Ogledi o liberalizmu - 9. deo

Glava 10: Liberalizam ispred vladanja

Za Konstana i Gizoa problem predstavlja kako otkriti i političkoj vlasti priključiti "prirodne nadmoćne umove" koje ima društvo. Za Tokvila, problem predstavlja samo DRUŠTVO - tj. "ono što se predstavlja". JEDNAKOST u novom društvu za njega nije više samo hipoteza, već je to aktivan princip koji preokreće sve oblike ljudskog života - društvenog i političkog. Tokvil, za razliku od Konstana i Gizoa, ne prihvata da je ovaj proces okončan, da se istorija konačno ponovo sjedinila sa prirodom - da je došao "kraj istorije".
Demokratija se može manifestovati u različitim vidovima zato što to nije prost skup političkih institucija, već je to "društveno stanje definisano jednakošću uslova". Suština demokratije postaje razumljiva ukoliko se shvati i prihvati da svi oblici (društvenog) života zavise od tzv. "dogme suvereniteta naroda". Pojedinac ima neophodan stepen razuma da bi mogao sam da upravlja stvarima koje ga isključivo interesuju.
Ne postoji protivrečnost između društvene i političke definicije demokratije - one govore istu stvar na dva različita načina. Ukoliko je "društveno stanje" demokratsko, to znači da nijedan građanin ne zavisi od drugog, da sluša samo sebe ili svog predstavnika (koji je u službi suvereniteta naroda).
Otkad ljudi žive u društvu (zajednici), ono ih drži na okupu samo UTICAJEM, delovanjem koji oni vrše jedni na druge. Što su taj uticaj i delovanje življi i različitiji, čovek više razvija svoje sposobnosti i društvo je više CIVILIZOVANO.
Postoje dva tipa razvoja demokratskog društva:

1. pojedinac prepušta državi odgovornost upravljanja dokle god ona štiti građanski poredak, što je uslov za privatno zadovoljstvo,
2. centralna država ne postoji i jednaki pojedinci sami vode zajedničke poslove, građani izgrađuju i koriste slobodne institucije, primorani su da nauče veštinu udruživanja dragocenu za demokratsko društvo (navika "SAMO-UPRAVE").

SLOBODA je manje potrebna čoveku-pojedincu, za njegovu bezbednost i zadovoljstva, ona je mnogo više neophodna kada on postane građanin kada neminovnost društvenih odnosa primorava pojedinca da izađe iz svog ličnog kruga da bi se susreo sa drugima, i tako oni pravili zajednička dela.
Odsustvo odnosa stvara novi oblik odnosa, nezavisnost stvara novu zavisnost, nezainteresovanost stvara nove interese i strasti, a samoća sasvim nov vid života u masi - "otuđenost".
Zakoni pružaju idiličnu sliku jednakosti, realnost je sasvim drugačija i sastoji se od različitosti. Zapravo, zakoni ne garantuju jednakost, oni garantuju JEDNAKOST MOGUĆNOSTI i USLOVA za sve podjednako. Demokratski čovek ne želi samo da bude jednak sa drugim čovekom, on treba da se OSEĆA takvim.
Demokratija menja suštisnki odnos "gospodara" i "sluge"; ovaj drugi tu i dalje "sluša" gospodara, ali ne zato što je to tako "dato" i što "mora", već zbog "ugovora" koji njih dvojica sklapaju iz obostranog interesa. UGOVOR je jedini mogući legitimni vid poslušnosti u demokratiji.
Razlike među ljudima su "slučajne" a ne sudbinske, te se čovek sa njima više ne identifikuje, čak se mogu posmatrati i kao uloge koje se u budućnosti mogu promeniti ili uzeti i neke druge. Posebnost pojedinaca se iskazuje kroz njihove razlike. Prihvatanje konkurencije počiva na istovremenom prihvatanju i odbacivanju nejednakosti.
CENTRALNA VLAST predstavlja onaj "treći" entitet kao reper koji simboliše, garantuje i ostvaruje jednakost i sličnost između različitih pojedinaca. Vlast može da steriliše javno mnenje - pojedinca, tako što se on prepušta "sudu javnosti" jednakih pojedinaca i "zapušta" svoj lični stav, tj. SEBE, pa se smanjuje intelektualna razmena ("sudar duhova").
Vlast će instinktivno izbegavati brutalne akcije ali i spontano postaviti sebi za cilj da građanima otkloni svaku priliku za vidljivu patnju (fizičku ili moralnu). To ne može otkloniti "muku" koju stvara razmišljanje ili sam život.
Liberalizam ne počiva na razvoju jednakosti i slobode već u borbi za slobodu; ne protiv jednakosti već protiv strasti za jednakošću.


