati ovu poruku sa toplane u Borskoj?

Da li se to snima novi nastavak čuvenog horor filma "Predskazanje" (The Omen)?
More, UA PARTIZANi!

+ + + + +

Iskreno rečeno, zaista ne znam koja je loža Slobodnih dunđera na vlasti u Negotinu.
Ali, zaista me interesuje: Ko će bre da loži po negotinskim kotlarnicama ove zime?
Ponovo je proradila stara proverena farbara, niko više ništa ne zna, svi su zbunjeni, neko je i poludeo - i, po starom običaju, svako se u sve razume i niko ne radi ništa.
Mila nam & draga Predsednica nalaže komunalcima da nemaju ništa protiv da neko drugi koristi njihovu toplanu (u naselju Veljko Vlahović) i greje narod. Za svoju toplanu (onu u Borskoj, koju joj je poklonila IHP), pravi se blesava. Oni što sebe zovu odbornicima nemaju ništa protiv da komunalci nemaju ništa protiv. Komunalci trkom formiraju komisiju da odredi pravila igre koje eventualno "drugo lice" treba da ispoštuje, pa ako nema nikog takvog - s neba pada pomoć Opštine, šta ćeš.
Po starom proverenom boljševičko-birokratskom običaju - ako hoćeš da od nečega ne bude ništa, ti onda formiraj komisiju.
Ima tu nekoliko problema: JKP se slaže da neko drugi greje građane, jer to preduzeće nije u mogućnosti da to više radi. OK, ali ako nismo u mogućnosti da to radimo, kako postadosmo toliko sposobni da još i određujemo pravila igre "drugom licu"? Nemoj da se taj pojavi i sve nas ... zalepi.
Propast.
Radi se zapravo o sledećem: Ukoliko je drugarica Predsednica toliko zainteresovana (zagrejana?) za ovaj narod (poznatiji i kao "podgrejano biračko telo") onda je morala da iskoristi svoje Zakonsko pravo preče pogodbe i pod hitno obezbedi građane za zimu, kada već niko od lokalnih Pametnjakovića nije hteo da nešto uradi tokom leta. Zašto bi stavljala glavu u opozicioni tiganj, pa da je posle neko proziva za reket? Pa, zato ima komunalce-magarce, natrpajte u tu komisiju-za-odstrel sve one koji me prozivaju, i kada su toliko pametni neka ih narod sve povješa - šta god uradili.
Pomenuto pravo su mogli da iskoriste i u slučaju "File", ali to je tema drugog posta.
Pomenuti komunalci nemaju pomenuto pravo. Oni smeju samo da raspišu tender, sačekaju da prođe zakonski rok za prijave pa iste "dekovertiraju". Ako se neko javio - javio se. Ako nije - novi pokušaj, pa ako i to pukne onda ide povoljan ponuđač. Po kojim pravilima? Pojma nemam, verovatno će i za to da formiraju komisiju. E tada može i Ona da se preče pogađa. Pa i kada se pogode, treba zameniti razorene kotlove i raspadnutu instalaciju (toplovode, podstanice, ventile, vertikale, radijatore, ekspanzione posude, termometre, živce, reume, sinuse i plućna krila).
A radnici JKP koji su do sada radili u toplanama? Ko bre?! Šta nas za to briga, neka lupa glavu o tome onaj ko ih je dovodio u buljucima u JKP od 2002. godine ... mada, ni posle 2005. ih baš ne beše malo, da se ne pravimo baš toliko blesavi.
U komisiji je bar polovina imenovanih članova apsolutno protiv bilo čega što Graditeljica smisli. Ne daju radnike - super, drugo lice dovodi svoje. Ako hoće da se otarase radnika - super, drugo lice neće buljuke pa neće ni da greje, a vas neka narod umlati ledenim lušama pobranim po stanovima u decembru i januaru, plus što ćete opet da uzimate milione kredita za tu svrhu.
Hajde i ta naglavačka procedura, ali sve mi onda manje miriše na zakonski 15. oktobar, a sve više na 1. decembar. Dan nastanka Kraljevine Jugoslavije, čiji je prvi i jedini kralj bio Slobodni dunđer takođe?
KOme idu dosadašnja zaduženja za jul-septembar? KOme idu dosadašnje uplate za novu grejnu sezonu? KO plaća porez na imovinu za kotlarnice? KO radi obračune? KO deli obračune? KO naplaćuje? U stvari, još uvek se ne zna čak ni KOje toplane i kotlarnice idu na tender (iako je u opštinskoj Odluci to navedeno).
Svim tim stvarima će glavu da lupa KO-misija. I KO zna još čime, u KO zna koliko kratkom i ekspresnom roku.
I KO si bre ti da stalno nešto pitaš i buniš se?! Ja? NiKO. Samo, čini mi se da u boksu K.O. predstavlja nokaut ... a kada smo već kod boksa, zna se KO to voli u Negotinu, a i šire.
I da konačno prekinu da maltretiraju one koji su povezani na sistem centralnog grejanja, ali i da prestanu da vređaju one koji nisu povezani na taj sistem. I oni su ljudi, kojima je zimi hladno, a imaju biračko pravo.

. . .

p.s.1
Tokom '90-ih, u vreme embarga kada nije bilo goriva za toplane, po Beogradu se pričao sledeći vic:
Dođe čovek prijatelju u goste, a na radijatoru - ćebe.
- Što stavi čoveče to ćebe na radijator?
- Da ne bije 'ladno.

