Ljubljana zove

Ljubljana's burning...

Kada su se u rahmetli SFRJ pojavili prvi punkeri, logično je bilo da se to desi prvo u Ljubljani i Rijeci.  Ko ne zna zašto - ne vredi objašnjavati. Tada smo slušali The Clash "London's burning" i "London calling", potom Pankrte "Lublana je bulana" i Paraf "Narodna pjesma". Danas, 35 godina kasnije, sve mi se nešto čini da Slovenci i dalje znaju znanje.

Dok je u Srbiji policija izvodila razne vrste uličnih javnih radova, Slovenci su pravili državu. Danas, Slovenija jeste država a Srbija čudo. Sada tamo policioti tepaju pučanstvo koje se buni protiv lopova u vlasti i politici, dok ovdašnji maltretiraju (srećom, još uvek ne organizovano kao nekad - kordonski) putnike po GSB-u, zavrću ruke majkama pred decom, deci pokazuju "plastično" kako se prenose zauške, kerovi po igralištima pucaju na pse lutalice (opet) pred decom, vozikaju se besnim kolima i sudaraju službenim od slave do slave...  a lopovi?

Srbija nije lopovska država, to je osnovna greška onih koji potežu ovu karakteristiku. U Srbiji ima lopova koliko ti ište duša, koja je ionako većini građana u nosu, od uličnih džeparoša preko sposobnih bizMismena pa sve do finansijskih magova u ministarstvima.

Srbija nije ni prava država, tako da ni prava policija nema šta da štiti. Ako bude imala koga da štiti, onda bogumi dolazimo na teren privatizacije i te komunalne delatnosti, što bi zaista bilo u stilu sveopšte rasprodaje koju praktikuje svaka domaća vlast, od Kosova Polja '89. do danas.

U Srbiji se trenutno policija najviše bavi psihoanalizom svojih pozornika, ophrvanih SAO-sindromima, unesrećenih ekonomskom krizom zbog koje su im mesečni troškovi limitirani pa moraju da patroliraju pešice kada je "visok datum", Premijer Unutrašnjih Delatnosti lovi japanske bicikle po Beogradu dok mu službe prisluškuju koalicione partnere (što se ne sme doznati) i obične građane (što se ne sme obustaviti).

Nego, šta me bre zabole za policiote?!

Panduri su panduri.

Slovenci su Slovenci.

A Srbi?

Ima li ko u Srbiji, neuniformisan - garderobno i mentalno - da se pošteno zapitao i zainteresovao za dešavanja širom Slovenije, ne samo u Ljubljani? Koji je razlog protesta, masovnijih nego što se to očekivalo i u samoj Deželi? U zemlji koja je članica EU, sa nacionalnim dohotkom većim od nekih koji su se svojevremeno pitali o prijemu iste u Uniju.

Kada bi bilo takvih u Srbalja, verovatno bi seli i porazmislili zašto toga nema u našem vilajetu. Zašto u Srbiji 2012, u kojoj je situacija već godinama debelo slična onoj iz Engleske 1977, nema organizovane pobune, revolta, glasa razuma; i dokle bre više nasedati na foliranja "buntovnika" koji su se odavno prodali, preprodali i rasprodali? 

Potom bi seli, debelo porazmislili i našli nekog preživelog rokera koji još uvek ne smrdi na Koštunicu, Dinkića ili Pink, predložili mu da napiše pesmu "Ljubljana Calling".

Ne mogu da verujem kako ovde nema nikoga ko bi je slušao.

Protesti građana u Sloveniji su organizovani ne zbog drugog kruga predsedničkih izbora, već radi odbrane društva i države od lopova i politikanstva. Čisto kao pokazna vežba ostalim podivljalim plemenima u regionu. 

Opet.

Baš da vidim ko će ovog puta da se pravi gluv, i pored magarećih ušiju koje su još više narasle.

Hej Slovenci

U četvrtak beše dupli slovenački hepening u Zaječaru.

Kot prvo, u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" promocija knjige "Slovenski memento", autora Miroslava Mihe Piljušića. Autor je profesor književnosti, engleskog i slovenačkog jezika. Doktorant energoekonomije i predavač na Tehničkom fakultetu u Boru. Živi i radi u Zaječaru. Osnivač je Slovenačke kulturne zajednice Timočke Krajine "Ivan Cankar".

Zbirka pesama "Slovenski Memento" nastala je kao plod desetogodišnjeg rada udruženja Slovenaca jugoistočne Srbije. Od 2004. godine u okviru delovanja ovog udruženja formirana je i dopunska škola slovenačkog jezika za članove ali i za sve zainteresovane gradjane. Zapravo se ove godine i došlo na konačnu odluku da se izda zbirka pesama pošto je u grupi bilo više polaznika koji se bave poezijom. Tako je sve i krenulo. 

