Betonska decentralizacija

Negotin, četvrtak 21. maj 2009. godine, u 13h.
Sala lokalne kancelarije ADF.

Tribina REGIONALIZACIJA U INTERESU SRBIJE u organizaciji Regionalne Agencije za Razvoj Istočne Srbije (RARIS).

Gosti:
Vladan Jeremić
Irena Veljković
Jovan Živković prof.
Dario Milenković

Prisutni ...

... dosta je bilo birokratskog formalizma. Ljudi dođoše da odrade svoje NVO dnevnice, ali baš i ne moramo o tome da pričamo toliko uštogljeno. Nisu ni oni bili - zašto bi onda ovaj tekst bio takav.

Dakle, prisutni:
U prvom redu neki za koje se tek na kraju ispostavilo da se titulišu kao predstavnici jedne od Vlaških partija (VDS). Iza njih sedoše pri(h)vatnici. Narednih par redova ide standardna ekipa iz nekoliko NVO, pa za njima nešto državnih službenika i još malo partijskih, pri dnu sale. Sve u svemu tridesetak, sa sve pripadajućim nam gostima.
Bili i svedoci iz TV Krajine, ali kao što je to uobičajeno u njihovom "slučaju" - snimiše intervju i prisutne na početku, odsedeše još malo pa tutanj, nemoj slučajno da bi snimili i po koje pitanje i potonju diskusiju. Diskus herniju već imaju poduže vreme ... bez obzira na gazdu.
Na početku beše prisutan i herr Wagner, strani plaćeni savetnik za lokalni razvoj.
O samom RARIS-u i njihovim aktivnostima informacije možete naći na gornjem linku.
O samoj tribini, evo nekoliko redaka. Inače, sve danas rečeno nalazi se na web stranama RARIS-a kao i u Priručniku za regionalizaciju, koji je danas podeljen prisutnima. Ukoliko je neko zainteresovan, skeniraću tih desetak stranica i staviti ih ovde ili poslati na mejl. Po izboru.
Današnji program bio je podeljen u tri međusobno povezane celine, logistički propraćene powerpoint prezentacijama u pozadini.

1. Osnovni principi regionalizacije i decentralizacije (Dario Milenković)
Sama tema decentralizacije i regionalizacije Srbije još uvek nema kritičnu masu u građanstvu koja bi konačno pokrenula stvari na bolje. Na NVO se i dalje, iako je XXI vek, u postoktobarskoj Srbiji ne gleda sa blagonaklonošću. Zbog toga i imamo situaciju kakva je danas, da ovu temu pokreće sama država umesto građana, koji bi za to prvi morali da budu zainteresovani. Država, i to nevoljno, pod pritiskom muke poznatije kao "evrointegracijski zakoni i propisi". Pored poznatih kriterijuma po kojima se mogu odrediti osnovne "dimenzije" nekog regiona, spomenuta je i varijanta "statističkih regiona (NUTS)" koju inače u ime države već neko vreme gura Mlađan Dinkić i njegova prateća svita stručnjaka za pare. Spomenuto je i nekoliko oblika decentralizacije, od kojih je meni lično bila posebno interesantna varijanta deetatizacije, u kontekstu prenošenja nadležnosti (manje) i poslova (mnogo više) državnog činovničkog aparata na privatni i nevladin sektor, barem onoga što se tako da organizovati a da je u korist građana.
Postavlja se pitanje da li sam državni aparat (birokratija) ima interes za sprovođenjem deetatizacije, obzirom da u toj varijanti sebi "odvaja od usta", ali još više i "od moći".
Na kraju, načinjena je paralela između centralizovane države koja prečesto vodi ka pojavi separatističkih težnji pojedinih regiona, i decentralizovane države u kojoj separatizam ne dobija legitimitet u sistemu koji ne služi interesima građana - jer ga tu nema.
2. Iskustva Evropske Unije u regionalizaciji (Irena Veljković)
Regionalna politika predstavlja jedan od suštinskih stubova savremene Evrope. Njeni ciljevi su izjednačavanje različito razvijenih oblasti (država, regija) unutar EU kao i usaglašavanje sistema obrazovanja i zapošljavanja - ne na nivou nekog proseka, već na što višem, razvijenijem, modernom. Modela regionalizacije unutar EU, ali i samih (pojedinačnih) država-članica, ima puno i ne postoji poseban, unificirajući način. Osnova evroregionalizma leži u poštovanju principa supsidijarnosti, koji podrazumeva spuštanje sistema donošenja i sprovođenja odluka ka što nižem nivou vlasti, što bliže građanima direktno zainteresovanim za rešenje određenog problema.
Nacionalne države su u savremeno doba dostigle svoj limit po pitanju administrativnih i političkih kapaciteta za rešavanje osnovnih problema građana. One države koje su po sopstvenim ustavnim rešenjima sebe od ranije definisale kao građanske (npr. Francuska) - republike ili ustavne monarhije, podjednako - u moderno doba ušle su sa vidnom prednošću nad ostalima.
Stoga, benefit "običnog" srbijanskog (ali i bilo kog drugog) građanina leži i u dostupnosti evropskim finansijskim fondovima. Osnovni uslov je baš regionalizacija i decentralizacija države. To je osnovno pitanje evropske budućnosti Srbije.

