Lebac & room service

Ekipa iz Anarhosindikalističke inicijative zaista postaje sve duhovitija, posle Gadafija... Ovo je već drugi put u poslednjih sedam dana da me ispreskaču nekim svojim mejlom:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Tue, 12 Apr 2011 09:35:49 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Podrska zatvorenima!

-----------------------------------------------
Prema našim saznanjima u Centralnom zatvoru u Beogradu u noći izmedu petka 15. aprila i subote 16. aprila počeće protest pritvorenika i štrajk glađu. Pritvorenici se bune protiv izuzetno teških, neljudskih uslova koji vladaju u CZ-u.
Beogradska lokalna grupa Anarhosindikalističke inicijative (ASI) u potpunosti podržava zahteve i štrajk pritvorenika. Želimo da javnim okupljanjem skrenemo pažnju javnosti na težak položaj i podržimo pobunu onih čiji glas niko ne može da čuje.
Skup podrške i solidarnosti sa štrajkom privorenika održaće se u subotu, 16 aprila u 11 časova pre podne. Okupljamo se ispred Arhitektonske tehničke škole na uglu ulica Gospodara Vučića i Vojislava Ilića.
Pozivamo vas da nam se pridružite na skupu podrške i solidarnosti sa pritvorenicima u protestu!
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Da se ne radi o baš zavidnom položaju u kome su se našli ovi o kojima se u mejlu govori, nije da nije, kao što im niko nije kriv jer su sebe uvalili u nezakonite radnje pa im sada sve izlazi na nos. OK, kako ovde piše, radi se o pritvorenicima za koje pre važi presumpcija nevinosti nego dokazana krivica, tako da kilaviji smeštaj nego što bi to bio u hotelskoj varijanti zaista nije u redu. Ljudi koji se nalaze pod istragom, i u tom cilju su pritvoreni iz raznoraznih razloga, ne treba da budu kažnjavani unapred pa makar to značilo i da imaju smeštaj koji više liči na brlog nego na ustanovu za privremeno udaljavanje od javnosti i svedoka. Isto važi i za one kojima je krivica dokazana ili nisu uspeli da se na dovoljno ubedljiv način odbrane.
Mada, room-service radi i u CZ ... na sebi svojstven način.
Problem je u nečemu drugom: nehuman način smeštanja "štićenika" nije nepoznat ni u staračkim domovima (izraz sam po sebi dovoljno odvratan - nešto kao "zatvor za starosno nepoželjne" shodno svepraktikovanoj tranzicionoj japijevštini), ustanovama za decu bez roditelja, psihijatrijskim klinikama, mestima gde pakuju građane sa ovisničkim sklonostima, isceliteljsko-opamećujućim manastirima, pa čak i nekim školama i bolnicama.
I ko zna gde sve još.
Užas, do kog nivoa je dospeo nemar našeg društva prema sopstvenima atomima. Prema građanima, običnim ljudima.

Prosto ne mogu da se otrgnem utisku koji je na mene ostavio ovaj grafit sa zaječarske autobuske stanice, a baš se poklopilo sa temom:

Vox populi, šta je bre sad tu nejasno?! Narod u nedostatku slobodnih medija već nađe načina da iskaže šta ište...

p.s.
Ehm, ne podsmevam se (...) ali kud baš da se skup podrške održi na uglu Vučića i Ilića?!
I Vojislava, komada dva!!!
Aha, u pitanju je komšiluk.

O kratkoći života

Juče mi je stigao ovaj mejl, koji su mi poslali anarhosindikalisti:

Od:	Sindikat obrazovanja ASI
Za:	asi-saopstenja@inicijativa.org
Vreme:	Sun, 03 Apr 2011 23:25:58 +0200
Tema:	[asi-saopstenja] Sta je nama 4. april?