Zaključak

Treba odustati od promišljanja ljudskog života prema onome što je njegovo dobro ili cilj - zacrtano institucijom koja polaže prava na to (crkva). Čovek treba sam sebe da "stvara"; moderan čovek je "sin" svojih dela. Čovek ne može uvek sebe da stvara, ali može svoj suverenitet - tom prilikom on jeste i stvaralac i predmet tog suvereniteta. On živi istovremeno u svojoj prirodi i u svom suverenitetu koji su međusobno povezani i upućeni jedno na drugo. Oni zajedno stvaraju oblast "LJUDSKOG", koju "nadljudski" zahtevi religije više ne mogu da poremete.
Religija više ne može da se poziva na ljudsku prirodu (koja traži "dozvolu" od suvereniteta), na suverenitet (koji ništa ne može da odluči sam od sebe, jer mora da traži "dozvolu" od svog tvorca - ljudske prirode).
Proglasivši sopstveni suverenitet, suverenitet države, čovek izdaje naređenja (zakone) svojoj prirodi i tako nastavlja da se neprekidno stvara i obnavlja. Čovek postoji tamo gde je sam svoj autor, tu gde zamišlja ili pretpostavlja da jeste. Takođe, on prirodno želi da tu dvostranost ujedini - da živi tu gde zamišlja. Želi zakone, ali da mu što manje naređuju - da bude što slobodniji pojedinac.

***

Srpski narod još uvek nije doživeo svoju građansku, buržoasku (u najboljem smislu tog pojma) revoluciju. Uskočili smo direktno iz polufeudalne monarhije u socijalizam (kao "viši" korak komunizma, kako da ne). Nismo sledili prirodan tok razvoja društva koji podrazumeva industrijalizaciju i razvoj kapitalizma. Zato nam sada ovaj naš "tranzicioni kapitalizam" ne liči ni na šta.
O liberalizmu se ne sanja čak ni u glavama onih koji to kače na svoje političke programe. Nikako da shvatimo da liberalizam ne može zajedno sa liderstvom pojedinca, nego POJEDINACA. Jedno slovo, a tako bitno suštinski.

Bolji ili završni komentar, od zaključka samog autora, zaista nije potreban.
Bio je ovo poslednji deo Ogleda o liberalizmu, po knjizi Pjera Manona. Dovoljno, za kraj ove 2009. godine.

Linkovi za praznik:

Grandeur et misère du libéralisme - Sjaj i beda liberalizma, predavanje Pjera Manona u Pragu 02.03.2009
Wikiberal - internet enciklopedija (francuski)
Catallaxia - alternativni liberalizam (francuski)
Pierre Manent articles - članci Pjera Manona na sajtu Catallaxia (francuski)
Rediscovering Liberalism - The Boston Book Review, komentar knjige Pjera Manona "Intelektualna istorija liberalizma" (engleski)
www.samizdata.net - UK sajt koji promoviše individualizam i građanske slobode

Šta je sledeće? Konstantinović, Bastija, Frankfurt, Volter ...
Videćemo.

Ogledi o liberalizmu - 1. deo

Oni koji su "služili" vojni rok u JNA negde do kraja '90-ih, sigurno znaju šta znači skrećenica POiV. Političko obrazovanje i vaspitanje. Beše to kao i obavezna jutarnja gimnastika, dopola goli, na pisti, zimi eventualno neka maja (tako to zvaše).
Kakav kemp!
Ja već godinama tvrdim da nam glave dolazi baš ta politička neobrazovanost i polupismenost kvazipolitičara i politikanata, onih koji pojma nemaju čega su to stvarno članovi i ... o čemu se tu uopšte radi. Njima je politika svedena na horizont mladog kukuruza i ni makac dalje, ili uvis.
E, pa nije tako.