3. Mogućnosti regionalizacije Srbije (prof dr Jovan Živković)
Dat je kratak osvrt na tipove organizovanja države (federalna, konfederalna, regionalizovana), kao i istorijski pregled raznih ustavnih rešenja regionalizacije Srbije od prve polovine XIX veka pa sve do današnjih dana. Potkrepljeno kartama.
Karta Kraljevine Jugoslavije 1929-1939, prikazuje banovine. Moravskoj (administrativni centar u NIšu) je tada pripao Negotin, iako je na pljuvomet od Dunava (nije bio u okviru Dunavske banovine). Do skora je postojao predlog da Negotin bude u sklopu nekog regiona koji bi imao administrativni centar u Kragujevcu. Trenutno su u opticaju varijante Negotina kao dela regiona Jugoistočne Srbije (od Požarevca do Bujanovca), ili Istočne Srbije (okruzi Borski, Zaječarski, Braničevski i Podunavski). Početkom 90-ih godina bila je predlagana regionalizacija Srbije koja je podrazumevala 12 regiona, od kojih bi jedan bila baš Istočna Srbija. I danas ona postoji u okvirima predloženih NUTS regiona, kao takva.
Interesantno je da Negotin nema narodnog poslanika u aktuelnom (pre bi se reklo - trenutnom) sazivu Narodne Skupštine Srbije. Ali, i kada ga je imao, ti se ljudi nisu nikako ponašali kao izabranici građana iz ovog kraja, već kako je to uobičajeno kod nas decenijama - kao vojnici partije koja ih je kandidovala i poverila im mandat. Izborni sistem i zakoni nisu, niti imaju i dalje, ikakvog uticaja na njihovo ponašanje; ni većinski, ni proporcionalan niti neka hibridna varijanta, nisu suštinski doneli promene.
U Srbiji danas postoje neke političke opcije (zagovarane od pojedinih partija) koje se apsolutno protive regionalizaciji i decentralizaciji, jer se protive "cepanju države". Da li ti i takvi misle, kada to kažu, na teritoriju kao prostor na kome žive ljudi, pojedinci, građani sa svojim potrebama i problemima koje treba da im reši država kao njihov servis? Ili ipak pre pomišljaju na gubljenje ekskluziviteta u upravljanju državom od strane partija kroz administraciju koja se popunjava po striktno partijskom ključu? Činjenica je da su danas političke stranke daleko uspešnije u zapošljavanju od državnih ustanova i organa koji za to primaju platu.
Interesantan je i stav ljudi iz Crkve, koji u svemu podržavaju centralizovanu državu i protive se njenom regionalnom cepanju. Da li neko tu vidi vezu sa gore pominjanim opcijama? Ovde postoji jedno sitno "problemče" koje ide na dušu duhovnicima: Baš ta, Srpska Pravoslavna Crkva koja sadrži u sebi podosta elemenata državnosti, ima sopstvenu organizaciju koja već vekovima funkcioniše baš na regionalnom principu - po eparhijama.
Ali, kod nas su crkva i država razdvojene, zar ne?
Na kraju, prof Živković na pitanje jednog od prisutnih "šta i kako da radimo da decentralizujemo ovu zemlju i ovaj kraj, kad nam sve uzimaju", odgovara sa. "Za slobodu se treba izboriti, niko ti je neće da donese ili pokloni".
Ja na to samo imam da dodam još: Da, ali prvo treba znati šta je sloboda, razumeti njenu suštinu, pa tek onda je uzimati u usta. Nije to buzdovan, pa da se svaki čas poteže.