-----------------------------------------------
Nekada se sa omladinom nije dalo zajebavati.
Nekada studenti i srednjoškolci nisu vapili da neko "čuje njihov glas", već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći "na mladima svet ostaje". Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica matorih za neobavezan razgovor.
Današnji dan, 4. april podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama. Kada su, sredinom tridesetih godina prošlog veka, korupcija, represija i fašizam divljali Kraljevinom Jugoslavijom, omladina je uzvratila udarac! Studenti, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju se i žestoko bore za svoja prava. Država je svim silama pokušala da uništi studentski pokret. Sudovi su najaktivnije studente slali u višegradski logor, a klubovi borbenih studenata su zabranjivani. Jedan student je ubijen u sukobima sa policijom, a stotine su pohapšene.
To nije zaplašilo studente. Napotiv, oni su sve masovnije izlazili na ulice, blokirali fakultete i isticali sve radikalnije zahteve. Univerzitetske vlasti se uključuju u državnu represiju. Oduzimanjem semestara pobunjenim studentima i uvodenjem Univerzitetske straže (policije) koja je trebalo da održava red na fakultetima. Prvo su slali nepokorne studente u logore, a onda su pokušali da ceo Univerzitet pretvore u logor.
Kao reakciju na to, 3. aprila 1936. studenti proglašavaju generalni štrajk na Univerzitetu. Na svim fakultetima se održavaju studentski zborovi. Država, kao i uvek u trenucima velike krize, pored policije na studente šalje i fašiste, svoje verne sluge. Mladi Ljoticevci pokušavaju da uzurpiraju blokadu. Na taj način žele da stvore utisak da su studenti nesložni, da su međusobno zavađena deca koja zapravo ne znaju šta hoće, pa se bune iz obesti. Narednog dana, 4. aprila 1936, mladi Ljotićevac – uzoran omladinac koji brani ustavni poredak, ubija studenta prava Žarka Marinovica. Kao i svaki vitez svoje otadžbine, on to radi herojski. Nožem. Sa leđa. Tri puta!
Sva jugoslovenska studentarija oštro reaguje. Zagreb i Ljubljana pružaju podršku beogradskim studentima, a poruke solidarnosti šalju se iz Sofije, Praga, Pariza... Sahrana 6. aprila 1936. prerasla je u žestok sukob studenata i policije. Studenti nisu poklekli. Na kraju, 28. aprila država pristaje da ispuni sve studentske zahteve, a Rektor podnosi ostavku. Svoju pobedu, studenti su obznanili proglasom javnosti, a 4. april su proglasili za svoj dan. Dan kada obeležavamo nečiju smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo.
Ta generacija studenata je nekoliko godina kasnije u odbrani svojih prava uzela oružje u ruke. U Drugom svetskom ratu poginulo je šest hiljda studenata Univerziteta u Beogradu, od ukupnih devet hiljada. To je generacija koja je pokušala da promeni svet u skladu sa svojim uverenjima, u želji da stvori pravednije društvo. Oni se nisu pokoravali tudoj volji i nisu se "pomirili sa realnošću". Oni su znali da mi, obični ljudi, ukoliko delujemo zajedno imamo moć da prema svojoj volji oblikujemo drušvo u kome živimo.
Kroz čitavo školovanje uče nas da prihvatimo ovaj neljudski sistem i da ga ne dovodimo u pitanje. Kada dodemo na studije, obrazuju nas da budemo stručnjaci i upravljači koji treba da služe i održavaju ovaj sistem. Sada dok smo mladi, dok osećamo svu nepravdu ovakvog društva, dok još nismo preokupirani preživljavanjem pa imamo vremena da o tome razmišljamo, treba da se uključimo u borbu za pravednije društvo. Ako to ne uradimo, sistem će nas pojesti, slomiti nam kičmu, i napraviti od nas poslušne sluge, otuđene robote. U svojoj borbi, mi učimo kako da budemo ljudi i branimo svoje dostojanstvo i samopoštovanje, a tome nas ni Univerzitet ni Država nikada ne bi naučili.
Nećemo da prihvatimo njihova pravila. Nećemo da učestvujemo u surovoj eksploataciji radnog naroda. Nećemo da budemo ničije marionete.
Hoćemo svoj život. Hoćemo svoje snove. Hoćemo svoju slobodu.
Oni nam neće dati ništa. Uzećemo sami ono što nam pripada!

Sindikat obrazovanja
Anarhosindikalistička inicijativa
_______________________________________________
asi-saopstenja mejling lista
asi-saopstenja@inicijativa.org
https://ouroboros.iwa-ait.org/mailman/listinfo/asi-saopstenja

***

Sledeće verovatno nema veze sa anarhosindikatom (jebla ih podrška Gadafiju, kao da nemaju pametnija posla), ali...

Za danas je u Beogradu zakazan protest omladine koji treba da počne u 17 sati. Mladim ljudima je dosta establišmenta, licemerja, laži, izgovora, forsiranog i programiranog očaja. Onima koji jesu budućnost društva svakoga dana servira se priča kako su u zabludi. I tako decenijama.
Studente "hvata" u ovoj zemlji otprilike svakih tridesetak godina - 1936, 1968, 1996 ... e pa jbg, ispada da ćemo morati da čekamo još petnaestak godina na novi protest?!
Neće moći, u savremenom svetu se stvari odvijaju sve brže i brže.

Krajnje je vreme da se sadašnja palanačka, lenja Srbija skloni u stranu i stvari prepusti onima koji žele dobro i sebi i drugima. Istrošene su sve "političke opcije" (kako da ne, kada bi to imalo stvarne veze sa politikom), trapavi zadrigli sindikati, ekonomski eksperimenti pokazuju koliko je sve samo jedna velika zajebancija po leđima poreskih obveznika, regionalizacija postoji samo kada se kvazipartije međusobno podjebavaju pred očima Sveta a sve u cilju da se centralizovana pljačka spusti i malo niže od 44. paralele. Pitanje je da li i oni koji glumataju Vladu sami više u to veruju - da su vlast nad bilo kime, da služe za bilo čije interese osim sopstvenih.
Ako ih to uopšte interesuje.
I kvaziopozicioni ološ je - baš to. Ništa, do senka foteljaša koja bi da se sa njima periodično razmeni. Onako kečerski - pljas, pa preko konopa u ring, da zabavljaju mase.

Zemlja u kojoj se ukida ministarstvo nauke, a koja se hvali naučnim velikanima, zaista nije normalna. Šta, kao, hoćete da se ubeđujemo? Zajebite tu priču, nemam vremena za gubljenje na kočničare i prodavce napretka u rikverc. I sam sam već postao matorac.
Život jeste kratak, kao što glasi prevod naslova studentske himne De brevitate vitae. Početni stihovi kažu "Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus".
Veselimo se, dakle, dok smo mladi.
Srećan je narod koji shvati tu istinu i ne guši sopstvenu budućnost zarad propale i falsifikovane prošlosti. Jebali nas kraljevi i predsednici, budućnost je u deci.
U novim ljudima. Radujmo se njima.

GAUDETE!

p.s.
Funjare koje su jedva čekale da prekinu štrajk prosvetara po negotinskim školama, i tako dale predivan primer negotinskoj omladini (čast samo retkim pojedincima), ne zaslužuju da sebe nazivaju tim imenom - prosvetiteljima. Postali su i ostali samo najobičnije birokrate koje na učenike gledaju kroz kalupe ocena i opravdanoneopravdanih izostanaka.
I posle se ne zna ko kvari decu...