. . .

p.s.2
U utorak niška firma prska Negotin protiv komaraca. Plaćanje iz budžeta.
Alo bre, pocrkaše svi cincari od hladnoće još pre neki dan! Ne bacajte pare na gluposti, pomozite komunalcima i ne pravite (komisijski) budalama sve Negotince.
Džabe. Protiv Dunđera negotinskih izgleda ne pomaže ni sveta vodica ...

Srednja gradjevinska

Dobar dan deco, danas na času ge(r)ometrije radimo nekoliko zadataka.
Ko uradi najbolje dobija tender.

zadatak br.1

Nacrtajmo prvo jedan oktagon, tj. geometrijski poligon sa osam strana. On se može nacrtati na razne načine, ali uvek pomoću lenjira i šestara. Za šta nam služi ovaj oktagon, deco? Da bi smo lakše nacrtali oktagram, ili zvezdu hindu boginje Lakshmi.

Idemo dalje. Na redu je još jedan oktagram, poznatiji i kao osmokraka zvezda. Njega lako dobijamo iz oktagona, spajanjem svih uglova osmougaonika linijom.


Sada, gumice u ruke i obrišite sve unutrašnje linije iz oktagrama koji smo prvo nacrtali.
Taaako, fiiino. Još malo, da se vide samo spoljašnje ivice.
Lako je, zar ne?


Ponovo gumice u ruke i da doradimo i drugu sliku koju smo nacrtali. Dobićemo konture osmokrake zvezde. Ako niste znali to je jedan od oblika simbola Malteškog krsta kao i Reda vitezova Svetoga Jovana.. Dobro je.

Hajde da sada spojimo ove dve figure u jednu. Dodajmo im dve koncentrične kružnice spolja i jednu sa unutrašnje strane u odnosu na prvu figuru koju smo nacrtali. Dobijamo sledeću geometrijsku figuru:

Odlično! Zadatak broj 1 je uspešno rešen.

zadatak br.2

Nacrtajmo sada ponovo prvu figuru iz zadatka br.1 ali ovoga puta u formi simbola Rub-el-Hizb. Ovo je islamski simbol. "Rub" znači gospodar, vladar, zaštitnik. "Hizb" znači grupa, partija, sekta. Takođe se koristi i kao oznaka za kraj poglavlja u Arapskoj kaligrafiji.

Dakle, znači gospodar čega? Hajde ti Perice. Ne znaš, sramoto nijedna. Za kaznu na tablu, sunđer u ruke i obriši unutrašnje linije i nacrtaj malu kružnicu pomerenu gore ulevo.
Bravo, čak si i ti uspeo da rešiš zadatak br.2.

zadatak br.3

A sada, da vidimo kako se snalazite u prostoru: spojite slike iz zadataka broj 1 i 2 i tako konstruišite rešenje zadatka broj 3.

Svaka čast deco, biće od vas prava braća Dunđerska. Uh, muku mu ljutu, još malo pa kraj časa! Da vas još nešto naučim dok ne odzvoni.
Pomenuti oktagram se koristi još i kao geometrijski prikaz cveta ruže. Da, da. A da li ste znali da Slobodna braća Dunđerska postoje u svim zemljama, svim nacijama i svim religijama? Niste?! Eto, sada znate i to.
Do kraja časa zapevajmo složno sada svi:

Dat Rosa Mel Apibus

[zvono]

Eto, završi se čas. Sada svi na odmor. Pazite šta radite, držim vas na oku.

$ $ $ $ $ $ $ $ $ $ $ $ $

Naravoučenije ...

... i ruža, i pčela, i med, i Oko (Svevideće), i Dunđeri. Svi na jednom mestu.

Peticija

Da podsetim sve one koji podržavaju Peticiju a još se nisu potpisali (i naravno, čitaju ovaj blog) da akcija traje do kraja meseca kada ćemo potpise predati nadležnima za rešavanje ovog problema (a ne produbljivanje). Oni koji podržavaju Peticiju, a ne mogu lično da se potpišu, neka koriste blagodeti interneta i pošalju skeniranu potpisanu izjavu.
Ukoliko nam to vreme dozvoli, u subotu 27.09.2008. sakupljamo potpise u centru grada.

Oni koji bi da se i dalje sprdaju na ovu temu i od sebe prave budale, neka to rade kod svojih kuća pred ogledalom.

btw.

Po čaršiji je puštena buva kako je stvar rešena i da R.Gerov o svemu nije bila obaveštena, da je Filetu obećala mesto preko puta OŠ "Vuk Karadžić" kod "Poleta", a da mu je dala privremeni smeštaj na pijaci dok završe park. Morao sam danas da onog ko me u to ubeđivao (rekla mu je to Ona, lično), odvedem do pijace i pokažem mu taj smeštaj. Nije mogao da veruje svojim očima.
Pojavilo se još nekoliko problema:
Ovih dana su sastavni delovi Filetovog kioska bili izloženi vlagi od kiše i magle. Pitanje je koliko je moguće ponovo sastaviti kiosk.
Druga stvar je mnogo gora - oprema za pravljenje sladoleda, limunade i ostalog stoji sve vreme napolju, po kiši, vetru, suncu, prašini i ko zna čemu sve ne. I kada bi Filetu sada postavili kiosk, sumnjam da bi prošao sanitarnu inspekcijsku kontrolu.
Ovo sve više prelazi iz nehata u nameru.

Alal vera, svaka vam čast Dunđeri.
Napomena:
Ukoliko niste ukapirali koje je slovo u pitanju na gornjem ornamentu (pored uglomera, šestara i Oka Svevidećeg), da pogledamo uprošćenu verziju grba Slobodnoga Bratstva Dunđerskoga:

Ovo nisam ja izmislio, da se zna.
Evo originalnog linka ka Wikipediji, pa vi razmišljajte odakle sad tu slovo G.