Slet

Na današnji dan, u neka socijalističkosamoupravna vremena, održavan je takozvani Slet.

Sam pojam "slet" potiče od Sokolskih društava koja je u XIX veku osnovao češki filozof Miroslav Tirš; sistem javnih ritmičkih i simboličkih gimnastičkih vežbi koji se potom žestoko primio kod germansko-slovenskih totalitarnih plemenskih zajednica pod parolom "u zdravom telu zdrav duh, a duša u nosu". Ovdašnji "Sokoli" su kasnije prerasli u DFVR "Partizan", a prvi Titoslet održan je 25. maja 1957. godine.

Svake potonje godine, na taj dan su pionirke, pioniri, omladinke, omladinci, radnici, seljaci i poštena inteligencija, obučeni u prikladan asortiman Jugoslovenskog kombinata "Sport" i obuveni u patike "Jugoplastike" izbeljene cinkvajsom, pristupali masovki na stadionu JNA, koja je obavezno obuhvatala razne vrste bacakanja, kolektivnog rukonogomotkomlata, stotine varijacija Kozaračkog kola na muzičku temu kunidbe Maršalu. Do 1979. to beše u Njegovom prisustvu, kada obavezno padaše i uručivanja Štafete Mladosti od strane zaslužnih omladinki, prethodno lično em personalno pretresenih i prepipanih od strane Ljubičice Bele, bezbednosti radi. Malo njegove, još više njihove. Od 1980. pa do 1988. kada smo odsletovali poslednji put, manifestacija je održavana bez Njega, opravdano odsutnog.

Posebnu tačku, koja je obuhvatala PAP-ovke tupih bajoneta, bez municije i udarne igle, plus državna ili partijska zastava po glavi izvođača, sprovodili su pripadnici JNA - redovni vojnici, gardisti, đaci srednjih vojnih škola i pitomci vojnih akademija Eseferjot (kako to reče JeNeA đeneral František Tuđman).

Pribeleške radi, prijavljujem: kao klinac, 1978. godine sam lično nosio Pionirsku štafetu OŠ "Vuk Karadžić" ulicom Stefanije Mihajlović, od nekadašnje kafane "Bulevar" do današnje kafane "Kod Čiče" gde sam je predao narednom sapatniku. Brat bratu, ima tu zdravih sto jardi - čitav jedan home run u američkom fudbalu. Pojma nemam gde je završila ta štafeta, kao i hiljade takvih istih širom Jugoslavije. Možda se iz samog njenog štapinsko-pendrekastog oblika dala naslutiti potonja budućnost Zemlje, ali šta deca znaju o tome...

Na dan 25. maja, obeležavan je rođendan Josipa Broza, iako istorijski fakti pokazuju da se to zapravo dogodilo 7. maja (1892. godine). Nebitno, jer je taj dan izabran delom zbog toga,ali sigurno delom i zbog osvrta na nemački zajeb iz 1944. kada su uspeli da zarobe celu jednu maršalsku uniformu, po cenu izginuća silnog naroda Drvara i okoline.

Btw, originalno, pojam "maršal" znači konjušar. Potiče od starofranačkog "marechal" tj. staronemačkog "marahscalc", i u sebi sadrži pojmove "konj" i "sluga". Od pojma za konja (mare, mearh, marah, marha), potiče i naziv drevne rase konja Tolkinove Srednje Zemlje - Mearas. Pojam već od XII veka dobija i vojni smisao, i dodeljuje se prvenstveno zapovednicima konjičkih jedinica; od XVIII veka ova titula postaje vojni čin koji se odnosi na kompletne armije, a u potonjim slučajevima i na same države.

Dakle, sada je valjda jasnije za šta smo svi bili smatrani u vreme dok nam je gazdovao maršal. To što smo potom od konja postali magarci, teško da je njegova krivica. Zato je jahanje još uvek zvanična državna doktrina svake vlasti u ovm krajevima.

Jelenko s'rozi Mićević Filaret: 3 u 1 biskup/episkop/vladika

Nekako se baš potrefilo, posred termina za Slet2013, da Srpska Pravoslavna Crkva održi sabor svog Vrhovnog štaba. Nije bilo nikakvog nemačkog desanta; kruciformne štafete popovi ionako vascelosvakodnevno nikako ne ispuštaju iz ruku; pionirkama je zabranjen ulazak u sakralne krugove i dvore pred kamerama javnih kuća informisanja (ehm, za one druge kamere bumo se dogovorili - važi i za pionire, omladince & pitomce). Crkvenjačka omladina zadužena za sletove pod maskama, suzavcem, sa kamenicama i bejzbol palicama trenutno nije uspela da obezbedi stadion za svoj performans. Trg Republike nosi po Njih i Njihovo zaista zajeban naziv - ne ide, bre. A i taj Konj na Trgu... jebo ga maršal.