...

Potonja pitanja su na kraju prešla u glasnu diskusiju prisutnih, gde smo na kraju saznali i to da su pri(h)vatnici na vlasti i da nisu ništa uradili za ovaj grad, a da nisu nikoga pitali za pomoć ili učešće u borbi za boljitak grada, eto na primer Vlašku Demokratsku Stranku ... itd etc ućeduće.

Neki od prisutnih su iskazali svu neukost tako karakterističnu za celu Srbiju po ovom pitanju. Na momente čak i prenaglašenu.
Ostadoše neodgovorena pitanja o decentralizaciji državnih usluga, policije, zdravstva, školstva - da li samo na organizacionom i finansijskom nivou, ili su tu ipak neophodne i institucionalne, suštinske promene ka nižim nivoima državne organizacije. Sumnjam da o tome postoji iole ozbiljnija strategija i kod samih ministarstava kojima pripadaju pomenute oblasti, pa da bi se time mogli i mi da bavimo.
Sve u svemu, još jedan od pokušaja odbesvešćivanja nacije, igrom na lične ili lokalpatriotske emocije. Zaboravlja se jedna, veoma bitna stvar: "Naš čovek" uživa da prebacuje nekome iznad sebe odgovornost, naročito kada treba podmetnuti i sopstvena leđa zarad opšteg dobra. Sa druge strane, itekako ume da bude lokalpatriota kada izbegava da plaća obaveze toj istoj državi, pa makar to bile i one najosnovnije - komunalije, struja, porez.
Odgovorno, nema šta.

***

Za kraj ostavljam malu pikanteriju. Pogledajte dobro ovaj promotivni letak kojim se predstavlja RARIS, kroz svoj istorijat, organizaciju i aktivnosti.

OK, pogledali ste. Da li ste uočili nešto čudno, ili čak zabrinjavajuće? Ne?
Da vam malo pomognem:

Na mapi nema Negotina.
Prvo smo počeli malo da zavitlavamo Jeremića zbog štamparske greške i lošeg marketinškog nastupa (zbog toga) u Negotinu, kada se čovek okrenu i samo reče:
Šta bre hoćete, Negotina nema jer pre dve godine (2007) kada smo osnivali RARIS vaša lokalna vlast nije bila zainteresovana za to. Gledajte ko je od njih danas došao (niko) pa zaključite sami.
Herr Wagner ovo nije mogao da čuje, već je bio otišao.
Bez obzira na komentare upućene pri(h)vatnicima (Bane Oko i Čokoj Moruna), od strane ex-JUL a sada VDS Voje Kožicića, ta dvojica nisu nikakva vlast, pa čak i da hoće to da budu.
A zašto negotinski Bećari nisu bili, niti su i dalje zainteresovani za organizaciju koja za cilj ima baš pomoć razvoju Istočne Srbije, naravno i Negotina?
Zato što, onako prepametni i prepuni sebe, ne podnose da postoji još neki autoritet na polju lokalpatriotske brige za ovo parče zemlje Srbije. Zato što oni sebe smatraju ekskluzivnim i jedinim "autoritetom" po tom pitanju. Ko li im samo dade na to pravo ... ?
To se zove autocentralizam. A ovo danas ispade autogol.
Kakvi god da su, danas su na tribinu poslali svoje predstavnike i Demokratska Stranka i njihova Vlaška varijanta. A gde se dedoše ostali ... dušebrižnici?

...

Ko razume suštinu razlike između decentralizacije i ekscentralizacije, zna o čemu govorim.