Ubrzo po dobijanju nezavisnosti od Britanske imperije, 15. avgusta 1947. godine, buduća Republika Indija upada u vrtlog unutrašnjih sukoba između Indusa i Muslimana, što dovodi do odvajanja zapadnog i muslimanskog Pakistana od ostatka zemlje. Od Indije se 1972. odvaja tzv. "Istočni Pakistan" pretežno naseljen muslimanima, od koga nastaje današnji Bangladeš. Mesecima pre proglašenja nezavisnosti bivše engleske kolonije, u tadašnjoj Indiji tinjali su sukobi između Muslimana, Indusa i Sika. Vreme nezavisnosti bilo je istovremeno vreme razdvajanja bodljikavom žicom i barikadama; preko 17 miliona ljudi je raseljeno, oko milion njih je izgubilo živote u sukobima, koji su započeti pre nezavisnosti i nastavili se potom, ponajviše oko spornih provincija Pandžab i Kašmir. Iz Indije je odmah po razdvajanju 1948. godine (veliki "uspeh" Britanaca koji su, napuštavši Indijski potkontinent, povukli demarkacionu liniju za samo sedam dana, i to nazvali granicom), u Pakistan prebeglo oko 9 miliona indijskih muslimana; iz Pandžaba, sa druge strane, početkom 1948. beži preko 5 miliona Indusa i Sika u Indiju.
15. avgust 1947. godine, pored indijske nezavisnosti, obeležava i jednu od najokrutnijih i najdugotrajnijih ironija dekolonizacije tzv. Trećeg sveta: Indija, sa svojih 4500 godina postojanja i tradicije, sa tadašnjih 415 miliona stanovnika, prestala je da bude britanska kolonija i postala nezavisna država; nažalost, bila je to pirova pobeda koja je otvorila društvene, istorijske i geografske rane koje još uvek u potpunosti nisu zarasle. Novonastala nezavisna Indija, samo nekoliko meseci kasnije (u proleće 1948) bila je podeljena na dve države. Dani nezavisnosti, postali su dani sukoba, izbeglica i žica.
Lider pokreta za nezavisnost i "otac indijske nacije", Mohandas Karamčand "Mahatma" Gandi, bio je u januaru 1948. godine ubijen od strane jednog hindu nacionaliste zbog "prevelikih simpatija prema muslimanima". Gandi je Indiju video kao jednu naciju bezbroj religija, kultura i naroda. Pored svog svetski poznatog nenasilnog načina borbe za slobodu, Gandi je bio apsolutni kritičar i protivnik zapadne civilizacije, za koju je smatrao da će svojom pohlepom, industrijalizacijom i alavom potrošačkom tržišnom strkom uništiti Indiju.
Kada je jednom prilikom Gandi posetio London, neki novinar ga je upitao:
- Šta mislite o Zapadnoj civilizaciji?
Dobra Duša mu je kratko odgovorio:
- Bila bi to dobra ideja.
Šašav odgovor na glupo pitanje - ali samo na prvi pogled. Treba poznavati smisalice koje su česte u Engleskom jeziku, ali i samog Gandija koji je u odgovor uneo i filozofiju. Smisao novinarevog pitanja je bio "Šta mislite o zapadnjačkom modelu civilizacije?", gde je ključna reč civilisation bila imenica. Gandi je u odgovoru mislio na civilisation kao glagol civilizovati, kao da je pitanje glasilo: "Šta mislite o civilizovanju Zapada?"
Bila bi to dobra ideja.
Izraz "paki", koji se u to doba prvenstveno odnosio na izbeglice i doseljenike iz Indije, trajno je odomaćen u Engleskom jeziku i danas se pežorativno odnosi na sve "ofarbane" podanike Krune, poreklom iz nekadašnjih kolonija u Severnoj Africi i Aziji - od Egipćana do Burmanaca.
Zaista, baš kao 1947. tako i ove 2015. godine, Zapadna civilizacija nikako da odustane od ograda i žica. Današnji višemilionski talas izbeglica samo je još jedan u beskrajnom nizu povoda za pucanje ventila samokontrole i izlivanje starih frustracija nastalih vulgarizovanom decivilizacijom Zapadne civilizacije.
Glupost nema granica, i ne mogu je zaustaviti žice postavljane u njeno ime.
Indeed.
Indeed.