E zato je drug srBiskup Jelenko Mićević (devojačko Filaret) morao da sleti sa uma u vreme Sleta. Kao što je to i uobičajeno, u njegovom slučaju.

svrbi, pa cepa

Uručio je Štafetu Sumanutosti sam sebi, prepipao se baš onako kako treba - po kačavendinski, sletno-vežbovno pokazao kako se repetira puškomitraljez M53 u slučaju kada se zaglavi redenik, i svečano izjavio da je za ovaj unesrećeni Vilajet najsrećnija opcija - vojni državni udar. Veli, spreman je i da to potpiše pahomijskom olovkom, ako zatreba. Istom onom kirilicom, koja mu beše povod za ovu izjavu.

Puč bi bio mera sreće srBskoga pučanstva, hunta đeneralska nedosanjani san svakog mitraljesca militantnog krila SPC koji u ličnoj mrsnoisposničkoj alkovi od 500m2 drži postere svojih idola: Bate, Smokija, Borisa. Sve go (...) mitraljezac do mitraljesca, najuspešniji nemcočetnoustašoistrebitelji, ti živi partizanski totemi svakog antiboljševičkosrBoslavnog mantijaša i pripadajućeg mu Dverinja pod skutom.

Ne znam da li sveprisutnom Nesalomivom A.Vučiću smeta to što je vladika Jelenko pokrao pare poslate iz dijaspore izbeglicama, ili to što je biskup Filaret lično nestao jedan rentgen aparat takođe poslat kao humanitarna pomoć, izmuzao Miloševića za kintu koju je spucao na sopstveni dvorac, pomagao skrivanje više Haških optuženika, što se voza džipom Pajero koji mu je lično poklonio Šešelj. Jer se bavi politikom više od samih političara, slovi za glavnog finansijera porodične manufakture zvane Dveri. Ne znam da li mu smetaju i militantna slikanja ovog pripadnika Crkve Ljubavi Nebeske i Čovekoljublja, blagoslovi dati raznim dobrovoljačkim i radikalskim bandama ubica i pljačkaša preko Save i Drine, otvoreno petljanje u ovozemaljske poslove državnih institucija.

rukoljub karić

Međutim, pitam se da li ministru vojnom Vučiću smeta kada se episkop Mićević meša u njegov resor - vojna&državna pitanja?

Ukoliko je zaista postao postnacionalistički konvertit, nosilac pa potom skidalac bedža V.Šešelja sa Zemunskom lentom Druge klase, metafizički iskren i veberovski zabrinut za budućnost Raje ovdašnje - trebalo bi da mu smeta.

Ukoliko je samo još jedan u nizu onih koji se drže gelendera isplativosti trenutka na ionako klizavim i uskim stepenicama balkanskih istorija - onda nije ni bitno da li uopšte nekome smeta to što njemu ne smeta.

A smeta, i to mnogo.

Ne smetaju samo sumanute izjave matore bitange umotane u crnu svilu optočenu zlatnim nitima, već i bezobrazni podsmesi njegovih kolega iz firme, koje mu upućuju preko sofre tokom tog tzv. Sabora, umesto da mu decidirano kažu da prekine da baljezga, bruka SPC, vernike i sam smisao Vere, da ne spominjem štetu koju nanosi srpskom društvu i narodu u celini. Niko od njih ne sme da konačno potegne isterivanje iz sopstvenih redova ubedljivo privatno najbogatijeg službenika SIZ-a Nebeskog.

Kao da su njegove kretenske izjave bilo kome zaista smešne; još je manje bitno da li je bio pijan kada je to rekao ili se samo tvrđe nasnifao tamjana. On to misli i radi svakoga dana i noći, i oko toga nema šta još da se pita. U zemlji žestoko ovisnog pravosudnog sistema, hapšenje pojedinca koji otvoreno poziva na sukobe i rušenje državnog poretka ne sme biti dovedeno u pitanje niti jednog trenutka, još manje uslovljeno njegovom pripadnošću nekoj od kvazielitističkih kasti koje gazduju Srbijom podeljenom na njihove feude i zabrane. Reč je izgovorena, strela fatve odapeta u srce građanskog i civilizovanog društva - javno, pred medijima, bez imalo ustezanja i pardona.
Da li će se Sinod SPC po pitanju ovog najnovijeg incidenta ponovo "ograditi", videćemo. A kako izgleda kada se oni ograđuju - i to smo videli.