Prof. Miroslav Miha Piljušić preuzeo je svu odgovornost u vezi prepevavanja pesama, jer su uglavnom sve bile napisane na srpskom jeziku, takođe i štampe i izdavanja knjige. Svakako, imao je svu podršku članova udruženja, ali zasluge su uglavnom njegove, pa se on i potpisuje kao autor zbirke. Zbirka nosi ime po pesmi Marte Piljušić "Slovenski memento", pesmi koja je posvećena borbi za opstanak slovenačkog naroda u teškim vremenima. Naročito onima iz Primorske i Istre, koje je dvadesetih godina XX veka iz rodnog kraja proterao musolinijev fašistički režim; potom, onima koje je 1941. nacistička Nemačka prognala iz domova u Štajerskoj i Gorenjskoj; na kraju, tiče se i onih stotinak slovenačkih porodica koje su 1999. godine napustile teritoriju Kosova i Metohije, na koju su se Slovenci doselili posle prethodna dva izgona.

Slovenski Memento

Gledam te, stojiš na mostu angel moj,

Že dolgo nisi punčka - zanosna zlatolaska

Kot reka odšla si daleč na pot v življenja boj.

Bila si moja skrb in vsa moja hrepenenja,

Ampak v tvojih modrih očeh ogenj iskri

Kot svetilnik tvojega življenja,

Iskri slovanska kri.

Danes si zopet tu, v tej tihi noči,

Ki pada nad Ljubljano

In zeleni reki iskri se na tisoče luči

Ki teče na vzhod v daljavo znano.

Ko večernji zvon se oglasi

Skozi vrata slišiš "Ave Marija" - 

Ta tihi lament nad mestom zadoni

In za njo božična pesem - večna nostalgija.

Vstopi, poslušaj pesem angel moj

Spomni se mojega naročja,

Ko najin topli objem bil svet je tvoj

In zibelka tvojega otročja.

Slišim srce, močno bije tvoje

Skozi molitev čuješ glasove iz sveta tišine

Vznemirjeno prebujaš spomine svoje

To našega rodu so klic in korenine.

Poslušaš govorijo o sreči na tej sveti maši

Danes tudi ti si srečna, srečne so naše gore

Tudi veter bo igral od sreče v stari lipi naši

In valovil sinje morje.

Angel moj, zdaj veš kaj močneje je od ognja

Od sile, jekla in visokihograj taborišča

In usodnega pred zidom bobna,

Požganega doma in porušenega ognjišča.

Zdaj veš nekaj, za kar se mora obstati in živeti,

Zaradi česar jaz, ko sem bila tvojih let

Nisem hotela umret.

Knjiga obuhvata 58 pesama, što rodoljubivih, što ljubavnih, dečijih... Ukupno 16 autora, koji su iz Zaječara, Bora i Leskovca. Pred prepunom salom muzičke škole u Zaječaru, organizatori su sinoć pokušali da na najbolji mogući način prenesu delić atmosfere i duha koji povezuje sve Slovence i prijatelje Slovenaca u Srbiji. 

 

Memento "Bog ne daj da bi crknu televizor"

Uz dobru poeziju, kao što dolikuje išla je i dobra muzika... ozbiljna, a i ona malo manje ozbiljna. Definitivno, ponos ove zbirke su najmlađi koji su učestvovali u njenom kreiranju i promociji.

Kot drugo, u prostorijama Omladinskog centra Zaječar u okviru projekta "Kultura alternative" upriličena je projekcija dokumentarnih filmova HC/PUNK Ljubljana (Staro in novo), radovi iz FV Produkcije (Trijumf želje) i Neue Slowenische Kunst - Laibach biografija "Pobeda pod suncem".

Projekciju filmova omogućili su zajednički Omladinski centar i SKZ "Ivan Cankar", Ceo projekat finansirala je Vlada Republike Slovenije preko svog Ureda za Slovence u inostranstvu. Organizatori su najavili i skori nastavak ovog projekta - veče muzike iz produkcije FV Založbe Ljubljana.

Laibach "Država"

Naravno, tek ovde nije moglo da prođe bez stvarno dobre muzike, a bogami ni politike. Šta su pa drugo HC, punk, Laibach, NSK pa i S/M artizam FV Založbe - nego politika.

U klubu je točeno samo lokalpatriotsko zidarsko Zaječarsko, Pils i Efes, čisto da se ne pretera sa Mitteleuropom i antitotalitarističkim performansom. OK, i sokovi&kahva, ali to se ne računa u atmosferu.

***

Gledajući ove dokumentarce, najviše onaj o NSK (po ko zna koji put), pade mi na pamet koliko su Laibach & ostali bili ispred svog vremena. U stvari - i ispred ovog, sadašnjeg, da se ne varamo. Swastikama ismevati kolektivizam boljševičko-pseudosamoupravnog društva... ha!
Isto je to kao kada Vesna Pešić objašnjava koliko su danas svi "političari" u Srbiji isti i koliko u našim životima zapravo ima tako malo stvarnog izbora a tako mnogo torova, pojata, štala, burdelja - onoga u šta su nam se pretvorili društvo i država.
Prosto je neverovatno koliko uporno odbijamo da naučimo nešto, pa makar i na tuđem primeru, kad smo već porazbijali sopstvena ogledala.

Zahvaljujem svojim prijateljima iz Zaječara, Milijani Stojić i Mići Kamenkoviću na pomoći oko sređivanja ovog teksta. Njihovo nesebično zalaganje doprinelo je da oba događaja proteknu baš onako kako je bilo zamišljeno.