Negde u jesen 2006. godine, (tada još uvek postojeći) negotinski Građanski Savez je pokrenuo interesantan projekat kreiranja svojevrsne džepne biblioteke za svoje članove. Seli smo, sakupili određeni fond naslova, svako je doneo od kuće ponešto, i rešili da od toga načinimo jednu skripticu koji bi nazvali "Ogledi o liberalizmu". Naravno, misli se na evropski liberalizam, onaj više socijalni, u odnosu na američki neoliberalizam - neokapitalistički. Našlo se tu raznoraznih naslova među kojima smo najviše iščitavali knjižicu (oko 130 strana) "Intelektualna istorija liberalizma" koju je napisao francuski teoretičar političke filozofije prof. Pjer Manon (Pierre Manent), koga i danas (živ je, živ!) smatraju za glavnog krivca za renesansu savremene francuske liberalne političke misli.
Ovu knjižicu je napisao i izdao 1987. godine, na engleskom je izdata 1994. i ponovo 1997. a kod nas su je preveli i objavili Stubovi kulture 2001. godine.
Da citiram našeg izdavača:
Iscrpan istoriografski presek liberalizma kao političke teorije i kao političke prakse od Makijavelija do kraja 20. veka. Knjiga u kojoj se preispituju temelji na kojima je ustrojena moderna Evropa.
Namera nam nije bila da u "skripti" preterano iznosimo stavove i komentare, već da to bude svojevrstan džepni podsetnik svakome ko bi da se u politiku hvata, pa i još da u tome bude ozbiljan. Jedna vrlo važna nit koja nas je tada povezivala, a i dan danas egzistira među onima koji sebe smatraju članovima Građanskog Kruga, je ta da liberalno, građansko društvo nema alternative čak ni u tzv. "demokratiji".
Rešili smo da ispunimo još jednu od osnovnih aktivnosti Građanskog Kruga, pored informativne: edukativnu. Za one koje ovo interesuje i žele da saznaju još više. A za ostale - ćeramo dalje kao i do sada.
Može biti da će većini od vas serija tekstova/blogpostova da bude smor, dosadna ili nezanimljiva, pa čak i da liči na nekakav skup teza. Tačno tako - namera nam i jeste bila, i još uvek je da na takav način, kroz teze, pobudimo razmišljanje kod onih koji bi da sa nama o tome porazgovaraju.
Kompletan skup narednih tekstova (desetak njih, osim nedeljom) mogu vam pomoći kao polazna tačka za razne seminarske i druge radove, ukoliko vas to zainteresuje. Trudiću se da stavim što više hiperlinkova ka literaturi.
Internet je bre ovo, nema tu granice na Bukovu.
Pa, hajde da krenemo.

OGLEDI O LIBERALIZMU
Intelektualna istorija liberalizma
(Pjer Manon)

Uvod

Ideja liberalizma:
Ideja pojedinca - ljudskog bića koje je nosioc određenih prava, nezavisnih od položaja koji čovek ima u društvu, a koja ga čine jednakim sa drugim ljudima.
Principi liberalne politike:

1. prava čoveka i građanina
2. sloboda mišljenja
3. suverenitet naroda

Suština sukoba prosvetitelja (nosilaca liberalne misli, o kojima će ovde biti reči) i hrišćanstva, nije borba protiv samog hrišćanstva već protiv hrišćanskog stava tj. političke moći religije.

Glava 1: Evropa i teološko-politički problem (istorijat)

Nastankom prvih savremenih država-monarhija (od X veka) javlja se, etatizacijom crkve ali i sve većim uplitanjem religije u državna pitanja, sasvim nov komplet pojmova ljudskog društva:

1. CARSTVO - orbis terrarum
2. GRAD - cité, politička zajednica ljudi, građana
3. CRKVA - potpuno nova vrsta ljudske zajednice

Razvojem gradova, kao preteča ovih današnjih, savremenih ljudskih "nastambi", nastaje teološko-politički problem.
Dolazi do stvaranja monarhija, crkva istovremeno nameće jaku religioznu prisilu, dok sa druge strane raste oslobođenje/emancipacija svetovnog života.

Osnovne karakteristike političkog života grada:
- interesi i strasti ljudi u gradovima okrenuti su zemaljskim stvarima,
- grad teži da stvori zatvoren svet koji će se pobuniti protiv crkvenog uticaja,
- prirodan stav građana je da iskazuju svoju slobodu i nezavisnost.

Monarhija ima suprotne karakteristike u odnosu na ove 3 tačke/osobine grada.

***

Eto, i nije baš nešto opasno po mozak. U stvari, tek smo počeli. Lakše zagrevanje.
Sutra sledi prvi teškaš: Nikolo Makijaveli.

Linkovi za danas:
Pjer Manon - Wiki
Katalaksija - Internet magazin za liberalnu Srbiju
Knjižara.com - Intelektualna istorija liberalizma, Pjer Manon

i posebno ovaj
Internet - Nevidljiva ruka slobodnog privatnog informisanja