Ne, drugovi vladike, uopšte nije smešno. Tog bandita treba podhitno sikter iz SPC, svu imovinu mu oduzeti jer je stečena u Službi (ehm, i to je pitanje - kojoj...) i podeliti Crvenom Krstu Srbije. Da vas makar simbol te organizacije privuče tom činu, ako ništa drugo. Naravno, još jedno "ludomradovanje" je u pitanju, da se ne zanosim nadom kako je tako nešto zaista moguće.

Opasno je što će cerekanje i podrigivanje vladika na Saboru ostati samo to, dok će Jelenkova reč naći plodno tle u mnogim praznim glavama širom Srbije. I ne samo tamo, već i kod onih koji od države takođe traže posao i hleb, ali i poštovanje osnovnog ljudskog dostojanstva, što ovde baš i nije praksa vlastodržaca. Podjednako i kod onih koji su skloni da veruju svakoj reči sa oltara izrečenoj, i od Boga blagosiljanoj, jer im skoro ništa drugo nije preostalo osim da žive u iluzijama, kada je stvarnost takva kakva je.

Pa opet, i dalje preostaje ogroman broj onih kojima to zaista smeta, onih koji imali ili ne posao, bili ili ne članovi stranaka, išli ili ne u hramove, shvataju da se pop ili ministar ne mogu tako da ponašaju sve dok ih narod plaća. Da neće da ćute na svaku njihovu glupost, bezobrazluk i svinjariju koju čine o tuđem trošku, i to sve ćešće.

to protect, never to serve

Šta bi bilo u ovoj zemlji, kada u bi u Ustavu i zakonima zvanično postojao institut građanskog hapšenja (citizen's arrest), koga poznaje anglosaksonski sistem pravosuđa? Bivši engleski premijer Toni Bler je 2012. godine za dlaku izbegao građansko hapšenje u Hong Kongu zbog zločina protiv mira u Iraku, i to od strane jednog studenta. Aha, "Bler jeste zločinac i štite ga policija i masoni". A Filaret je... šta?! Neka o tome nešto kaže narod preko Drine, ukoliko je ovaj ovdašnji postao sumanut i obnevideo.

Lično bih građanski uhapsio Jelenka Mićevića, bez pardona. Samo kada ga ne bi štitila ista državna oruđa kao i Blera. Ne možete doveka trpeti najpoganije uvrede na vaš račun koje se prelivaju iz crkvenih dvora i preko verskih dveri, od strane onih koji bi, po definiciji Osnivača nekadašnje jevrejske sekte kojoj danas pripadaju, morali da budu tolerantniji od najtolerantnijih. Bez izuzetaka.

Pitanje je da li će i kako reagovati Premijer Unutrašnjih Poslova Ivica Dačić, na ovaj eksplicitan izliv ljubavi prema vlasti, u kojoj i sam lično sodelae. Posle previše gestova blagonaklonosti i međusobne podrške nematerijalne, ali i one tvrđe prirode, da li će se na ovakvo činodejstvovanje osvrnuti još jedan od Filaretovih rukoljubaca - makar po službenoj dužnosti?
Hoće ili neće - zavisiće striktno od spomenute isplativosti trenutka.

***

Možda su Aleksandru Vučiću, tokom boravka u Rusiji, Alan Čumak i Dolgorukov proročanski dojavili da će Filaret u njegovom odsustvu pozvati na srbodžihad protiv Sveta i Razuma. Ako je bilo tako, onda nije čudna najava kupovine ruskih PVO odbrambenih sistema. Zbog pokušaja udara odozgo, sa Nebesa. Za svaki slučaj.

Mada, protiv tuče tipa Filareta & Njegovih, dovoljne su i protivgradne rakete, one što rasteruju mračne oblake slutnji i vekovnih zabluda.

Model ALAS, predviđene za izvoz u bratske nam i presvrstane Ujedinjene Arapske Emirate.

Veliki Balansero

Umro je Drug Tito.

To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke federativne republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke federativne republike Jugoslavije.

nedelja, 4. maj 1980. godine, oko 16:00

Miodrag Zdravković, spiker RTV Beograd
(poznat i kao Mića Opozicija, iz Salaša)

Ovako sam se osećao još nekoliko puta u svom životu: 24. marta 1999. kada je krenuo "Boj na Kosovu" na RTS-u, 5. oktobra 2000. kada sam posle prekida programa RTS u studiju ugledao i Koraća i onog Čovića, ili 12. marta 2003. oko jedan sat popodne. 

Ovako je izgledalo ovako: svi plaču. Ko kaže da tada nije plakao - laže. Bebe su plakale jer su bile bebe, deca su plakala jer su gledala kako roditelji to rade, roditelji su plakali jer su plakali praroditelji (ubeđeni da je došao smak sveta). Po Negotinu se već sutradan abrovalo kako je stvar gotova, Bugari se spremaju da nas napadnu... Ne, uopšte nije bilo smešno. Verovatno je bilo i onih koji pustiše suze radosnice, ali koliko - stvarno?

Plakalo se zbog smrti i prekida jednog kulta ličnosti, i nikome nije padalo na pamet da sačuva suze negde sa strane pa da ih pusti ponovo desetak godina kasnije. A možda bi bilo bolje da je bilo tako.

Ona zemlja više ne postoji, eto već skoro dve decenije. U ovoj zemlji više ne zavijaju sirene 4. maja u 15:05. Plavi voz je naskroz korodirao na nekom zaboravljenom koloseku. Iako su ondašnje generalčine poodavno pocrkale, Jovanku i danas država ne podnosi - kriva je jer je On umro a mi morali da tražimo Novog čak do Osme sednice... Nema više ni Titovog fonda, nijedan se grad po njemu ne zove, ostade ono naslagano kamenje u vidu četiri slova (možda) ponegde po Bosni, jedino još postoji kafančuga TITO na auto-putu, tj. Koridoru 10.

Nesporan je kult ličnosti, kao i pseudolabava diktatura komunističkog profila kao tip državnog uređenja. Nesporan je i veoma uspešan ekvilibristički stav na međunarodnom planu, gde je old bastard uspeo da napravi nemoguće i (izgleda) neponovljivo - da balansira i lavira čas malo levo, čas malo desno, pa malo nesvrstani i Treći svet... pa opet iz početka. I da muze Zapad za lovu koju smo počeli redovno da vraćamo tek osamdesetih godina. Čak ni to nije smetalo istima (lovodavcima) da nam ponude punopravno članstvo u tadašnjoj EZ krajem te decenije. Da je bilo pameti i da su razni Slobe, Franje i ostala gamad bili oterani umesto Anta Markovića, danas bi se i građani ove zemlje (Srbije) - u bilo kojoj federalno/kvazisamostalnoj varijanti - na referendumu pitali o uvođenju belih Šengen viza ili prijemu novih država u članstvo EU. Ali jok - mi smo bili pametniji od toga. Mi - svi u SFRJ osim Slovenaca, naravno. Naravno, kao što je i Broz bio skroz kriv za to.

Kako da nije.

Neću da veličam ovog tipa, prošao je taman onako kako je zaslužio. Odlično.

Mada, postoje i dve škole mišljenja šta se stvarno dogodilo 5. maja 1980. godine. Jedni kažu da je tada On bio sahranjen u beli mermerni sarkofag na Dedinju. Drugi, opet tvrde da je toga dana On posmatrao negde na TV-u prenos sopstvenog pogreba, udobno zavaljen u fotelju sa obe noge prekrštene na tabureu, uz viski i kubu... I da mu je Milošević bio sin, ali to kao verzija 2.1 što se tiče teorije zavere.

Danas ga se sećaju i sa hvalom prizivaju dva tipa "građana":

- oni kojima je baš taj "loš" režim omogućio da se kompletno školuju iako im porodica nije imala nobles pedigre, da putuju svuda po svetu i vide druge zemlje, upoznaju druge ljude i druge ideje

- oni koji ama baš ništa ne razumeju i samo teraju inat vremenu&prostoru: staroboljševici, antiglobalisti, hardkor neokomunisti (model Vulin1.3), marksisti koji baš ne razumeše šta je autor hteo da kaže, palanački samoizolacionisti, mrzitelji belosvetskih sila i stila.

Danas poriču i Njega i deo svoje povijesti takođe dva tipa "našinaca":

- neosrboortodoksni domoljuBci, sva deca funkcionera iz Njegovog vremena, oni kojima dva odlaska na more godišnje i svaki čas do Trsta bez pečata u pasošu - nisu bili dovoljni, unuci emigranata koji su 1945. pobegli iz zemlje

- evropejci, kosmopolite, ljubitelji otvorenog društva i uma, fanovi neokapitalizma, demokrate, naprednjaci

Kada smo kod tog "bežanja", da kažem i ovo: četnici, liberali, pisci, demokrate, disidenti, trgovci, industrijalci, kraljevi oficiri i ko zna ko sve još, pobegoše odavde posle rata. Manje zbog samog Tita, ali mnogo više od Titovih srbocrnogorskih udbaša koji su strogoću trenirali isključivo na svojima.

Za razliku od Tuđmana, kod Tita se ustaše nisu mogle da vrate u zemlju. Četnici se nikada nisu mogli da vrate u Srbiju, jer ih danas više nema živih kao ni prvoboraca. A za to vreme SUBNOR(i) sve brojniji...

Danas je problematičan (negativan) stav prema Titu baš onih koji propagiraju ono što je Drug Stari za života uspeo: članstvo u međunarodnim organizacijama najvišeg nivoa, tavorenje na korak do članstva u NATO bez pristupnice ali i bez straha od njih, veće plate zaposlenih nego u nekim zemljama Zapada, neosporiv (donekle folirantski, ali definitivno prisutan) kosmopolitizam, lični ali podjednako i ugled cele države i svih nas u svetu (najtraženiji pasoši na crnom tržištu su bili USA i SFRJ). I mir u kući. Kakav-takav, ali mir.

Današnja elita KP Kine u potpunosti imitira stil J.B.Tita, izgrađen na monolitnosti partije i stranim parama (doduše, i domaćim robovima). Još kada bi samo imali otvorenost društva "ka spolja" makar upola od onog koje je važilo u SFRJ... neka Gospoda bi bogami zaista morala da se dobrano zabrinu. Danas, ionako, većinu američkog spoljnog duga u svojim rukama drži Kina, i to u dolarima. Ako se takav trend nastavi, ukoliko Kina poželi da upropasti Ameriku neće joj trebati nuklearni projektili - samo treba da te iste dolare vrati na američko tle kroz investicije. Hiperinflacija? Recesija? Ekonomska kriza? Pa, tu smo negde, zar ne...

Da li je iko zapazio jednu istorijsku sitnicu: SFRJ je naročito počela da se razvija od sredine šezdesetih godina XX veka. Pa? Od momenta kada su iz vrha Partije eliminisani ekstremni kadrovi iz Srbije i Crne Gore, poput Rankovića ili Krcuna (nešto ranije) i sličnih. Neko ih je svojevremeno zvao najodanijima koje je Tito uklonio. Bolji naziv bi bio preodanima. Neko reče da On nije mrzeo Srbe, već se pazio one pretorijanske crte u našem mentalitetu (više puta istorijski dokazano praktikovane), pa je eto moralo tako i da bude.

U mom selu, kada nekog mrziš, samo ga pozoveš u lov... 

(Ilija Čvorović)

Ma, volim i ja vas.

Mislim da nije teško dokazati kako je Milošević mnogo više mrzeo Srbe od Tita. Zato što je morao da im se ulaguje kako bi glasali za njega, da bi po izboru nastavio da ih (nas) pljačka. Titu nisu trebali izbori da radi sve to što je radio.

A ovi danas, €vrointegratori?

Pa, neki od njih bi mogli da javno kažu ko im je sve bio na visokim funkcijama za Titova vakta, čisto da im se ne omakne potom i neka patriotska.

Eto, možda među vama koji ovo čitate ima onih koji se odlično razumeju u ekonomiju, pa neka objasne koje su suštinske razlike (ako ih ima) između:

1. Titove nacionalizacije

2. demokratske privatizacije

3. američkih antikriznih mera koje primenjuju oni iz stavke br.2

Naravno da ima mnogo razlika, ali tek što ima suštinskih preklapanja... čudo jedno.

***

Kako god bilo, u negotinskom naselju Borska, "čuvenom" po onoj toplani, skoro da više nema 88 breza posađenih za Josipa Radnika. Doživele su sudbinu Države - polomljene, povijene, oguljene, okamenjene.

A opet, čak i takve, kao da su u spomen na neka drugačija vremena.